Podržavam predloženi amandman gospodina Karića i upravo ukazujem na član 21. Ustava Republike Srbije da se ne smatra diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lice, koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Smatram da se radi o suštinskoj, nejednakom položaju i zbog toga još jednom apelujem da se porazmisli o tome da se prihvati ovaj amandman, istina sa ovom ispravkom što je greška u kucanju. Znači, radi se o studentima sa invaliditetom jer sigurno da taj student koji je suočen sa svojim hendikepom, znači invaliditeta on je suštinski u nejednakom položaju. I tom smislu smatram da upravo Ustav Republike Srbije, član 21. nam daje za pravo da načinimo jedan napor u tom pravcu, pogotovo što vidim da većina diskutanata koji su se javljali iz različitih poslaničkih grupa, praktično deli mišljenje da za takvu grupu ljudi treba da imamo posebno razumevanje.

Kao član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo apsolutno sam saglasan sa kolegama koji su na današnjoj sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo konstatovali da je predloženi amandman apsolutno u suprotnosti sa članom 21. Ustava Republike Srbije, gde se u stavu 3. definiše da je zabranjena svaka diskriminacija, posredna i neposredna.
Pored toga, u samom tehničkom pisanju amandmana praktično proizilazi da čak i studenti iz Beograda, koji studiraju u Novom Pazaru ili u Pančevu ili na bilo kom drugom mestu, bili bi favorizovani ukoliko bi prilikom upisa imali prebivalište van gradova sedišta fakulteta, s tim da to važi neograničeno. U tom smislu, smatram da ne postoji nijedan razlog koji bi na bilo koji način narodne poslanike rukovodio da prihvate jednu protivustavnu odredbu, koja bi postala sastavni deo samog teksta zakona o izmenama i dopunama Zakona o viskom obrazovanju.
U tom smislu, smatram da ukoliko je potrebno na određeni način pomoći sve one koji dolaze iz mesta koja su udaljena van sedišta samih fakulteta, da to treba uraditi na drugi način, drugim odredbama, u smislu regulisanja materijalnog statusa tih studenata, omogućavajući im smeštaj, omogućavajući im određena sredstva po pitanju ishrane i po pitanju određenih drugih stvari, ali ni na koji način po pitanju kvaliteta studiranja i rezultata koja treba student da postigne, bez obzira da li je iz mesta gde je sedište fakulteta ili iz nekog drugog mesta. Znači, u tom delu ne smemo da pravimo nikakvu razliku između studenata. U tom smislu sam stanovišta da ovaj predloženi amandman nikako ne treba prihvatiti.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, podneo sam amandman na član 28. Predloga zakona. Članom 28. Predloga zakona predviđa se da direktor Poreske uprave ima zamenika direktora koji za svoj rad odgovara direktoru. Zamenik direktora pomaže direktoru u okviru ovlašćenja koja mu on odredi i zamenjuje ga ako je odsutan ili sprečen. Zamenika direktora postavlja Vlada na period od pet godina, na predlog ministra. Ja sam tu dodao – a po sprovedenom javnom konkursu. Da ne bi bilo nedoumica, predložio sam da i u ovom tekstu zakona stoji da se postavljenje sprovodi nakon sprovedenog javnog konkursa, upravo zato što je Zakonom o državnim službenicima predviđeno da za lica, državne službenike na položaju se propisuje sprovođenje konkursa.
Dobio sam odgovor da Vlada nije prihvatila moj amandman iz sledećih razloga – imajući u vidu predloženo ovlašćenje i obaveze zamenika direktora Poreske uprave, znači da pomaže direktoru u okviru ovlašćenja koja mu on odredi, zamenjuje direktora ako je odsutan ili sprečen, Vlada je stanovišta da zamenik direktora Poreske uprave treba da bude postavljen na isti način kao i direktor, tj. aktom Vlade na predlog ministra nadležnog za poslove finansija na period od pet godina, zbog čega se amandman ne prihvata.
Na osnovu obrazloženja Vlade ispada da od današnjeg dana ni za direktora Poreske uprave neće biti potrebno da se raspisuje javni konkurs. Znači, po stavu Vlade iskazanom u mišljenju na moj amandman, menja se praksa koja je važila u proteklom periodu da se poštuje Zakon o državnim službenicima. Naime, smenjeni direktor Poreske uprave, gospodin Radosavljević, je imenovan nakon sprovedenog javnog konkursa i kod ponovnog imenovanja, ponovo je bio javni konkurs sproveden. Upravo zbog toga, nije mi jasno, odnosno potvrđuje se moja sumnja da predloženim članom 28. Predloga zakona hoće da se izbegne sprovo9đenje javnog konkurs.
Dalje, ukazujem da se članom 29. Predloga zakona definiše postavljenje, odnosno biranje rukovodilaca organizacionih jedinica poreske uprave. I tu je predviđeno sprovođenje konkursa i tu je čak u članu 29, ali i u članu 43. definisano da se sprovodi javni konkurs.
