Smatram da je ovim usvojenim amandmanom Predlog zakona našao pravu meru koliko advokatska tajna treba da bude zastupljena, znači, ta materija u samom zakonu. Opet ukazujemo na kodeks profesionalne etike advokata, gde je u velikom broju članova definisan i predmet tajne, čuvanje tajne, i u pogledu samog čuvanja tajne da je advokat dužan da na obavezu čuvanja tajne upozori i lično obaveže i službenike i saradnike u kancelariji, postupanja u pogledu prenošenja poverljivih sadržaja poštanskim pošiljkama, određena pravila itd, znači, sama materija otkrivanja tajne i zabrana zloupotrebe tajne.
Upravo smatrajući da je Predlog zakona dovoljno regulisao ovu oblast, a da sve ostalo treba i dalje da ostane regulisano u kodeksu profesionalne etike advokata, smatram da to tako treba i dalje da ostane.

Ovaj amandman je saglasan i predloženom amandmanu na član 6. Predloga zakona, jer ukoliko bih i mogao da se složim da advokat nema pravo da zasnuje radni odnos, da ima drugu registrovanu samostalnu delatnost, da bude statutarni zastupnik ili direktor u pravnom licu, član ili predsednik izvršnog odbora banke, zastupnik državnog kapitala, prokurista ili lice koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije, smatram da ne treba da postoji zabrana advokatu da bude predsednik upravnog odbora pravnog lica.
Ponavljam – pravno lice može da bude i kulturno-umetničko društvo i određeno pravno lice u oblasti nauke, sporta i tu ne treba da bude takvo ograničenje.
Mi imamo situaciju da ukoliko izglasamo ovaj predlog zakona, doći ćemo malo i u kontradiktornu situaciju, da na primer advokat može da bude na javnoj funkciji u republici, pokrajini, lokalnoj samoupravi na svim funkcijama koje ne zahtevaju zasnivanje radnog odnosa, a na primer neće moći da bude predsednik upravnog odbora pravnog lica.
Na primer, advokat može da bude član upravnog odbora velikog javnog komunalnog preduzeća koje obrće velike pare, ali neće moći da bude predsednik upravnog odbora muzeja. Da li je to malo nelogično? I ne samo to, neće moći da bude predsednik upravnog odbora kulturno-umetničkog društva, znači, da bude na čelu folkloraša ili bilo koje sportske organizacije ili nevladine organizacije.
Upravo u tom smislu kako sam predložio i amandmanom na član 6. i ovim amandmanom na član 21, kao što ću i obrazlagati u vezi nespojivosti navodnog obavljanja posla advokatskog pripravnika i predsednika upravnog odbora plivačkog ili kulturno-umetničkog društva. Znači, u svakom slučaju, apelujem da još jednom razmislite o ovome i da ova tri amandmana usvojite jer sva tri prate istu materiju.

