Razumeo sam da uvaženi kolega Aligrudić je moju diskusiju protumačio ne kao principijelnu nego u nekom drugom okviru. Moja je diskusija bila apsolutno principijelna i mislim da je argumentacija bila jasno izneta da bi trebalo videti koje su sve posledice usvajanja ili neusvajanja člana 38. predloženog zakona, usvajanja odnosno neusvajanja amandmana kojim je predloženo brisanje člana 38.
Nisam govorio kada sam se prvi put javio da postoji i obaveza davanja analize efekata propisa koje imamo pred sobom. To postoji obaveza da sagledamo sve efekte donetih propisa pa između ostalog čak i finansijske efekte ukoliko se usvoji predloženi član 38. Predloga zakona. Bojim se da će usvajanjem člana 38. se desiti da postoje i određene finansijske reperkusije u slučaju da oni koji budu razrešavani na osnovu člana 38. da se desi da ostvaruju određenu naknadu štete od države Srbije.
Smatram da ukoliko hoćemo da poštujemo Zakon o državnim službenicima da to treba da uradimo. Ukoliko imamo neku primedbu na Zakon o državnim službenicima onda treba po hitnom postupku predložiti donošenje izmena i dopuna jednog takvog zakona. To nije urađeno, a sam Zakon o ministarstvima smatra da treba regulisati i druge stvari a ne ovu materiju i Zakon o državnim službenicima i time stvaramo koliziju između dva jednaka pravna akta, odnosno dva zakona.

Trenutno Narodna skupština raspravlja o amandmanu koji smo u istovetnom tekstu podneli, kako ja, tako i velika grupa poslanika iz raznih poslaničkih grupa. Ovde sam se osetio prozvanim da jedino ja ne smem da podnesem amandman na član 38. Pratim razvoj parlamentarizma u Srbiji, u čitavom nizu godina. Član parlamenta je bio moj otac u više mandata i nije doživeo da neko ospori njegovo pravo da može da podnese amandman.
Isti amandman podneli su poslanici DSS, podneli su poslanici LDP, podneo sam ja i drugi poslanici iz DS i optužen sam da kao pripadnik bivšeg režima nešto hoću da uradim. Ne, hoću da popravim zakonski tekst. Bili ste u prilici, pogotovo vi, predsedniče Narodne skupštine, da i u okviru rada Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo vidite svu principijelnost mog delanja ovde u Narodnoj skupštini. Upravo se samo toga držim kao narodni poslanik. Čak i kada sam na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo predložio odbacivanje amandmana poslanice iz moje poslaničke grupe, bez obzira na autoritet bilo kog predlagača. Ili ćemo da se držimo struke, ili ćemo da razgovaramo samo o papirima koji su ispred nas u vezi predloga zakona, u vezi predloga amandmana, ili ćemo da politizujemo i da se na neki način osećamo ugroženim ukoliko branimo određeni stav.
Zbog toga, molim vas da se vratimo na raspravljanje toga da li amandman na član 38. valja ili ne valja, a davati kvalifikacije na to… Još jedna stvar, nisu napadnuti oni koji su se izvinjavali, gospodine Vučiću, ja sam napadnut.

