Javljam se u vezi člana 103. Poslovnika jer u stavu 4. člana 103. se navodi izričito: "Narodni poslanik je dužan da navede koji je član ovog poslovnika povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim to može govoriti najduže do dva minuta".  
Nakon toga, u stavu 5. je definisano: "Ako smatra da povreda nije učinjena, predsednik Narodne skupštine je dužan da da objašnjenje, a ukoliko smatra da je povreda učinjena, predsednik Narodne skupštine je dužan da učinjenu povredu otkloni". Nisam video da ste po pitanju diskusije gospodina Arsića bilo šta rekli, ni da je povređen Poslovnik, ni da nije povređen Poslovnik. Znači, u tom smislu, ukoliko poštujemo Poslovnik, hajde da postupamo i u skladu sa članom 103. Poslovnika Narodne skupštine.

Ja sam se isto najavio pre gospođe Čomić u pogledu ukazivanja na povredu Poslovnika i to člana 107. Poslovnika. Verujte mi, do ovog trenutka mislio sam da sam narodni poslanik u Republici Srbiji i da neće biti podele da li sam ja iz Vojvodine ili sam iz nekog drugog dela Srbije.       
Prvi put sam ovde prozvan, da li sam sa ove ili one teritorije Srbije došao u najviši Dom da se trudim da budem narodni poslanik, ukoliko je moguće, da pomognem da se poprave predlozi zakona, da ukažem na ono što smatram da treba ukazati.
Ovog trenutka iznenađen sam i licitiranjem sa time da li jesam ili nisam određene stranke, a u koliko to zanima gospodina ministra, ja jesam član DS, ali nema razloga da ministar kada razlaže svoje razloge, stavove, komentariše to i ulazi u rasprave da li je neko član jedne ili druge ili trće stranke. Mene bi više interesovalo da je član 1. Predloga zakona definisao da li se ovaj zakon odnosi na sve banke u kojima Republika Srbija ima direktno ili indirektno učešće ili gde ima kontrolno učešće. Nema reči – kontrolno učešće. Mnogo drugog ima što treba raspraviti i u načelnoj raspravi i u raspravi po amandmanima, ali smatram da je najmanje i najblaže rečeno ne dopustivo na ovaj način da gospodin ministar obrazlažući svoje stavove možda pokušava da unapred zaključi šta će koji poslanik govoriti kada se bude javio za reč.