Ono što me je posebno ispunjavalo sumnjom, a očigledno je da je sumnja opravdana, u članu 43. Predloga zakona je definisano da je poreska uprava dužna da u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona javnim konkursom pokrene postupak za izbor rukovodilaca iz člana 29. ovog zakona. Znači, definisano je kada se raspisuje konkurs za rukovodioca, a nije definisano da li se i kada raspisuje konkurs za one koji treba da budu iznad. Upravo zbog toga sam u članu 28. predložio – dajte, definišete, bar da će se sprovesti konkurs. Nisam insistirao na tome da će konkurs da se sprovede u roku od osam dana, kako je to definisano za rukovodioce organizacionih jedinica, ali ovo obrazloženje mislim da nije dobro, odnosno podgreva sumnje da se neće poštovati Zakon o državnim službenicima.
Konačno, hteo bih da ukažem svima vama da je 13. avgusta razrešen bivši direktor Poreske uprave. Po informacijama kojima raspolažem, dozvoljavam ad možda nemam kompletne informacije, još uvek nije raspisan konkurs za direktora Poreske uprave Republike Srbije.
Dalje, po informacijama kojima raspolažem još uvek nije postavljen čak ni vršilac dužnosti direktora Poreske uprave. Istina, određenim rešenjem da li ministra da li Vlade je postavljeno lice koje treba sa ovlašćenjem da potpisuje akte i za to lice koje je ovlašćeno da potpisuje akte, ovlašćena je direktorka Centra za velike poreske obveznike. Nemam informaciju da li ona i dalje obavlja i taj posao i ovaj novi posao ili obavlja samo jedan posao.
U svakom slučaju, smatram da je korisno da se usvoji amandman i da se definiše da će se bar u ovom delu poštovati obaveze iz Zakona o državnim službenicima i da će se za direktora i za zamenika direktora Poreske uprave sprovoditi konkurs. Uvek ostaje mogućnost da od svih onih koji su se javili na konkurs, koji ispunjavaju zakonske uslove, da ministar Vladi predloži ko će to biti i da Vlada odluči od svih tih ljudi koji ispunjavaju obaveze po konkursu. Mislim da bi bilo korisno, istina, to nije predviđeno, rokove za raspisivanje javnog konkursa i za direktora Poreske uprave i za zamenika direktora Poreske uprave, što nije učinjeno, ali apelujem da se to učini u što kraćem roku.

Pošto sam pozvan da sam diskutovao neprincipijelno, mislim da svi oni koji su u sali, bili su u prilici da se uvere u apsolutnu principijelnost moje diskusije. Ovde nisam govorio o dosadašnjem radu bilo koga ma bilo kojoj funkciji. Ovde sam govorio samo o načinu na koji treba da se postavlja direktor ili zamenik direktora poreske uprave.
Strogo sam se držao amandmana koji sam podneo i obrazlagao sam zbog čega smatram da vi, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, treba da me podržite i da usvojimo predloženi amandman na član 28. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Iznosio sam razloge zbog čega bi to bilo korisno. Ni na koji način nisam dovodio pitanje i širio temu van onoga što je predloženom zakonom i što je predloženo amandmanom. Samo ukazujem na neprincipijelnost u samom Predlogu zakona i amandmanom pokušavam neke stvari da ispravim i da razjasnim. Samo sam komentarisao da praksa potvrđuje svu opravdanost podnošenja ovakvog amandmana. Čak sam dobronamerno izneo sugestiju, da se javni konkursi po Zakonu o državnim službenicima sprovedu.
Činjenica je, to sam govorio i kada je bilo govora o spornom članu 38. na osnovu kojih je razrešen direktor Poreske uprave, da je to bilo moguće rešiti i samom primenom Zakona o državnim službenicima koji predviđa mogućnost vanredne kontrole.

Javljam se u vezi replike, kao i prethodno.
Rekao bih samo jednu stvar. Raduje me što prihvatate predloženi amandman. Jedino se u jednoj stvari ne mogu složiti sa vama. U obrazloženju mišljenja Vlade o podnetom amandmanu, ne radi se o grešci službenika, ovde se radi o grešci Vlade Republike Srbije. Dokument koji potpiše premijer, gospodin Ivica Dačić, bez obzira ko mu je pripremio akt, to je greška Vlade u pogledu samog obrazloženja.
Prihvatam da je jako bilo teško za 28 zakona koji su došli po hitnoj proceduri, da se svaka rečenica pročita i da se sve vidi. Ukazivao sam zašto je potrebno da se ovi zakoni razmatraju po redovnoj proceduri, a ne po hitnoj proceduri, upravo da bi ove greške i tehničke greške službenika, mogli da svedemo na najbolju moguću meru.
Međutim, onog trenutka kada neko potpiše dokument, to je i njegova greška. Možemo sada da merimo da li je greška, i službenika, i onog drugog ko je pripremao, i članova Vlade i onih koji su čitali i koji nisu čitali, koji nisu bili u prilici da pročitaju materijale, ali ovde su dobili dokument Vlade, a ne dokument službenika.