Smatram da je Predlogom zakona na adekvatan način regulisana ova oblast. Ono što je u Predlogu zakona navedeno u smislu otkazivanja zastupanja, imajući u vidu važeći Kodeks profesionalne etike advokata, to je apsolutno dovoljno, zato što sve ostalo reguliše sam Kodeks, koji kaže da advokat ne sme iz neopravdanih razloga da otkaže zastupanje, pre nego što je postupak dovršen i pre nego što su, ukoliko za to ima osnova, iscrpeni redovni i vanredni pravni lekovi.
Zatim, opravdanim razlozima za otkaz zastupanja smatraju se isti oni razlozi zbog kojih je advokat mogao da odbije zastupanje, izuzev preopterećenosti koju je sam prouzrokovao primanjem novih predmeta.
Dalje se kaže da je advokat dužan da otkaže zastupanje iz istih razloga zbog kojih je imao obavezu da se zastupanja ne prihvati, a ukoliko su mu ovi razlozi bili ili morali biti poznati u vreme kada se zastupanja prihvatio, odgovoran je za posledice koje je klijent pretrpeo zbog njegovog zastupanja i u periodu tog zastupanja. Advokat ne sme da otkaže zastupanje u nepodesnom trenutku, osim ako postoje razlozi koji ga na to primoravaju.
U slučaju otkaza zastupanja, advokat je u obavezi sve dok klijent ne obezbedi drugog zastupnika ili dok ne istekne najviše 30 dana, osim ako ga je klijent na nesumnjiv način takve obaveze oslobodio, da preduzima sve one mere bez kojih bi klijent pretrpeo štetu.
U krivičnim predmetima, napominjem da je i to regulisano, advokat ne sme da otkaže odbranu i kada za to postoje opravdani razlozi, ako bi time položaj njegovog klijenta bio pogoršan, pa čak i ako postoji samo razumna sumnja da bi otkaz u sudu ili u javnosti mogao da bude protumačen kao izraz nepoverenja u okrivljenog i neslaganja sa načinom njegove odbrane, izuzev kada sam klijent zahteva otkaz zastupanja, javno omalovažava rad advokata, uporno odbija saradnju s njim, postavlja mu nemoguće zahteve i od njega traži da krši pozitivne propise i kodeks ili kada već ima drugog branioca.
I kada otkaže odbranu, advokat treba da nastoji da to ne čini na način i u vreme koji bi klijenta izložili osudi javnosti ili pogoršanom položaju u postupku.
Znači, ukoliko amandmanom hoćemo tu oblast da regulišemo detaljnije nego što je u Predlogu zakona, onda smatram da je trebalo uneti sve ono što stoji u Kodeksu profesionalne etike. Moj stav je da zakon treba da sadrži ovu meru regulisanja, a da sve ostalo bude regulisano ovim aktom koji sam vam pročitao.

Dame i gospodo, ne petljam se u ono što nije moja oblast. Pitanje ekonomije, finansija itd, u to se ne petljam. U svakom slučaju, smatram da ukoliko nešto postoji regulisano u Kodeksu profesionalne etike advokata, onda je jako teško izvlačiti samo deo nečega i ubacivati ga nepotpuno u predlog zakona.
Ako već tvrdimo i stava smo da kodeks ništa ne znači, a smatram da znači veoma mnogo, onda bi trebalo sve te odredbe prepisati u zakon. Međutim, smatram da bi to bilo prenormirano.
Druga stvar, u pogledu postupanja bilo kog advokata bilo gde u Srbiji ne znači da postoji amnestiranje od odgovornosti, mislim na deliktnu odgovornost, da li da postoji naknada štete, pa i krivična odgovornost, ukoliko neko ne postupa u skladu sa zakonskim propisima. Uz to, postupanje protivno Kodeksu izaziva i pokretanje disciplinskih postupaka pred nadležnim komorama u okviru advokatske organizacije.
U svakom slučaju, smatram da je nivo regulisanja u Predlogu zakona apsolutno dobar. Saglasan sam s vašim stavom da jedan deo ovoga treba da bude regulisan. Smatram ne samo jedan deo nego sve treba da bude regulisano, a to jeste regulisano u Kodeksu profesionalne etike advokata.

U pogledu predloženog amandmana u svakom slučaju ne mogu da se složim bar s jednim delom amandmana, a to je da će se advokatu privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je osuđen za krivično delo itd, o čemu nadležnu advokatsku komoru obaveštava organ nadležan za izvršenje krivičnih sankcija.
Kaznenu evidenciju znamo ko vodi. Pitanje je momenta kada organ nadležan za izvršenje krivičnih sankcija biva obavešten o pravosnažnoj, izvršnoj i sudskoj krivičnoj presudi. Znači, ukoliko neko obaveštava, kad bi se ovakav amandman i prihvatio, ne bi mogao da bude organ nadležan za izvršenje krivičnih sankcija nego sud.
No, ovde moram da kažem da mislim da je bolje rešenje iz Predloga zakona zato što je u Predlogu zakona u članu 42. stav 2. rečeno – kada će se advokatu privremeno zabraniti bavljenje advokaturom. Znači, ukoliko je određen pritvor i ukoliko je pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata, odnosno da li je upisano to ili nije kako treba. Za ostale slučajeve advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom, pa se onda navodi kada.
Cenim da se organi Advokatske komore neće igrati mogućnošću privremene zabrane bavljenja advokaturom bilo kom pojedincu, nego će se svestrano razmatrati činjenično stanje i svaki pojedinačni slučaj i odmeravati da li je opravdano ili nije opravdano da se rešenjem o određivanju privremene zabrane odluči o vremenu trajanja zabrane i da se odredi privremeni zamenik, vodeći računa o odredbama člana 41. ovog predloga zakona.
Smatram da je bolje rešenje koje je dato u Predlogu zakona. Smatram da, takođe, ukoliko bi se opredelili da usvajamo predloženi amandman, da bi došli u kontradiktornost u odnosu na one organe koji vode kaznenu evidenciju. To je jasno regulisano.