Član 103. stav 5, nisam dobio odgovor od predsedavajuće u pogledu ukazivanja na povredu Poslovnika. Ukazao sam zašto, ne samo ono što ste rekli gospodinu ministru, nego i u pogledu licitiranja da li je neko član stranke, nije član stranke, odakle dolazi, ne dolazi, znači, u tom smislu smatram da je učinjena povreda. Nisam dobio odgovor, pa zato mislim da to treba razjasniti.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, uvažene kolege i koleginice, pred vama je Predlog zakona o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i upravo taj važeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nije na zadovoljavajući način definisao mogućnost upotrebe podataka o ličnosti u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe, kojim se štiti i povećava bezbednost Republike Srbije i građana Srbije i ostvarivanje osnovnih ljudskih prava.
Naime, sam naš Ustav definiše da, i garantuje pravo na život, pravo na posebnu zaštitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta, pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, pravo na zdravu životnu sredinu i pravo na očuvanje posebnosti. Upravo, u situaciji kada smo svi suočeni sa finansijskom krizom, kako u našoj otadžbini tako i u okruženju, činjenica je da je potrebno na određeni način sabrati sve one koji imaju dobru volju na poslovima prikupljanja humanitarne pomoći , da bi se zadovoljile evidentne potrebe, pre svega onih najugroženijih delova stanovništva. S obzirom da u Srbiji postoji potreba da se mnogi problemi rešavaju prikupljanjem sredstava za humanitarne potrebe, a da je to otežano, a često i nemoguće bez korišćenja podataka o ličnosti, neophodno je da se stvore zakonski preduslovi za to.
Na osnovu toga što u proteklom periodu, upravo zbog činjenice da su rukovaoci podacima o ličnosti, zbog odredbe važećih zakona o zaštiti podataka o ličnosti prestali da obrađuju podatke u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe, smanjena je mogućnost rešavanja ogromnih problema građana, njihova bezbednost i ostvarivanje osnovnih ljudskih prava.
Pošto je nemoguće da se problem drugačije reši do usvajanjem Predloga zakona dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, zbog toga sam na inicijativu eparhije Raško-prizrenske, na čelu sa njegovim Preosveštenstvom vladikom Teodosijem, došao u situaciju da budem taj koji je imao čast da predloži ovakav predlog zakona. Naime, moj veliki prijatelj Srđan Milivojević, kojeg znate kao bivšeg poslanika, me je zamolio da primim koordinatora narodnih kuhinja eparhije Raško-prizrenske, gospodina Đorđa Jovanovića, koji je tokom avgusta posetio Pančevo i upravo u prostorijama SPC mi objasnio ceo problem sa kojim se susreću, između ostalog, narodne kuhinje u enklavama u našoj južnoj pokrajini.
Činjenica je da tokom prošle godine preko infostan-uplatnica je bilo prikupljeno šest miliona dinara za potrebe narodnih kuhinja na KiM. Trenutno ima šest narodnih kuhinja i one svakodnevno obezbeđuju tople obroke za dve hiljade socijalno najugroženijih lica na KiM. Bio sam u prilici, da kao bivši potpredsednik Crvenog krsta Vojvodine, pet godina sam obavljao tu funkciju, budem upoznat sa aktivnostima i organizacijama Crvenog krsta, upravo na prikupljanju pomoći, takođe, za socijalno ugrožene i uopšte ugrožene kategorije stanovnika.
Činjenica je da se ovim poslovima bavi armija ljudi u humanitarnim organizacijama i pokušavajući da pritisak na državne organe, na organe lokalnih samouprava, na organe teritorijalne autonomije smanje, upravo, prikupljanjem pomoći kroz humanitarne akcije.
Činjenica je da ovog trenutka važeći Zakon praktično zabranjuje da se uz uplatnicu Infostana u Beogradu, ili uplatnicu Informatike u Novom Sadu, ili uplatnicu EDB, ili uplatnicu nekog drugog javno-komunalnog preduzeća u lokalnim samoupravama, znači, zabranjeno je i kažnjivo da dođe i određena uplatnica koja bi apelovala na korisnike tih komunalnih usluga da, ukoliko mogu, uplate za narodnu kuhinju, da, ukoliko mogu i žele, uplate za lečenje nekog deteta od Batenove bolesti, da uplate eventualno neka sredstva za akciju Crvenog krsta ili da obezbede pare za nabavku inkubatora.
Upravo to je onaj razlog koji me je rukovodio da sam preduzmem korake da predložim ovaj zakon, da u samom predlaganju zakona pokušam da iskonsultujem i uspem u tome da konsultujem sve one o kojima se ovde radi. Samo vam ukazujem da osim Predloga zakona koji je dostavljen u proceduru krajem avgusta, 13. septembra sam dostavio dopunu, obrazloženje Predloga zakona, kojim su se izričito izjasnile mnoge institucije u pogledu samog predloga zakona, u vezi potrebe za donošenjem ovakvog zakona. Tu je Njegovo preosveštenstvo episkop Raško-prizrenski i Kosovsko-metohijski, gospodin Teodosije, Crveni krst Srbije, Crveni krst Vojvodine, Crveni krst Beograda, Kancelarija dečijeg fonda UN, UNICEF Srbija, JKP Infostan Beograd, JKP Informatika Novi Sad, Udruženje građana "Majka devet Jugovića", manastir Gračanica, Fondacija Ana i Vlade Divac, Omladina jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side, znači, JAZAS. Kasnije sam dostavio i drugu dopunu, obrazloženje, gde sam vam dostavio izjašnjenje Kancelarije za Kosovo i Metohiju koja je podržala ovakav jedan predlog zakona.
Samo da vam na određeni način obrazložim da postoji u ovom pravcu izjašnjenje, i to prošlogodišnje izjašnjenje i samog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u dopisu od 28. novembra 2011. godine, gospođi Snežani Malović, tadašnjoj ministarki Ministarstva pravde Republike Srbije. Poverenik gospodin Rodoljub Šabić je rekao, između ostalog – svesni značaja pružanja humanitarne pomoći onima koji su u nevolji, najlepše vas molim da, imajući u vidu sve napred iznete razloge, jer je predlagao donošenje celokupnog zakona koji bi regulisao ovu materiju zaštite podataka o ličnosti, a posebno onaj koji se odnosi na mogućnost obrade podataka o ličnosti, ne samo radi ostvarivanja osnovne svrhe, nego i radi ostvarivanja svrhe prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe, inicira rad na izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, odnosno izradi novog teksta zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Na ovom poslu predlaganja zakona, osim ljudi koji su propisno zaposleni u Narodnoj skupštini, koji su mi pružili nesebičnu pomoć, naročito u pogledu analize utvrđivanja, da li je ovaj predlog u skladu sa propisima EU, do onih podrški koje sam dobijao iz svih političkih grupacija koje postoje i koje delaju u Narodnoj skupštini, i uopšte političkom životu u Srbiji, od bivšeg generalnog sekretara Narodne skup-štine koji je sada generalni sekretar Vlade, gospodin Veljko Odalović, koji je upoznat sa problemima, pre svega u našoj južnoj pokrajini, do predsednika ili predstavnika, praktično, svih poslaničkih grupa koje sede u ovoj sali i oni koji nisu u članstvu, znači, u okviru poslaničkih grupa nego nastupaju kao samostalni poslanici.
Upravo ono sa čim sam se suočio u poslednje vreme, to budi nadu da kada se okupimo oko neke akcije koja je društveno opravdana za sve i kojom pokušavamo da određeno usko grlo u sadašnjoj zakonskoj regulativi, na određeni način otklonimo. Mislim da postoji verovatnoća da i u drugim stvarima se okupimo, bez obzira što će uvek svako od nas zadržavati svoju samosvojnost i određena neslaganja, što je normalno u političkoj borbi da se svako bori za svoju ideju.
Moram da kažem da u dosadašnjem postupku u vreme dok je bilo moguće podnositi amandmane, u proceduri su se našla četiri amandmana gospođice koleginice Olgice Batić i dva amandmana koji su podnele gospođa Donka Banović i Milica Vojić Marković iz poslaničke grupe DSS. Upravo moram da kažem da ta razmišljanja koja postoje i amandmanima gospođice Olgice Batić i razmišljanja koja postoje u amandmanima poslanica iz DSS, u istim dilemama sam bio. U istim dilemama sam bio po pitanju primene člana 42. Ustava Republike Srbije i to u pogledu stava 3. člana 42, s tim da tokom konsultacija koje su i prethodile samom podnošenju predloga zakona, a i nakon toga, pa uključujući i sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, koji je juče imao sednicu, gde mi je dato za pravo da je ipak na osnovu člana 42. stav 2. definisano prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti, uređuje se zakonom i to je blanketna norma kojom se omogućava i kojom se praktično potvrđuje da ovo što sam predložio je apsolutno u saglasnosti sa Ustavom. Za to sam dobio i podršku u jednoglasnom izjašnjavanju Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, bez obzira što su te dileme postojale i kod mene kada sam počinjao taj posao na inicijativu gospodina Đorđa Jovanovića. Mislim da je ovom samom sednicom Odbora je ta dilema razgana.
U pogledu onoga što koleginice gospođa Donka Banović i gospođa Milica Vojić Marković su iznele kao opravdanu sugestiju u pogledu toga da korišćenje podataka o ličnosti, osim za one stvari za šta se zakonom prikupljaju i obrađuju podaci, može da bude samo izuzetak u cilju prikupljanja pomoći za humanitarne potrebe. U tom smislu ceo ovaj zakon je praktično izuzetak ali samo za tu svrhu. U tom smislu ovaj amandman na član 3. smatram da je u suštini opravdan. Čak i jezički bi mogao da ide, ali opet smatram i apelujem da se još jednom porazmisli o tome da zbog procedure, pošto ni na koji drugi način ni sam predloženi tekst ne govori, osim isključivo za tu namenu.
Član 12a, koji će biti uveden ukoliko se bude prihvatio Predlog zakona, ide prema tome da samo za tu svrhu, prikupljanje sredstava za humanitarne potrebe, može da bude korišćen podatak. To jeste izuzetak. Znači, možemo da upotrebimo izraz i ili isključivo, ali u suštini slažem se apsolutno sa vama, jedino smatram da i ovo sada ponuđeno rešenje zadovoljava to što i vi i ja isto mislimo.
U svakom slučaju, pozivam vas, dame i gospodo, koleginice i kolege, da prihvatite ovaj predlog zakona koji, bez obzira što sam ja predložio, smatram da nije moj. Ovo je zakon koji se tiče velikog broja ljudi koji bez naše pomoći ne mogu. To je zakon svih njih, svih njih ugroženih i svih onih koji imaju dobru volju da pomognu najugroženijim građanima u Srbiji. Hvala.