Apsolutno podržavam prethodne govornike i predlagače amandmana da treba ili obrisati član, odnosno prihvatiti određenu korekciju kojom bi se definisalo šta znači pojam imaoca javnog ovlašćenja, u smislu ovog zakona.
Činjenica je da postoji na snazi Zakon o državnoj upravi. Taj zakon u članu 4. definiše da pojedini poslovi državne uprave se zakonom mogu poveriti autonomnim pokrajinama, opštinama, gradovima, gradu Beogradu, javnim preduzećima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama.
Međutim, imaoci javnih ovlašćenja su i drugi subjekti. Javna ovlašćenja su širi pojam od pojma – poslovi državne uprave. Pojam poslova državne uprave je nešto uže, nego javna ovlašćenja. Određena javna ovlašćenja imaju i sudovi. Određena javna ovlašćenja ima i predsednik države. Određena javna ovlašćenja ima i Narodna banka, Ombudsman, DRI, Agencija za borbu protiv korupcije, između ostalog, i Advokatska komora. Sve te pojedine oblasti su regulisane Ustavom, i uopšte ko je nosilac, odnosno ko je imalac. Ranije je bio pojam nosioca javnog ovlašćenja, a sad je pojam – imalac javnog ovlašćenja. Znači, neko je kao takav utvrđen Ustavom, nego je kao takav utvrđen zakonom. U određenim stvarima, Vlada ima određene nadležnosti u pogledu kontrole, ali u pogledu nezavisnih regulatornih tela, tu ne može Vlada da ima one ingerencije koje, ukoliko usvojimo, nepromenjen predlog zakona će imati. Odnosno, dovodi se u pitanje – da li će dalje nezavisna regulatorna tela biti nezavisna regulatorna tela?
Zašto to kažem? Zato što osim Ustava i u odnosu na Ustav, nijedan zakon ne može da bude u suprotnosti. U odnosu na sada važeće zakone, svakim novim zakonom može da se menja i ta materija. Nemamo hijerarhiju propisa da sada, ukoliko je Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije nešto regulisano na jedan način, ukoliko sada izglasamo ovakav zakon, i ovaj zakon će važiti. Postojaće kolizija između jednog i drugog zakona i to će dovesti do problema u praksi.
Zbog toga smatram da je predlog kolege Konstantinovića na Odboru za pravosuđe korektan, kada je traženo, ili da se definišu imaoci javnih ovlašćenja sa onim gde je osnivač Vlada, ili da se definišu imaoci javnih ovlašćenja u smislu Zakona o državnoj upravi, da se to odnosi na poslove državne uprave. Ne bi bilo ništa sporno da se u pogledu poslova državne uprave utegne sve kako treba.
Ukazujem na još jednu stvar. Po pitanju Zakona o javnim agencijama, biće i tu problema i kolizije, ukoliko se ovaj zakon usvoji nepromenjen u odnosu na važeći Zakon o javnim agencijama. Zato mislim da je bolje bilo, pogotovo što ovaj zakon o Vladi nije vremenski, da smo sada u vremenskoj stisci, da moramo da ga izglasamo pre izbora Vlade, taj zakon stupa na snagu tek u nekom narednom periodu nakon izbora Vlade. Bolje da smo to uradili kako treba, da ne bi izazivali ove nedoumice. Moj predlog je bio da se čak taj zakon povuče. U svakom slučaju, smatram da treba prihvatiti makar ove korekcije, što je gospodin Konstantinović izneo na Odboru za pravosuđe.

Ne bih mogao da se složim sa konstatacijom da, osim onoga što sam ovde izrekao, bilo šta drugo sam mislio ili sam hteo. Jasno i glasno govorim i ukazujem da ukoliko se Predlog zakona usvoji nepromenjen, Vlada će imati određena ovlašćenja na osnovu ovog zakona, ne samo prema državnoj upravi i ne samo prema onim imaocima javnih ovlašćenja koji obavljaju poslove državne uprave, nego prema svim imaocima javnih ovlašćenja.
Ukazujem da član 137. Ustava Republike Srbije u stavu 2. kaže da pojedina javna ovlašćenja se mogu zakonom poveriti i preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima i javna ovlašćenja se mogu zakonom poveriti, to je stav 3, i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima. O čemu se tu radi? U samom Ustavu su definisane pojedine nezavisne institucije. U samom Ustavu je definisano postupanje određenih, njihova ovlašćenja i ko ih kontroliše, u smislu imalaca javnih ovlašćenja.
Međutim, u Predlogu zakona mi se ne zaustavljamo samo na poslovima državne uprave i javnih ovlašćenja u obavljanju poslova državne uprave, nego praktično dozvoljavamo mogućnost Vladi da interveniše prema svim imaocima javnih ovlašćenja. Nigde ne postoji ta granica i ukoliko se zakon čita onako kako je predložen, praktično i svi oni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima i delatnostima može da podleže kontroli Vladi, poništavanju propisa i svega ostalog.
Zbog toga sam apelovao – dajte da definišemo da imaoci javnih ovlašćenja, taj termin se tumači u smislu da Zakon o državnoj upravi, to je ono što radi državna uprava i to je ono što rade imaoci javnih ovlašćenja u obavljanju poslova državne uprave, ali ne i ono drugo. Plašim se da ćemo time dovesti u pitanje ustavno-pravni položaj svih onih koji treba da budu nezavisni. Otvoriće se čitav niz postupaka za preispitivanje ustavnosti ovih odredbi.