Gospođo potpredsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo drage kolege, u članu 54. Predloga zakona definisani su uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika.
Tako u tački 6) je regulisano šta sve ne sme da postoji da bi se neko upisao u imenik advokatskih pripravnika. Između ostalog, nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti itd. U prvobitnom amandmanu sam predložio da se kao isključujući uslov, znači uslov koji onemogućava upis, izostave sledeće reči "predsednika Upravnog odbora u pravnom licu".
Podnošenjem amandmana sam ukazao da Predlog zakona ne pravi razliku između dobitnih i nedobitnih organizacija. Upravo da bi valjalo da se omogući, kako advokatu, tako i advokatskom pripravniku, da može da bude predsednik upravnog odbora u pravnom licu, bez obzira da li je dobitna ili nedobitna organizacija.
Mislim da ispravkom koju sam podneo na predloženi amandman bliže definišemo ovo i za isključenje da neko ne može da bude upisan u imenik advokatskog pripravnika je samo funkcija predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, a da se omogući da svima onima koji su predsednici upravnih odbora nedobitnih organizacija, kao što su određene nevladine organizacije, kulturno-umetnička društva ili neka pravna lica koja se bave naučnim, sportskim ili drugim oblastima, da se tu omogući advokatskom pripravniku, potencijalnom advokatskom pripravniku da se upiše u imenik advokatskih pripravnika.
Opet moram da kažem da se, s obzirom da glavnu odgovornost u advokatskoj kancelariji nosi advokat, omogućavanjem zaposlenom licu, advokatskom pripravniku da bude na ovakvoj funkciji u određenom nedobitnom pravnom licu ni na koji način bilo koja društvena vrednost ne dovodi u pitanje.
U tom smislu, ukoliko se ovo dozvoli licima koja pretenduju da se upišu u imenik advokatskih pripravnika, izjednačavamo položaj tih lica sa svim drugim licima u društvu i drugim zaposlenima. U tom smislu, apelujem da se prihvati ovaj amandman sa ispravkom, jer time samo doprinosimo ravnopravnosti svih zaposlenih, bez obzira da li je neko advokatski pripravnik ili je zaposlen na nekom drugom mestu.