U svakom slučaju smatram da su korisne ove diskusije koje su bile tokom načelne rasprave. Delim mišljenje da ova cela materija u pogledu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti treba još jednom da bude razmatrana, odnosno da Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti bude pred ovom Narodnom skupštinom. Međutim, ovaj predlog zakona o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti išao je samo prema tome da se otvori mogućnost prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe, samo u okviru toga i ništa van toga. Znači, upotrebljena formulacija je ona koja je upotrebljena od strane poverenika u dopisu koji je bio usmeren ka Ministarstvu pravde i ukoliko postoji nedorečenost u tom smislu o tome možemo da diskutujemo. U tom smislu sam išao da tu formulaciju upotrebim da ne bi bilo sporno.
Do danas sam imao određenu tremu i to veliku tremu kako će se moje koleginice i kolege odrediti prema predlogu zakona koji stiže ovde u proceduru i kako će se odrediti nadležni odbori koji su nadležni za pojedine oblasti rada Narodne skupštine. Upravo dve dileme su razvejane juče. Juče je bila sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji je jednoglasno odlučio da nema dileme u pogledu ustavnosti i saglasnosti sa pravnim sistemom ovog predloga zakona. Jedan kamen mi je pao sa srca.
Drugi odbor je bila sednica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu koji je matični odbor za oblast zaštite podataka o ličnosti. Na jučerašnjoj sednici koja je počela u 14,00 časova moje koleginice i kolege su mi dali za pravo i jednoglasno je podržan ovaj predlog zakona. Istina, bez amandmana, ali podržan je takav Predlog zakona kako je dat u predlogu.
Konačno, danas u 9,30 časova, pre početka sednice Narodne skupštine, održana je sednica Odbora za evropske integracije, čiji je zadatak da razmatra Predlog zakona i drugog opšteg akta sa stanovišta njihove prilagodljivosti propisima EU i Saveta Evrope i daje mišljenje o opravdanosti skraćenja postupka. Znači, Odbor za evropske integracije se jednoglasno odredio prema Predlogu zakona, da ovaj predlog zakona jeste u saglasnosti sa propisima EU i Saveta Evrope.
Tri filtera koja su bitna za Narodnu skupštinu, za odlučivanje Narodne skupštine, na tim odborima nije bilo dilema oko odlučivanja, jednoglasno je ovaj predlog zakona prošao. Sada ostaje na meni ovde i na vama da u plenumu se dogovorimo da li postoji mogućnost da dovoljan broj glasova dobijemo, da pomognemo onima, kao što je i Vladika Teodosije, juče i danas, sa prizrenskim bogoslovima skupljao 35 tona krompira za narodnu kuhinju, da upravo u tom pravcu idemo da pomognemo te kojima je pomoć najpotrebnija.
Upravo zbog toga ovde još jednom apelujem na uvažene koleginice iz DSS, gospođu Vojić Marković i gospođu Banović, pošto nema spora, bar pred odborima, u samom Predlogu zakona, da porazmisle o odustajanju podnetih amandmana, jer onda imamo sve nesporno za odlučivanje kada dođe dan za glasanje. Mislim da bez obzira na potrebu, što svako ovu stvar po pitanju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti treba razmatrati. Mnogi od nas su bili u situaciji, između ostalog, lično sam bila u situaciji u periodu od 15. decembra 1999. godine do 1. novembra 2000. godine sve privatne razgovore mi slušaju, ovoliki je dosije bio. Čista mi je savest, jer ti koji su slušali nisu mogli da nađu ništa što bi mogli da mi stave na teret. Istina, to ne treba da bude praksa, treba da bude omogućena zaštita podataka o ličnosti. Znači, da svako bude zaštićen, ali još jednom apelujem, ukoliko postoji dobra volja, da se još jednom porazmisli. Samo dva amandmana su u proceduri, a to su upravo vaši amandmani. Ukoliko bi danas doneli odluku o tome, znali bi da nam ostaje u danu za glasanje da se opredelimo prema Predlogu zakona koji je u startu dobio podršku sva tri nadležna odbora. Hvala.