Iskreno, nadajući se da ćemo u raspravi, u načelu i na odborima doći do nekog rešenja koje može da zadovolji i predlagača zakona i koje će dobiti većinu ovde u Narodnoj skupštini, ja sam podnošenjem amandmana na član 3, i to na stav 2. člana 3, se potrudio bar da ne nastane nenadoknadiva šteta usvajanjem ovog stava 2. člana 3. Jer, ukoliko nam ostane stav 2. člana 3. nepromenjen, dovodi se u pitanje mogućnost poništavanja i ukidanja propisa, ne samo organa državne uprave, nego mogućnost ukidanja propisa svih imalaca javnih ovlašćenja u Republici Srbiji. Na stranu što mi možemo da govorimo o određenim stvarima, to sam samo po nešto napomenuo, da sam izraz na nivou Republike nisam siguran da je sasvim jasan, bolje da je na teritoriji Republike Srbije ili neki drugi izraz jasnije upotrebljen.        
Druga stvar, u pogledu samih pravila da jednim članom Predloga zakona o izmenama se tretira jedan član osnovnog zakona, a mi ovde imamo praktično da se članom 2. i članom 3. Predloga zakona praktično doteruje jedan član zajedno sa naslovom tog člana. Znači, član 2. i član 3. tretiraju naslov iznad člana 8. i član 8. Ali, na stranu, ovo je prvi predlog u ovom sazivu narodnih poslanika i nadam se da kada budu stizali drugi predlozi zakona da će i to biti pravno-tehnički, nomotehnički bolje urađeno nego ovo.
Sada vas molim da u danu za glasanje prihvatite moj amandman, prihvatite brisanje stava 2. predloženog člana 3. jer ćemo time onemogućiti da se poništavaju propisi svih imalaca javnih ovlašćenja na nivou Republike.
Ponavljam, svi imaoci javnih ovlašćenja, ne samo onih imalaca javnih ovlašćenja koji obavljaju poslove državne uprave, nego svih imalaca javnih ovlašćenja, pa pitanje i sistematizacije u okviru kancelarije predsednika Republike, da li je to propis nekog imaoca javnih ovlašćenja? Jeste. Smatram da ne može da Vlada da utiče na to. Zbog toga još jednom apelujem, makar ovaj amandman usvojite.

Gospođo predsedavajuća, prvo, nisam siguran da je u skladu sa članom 109. ovo izricanje opomene koje je malopre bilo. No, ukazao bih na član 27, u smislu obaveze predsednika Narodne skupštine da se stara o primeni ovog Poslovnika, u vezi sa članom 87. Poslovnika, i uopšte, tumačenjem člana 87. stav 1. i stav 2.
Činjenica je da je Poslovnikom predviđeno da sednica Narodne skupštine se po pravilu održavaju utorkom, sredom i četvrtkom, od 10 do 18 časova, sa pauzom od jednog sata. To podrazumeva da je u normalnim situacijama praksa da se tih osam sati radi uz jedan sat pauze. Znači, sedam sati aktivnog rada.
Moram da ukažem da smo u devet sati ujutru imali zakazane odbore i uredno došli na početak rada. Istina, ti odbori nisu počeli na vreme, a mi koji smo došli sa strane u Beograd, tada bili spremni da radimo.
Ovog trenutka se navršava 16 i po sati, a prošlo je i više od toga, od kada aktivno radimo, praktično, bez pauze. Nisam siguran da je to sve u duhu Poslovnika Narodne skupštine.
Upravo da bi kvalitet rasprave povodom ekspozea mandatara, a opet ukazujem na spremnost svih nas da pratimo raspravu i da vidimo zašta će se Vlada zalagati, bez obzira što nisam prijavljen kao govornik, ali hoću da pratim ovu raspravu.
Međutim, vidite da ni mandatar, ni mnogi ministri, nisu u situaciji da mnogo kraće budu ovde u sali, a oni treba da imaju aktivnu ulogu u ovoj raspravi.
Upravo zbog toga smatram da bi bilo u duhu Poslovnika…
(Predsedavajuća: Vreme.)
…dobro da se prekine sednica i da se nastavi u 10,00 sati, na primer, i da završimo ovu raspravu u neko normalno vreme. Posle toga da se ide na glasanje i polaganje zakletve.
Ukoliko i dalje nastavimo, mislim da ne postoji dobra volja

Nosioci javnih ovlašćenja su takođe i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, DRI, Agencija za borbu protiv korupcije i mnogi drugi. Upravo zato što je svaki zakon isti, zbog toga smatram da treba prihvatiti amandmane.