U tom smislu smatram da ubuduće, što je moguće više, zakoni treba da budu razmatrani po redovnoj proceduri, a ne po hitnom postupku, jer ćemo svesti ove greške na manju meru.

Po članovima 27.  i 106. Poslovnika. Činjenica je da ste vi počeli da raspravljate o amandmanu koji sam ja podneo, zatim pomenuli ste sledeći amandman.
Da bi se govornik vratio na amandman o kojem je pre toga završena rasprava o njemu. Niste ga ni na koji način opomenuli u pogledu toga, a činjenica je da sve do trenutka dok amandman ne postane sastavni deo teksta, aposlutno je otvorena mogućnost rasprave svih i obrazlaganja zašto neki amandman treba prihvatiti. U svakom slučaju, da je u međuvremenu stiglo pozitivno mišljenje Vlade, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo se izjasnio da je amandman pravno moguć, znači u
skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, da je do današnjeg dana Odbor za finansije prihvatio amandman ne bi se pojavljivala potreba da ja diskutujem i da trošim 5-6 minuta u pogledu ovoga, niti da se tri puta javljam što za replike, što za ukazivanje na povrede Poslovnika. Znači, u svakom slučaju predlažem da kada pređemo na sledeći amandman, onda više ne možemo da se vraćamo na prethodni koji je razmatran u proceduri.

Predloženim amandmanom predložio sam da se proširi krug obveznika PDV koji bi mogli da izvršavaju poreske obaveze po naplaćenom potraživanju, a ne prema fakturisanju. U mišljenju Vlade je predloženo da se ne prihvati ovaj moj amandman kojim sam predložio proširenje kruga obveznika, navodeći kao razlog određenu direktivu Saveta Evrope da postoji mogućnost da se primena sistema obračunavanja PDV prema naplaćenom potraživanju može odobriti u određenoj kategoriji poreskih obveznika, a nikako svim poreskim obveznicima.
Ukoliko bi se prihvatio predloženi amandman, ne radi se o svim poreskim obveznicima, ostaju da plaćaju odmah po fakturisanju svi oni koji npr. u prethodnih 12 meseci nisu podnosili poreske prijave za PDV u propisanom roku. Zatim, kao jedan od uslova da bi moglo da se traži plaćanje PDV po naplaćenom potraživanju je da u prethodnih 12 meseci nisu prestali uslovi za obračunavanje PDV po sistemu naplate. Znači, postoje određeni uslovi. Verovatno usvajanjem amandmana bi taj krug poreskih obveznika sa 86% išao na mnogo veći procenat, a ne bi se radilo o 100% poreskih obveznika.
Ovog trenutka ukazujem upravo da bi bio siguran da li je tačno nešto preneto, odnosno da li je rečeno na Odboru za finansije, i sam gospodin ministar je izneo podatak da promet do 50 miliona dinara trenutno ima 86% obveznika u Srbiji. Šta je izuzetak, a šta je pravilo? Ako izuzetak može da bude 86, da li izuzetak može da bude i 95%?
Da su drugi razlozi bili izneti kao razlozi za odbijanje amandmana, u smislu boljeg punjenja budžeta ili nemogućnosti budžeta da odgovori o određenim obavezama, pa zbog toga nećemo, to bi razumeo, ali samo sa ovom argumentacijom baš ne bih mogao da se složim.

Upravo, brzina predlaganja 28 predloga zakona od kojih smo veći deo dobili, polovina 12 valjda zakona je stiglo 11. a ostali su stigli 14. septembra, upravo zbog toga svi mi zajedno nismo mogli detaljno da pročitamo zakone i da vidimo šta sve treba popraviti.
Isto tako i odbori su imali kratke rokove da vide šta sve treba popraviti, a činjenica je da u mnogim tim stvarima nisu poštovani oni akti koji su obavezujući za sve predlagače zakona.
Konkretno, ovaj podneti amandman je postao sastavni deo teksta Predloga zakona, a ovaj amandman tretira materiju koja nije bila u Predlogu zakona o izmenama i dopunama osnovnog zakona. Znači, time smo otišli šire od Predloga zakona čim smo dodali pored člana 45. i član 45a i 45b. Upravo zbog toga ovde na plenumu pred predsedavajućim Skupštine ističem da smo probili jednu praksu i napravili presedan, koji se sada postavlja pitanje – da li ćemo primenjivati u drugim stvarima kada dobijemo predlog izmena i dopune nekog zakona, da li ćemo ići u praktično noveliranje celog osnovnog zakona? Tu vam ukazujem da smo napravili presedan.
Ima još nekih u slučajevima gde smo napravili presedan, jer u isto vreme, kolega Neđo Jovanović, jedan koristan amandman podneo, on je odbačen zato što je išao van obima Predloga zakona o izmenama i dopunama. Znači, nemojte različite kriterijume da pravimo?