Gospodine predsedniče, vi ste u svom iskazu rekli da je Narodna skupština zauzela stav po pitanju…
(Predsednik: Na koji član se pozivate?)
Na član 107. Vi ste prejudicirali izjašnjavanje Skupštine. Skupština se još po ovom pitanju nije izjasnila, osim samog utvrđivanja dnevnog reda, po pitanju odluke da li će i kako odlučiti, to ostaje tek nakon dana za glasanje.
Druga stvar, hteo bih da istaknem, ja sam zamenik člana takozvanog Administrativnog odbora i nemam informaciju o tome da je održavan Administrativni odbor, sve dok nisam dobio materijal za današnji saziv. U slučaju sprečenosti člana njegov zamenik ima mogućnost da dođe na Administrativni odbor, odnosno na Odbor za administrativno imunitetske poslove i da traži sva objašnjenja, a ne da dolazimo u situaciju da tek kada se zakaže plenum tada raspravljamo o nekim stvarima o kojima je trebalo da se raspravlja još na Administrativnom odboru.
Da smo imali prilike o svemu tome da razgovaramo na Administrativnom odboru, mnoge stvari bi se razjasnile i da li je sam zahtev koji je Tužilaštvo za organizovani kriminal poslalo Narodnoj skupštini Republike Srbije i vama kao predsedniku Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, videli bi da je u najmanju ruku šljampavo napisano. Upotrebljavam taj izraz trudeći se da merim svaku reč, da ne upotrebim neki jači izraz, jer mnogo toga ima što u najmanju ruku traži razjašnjenje pre nego što bi to stiglo da se raspravlja na plenumu.