Nekoliko amandmana koje smo podneli, nešto što sam podneo, ne znam da li u svim predloženim amandmanima, isti tekst su podneli predstavnici LDP. Uglavnom sam amandmane, između ostalog i amandman na ovaj član, podneo u prvoj polovini marta, kasnije je isti takav tekst amandmana ušao u proceduru.
Međutim, kada sam predlagao sve ove amandmane, imao sam u vidu Predlog zakona i predlog člana 67. zakona, gde određene stvari koje mogu da se regulišu statutom su regulisane predlogom zakona, što i ima smisla, jer ako je dobro rešenje u Predlogu zakona, mislim da je manje važno da li je to materija za statut ili za sam zakon, ukoliko je dobro rešenje.
Ovde možemo da razgovaramo da li je to dobro rešenje ili nije. U odnosu na taj predloženi tekst, predložio sam određene amandmane i trudio se da popravim, tj da stvorim uslove za popravljanje ovakvog predloga zakona.
Međutim, imajući u vidu današnju odluku Odbora za pravosuđe Narodne skupštine, gde između ostalog i član 67. je na neki način amandmanom napadnut i učinjen je pokušaj da se popravi taj član, mislim da onda ovo obrazloženje što je dala Vlada ima više smisla, u pogledu toga da sve ove stvari po pitanju mogućeg referenduma, načina izjašnjavanja advokata sa područja određenih advokatskih komora gde treba da se menja, da to mi možemo unutar advokatske organizacije da kao advokati regulišemo i da statutom predvidimo, nadam se, ovakvo rešenje koje smo gospođa Judita Popović i ja u različitom vremenu, ali od reči do reči istovetno podneli.
Sada nam ostaje da ukoliko ne budemo u danu za glasanje uspeli da dobijemo većinu za usvajanje ovakvog amandmana, dalji korak je na organima advokatske komore, odnosno na skupštini advokatske komore, da pokušamo da se izborimo da ovakvo ili neko dobro rešenje bude usvojeno od strane nadležnih organa Advokatske komore Srbije.
U tom smislu, ne vidim tako tragično ni ukoliko se usvoje ili ne usvoje određeni amandmani, uključujući i onaj amandman u pogledu jedinstvenog imenika advokatskih ortačkih društava, dozvoljavam mogućnost da svaki pojedinačno poslanik ne može da sagleda sveukupnost ovog, ali isto tako smatram da je svaki narodni poslanik koji je pokušao da amandmanom interveniše na predlog zakona učinio to sa najboljom namerom.
Mislim da upravo diskusije koje postoje ovde i koje će se zabeležiti u zapisniku sa ove sednice mogu da budu podloga za dalje regulisanje u okviru statuta Advokatske komore Srbije. U tom delu apelujem da se u danu za glasanje prihvate amandmani. Međutim, ukoliko ne, onda ostaje taj drugi deo, da u okviru same organizacije advokata Srbije pokušamo da statutom to regulišemo, opet govorim na najbolji mogući način.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženim amandmanom moram da kažem da je predviđeno i regulisanje vođenja jedinstvenog imenika advokatskih ortačkih društava. U pogledu samih vršenja javnih ovlašćenja određeni amandmani su povezani. Ukoliko bi bio prihvaćen amandman koji reguliše da Advokatska komora Srbije vodi jedinstveni imenik advokatskih ortačkih društava, onda i ovaj amandman bi trebalo u nepromenjenom obliku da bude aktuelan.
Ukoliko, eventualno, ne dođemo do zaključka da treba da usvojimo amandman kojim se ona menja, onda ovaj amandman ne bi mogao bez promene da egzistira do kraja.
Međutim, smatram da bi ovim amandmanom, uključujući i onaj drugi, bolje bila regulisana ova oblast. Opet moram da kažem da samo pitanje razloga za oduzimanje javnih ovlašćenja, što je Vlada na stanovištu da treba da se uredi Statutom Advokatske komore, može da se brani. Znači, da li će se to regulisati zakonom ili će to regulisati Statutom, to jeste na neki način dilema.
Međutim, opet moram da kažem da se ne bih složio sa stavom koji je ovde iznet, da je na bilo koji način predlog zakona protivustavan u smislu poveravanja javnih ovlašćenja. Pošto, bez obzira kako budu organizovane Advokatske komore na samoj teritoriji Srbije, zna se šta su javna ovlašćenja i koja javna ovlašćenja se prenose uopšte Advokatskoj komori Srbiji i advokatskim komorama u njenom sastavu.
Jedino može da bude dilema da li će danas, sutra ili nekada doći do promena u samom teritorijalnom organizovanju advokata po advokatskim komorama na teritoriji same Srbije.
Mislim da u tom delu mi bar u Vojvodini nemamo problem, pošto mislim da sama advokatura Vojvodine i funkcionisanje Advokatske komore Vojvodine je za primer. Nadam se da će i kolege u drugom delu Srbije bar onu dobru praksu koja postoji u Advokatskoj komori Vojvodine primenjivati. Mislim da bi i manjih problema bilo u okviru određenih drugih organizacionih delova same organizacije u Srbiji.
Znači, u svakom slučaju, za sada ostajem kod ovih amandmana, s nadom da će biti svi usvojeni. Ukoliko ne bude onaj za javno ovlašćenje, onda nema smisla ni ovaj u nepromenjenom obliku usvajati.