Druga stvar, samim Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, novelira se 50 članova osnovnog, znači sam ovaj predlog zakona ima 50 članova. Osnovni tekst zakona ima 68 sa nekim novelacijama iz ranijeg perioda, a ja vam čitam član 47. jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, koji je obavezujući akt za svakog predlagača zakona i za Vladu i za Narodnu skupštinu, da ako se više od polovina članova osnovnog propisa menja, odnosno dopunjuje, treba doneti novi propisa. Da smo to poštovali imali bi novi predlog zakona, na to bi apsolutno u skladu sa Poslovnikom mogli da idemo i van obima zakona i ne bi kršili važeće akte.
Znači, u tom smislu, apelujem, bez obzira što je sada prošlo 28 zakona ovako u hitnoj proceduri, nemojte to da nam se dešava, jer time pravimo greške i pokazujemo da smo nedovoljno profesionalci u pogledu pravljenja zakona.
Slika svega onoga što izađe iz Narodne skupštine, je slika svih nas narodnih poslanika, to je slika države i zbog toga bez obzira da li je koristan neki amandman ili nije dajte da omogućimo redovnu proceduru i dajte da sve popravimo na način kako treba. Ako odbacujemo amandman kolege Neđe Jovanovića, onda u adekvatnoj situaciji treba da se odnosimo prema svim drugim amandmanima. Zbog toga vas pozivam na profesionalnost i pozivam vas da ukupnom postupanju Narodne skupštine poštujemo i Zakon o Narodnoj skupštini, i Poslovnik, i jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. Hvala.

Ni na koji način nisam hteo da stavim zamerku na postupanje gospodina Jovanovića, znači, samo sam rekao da svako od nas narodnih poslanika je u prilici da predloge zakona koji stižu u Narodnu skupštinu možemo da popravimo ukoliko imamo dovoljno vremena i mogućnosti da sve ih iščitamo i na vreme da nešto uradimo.
Mi smo došli u situaciju da nam upravo zbog kratkoće vremena mnogi amandmani koji su podneti nisu stigle ispravke na vreme jer stiglo je do odbacivanja takvih amandmana i ne mogu korisni amandmani iz proceduralnih razloga da se razmatraju ovde na plenumu. Upravo zbog toga sam apelovao da dobijemo na vremenu svi da bi svaki zakon bio što je moguće bolji.

Upravo u diskusiji o podnetom amandmanu došlo je do paušalnog ocenjivanja advokature i obaveze advokature u pogledu plaćanja i uopšte vođenja evidencije o poreskim obavezama kod advokata. Lično smatram da se sa time otišlo van teme samog amandmana, ali u svakom slučaju mislim da ukoliko paušalno govorimo o onoj službi, o najznačajnijoj službi koja se bavi pružanjem pravne pomoći, paušalno ocenjivanje bilo da se radi o krivičarima, parničarima, to je neozbiljno za ovako visoki dom. U svakom slučaju, advokat od karijere koji nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini, a koji se trudi da doprinese i da učini da svaki zakon koji izađe iz Narodne skupštine bude što je moguće bolji.
Mislim da imam obavezu da prozborim u ime struke i da kažem da nije u redu da se daju paušalne ocene naročito bez adekvatnih pokazatelja i da se ocenjuju i svrstavaju advokati u ovo ili ono. Nije ista stvar advokata u velikim mestima ili advokata koja na prste jedne ruke možemo da nabrojimo koji imaju ogromne prihode i advokata u čitavom nizu malih mesta koji kubure na koji način da obezbede egzistenciju za sebe i članove svoje porodice i koji se trude da doprinesu pravnoj sigurnosti i zaštiti interesa najugroženijih ljudi. Davati paušalne tvrdnje, da li ovako, da li onako i pretendovati da se ovde bude sudija, mislim da to nije u redu. U tom smislu molim da ne idemo dalje o temi, jer onda ćemo morati da se pozovemo i na sva ona pisana obraćanja međunarodne unije advokata i određenih međunarodnih institucija u pogledu fiskalizacije. Inače, ne radi se tu o plaćanju poreskih obaveza.
Radi se o narušavanju odnosa, poverenja između advokata i klijenta. To je u stvari bila najveća dilema po tom pitanju. Ne bih više otvarao tu temu, ali ako bude bilo potrebno onda ćemo morati o tome da govorimo.

Razumem predlagača amandmana, apsolutno ga razumem po pitanju toga da li je nešto dovoljno jasno ili nije dovoljno jasno definisano i u ovom zakonu koji trenutno razmatramo i u pogledu tog amandmana i vezano za Zakon o budžetskom sistemu, jer svi ovi zakoni imaju veze sa Zakonom o budžetskom sistemu. Amandmanom i na taj zakon, na Zakon o budžetskom sistemu, sam pokušao tu nedoumicu da rešim, baš u pogledu taksi i naknada, jer u Zakonu o budžetskom sistemu su definisane takse i naknade, i te takse i naknade su vezane za one zakone gde je predlagač Ministarstvo finansija.