Gospođo predsednice, dame i gospodo, poštovane kolege, gospodine ministre, danas govorimo o setu zakona koji treba da doprinesu boljem životu građana Srbije. Upravo zato što nemamo rezervnu otadžbinu, već samo Srbiju, nakon vremena u kome smo preživeli sankcije, rat i sada, u vremenu svetske ekonomske krize, gledamo na koji način da stvorimo perspektivu pre svega za generacije koje dolaze iza nas.
Jako teško je govoriti nakon nadahnutog govora kolege gospodina Milivojevića, ali sa nekoliko rečenica ću pokušati da se osvrnem na one predloge zakona koji su pred nama.
Upravo zbog toga što smo zainteresovani da "Galenika" unapredi proizvodnju lekova, upravo zbog toga što smo zainteresovani da sačuvamo JAT kao nacionalnog avioprevoznika, upravo zbog toga što želimo da popravimo situaciju sa JAT Tehnikom i to izgradnjom aneksa hangara 2, da bi se doveo u radnu funkciju, održavanje i opravke za već osvojeni tip aviona Boing 737 i da se opremi u cilju osvajanja, održavanja i opravke aviona tipa Erbas 320, zbog toga danas i razmatramo ove predloge zakona, zato da bi bolje poslovali i da bi bili konkurentni i da bi i oni bili one firme na koje može da se nasloni naša Srbija koja će biti konkurentna i koja će davati dalju perspektivu.
Pred nama je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije upravo po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju stambeno-poslovnih objekata na lokaciji kasarne "Stepa Stepanović" u Beogradu. Mislim da je nesporno da treba pomoći građevinsku industriju, da treba omogućiti izgradnju novih stanova, a oni koji se bolje od mene razumeju u ekonomiju kažu da građevinski dinar tokom godine se 12 puta obrne. Upravo zbog toga je potrebno dati dodatni impuls da se sa dve strane popravi situacija u Srbiji, da se da nova inekcija za građevinsku industriju i da se sa druge strane omogući stanovanje pre svega za mlade ljude pred kojima je zasnivanje porodice i rad na korist naše otadžbine.
U pogledu završetka projekta gradnje mosta na Savi, mislim da je svima nama jasno da treba urediti i sve prilazne puteve i da treba unaprediti uopšte odvijanje saobraćaja na području naše prestonice, na području grada Beograda. To će dovesti ne samo do boljeg života građana Beograda, već i do daljeg smanjenja troškova upravo zbog danas otežanog prevoza na području grada Beograda.
U pogledu Predloga zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji EPS Projekat za male hidroelektrane, hoću da ukažem da ovaj projekat uključuje rehabilitaciju 15 malih hidroelektrana koje posluju u sistemu Javnog preduzeća EPS, kao i izgradnju sedam novih malih hidroelektrana na postojećim vodoprivrednim objektima. Upravo nakon rehabilitacije i izgradnje ovih hidroelektrana svim ovim rukovodiće se iz Užica. Ne samo iz Beograda, već i taj deo Srbije treba da ima svoj značaj u razvoju Srbije u budućnosti.
Neki od predloga zakona nisu sasvim jasni za one koji posmatraju danas direktan televizijski prenos. Pa između ostalog, kada se kao tačka dnevnog reda pojavi Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog ugovora o zajmu F/P 1739 između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, ne znamo da se ovaj projekat sastoji od sledećih projektnih komponenata - od formiranja centara izvrsnosti u prioritetnim istraživačkim oblastima, izgradnje biomedicinskog-istraživačkog u Beogradu, izgradnje i opremanja poljoprivrednog biotehnološkog centra u Novom Sadu, izgradnje centra za nano-nauke i nove materijale u Beogradu, zatim, formiranje naučno-tehnološkog parka u Nišu, izgradnje stanova za iznajmljivanje za mlade istraživače u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
U pogledu drugih predloga zakona koji su se našli pred nama, imamo i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu, između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Republike Azerbejdžan kao zajmodavca, za finansiranje izgradnje deonice Ljig-Boljkovci, Boljkovci-Takovo i Takovo-Preljina, autoputa E 763 u Republici Srbiji.
Mislim da ceo taj deo Srbije zna koliko znači realizacija ovakve jedne investicije, jer samo na deonici Ljig, odnosno Donji Banjani-Boljkovci treba da se izrade 22 mosta. Na sledećoj deonici Boljovci-Takovo treba da se izgradi projektovano 11 mostova i četiri mosta u okviru trupa puta izmeštenih lokalnih saobraćajnica. Na delu puta Takovo-Preljina radi se od 27 mostova, od toga 20 na trasi autoputa. Ovo pokazuje svu stratešku opredeljenost za izgradnju infrastrukture koja treba da doprinese daljem razvoju Srbije i kasnije realizaciji celog autoputa na Koridoru 11.
U pogledu Predlogu zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije radi se o realizaciji zajma za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, a poseban značaj treba da bude za ona preduzeća u oblasti zaštite životne sredine, ekonomije, znanja, energetike, infrastrukture, uključujući zdravstvo i obrazovanje, industrije, trgovine i drugih usluga.