U pogledu člana 67. i podnetih amandmana na član 67. mislim da je ono do čega je došao Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije praktično najbolje rešenje.
U samom predlogu zakona na određeni način je pokušano da se definišu organi advokatske komore, između ostalog i sa izbornom skupštinom, što je bilo ne baš mnogo srećno rešenje, kada već postoji skupština i u tom delu je moj prvobitni amandman i bio podnet da se u tom delu napravi intervencija. Međutim, ono što kaže i uvaženi kolega Petković, upravo danas smo na Odboru za pravosuđe bili u prilici da ceo ovaj član detaljno izanaliziramo kao Odbor i mislim da je ovo najbolje rešenje.
Napominjem da po predlogu Odbora, član 67. treba da glasi – organi Advokatske komore Srbije su skupština, upravni odbor, nadzorni odbor, predsednik, jedan ili više potpredsednika, disciplinski sud, disciplinski tužilac, savet i drugi organi utvrđeni Statutom Advokatske komore Srbije.
Druga stvar, jedno lice ne može obavljati više od jedne funkcije u organima Advokatske komore Srbije, osim ako ovim zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije nije drugačije određeno.
Treće, postupak izbora, trajanje mandata, opoziv, delokrug rada i sastav organa iz stava 1. ovog člana i broj potpredsednika uređuje se Statutom Advokatske komore Srbije.
Ovo sam namerno pročitao, da svi oni advokati koji su u prilici da prate ovu sednicu Skupštine znaju koje je predloženo rešenje od strane Odbora. Mislim da je to dobro. Mislim da taj predlog Odbora još jednom afirmiše nezavisnost same advokature i organa advokatske komore i da je to dobro rešenje.
Opet moram da kažem da, pošto imam u vidu i okrugle stolove koji su se organizovali i uopšte postupak kako smo stizali do samog predloga zakona, da određena dobra praksa koja je postojala, opet govorim, i u Advokatskoj komori Vojvodine, u načinu izbora i zanavljanja organa, tako da se obezbeđuje i kontinuitet, ali i prohodnost novih kadrova u organima advokatske komore, to je pokušano da se uradi u Predlogu zakona. Znači, sama namera je apsolutno bila korektna i dobra.
Mislim da je još bolje da ukoliko Advokatska komora Srbije bude u prilici da statutom ovo uradi, nije nemoguće, na isti ili sličan način kako je to bilo u predloženom onom osnovnom tekstu Predloga zakona i člana 67. Hvala.

Gospodin Čikiriz je dobro objasnio, da bih ja objasnio i kako se kreće u izvršenje. U svakom slučaju, na osnovu verodostojne isprave podnosi se predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Ukoliko nema osporavanja toga, apsolutno je podobno za izvršenje i postupak ide dalje. Postoji mogućnost podnošenja prigovora na to i onda se otvara eventualna parnica. Ukoliko ne, dobija se klauzula pravosnažnosti i ide se na izvršenje i bez ikakvih problema.
Ali, ne možemo da nazivamo nešto što nije i što, ako bi se usvojio amandman u predloženom obliku, definitivno bi bilo u suprotnosti sa zakonskom regulativom koja sada postoji u Srbiji.

Moram da kažem gospodinu Jojiću, pretpostavka da bi eventualno isprave Advokatske komore - odluka o visini dugovanja, visini troškova, upisu i drugim materijalnim obavezama - bile izvršne, onda moramo mnogo toga da promenimo u zakonu i da pored suda ovlastimo i Advokatsku komoru da udara pečate izvršnosti i da propišemo postupak u pogledu svega toga.
Svaka ta odluka o utvrđivanju visine troškova ima status fakture. Svaka faktura, svaki račun izdat na zakonom propisan način ima karakter verodostojne isprave po kojoj može da se krene u izvršenje. To ne mogu da budu kartice o dugovanjima i svemu tome, a može da bude faktura.
U tom smislu, naziv "verodostojna isprava" je apsolutno u saglasnosti s važećim propisima. Kada bi drugo nešto uradili, to podrazumeva menjanje pravnog sistema u celoj Srbiji. Mislim da za to nemamo mogućnost, a pogotovo nemamo mogućnost ovim amandmanom da promenimo sve što se tiče izvršnog postupka.
Bićemo u prilici da sutra-prekosutra razgovaramo o Zakonu o izvršenju, pa možda čak delimično i o ovoj materiji, pa da se objasnimo šta je izvršna isprava, šta je verodostojna isprava, ali verujte mi na reč, gospodin Čikiriz je u pravu, valjalo bi da ovaj amandman povučete. U svakom slučaju, za ovakav amandman ne mogu da budem.