Mislim da u izradi Predloga zakona nije dovoljno posvećeno pažnje članu 13. i članu 14, jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, jer to je deo jedinstvenih metodoloških pravila kojih se tiče prelaznih i završnih odredbi, u pogledu toga šta važi i šta ne važi. Činjenica je da, ukoliko se nešto stavlja van snage, to mora da bude taksativno nabrojano i radi snalaženja ukupne društvene javnosti u zakonima, jer bez obzira da li prečišćeni tekst radi ovlašćena institucija ili se rade neformalni prečišćeni tekstovi, koji služe za bolje snalaženje sudija, advokata, svih pravnika i uopšte društvene javnosti, da bi mogao da se radi taj nezvanični prečišćeni tekst mora da se zna šta se stavlja van snage, a šta se ne stavlja van snage.
U tom delu ja sam više nego zadovoljan što je gospodin ministar 18. septembra na sednici Odbora za finansije dao izričito tumačenje u pogledu naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine. To je izuzetno važno za Pančevo. Gospodin ministar je dao direktno izjašnjenje, tražio sam stenografske beleške upravo zbog toga da bi javnost u Pančevu bila upoznata sa tim stavom. Znači, ne dira se u članu 87. Zakona o zaštiti životne sredine i mogućnosti naplate tzv. točkarine u Pančevu ili naknade za prevoz opasnih tereta kroz određene lokalne sredine.
To je izuzetno važno za Pančevo. Ali, mislim da bi bilo bolje ukoliko bi i egzaktno to pisalo i razjašnjenje bilo u samom zakonu o budžetskom sistemu. Ako nismo u mogućnosti danas da to uradimo u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ja računam da ćemo te nedoumice koje se tiču ovog amandmana o kome trenutno raspravljamo, da ćemo biti u prilici kada se bude radio novi zakon o budžetskom sistemu ili o izmenama i dopunama, da i te stvari pokušamo da razjasnimo, da ne bi bilo nedoumice.
Ovo naročito imajući u vidu član 46. Zakona o budžetskom sistemu, jer danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje pripadnost sopstvenih prihoda korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacije za obavezno socijalno osiguranje. Tu se radi o pripadnosti, kome pripada i ta naknada i sve ostalo.
U tom smislu, opet ukazujem, zbog brzine vremena nismo bili u prilici da sve nedoumice razjasnimo. Zbog toga smo prinuđeni da neke nedoumice ovde razjašnjavamo, na samom plenumu. Ali, opet ukazujem, da bi izbegli potrebu davanja autentičnog tumačenja određenog propisa, dobro je da se neke stvari jasno definišu ovde, makar kroz objašnjenje gospodina ministra koje je dao u pogledu tih naknada, da bi to ostalo zabeleženo, da bi se znalo šta je prava volja predlagača i da bi se znalo šta je prava volja zakonodavca ukoliko usvojimo takve zakone. Sutra kad se javi neko sa potrebom autentičnog tumačenja, treba da znamo za šta smo bili.
U tom smislu mislim da je dobro da ovu diskusiju na plenumu vodimo, da ostane stenogram sa ove sednice, da bi se znalo u pogledu same primene tih propisa kako će se primenjivati. Konkretno, za Pančevo je to izuzetno važno - naknada iz člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine i ja sam srećan što je to usvojeno u praksi. Mislim da bi još bolje bilo da je i na papiru definisano.

Po pitanju podnošenja amandmana, tekst predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, imali smo sličan problem. Naš Poslovnik definiše postupak donošenja budžeta Republike Srbije i završnog računa i tu se jasno kaže da pretres Predloga budžeta na sednici Narodne skupštine može da počne najranije 15 dana od dana prijema Predloga budžeta u Narodnoj skupštini. To je član 172 Poslovnika. Pored toga članom 176 Poslovnika, definasano je da izmene i dopune budžeta Republike Srbije u toku godine, se vrše prema odredbama ovog Poslovnika kojim je uređen postupak za donošenje budžeta.
Ako tretiramo samo taj deo Poslovnika koji se tiče podnošenja Predloga i mogućnosti da se o njemu raspravlja, dozvoljava se mogućnost poslanicima da imaju 15 dana da razmatraju konktretno ovaj materijal od 270 strana, što čini budžet i prateći akti, ili 160 strana, što je samo tekst golog budžeta. Upravo zbog toga, a imajući u vidu da nisu ispoštovane odredbe iz pretposlednjeg stava, tačka 9, člana 59, jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, da nam se da pregled odredba važećih propisa koji se menjaju, odnosno dopunjuju, i priprema se tako što se precrtava deo teksta koji se menja, a novi tekst upisuje velikim slovima. Verujte mi, bilo je jako teško kod podnošenja amandmana, koji smo podneli, da paralelno imamo jedan i drugi tekst pred sobom.
Opet moram da kažem da kod podnošenja amandmana, imali smo u vidu Zakon o javnom dugu i Zakon o budžetskom sistemu i sam tekst Predloga zakona, zajedno sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu.
Upravo ću pročitati prethodni stav i stav čije brisanje mi predlažemo. "Za finansiranje budžetskog deficita i servisiranje dospelih kreditnih obaveza mogu se tokom 2012. godine koristiti sredstva sa konsolidovanog računa Trezora Republike Srbije do iznosa koji ne ugrožava likvidnost tog računa".