Smatram, da za vreme dok je gospodin Konstantinović pokušao maksimalno argumentovano…
(Predsednik: Molim vas da kažete član na koji se pozivate. Recite mi na početku.)
Nigde ne piše da odmah mora na početku da se kaže.
(Predsednik: Piše.)
Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje. Radi se o članu 106. Poslovnika, a smatram da za vreme dok je gospodin Konstantinović govorio bilo je dobacivanja i prekidanja, dok je on pokušao na argumentovan način da obrazloži svoj stav. Ni na koji način niste ga zaštitili u pogledu mogućnosti da ovde iznese proceduralne primedbe. Da li zbog toga što je bio u toku neki telefonski razgovor ili ne, u to neću da ulazim, ali pomoćnici za predsedavajućim stolom su trebali da vam ukažu da je povređen član 106. Poslovnika jer mislim da je dovoljno jasan član 106. stav 3. da treba da se zaštiti.
Kako da očekujemo da, kada budemo govorili o samoj tački dnevnog reda, budemo praćeni na odgovarajući način, ukoliko čak i u ovim proceduralnim stvarima koje trebaju da budu temelj, da bi otvorili raspravu, ne možemo da se saslušamo?
Ovde se radi o stvarima koje u najmanju ruku zahtevaju duboku pažnju svih nas, naročito kada se ima u vidu papir koji je stigao u Narodnu skupštinu, a koji sadrži ogroman broj nedostataka. Na nešto od toga je ukazao profesor Mićunović po pitanju navođenja člana 359. da li je stav 1, 2. ili 3. O čemu se radi? Radi se o mešanju instituta izvršilaštva, podstrekavanja, saučešništva ovoga ili onoga. Znači, očigledno ne zna se o čemu se radi, a to je trebalo da se raspravi pre svega na Administrativnom odboru.