Konačno, u pokušaju da ovako blic pomenem sve predloge zakona koji su danas na razmatranju, posebno bih ukazao na tri predloga zakona. Dva se tiču davanja garancije u korist, po zajmu sa japanskim partnerima i u pogledu unapređenja proizvodnje u Kostolcu. Mislim da nam je svima jasno zbog čega je Kostolac važan u održavanju i razvoju energetskog sistema uopšte u Srbiji, a posebno bih kao Pančevac podvukao koliko je važno unapređenje u Termoelektrani u Obranovcu, znači, Termoelektrani "Nikola Tesla". Osim što je ovo u saglasnosti sa strateškim dokumentima Republike Srbije, mislim da je jako važno, osim konkretnih finansijskih efekata i efikasnosti proizvodnje, i to što se konačno planira odsumporavanje za Termoelektranu "Nikola Tesla". Svi mi koji smo imali i još uvek imamo određenih problema sa aerozagađenjem znamo koliko upravo proizvodnja u velikim industrijskim sistemima može da opterećuje životnu sredinu i koliko može da opterećuje vazduh, koliko može da opterećuje zdravlje ljudi, a pogotovo dece.
Upravo znamo da kao nusprodukti proizvodnje u termoelektranama pojavljuju se ne samo sumpor, koji je neprijatnog mirisa, nego i azotni oksidi, ugljen-monoksid i praškaste materije, to su one sitne čestice koje stižu u pluća i koja tamo trajno ostaju, koje izazivaju razne bolesti raspiratornih organa, koje mogu da izazovu i kancerogena oboljenja i koje danas-sutra mogu da opterete opet budžet Republike Srbije u pogledu saniranja zdravlja kod ljudi.
Upravo zbog toga smatram da imamo dovoljno razloga da u danu za glasanje podržimo ove predloge zakona.
Konačno, s obzirom da dolazim iz Pančeva, a da je danas u okviru dnevnog reda i Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora u unapređenje objekata pravosudnih organa između Republike Srbije i Evropske investicione banke, moram da kažem, a to svi imate u materijalu, na 72. i 73. strani materijala, osim značajnih projekata renoviranja Palate pravde, zatim, izgradnje novog objekta kao glavne kancelarije za tužioce, imajući u vidu i reformu pravosudnog sistema, zatim izgradnja novog objekta, krila na mestu postojeće zgrade Specijalnog suda u Ustaničkoj, ono što je za moje sugrađane važno, to je da u spisku podprojekata, znači u spisku 16 podprojekata, nalazi se i rekonstrukcija i poboljšavanje objekta za Viši sud u Pančevu i izgradnja objekta za smeštaj prekršajnog suda i ne samo zato što će time da se poboljša situacija u Pančevu, već upravo zbog toga što usvajanjem ovih 13 predloga zakona ćemo doprineti poboljšanju situacije u celoj našoj otadžbini u Srbiji.
Zbog toga vas pozivam da u danu za glasanje podržimo ove predloge zakona.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, narodne poslanice, mi sada raspravljamo o 14 predloga zakona o potvrđivanju sporazume, memoranduma i protokola i upravo samo razmatranje ovih predloga zakona potvrđuje da iz dana u dan ugled naše države, ugled Srbije raste. Mi smo, kako vidimo iz predloženih zakona postali kandidati za izvoznika a ne za uvoznika bezbednosti. Između ostalog, EU sa nama, sa našom državom praktično potpisuje sporazum o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama.
To je velika legitimacija za nas koji smo do juče bili na onom području koje je predstavljalo bure baruta i gde se nije znalo kako će se završiti sa svim tim tenzijama koje postoje, a ovog trenutka postali smo važan, znači uvažen partner i Evropi i svetu. Ovaj, predlog zakona je samo jedan od brojnih predloga zakona koji smo razmatrali danas i činjenica je da ovog trenutka imamo preda nama čitav niz predloga zakona koji treba da unaprede život građana u Srbiji.
Bilo bi pretenciozno kada bih danas se detaljnije upuštao u same prednosti Zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma između Republike Srbije i banke za razvoj Saveta Evrope o finansiranju projekta obrazovanja za socijalnu inkluziju, pored prisutnog ministra, ali ovde se radi o povećanju pristupa i poboljšanju uslova života u držanim domovima, o izgradnji, renoviranju, opremanju za učenike srednjih škola i studente univerziteta, kao i poboljšanju kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, kroz realizaciju programa stručnog usavršavanja i obuke za nastavnike i druge zaposlene.
U samom memorandumu o razumevanju između Republike Srbije i EU o učešću Republike Srbije u akcionom programu za celoživotno učenje od 2007 do 2013. ovim predloženim zakonom potvrđuje se memorandum od izuzetnog značaja za učesnike obrazovnog procesa na svim nivoima u Republici Srbiji jer omogućava uključivanje u savremene tokove, sticanje sopstvenih iskustava, ali i uvid u iskustva drugih i pre nego što Srbija postane kandidat za članstvo u EU. Sve će to doprineti bržim evropskim integracijama, bržem harmonizovanju naših propisa sa evropskim i bržem korišćenju svih prednosti koje nam se otvaraju poboljšanjem i ubrzanjem procesa evropskih integracija.
Mi danas razgovaramo o predlozima zakona gde su nam partneri i Azrebejdžan, i Japan, i Kina, i Rusija, i EU, i Turska, i Slovačka, i međunarodne institucije, a između ostalog, ali ne kao poslednje i Evropska organizacija za nuklearna istraživanja CERN i to u vezi sa davanjem statusa pridruženog članstva kao etape koja prethodi članstvu u CERN. Mislim da je i to potvrda sveobuhvatnog procesa koji je nezaustavljiv u Srbiji da postanemo deo Evrope, da postanemo deo razvijenog sveta i upravo sveobuhvatnosti današnjeg raspravljanja ovde u najvišem domu u Srbiji, u parlamentu Srbije, u Narodnoj skupštini potvrđuje svih ovih 27 predloga zakona da smo praktično na korak do Evrope, odnosno da smo još danas Evropa.
U tom smislu pozivam sve vas koleginice i kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo ove predloge zakona i da učinimo još jedan korak u približavanju Evropi i obezbeđivanju boljeg života građanima Srbije.