Sledeći stav – "Ukoliko na kraju 2012. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa Trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu".
Mi smo danas o tome diskutovali na Odboru za finansije, iako nisam član Odbora za finansije, pokušao sam da uđem u ovu materiju, i bez obzira da li je to postojalo ili nije postojalo u postojećem tekstu budžeta, činjenica je da je ovo materija koja se nalazi u Predlogu zakona o izmenama i dopunama budžeta Republike Srbije. Znači, taj deo teksta je podoban da o tome raspravljamo i da ga menjamo, da predlažemo amandmane kojim bi to izmenili.
Samo polazim od paralele ove odredbe i odredbe koja se primenjuje u budžetima lokalnih samouprava i drugih nivoa vlasti. Nisam siguran da u budžetima jedinica lokalne samouprave postoji mogućnost pozajmica, naročito pozajmica preko 5% ili to, i da se u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu prenosi nešto u narednu godinu. Koliko se sećam, pre par godina to nije moglo. Ne znam sada da li je moguće, ali mislim da u lokalnim samoupravama na kraju kalendarske godine se pravi presek i nema više pozajmice u tom obliku.
Smatram takođe da je ova materija, materija koju treba razmotriti zajedno sa Zakonom o budžetskom sistemu. Tu iznosim još jednu primedbu, jer ovo jeste tema vezana za sam amandman. Činjenica da smo mi kod Predloga zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, taj zakon, bez obzira što je trebao da se zove - novi zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, jer je novelirano 50 članova od postojećih 68, i u Zakonu o budžetskom sistemu pedesetak odredbi je predloženo za noveliranje od valjda 103.
Nije tim zakonom tretirano pitanje ni ovih pozajmica u dovoljnoj meri, ni subvencija, ni načina kontrolisanja toga. Smatram, bez obzira da li će se ovaj amandman usvojiti ili se neće usvojiti, da nam je izuzetno potrebno da kada budemo usvajali Zakon o budžetskom sistemu, možemo o tome da govorimo i sad kad budemo govorili o amandmanima na Predlog zakona o budžetskom sistemu, jako je važno naći adekvatan način izveštavanja, ko što sam pominjao, izveštavanja o plasiranim subvencijama, jednomesečnim o tome, šestomesečno izveštavanje povratno o efektima isplaćenih subvencija sa mišljenjem Fiskalnog saveta. Isto tako, smatram da u tom Zakonu o budžetskom sistemu treba definisati i ovo pitanje pozajmice, znači to što je predmet ovog podnetog amandmana, upravo u cilju da bi se obezbedila što je moguće veća transparentnost budžeta i što su moguće veće uštede i kontrole u trošenju budžeta, znači, što efikasnijem plasmanu budžetskih sredstava.
U svakom slučaju, izvinjavam se što sam morao ovaj amandman da povežem sa materijom koje se tiče, jer mislim da nam je svima važno da ovu materiju na adekvatan način rešimo.
Ukazao bih samo na još jednu stvar u vezi ovog amandmana, da bih dao objašnjenje. Ukoliko bi se eventualno tumačilo da smo do ove kratkoće vremena i nemogućnosti da adekvatno predložimo amandmane došli zbog toga što je predviđen hitan postupak, ukazujem vam da po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Taj deo rečenice nije unet na 193. strani obrazloženja Predloga zakona o budžetu. Samo je pomenut član 167. i onda je tumačeno kakve bi posledice eventualno imao, a sam razlog da ovo nije moglo da se predvidi, to nije uneto. Znači, u tom smislu opet ukazujem. Kada budemo nove predloge zakona dobijali u Narodnu skupštinu valjalo bi s jedne strane da imamo pregled odredbi koje se menjaju, da imamo sve razloge koji stoje i ukoliko je moguće, da poštujemo poslovničke odredbe, koje se tiču rokova, da možemo na adekvatan način da izanaliziramo svaki član predloženog zakona.

Replika, a u jednom delu bih ukazao i na povredu Poslovnika, pošto je uvaženi kolega za mene rekao da sam počeo da čitam zakone. Mislim da je to u najmanju ruku, da ne upotrebim izraz omalovažavajuće, jer mislim da svi koji su do sada bili u prilici da sa mnom rade u bilo kom odboru i što mi jeste materija i što nije materija, trudim se da svaku materiju apsolutno dobro proučim.
U svakom slučaju, izvinjavam se što sam morao ovaj amandman da povežem sa materijom koje se tiče, jer mislim da nam je svima važno da ovu materiju na adekvatan način rešimo.