Jesam član Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Vojvodine i zainteresovan sam da sve obaveze prema komorama budu izmirene na vreme. Međutim, smatram da ni komore ne mogu da budu i sigurno nijedan advokat ne bi bio srećan ukoliko bi on bio favorizovan u odnosu na ostatak Srbije.
Šta bi to značilo da, ukoliko bi remetili ceo sistem i samo za potraživanje advokatske komore Vojvodine ili Srbije možemo da idemo u izvršenje na osnovu nekog papira koji advokatska komora izda i kaže – dugovanje je toliko i toliko, a za celu Srbiju važi drugi sistem verodostojne isprave, na osnovu toga predlog za izvršenje i molim lepo?
Možemo ovde da razmišljamo i o drugim stvarima, pa možda da advokat unapred, čak pre dospelosti obaveze izda menicu advokatskoj komori, pa da može da naplati tako nešto. Mislim da ne treba karikirati to nego treba ići u onaj sistem koji postoji u celoj Srbiji.
Znači, kada se izda faktura, ta faktura jeste verodostojna isprava i na osnovu te fakture organi advokatske komore mogu da krenu sa predlogom za izvršenje, sa donošenjem rešenja o izvršenju, kako važi za sve ostale dužnike, govorim po sada važećoj pravnoj regulativi.
Ukoliko, eventualno, Predlogom zakona o izvršenju i obezbeđenju bude drugačije regulisano, pa svako ko izda fakturu, svaka ta faktura može da se smatra izvršnom ispravom, onda bi o tome mogli da govorimo, ali ne možemo da dođemo u situaciju da favorizujemo bilo koga, pa ni advokatsku komoru, bez obzira koliko sam na strani advokatske organizacije i advokatskih komora.

Dame i gospodo, u amandmanu sam predložio da se u članu 86. posle stava 2. doda stav 3. koji glasi: "Advokatska komora u sastavu Advokatske komore Srbije, koja ispunjava uslove za osnivanje i rad advokatske akademije iz stava 2. ovog člana, može za područje svoje nadležnosti osnovati advokatsku akademiju, u skladu sa programom opšte i specijalizovane obuke koji uređuje Advokatska komora Srbije".
Na taj način se ne dovodi u pitanje program opšte i specijalizovane obuke koja se utvrđuje na nivou Advokatske komore Srbije, ali smatram da se ovim amandmanom samo otvara mogućnost za osnivanje i advokatske akademije pri advokatskim komorama, konkretno Advokatske komore Vojvodine ili druge regionalne advokatske komore.
U obrazloženju Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što se osnivanje advokatske akademije u komorama u sastavu Advokatske komore Srbije uređuje statutom i drugim opštim aktima komora. Može i to da se reguliše statutom. Opet govorim, u predloženom amandmanu sam ostavio mogućnost da se ta materija reguliše zakonom.
Ako se prihvati, bilo bi lepo. Ukoliko se ne prihvati, ostaje nam da u okviru Advokatske komore Srbije pokušamo da se izborimo za takvo rešenje, što mislim da može samo da doprinese poboljšanju rada advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama.

Predloženim amandmanom samo sam hteo da izričito stoji u zakonu da advokati koji su do stupanja na snagu ovog zakona upisani u imenik advokata nemaju obavezu polaganja advokatskog ispita. Da, to je regulisano, uređeno članom 93. Predloga zakona, ali član 93. treba tumačiti. Mislio sam da se izričitom zakonskom normom to odredi.
U svakom slučaju, neko ko se bavio 10, 20, 30 godina advokaturom, ko je upisan u imenik advokata, mislio sam da za sve te do sada upisane advokate treba izričito to navesti. Ne sporim da i ovim članom 93. je to regulisano, smatrao sam da mojim amandmanom doprinosim jasnoći zakonskog teksta.

Predložio sam amandman i na član 93. stav 1, upravo to što ste čitali, da bi to bilo jasnije definisano. Nema nikakvih problema ukoliko ostane član 93. stav 1. ovako kako je dato u Predlogu zakona. Radi se o jasnijem definisanju zakonskog teksta, suština je ista. Tehnički je popravljen.