Dame i gospodo, pred nas narodne poslanike postavljena je dilema da li želimo da pomognemo da Visoki savet sudstva radi u punom sastavu ili ne, jer u okviru reforme pravosuđa omogućeno je samom pravosuđu da odlučujuće utiče na stanje u pravosuđu i da odlučujuće utiče i na sastav i samog Visokog saveta sudstva.

U skladu sa članom 20. i članom 35. Zakona o visokom savetu sudstva, Visoki savet sudstva je predložio Narodnoj skupštini kandidate za izbor člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Upravo na osnovu sprovedenih izbornih aktivnosti u okviru sudija apelacionih sudova, došlo se do rezultata da je kandidata Miroljuba Tomića podržalo 126 sudija, dok je drugi kandidat dobio 61 glas. U skladu sa time, očigledno je ko je dobio podršku većine kolega, onih iz čijih redova je trebao da bude izabran onaj ko će najbolje raditi na poslovima u Visokom savetu sudstva.

Mi smo ovde kao narodni poslanici dužni da sagledamo da li sam kandidat zadovoljava sve ono što bi trebalo, da bi na adekvatan način mogao kvalitetno da radi kao član Visokog saveta sudstva. Upravo na osnovu lične i profesionalne biografije predloženog kandidata možemo da zaključimo da ovaj kandidat raspolaže i stručnim, profesionalnim znanjima i iskustvom da može da odgovori ovakvom jednom teškom zadatku. Činjenica je da je sudija Tomić u svojoj karijeri prošao sve instance sudovanja, od Osnovnog suda udruženog rada, gde je praktično počeo svoju karijeru u pravosuđu, a pre toga je radio i u privredi, od 1987. godine, da bi u Opštinski sud u Kragujevac prešao 1991. godine. Znači, praktično pre 20 godina.

Na osnovu analize biografije sudije Tomića vidimo da je posle osam godina sudovanja u Opštinskom sudu u Kragujevcu, početkom 2000. godine, 1. januara 2000. godine biran za sudiju Okružnog suda u Kragujevcu. Na tom mestu kao sudija Okružnog suda u Kragujevcu proveo je deset godina. Za to vreme biran je za predsednika Okružnog suda u Kragujevcu, ali paralelno sa time se bavio i aktivno sudskim pozivom, gde je posebno postupao u krivičnoj materiji, što je bila materija i kojom se bavio od 1. januara 2010. godine, kao sudija Apelacionog suda u Kragujevcu.

Ono što je posebno interesantno i što je važno za budući rad sudije Tomića, ukoliko dobije poverenje Narodne skupštine, što se nadam da svakako hoće, on je već bio član Visokog saveta pravosuđa, član je Predsedništva Srpskog udruženja za krivično-pravnu teoriju i praksu i napominjem da je ovo izuzetno važno, da je bio i član Radne grupe za izradu analize rada sudova opšte nadležnosti u Republici Srbiji. To jeste nadležnost Visokog saveta sudstva i treba da ima znanja u toj oblasti.