Ukazao bih samo na još jednu stvar u vezi ovog amandmana, da bih dao objašnjenje. Ukoliko bi se eventualno tumačilo da smo do ove kratkoće vremena i nemogućnosti da adekvatno predložimo amandmane došli zbog toga što je predviđen hitan postupak, ukazujem vam da po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Taj deo rečenice nije unet na 193. strani obrazloženja Predloga zakona o budžetu. Samo je pomenut član 167. i onda je tumačeno kakve bi posledice eventualno imao, a sam razlog da ovo nije moglo da se predvidi, to nije uneto. Znači, u tom smislu opet ukazujem. Kada budemo nove predloge zakona dobijali u Narodnu skupštinu valjalo bi s jedne strane da imamo pregled odredbi koje se menjaju, da imamo sve razloge koji stoje i ukoliko je moguće, da poštujemo poslovničke odredbe, koje se tiču rokova, da možemo na adekvatan način da izanaliziramo svaki član predloženog zakona.

Replika, a u jednom delu bih ukazao i na povredu Poslovnika, pošto je uvaženi kolega za mene rekao da sam počeo da čitam zakone. Mislim da je to u najmanju ruku, da ne upotrebim izraz omalovažavajuće, jer mislim da svi koji su do sada bili u prilici da sa mnom rade u bilo kom odboru i što mi jeste materija i što nije materija, trudim se da svaku materiju apsolutno dobro proučim.
Osamnaestog septembra sam učestvovao u radu Odbora za finansije, iako nisam član Odbora za finansije. I danas sam bio na sednici Odbora za finansije i uspeo sam na sednici Odbora za finansije da ceo Odbor za finansije i predlagača zakona ubedim u potrebu da se jedan moj podneti amandman usvoji.
Uložio sam veliki napor i upravo zato i kažem da, bez obzira šta stoji u osnovnom tekstu zakona i šta stoji u Predlogu zakona, nema razloga da, ukoliko je nešto materija Predloga zakona o izmenama i dopunama, ne bude na adekvatan način analizirana i da stignemo do boljeg rešenja. U tom smislu smo i predložili, po našem mišljenju, bolje rešenje od onoga što je trenutno postojalo u osnovnom tekstu Zakona, upravo imajući u vidu i upoređujući ono šta stoji u budžetu, šta stoji u Zakonu o budžetskom sistemu, šta stoji u postupanju svih ostalih budžeta drugih nivoa vlasti, i upravo zbog toga smo se trudili da popravimo ovo.
Verujte, ni na koji način nisam pokušavao nikoga da omalovažim ovde i ovde polemišem samo sa tuđim mišljenjem, a ne sa pojedincem i nikad nećete doživeti da govorim u odnosu na pojedinca, nego u odnosu na predlog, u odnosu na član, u odnosu na amandman i mislim da svi treba da se držimo toga.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, podneo sam amandman na član 12. kojim se menja član 18. osnovnog teksta Zakona o budžetskom sistemu.
Činjenica je da su u članu 12. su definisane naknade. Definisane su koje naknade mogu da postoje i to su definisane - naknade se mogu voditi za korišćenje dobara koji su posebnim zakonom utvrđena kao prirodna bogatstva, odnosno dobro od opšteg interesa i dobro u opštoj upotrebi. To je definisano po pitanju naknada, koje naknade postoje.
Činjenica je da se time nejasno određujemo prema drugim naknadama koje takođe postoje, koje ne plaćaju često jedinice lokalne samouprave. To je ono što su i kolege iz DSS ukazivale kad se tiče o naknadama za korišćenje građevinskog zemljišta i nekih drugih naknada. Znači, nije ovo sasvim jasno definisano.
Smatram da tehnički kad je pravljen ovaj zakon nisu na adekvatan način respektovane odredbe člana 13. i člana 14. jedinstvenih metodoloških pravila u smislu prelaznih i završnih odredbi i određenja prema drugim naknadama. Da li druge naknade i dalje važe ili ne važe ili će važiti samo one naknade koje posebnim zakonom predlaže i sprovodi ministarstvo nadležno za finansije?
Činjenica je da je ministarstvo nadležno za poslove ekologije i zaštitu životne sredine bilo nadležno u pogledu Zakona o zaštiti životne sredine.
Dolazim iz Pančeva, iz mesta koje ima određene probleme u pogledu ugrožavanja sredine. Činjenica je da takav status ugrožene životne sredine, mesta iz koga dolazim, ima konstatacijom UNEP, specijalizovane organizacije UN, koji su konstatovali da Pančevo, kao i Bor, kao još neka mesta u Srbiji imaju takav status. Mi priznajemo UN, priznajemo i sve to.
Upravo na osnovu člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine naplaćuje se naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine, naročito zbog transporta nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda, hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije i za industriju na teritoriji jedinice lokalne samouprave sa statusom ugrožene životne sredine na području značajnom za Republiku Srbiju.
Podsećam vas da samo na prvi dan bombardovanja naše otadžbine na železničkoj pruzi između dve stanice, neposredno uz kuće u kojoj stanuje narod, bila je količina od 1.600 tona hlora. Ne daj bože da je to pogođeno, celo Pančevo bi bilo mrtvo verovatno i Ovča, Borča i deo Karaburme.