Ja sam se prijavio i reklamirao povredu Poslovnika odmah nakon što se desio događaj, gde smatram da je povređen Poslovnik.
(Predsednik: Koji član, izvinite?)
Član 106. stav 2, ne stav 3, nego stav 2. ..
(Predsednik: Ne možete se pozvati na članove …)
Ali vi ste vašim postupanjem nakon ukazivanja na član 106. vi ste svojim postupanjem povredili član 106. stav 2.
Ja sam ukazivao na stav 3. a vi ste svojim postupanjem povredili član 106. stav 2. i odmah sam se prijavio, upravo zato što smatram da vi pogrešno tumačite član 103. stav 4. u pogledu vremena kada je poslanik dužan da navede koji je član ovog Poslovnika povređen postupanjem predsednika.
Ne stoji u članu 103. stav 4. vreme kada je dužan, a ja sam dužan da do isteka dva minuta ukažem koji član i koji stav je povređen i nikada do sada kada sam ukazivao na povredu Poslovnika, nisam izostavio da ukažem koji je član Poslovnika povređen.
Ukoliko ja krenem da citiram upravo tekst člana ili određenog stava koji je povređen, smatram da je i to ukazivanje i objašnjenje svima zašto je došlo do neke povrede.
Mislim da je to suština.

Smatram da je povređen član 27. u vezi staranja predsedavajućeg o povredi Poslovniku.
(Predsedavajuća: Gospodine Mikoviću, imali smo već povredu člana 27.)
Dozvolite mi da kažem. Učinjena je povreda za vreme diskusije gospodina Cvijana i gospodina Arsića.

Niste mogli da čujete, jer je gospodin Cvijan neposredno sada govorio i gospodin Arsić je sada neposredno govorio. Znači, član 27. nije pominjan nakon njihovih diskusija. Govorim u vezi toga.
Činjenica je da je gospodin Cvijan upozorio predsednika da se nada da se više neće kršiti Poslovnik. To me raduje da deli naše mišljenje, da je do sada mnogo puta prekršen Poslovnik, ali ako je predsedavajući dao objašnjenje da nije prekršio Poslovnik, onda je trebao da da objašnjenje zašto nije i zašto eventualno gospodin Cvijan nije u pravu. U protivnom, bio bi u pravu da je kršen Poslovnik.
Drugo, gospodin Arsić se poziva na član 253. Poslovnika, a član 253. definiše drugu oblast, a ne ovo što se tiče skidanja imuniteta.
Ako pratimo Poslovnik, daj da ga pratimo kako treba, bez obzira odakle diskusija ide, da se trudimo da poštujemo ono što nam stoji u ovim knjigama koje je svako dobio.

U vezi povrede Poslovnika, član 27, gde se predsedavajući…
Molim vas da mi omogućite da govorim i da mi ovo vreme zaračunate, zato što sam ometan tokom rasprave, dobacivanjem.