Zatim bio je član radne grupe za izradu teksta radne verzije sudskog poslovnika. To je isto važno za postupanje svih sudova, znači kvalitetan sudski poslovnik i važno je da ne samo teoretičari nego praktičari budu uključeni u pisanje sudskog poslovnika. Sada je član radne grupe za uvođenje sudskog menadžera osim toga je član Programskog saveta upravnog odbora Pravosudne akademije, a i sam je uključen u držanje vežbi na Pravnom fakultetu u Kragujevcu iz oblasti krivično-procesnog prava. Sve ovo ukazuje da predloženi sudija Miroljub Tomić ima kvalitete i da možemo da poverujemo kolegama gospodina Tomića koji su ga predložili za ovu veoma važnu funkciju.

Ono što mene posebno raduje to je, bez obzira na ove aktivnosti koje je gospodin Tomić imao van, da kažem, samog neposredno rada kao sudije, činjenica je da na kraju 2011. godine sudija Tomić je imao radu svega 12 nezavršenih predmeta i ni jedan stari predmet. Upravo to treba da bude primer koliko efikasan treba da se bude. Ja ovog trenutka pozivam sve vas, bilo da ste u poziciji, bilo da sete u opoziciji, odnosno sve nas pozivam da u skladu sa onim težnjama koje smo podržali kada smo glasali za Zakon o Visokom savetu sudstva, da omogućimo samom sudstvu da predlaže svoje najbolje, da sada i u praksi to potvrdimo i da u danu za glasanje podržimo predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova i da izaberemo gospodina Miroljuba Tomića, sudiju Apelacionog suda u Kragujevcu za člana Visokog saveta sudstva iz reda apelacionih sudija. Hvala.

Predlažem da se predloženi amandman ne usvoji. Mislim da je dobro rešenje koje je dato u Predlogu zakona o izmeni Zakona o sudskim taksama. Mislim da ova poslednja tri zakona koja smo razmatrali upravo ukazuju da odnos Ministarstva pravde i Vlade prema sudskom osoblju i osoblju u tužilaštvima pokazuje volju da se utvrdi jasna odgovornost. Ministarstvo ovim praktično preuzima odgovornost u pogledu samog materijalnog položaja osoblja, i sudskog osoblja i osoblja u tužilaštvu. Mislim da je to dobro rešenje.

Ono što bih pozdravio, pogotovo predloženo rešenje iz člana 1. ovog predloga zakona, napominjem, do sada smo imali rešenje u zakonu da od naplaćenih taksi 60% koristiće se za poboljšanje materijalnog položaja sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, sudskog osoblja itd. Na ovaj način se izdvaja upravo to sudsko osoblje i opredeljuje da 20% naplaćenih sudskih taksi ide za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima, koji su sudsko osoblje i osoblje u javnom tužilaštvu i za određene druge rashode.

Istina, u diskusiji povodom ovog predloga zakona govorilo se o tome da same sudske takse su visoke, međutim, to nije tema ovog predloga zakona, pošto to uopšte nije predmet. Znači, ne izjašnjavamo se o tome kolike su sudske takse nego se samo izjašnjavamo o tome na koji način će se naplaćene sudske takse raspoređivati.

Mislim da je dobro što su Ministarstvo pravde i Vlada na ovaj način potvrdili značaj sudskog osoblja uopšte u obavljanju poslova u pravosuđu. Jer, to je jako važno pošto je nemoguće da sudije i tužioci dobro obavljaju svoj posao ukoliko nemaju iza sebe i određeno sudsko osoblje koje treba da ih prati na ovom odgovornom poslu borbe za pravično društvo. Mislim da je dobro predloženo rešenje u zakonu i predlažem da se amandman ne usvoji a da se usvoji ono što nam je Vlada predložila.

Mislim da i ovde treba reći da postoji zakonsko rešenje koje je važeće, a to je mogućnost oslobađanja ljudi od plaćanja sudskih taksi. Svaki iole iskusan advokat može da objasni ili svako ko je u pravosuđu svakome ko ima nedovoljno saznanja o pravnim stvarima da postoji mogućnost ostvarivanja tzv. siromaškog prava.

Zatim, postoji realna mogućnost, primenjiva mogućnost u praksi, pred sudovima, konkretno znam za sudove u Pančevu, da kod ostvarivanja prava na minimalnu zaradu apsolutno se ne postavlja pitanje bilo kakvog plaćanja takse u radnim sporovima. Ja mogu da vam kažem iz konkretne i svoje lične advokatske prakse da se to apsolutno primenjuje. Znači, sa te strane, smatram da ne bi trebalo da paušalno ovde iznosimo određene tvrdnje i da tvrdimo nešto što nije tačno, bar u odnosu na naš pravni sistem.