Upravo u tom vremenu, u situaciji kada su u Aleksincu bile prve civilne žrtve, tada je količina opasnih materija, odnosno tečnog amonijaka bila dovoljna za slučaj pogađanja da ubije sve ono što se prostire na 35 do 40 kilometara u pravcu prostiranja vetra. Mi sada imamo ogromne količine opasnih materija koje se pretovaraju i koje se transportuju kroz gusto naseljene delove grada. Da ne govorim o količinama nafte, naftnih derivata i ostalih opasnih materija. Činjenica je da Pančevci žive praktično na bombi i situacija je takva da, po zvaničnim podacima, status zdravlja kod ljudi i kod dece je takav da su statistički pokazatelji mnogo gori, nego u mnogim drugim mestima u Srbiji.
Po zvaničnim podacima Zavoda za javno zdravlje ukoliko svaki odrastao čovek u Srbiji oboleva 1,1 put godišnje, u Pančevu je to bilo 1,5. Kod dece je bilo dva do tri prosek u Srbiji, a kod nas je bilo oko pet. Ne kažem da je sve to od svega toga što imamo situaciju da se zagađuje, ali je činjenica da po pitanju pretovara postoji velika emisija iz industrije i postoji velika i imisija, znači, ono što primaju građani udišući vazduh.
Ja konkretno imam u porodicu situaciju da mlađe dete koliko je puta primalo kortikosteroid da bi moglo da prodiše. Upravo zbog toga smatram da mora da postoji izuzetno odgovoran odnos države, do sada je i postojao u pogledu smanjenja ekološkog opterećenja koji pogađa građane Pančeva i upravo zato da bi se prikupila sredstva i da bi se smanjilo ukupno ekološko opterećenje, da bi mogli da ozelenimo grad, da bi mogli da smanjimo sve te rizike, da bi mogli da smanjimo po pitanju transporta u pogledu lokalnih puteva, a ne da štrucne negde kamion, pa da krene do izlivanja amonijaka i koje čega. Sve je to važno i zbog toga nam je bilo važno da naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine ostane da važi.
Ja sam na sednici Odbora za finansije 18. i danas ponovo izričito pitao gospodina ministra u pogledu sudbine te naknade i mene zadovoljava stav, ono što je rečeno. Da razjasnimo, što se tiče takse za zaštitu životne sredine, sve jedno kako se formalno tačno zove, ona se ne ukida, ostaje prihod onih kojih je i do sada bilo na lokalnom nivou. To me izuzetno raduje i smatram da nam je bila obaveza i moja obaveza da ovde o tome progovorim, da predstavnik Vlade praktično potvrdi da je to to, da je to prava volja predlagača zakona i da Narodna skupština kada glasa za zakon zna za šta je glasala. Znači, glasala je za to da ostane na snazi primena člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine, da ne bi se sutra pojavila potreba davanja autentičnog tumačenja, jer davanje autentičnog tumačenja podrazumeva proceduru kao i donošenje novog zakona. U tom smislu sam smatrao da je obaveza da o ovome definitivno progovorimo, pogotovo imajući u vidu kraj obrazloženja dobijenog u mišljenju Vlade, gde je rečeno - polazeći od navedenog, nema potrebe za posebnim regulisanjem izdvajanjem naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine i zakona kojim će biti obuhvaćene sve neophodne naknade. Znači, tu malo vraćamo da će jednim zakonom biti regulisane sve naknade.
Interesuje me da u svakom slučaju ostane da važi taj član 87. Zakona o zaštiti životne sredine.
Još jednu stvar da vam kažem što mislim da pravno tehnički nije korektno napisano, odnosno da je odredba bez pravne snage. To je stav 3. člana 18, čitajući ga samo ovako. Naknade iz stava 1. ovog člana ne mogu se uvoditi ni jednim drugim zakonom, osim zakonom i stava 2. ovog člana. To je dobro u smislu da to stoji u nekoj politici, znači, kod utvrđivanja politike ministarstva, politike Vlade, onoga šta hoćemo. To može da stoji u ekspozeu premijera ili u stavovima ministarstva, ali sama ta odredba da zakonom kažemo da nešto neće moći da uđe u neki drugi zakon sa ustavno-pravnog gledišta nije korektno napisana.
Mi nemamo hijerarhiju pravnih propisa unutar Srbije. Imamo Ustav i imamo zakone. Znači, ne možemo da kažemo šta ćemo budućim zakonom raditi ili nećemo raditi. Ovo shvatam kao političko opredeljenje. Ima smisla to političko opredeljenje da znamo sve naknade, ali praktično ova odredba ne mora ni da bude u tom delu. Biću zadovoljan i ukoliko sam amandman ne bude usvojen, ali mi je važno ovde da dobijemo na plenumu, ono što će ući u stenogram, ono što će videti svi građani Srbije da li će član 87. Zakona o zaštiti životne sredine da se primenjuje u pogledu naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, to nam je gospodin ministar rekao na Odboru, isto kao što nam je rekao ovde u plenumu, povodom naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i nekih drugih naknada. Znači, zbog toga vas molim da to ostane zabeleženo i da se zna praktično tumačenje onoga šta danas raspravljamo.