Smatram da je povređen član 27. Poslovnika koji vas tera da se starate o primeni Poslovnika. Činjenica je da sam tokom diskusije uvaženog kolege Babića očekivao da će se obrazložiti izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja u okviru onoga šta je u izveštaju i u okviru materijala koji postoji uz taj izveštaj.
Svaki narodni poslanik ima prava da diskutuje kao pojedinac, da iznosi svoje mišljenje kako god hoće i da brani to svoje mišljenje ovde. Ali, ukoliko je neko izvestilac odbora i nastupa kao izvestilac odbora, onda moramo da idemo u okviru izveštaja i šta je predloženo.
Druga stvar - da ne ulazimo u to da pretpostavka nevinosti bilo koga dovodi u pitanje licitiranjem da li postoje vrlo čvrsti, ili ovakvi ili onakvi, ili labavi dokazi za bilo šta. Tako jedna priča ovde kada proceduralno odlučujemo da li će – jedini koji vlastan u državi Srbiji da raspravlja o tome da li je neko kriv ili nije kriv, to se prejudicira.
Vi na to ćutite, svi ovde sedimo, cela Srbija gleda. Ili, recimo, da ne postoji nezavisnost sudstva. Duboko verujem u nezavisnost sudstva, ali zbog toga insistiram na tome da se držimo ovde samo onoga što treba u vezi proceduralnih stvari, u vezi toga da li će se skinuti imunitet. I treba da se skine imunitet, jer smatram da to što je napisano u zahtevu Tužilaštva, treba raspraviti što je moguće pre. U odnosu na sadržinu, a i o tome ćemo govoriti u okviru diskusije, to se može raspraviti za sedam dana, za to postoje pismeni tragovi i mislim da sa te strane ne postoji.
Intimno bih voleo da budem advokat u ovakvom slučaju, jer bih lako stigao do oslobađajuće presude.

103, 106. i 109. Zašto? Prvo, smatram da ne možete da imate dva aršina prema poslanicima bez obzira gde sedeli.
Vi ste gospodinu Ljubanu Paniću izrekli opomenu, ne upozorenje, nego opomenu, zato što u okviru svoje diskusije u vezi ukazivanja na povredu Poslovnika je otišao van teme.
Imate situaciju gde je drugi poslanik, poziva se na povredu Poslovnika, bez obzira što je sada u ovom novom javljanju gospodin Ljuban Panić, replicirao, nije mogao da ode van teme, neosnovano je ukazivano da ste vi učinili povredu Poslovnika, niste ni upozorenje, ni opomenu dali drugom poslaniku.
Hajde da napravimo isti kriterijum prema svima, jer ako se kaže u članu 109. – opomena se izriče narodnom poslaniku koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu.
Znači, gospodin Panić kada je dobio opomenu, a je iskreno nadam da se tu radilo o upozorenju, a da se neprecizno reklo da je to opomena.
Ako je to tako, prihvatio bih to, a ukoliko se ide na izricanje opomene, hajde da preslušamo ceo stenogram, pa isti aršin prema svima, pa svima opomene redom, pa da vidimo šta će se desiti.
Dajte da se držimo principa, ako je to upozorenje, a pogrešno rečeno, kao opomena, u redu, desi se svima nama, a ukoliko je opomena, onda insistiram na istom postupanju.

Pošto sam nezadovoljan odgovorom u pogledu tumačenja, činjenica je da vi kao predsedavajuća možete svakog trenutka da oduzmete reč sa predsedavajućeg stola svakome i da to kažete, ni jednog trenutka, bez obzira na neki znak, ja nemam podatak, odnosno možemo da preslušamo stenogram, ne postoji ni jednog trenutka da ste vi njemu prekinuli mikrofon.
Mogli ste da prekidate mikrofon, da ga upozorite. Kod prvog prekidanja vi ste izrekli opomenu, a pre toga niste dali upozorenje.

Želim u danu za glasanje, ali isto tako, baš će mi biti interesantno da dođem na sednicu Odbora za administrativno-imunitetska pitanja kada se bude odlučivalo o kažnjavanju gospodina poslanika …