Smatram da je dobar sam Predlog zakona. Član 2. Predloga zakona kaže da ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2012. godine i smatram da je to apsolutno primereno rešenje. Tada će stupiti na snagu i zakon o budžetu za 2012. godinu.

Hteo bih samo da kažem da u članu 196. Ustava izričito stoji da postoji mogućnost da zakon stupi na snagu i ranije, ako postoje naročito opravdani razlozi. Znači, ne mora da se čeka osmi dan od dana objavljivanja.

Dolazim iz Pančeva i verovatno kao i svaki predstavnik određenog regiona, zainteresovan sam pre svega za ono što pogađa najviše građane Pančeva i građane južnog Banata, osim pitanja putne infrastrukture gde se očigledno u poslednje vreme dosta toga radi. Radi se o još jednoj oblasti, a to je pitanje poboljšanja kvaliteta vazduha i konstantnog smanjenja zagađenja, pre svega aero zagađenja na području grada Pančeva. To je nešto sa čime se budi svaki građanin Pančeva i sa čim leže, sa pitanjem – da li će se i u kojoj meri smanjiti aero zagađenje.

Onog koga zmija ujede, taj se i guštera plaši. Ono što je izgrađeno u neposrednoj blizini Pančeva, mislim tu na južnu industrijsku zonu, hemijsku industriju, to nas, na neki način, uvek opominje da kod svake nove investicije pet puta gledamo da slučajno ne dođe do novog zagađenja životne sredine, a pogotovo do zagađenja vazduha.

U tom smislu pitam gospodina ministra – da li se prate nove investicije i sve ono što se planira da se uradi na području, pre svega, hemijske industrije u Pančevu, mislim na rafineriju, petrohemiju, sve to što je do sada bilo kritično i gde su očigledno određeni pomaci napravljeni zato što u ovom periodu od više godina Pančevo može u poslednjem izveštaju da se pohvali da više nije na top listi aero zagađenja. To ne znači da ne postoje određeni rizici, to ne znači da ne postoji ogroman rizik u pogledu transporta opasnih materija preko područja Pančeva. Zbog toga sam ranije postavio pitanje gospodinu Mrkonjiću u pogledu putne infrastrukture i obezbeđivanja alternativnih pravaca, da ne prolaze te opasne materije kroz centar Pančeva i centar Beograda. Dobio sam odgovor na jednoj od prošlih sednica.

Postavljam pitanje u vezi praćenja novih investicija, postavljam pitanje u pogledu onoga što je jako važno. Dosta toga smo uradili na području gasifikacije i toplifikacije grada i smanjenja zagađenja i to smo uradili uz pomoć EU i evropskih sredstava u visini od četiri miliona evra, što je kao donacija dobijeno na nivou grada. Sada me dalje interesuje, pošto praškaste materije, to su one male čestice koje dlake u nosu ne zadržavaju, nego idu direktno u bronhije, tzv. PM 10, upravo pitam – šta se na području energetske efikasnosti i individualnih ložišta planira i da li se to prati i na koji način možemo da doprinesemo i tom smanjenju aero zagađenja?

Hteo bih da se zahvalim na ovom odgovoru na pitanje, jer to je važno ne samo za narodnog poslanika, nego pre svega za građane Pančeva. To je važno i za svu decu koja imaju probleme sa respiratornim organima. To mi vrlo dobro znamo kada nam se deca bude noću zbog laringitisa ili nekih drugih sličnih manifestacija, zdravstvenih manifestacija.

Hteo bih da postavim još jedno potpitanje. Napomenuo sam da je nama na području Pančeva jako važno da se smanje rizici po stanovništvo. Ovo pitanje je usmereno pre svega prema ministru gospodinu Mrkonjiću, u pogledu putne i ostale infrastrukture. Razgovarali smo već jednom o tome da mogućnost izmeštanja teretnog saobraćaja van centara grada Pančeva i Beograda prema obilaznici i prema mostu Zemun-Borča, takođe, danas-sutra, prema južnom delu obilaznice i oko Pančeva i Beograda, uz nadu da će se nastaviti praktično put profila auto-puta i od Bubanj Potoka preko Vinče, prema Starčevu, pa dalje da se poveže za put za Rumuniju, jer to će biti prilika da se sve opasne materije i potencijalni otrovi izmeste i sa pruge i sa druma u odnosu na sadašnje prolaze kroz gusto naseljena naselja.

Zato pitam u pogledu planova realizacije, pre svega mislim južnog kraka obilaznice oko Beograda pa danas-sutra povezivanja drumsko-železničkim mostom južno od Beograda i Pančeva, da li tu ima nekih problema ili to ide po redovnom toku stvari?