Ne vidim na ovoj rashodnoj strani taj deo. Međutim, nisam dobio odgovor zato što je očigledno istina da diskreciono pravo za podelu para u visini od 100,8 milijardi dinara ili 12,31% prihoda poreskih obveznika ima Vlada i ministri. To je činjenica koja treba da izazove pažnju šire javnosti.
Međutim, ima još nešto što treba da izazove pažnju šire javnosti, a to je da očigledno mnogo toga u budžetu nije realno napisano. Ovde je rečeno, izričito od strane gospodina ministra da su realno planirani rashodi. Mogu da vas pitam kako to da u 2013. godini za kabinet predsednika Vlade je predloženo 1000 dinara? Za kabinet potpredsednika Vlade 1000 dinara, za kabinet potpredsednika Vlade i ministra rada 1000 dinara, tako redom od stavke do stavke. Za Upravu za sprečavanje pranja novca 1000 dinara, za Upravu za javni dug 1000 dinara, za Direkciju za mere i dragocene metale 1000 dinara. Tako 30 stavki ima u Predlogu republičkog budžeta gde je stavka 1000 dinara da će se potrošiti u celoj 2013. godini.
Pitam kakav nam je to realan Predlog budžeta i realno planirani rashodi, ukoliko za 37 stavki u budžetu je ukupno planirano 37.000 dinara? Za to sam predložio amandman da sve te pare, svih tih 37.000 dinara ode u tekuću budžetsku rezervu, pa nek Vlada odlučuje gde treba i kako da podeli.

U članu 2. Predloga zakona o budžetu u stavu 5. je predloženo da - ukoliko na kraju 2013. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa trezora u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu može se preneti u narednu godinu.
Predložio sam brisanje tog stava. To isto sam predložio i kad smo prošli put odlučivali o rebalansu budžeta jer smatram da kada se završava kalendarska godina sve pozajmice treba da se vrate, odnosno Skupština treba da zna kakvo je stanje međusobnog dugovanja i potraživanja u okviru konsolidovanog računa trezora. Mi na ovaj način, a već sam govorio da imamo Predlog zakona o budžetu gde praktično za čak 100,8 milijardi dinara ili za 12,31% prihoda poreskih obveznika, odluku o dodeli kome i koliko para treba dati donose ministri, odnosno Vlada.
Bez obzira što će formalno odlučivati Vlada, suštinski ministri će imati diskreciono pravo da predlože Vladi. Očekujem da u velikom procentu Vlada prihvati te predloge ministara za dodelu tako velikog dela budžeta. Pored toga dozvoljava se da se prenosi dugovanje, znači interna dugovanja, interne pozajmice čak i u narednu kalendarsku godinu. Onda postavljam pitanje zašto uopšte treba da detaljno analiziramo koje su prihodne, koje su rashodne stavke. Možda treba reći ukupna rashodna stavka je tolika, izvolite neka Vlada deli kako misli da treba da deli do kraja kalendarske godine, pa da to prelazi i u narednu godinu.
Ukoliko Narodna skupština želi stvarno da odlučuje o tome, o stavkama, zašta će se šta koristiti, hajte bar na kraju kalendarske godine da se podvuče crta i da se vidi ko kome koliko duguje. To ne znači da neko korektno zaduženje ili nešto što je društveno opravdano, da ne može ponovo da se pojavi kao pozajmica ili kao da iskaže u budžetu za narednu godinu. Ali, ovo da se praktično u narednu godinu prenosi pozajmica sa konsolidovanog računa trezora, mislim da je neopravdano.

Podržavam predlog amandmana koji je dala Skupština AP Vojvodine i to iz razloga što moramo da poštujemo Ustav. Malopre, protekla tri sata rada Skupštine praktično svaki drugi govornik je govorio o potrebi striktnog poštovanja Ustava. To je bilo prisutno i u govorima između ostalog i predstavnika Vlade, da nema igre sa poštovanjem Ustava.
Moram da pročitam dva člana Ustava, član 71. – da svako ima pravo na obrazovanje, osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno. To je obaveza centralnih organa vlasti. Ne može o tome da se stara AP Vojvodina, niti da se to finansira iz sredstava AP Vojvodine, nego upravo onako kako stoji u Ustavu. Još jednu stvar, voleo bih kada bih dobio odgovor, na koji način poslovi jedinice lokalne samouprave mogu da se finansiraju iz sredstava AP Vojvodine, osim ako se ne radi o poslovima koje AP poverila jedinicama lokalne samouprave u smislu obavljanja poslova iz svoje nadležnosti.
Član 188. Ustava Republike Srbije u stavu 4. jasno kaže – da poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave budžeta Republike Srbije u skladu sa zakonom i budžeta AP, ali samo kada je AP poverila jedinicama lokalne samouprave obavljanje poslova iz svoje nadležnosti u skladu sa odlukom skupštine AP.
Znači, nema mogućnosti ukoliko poštujemo Ustav da se izglasa Predlog zakona o budžetu kako je to dato, a ima svih razloga da se usvoji amandman AP Vojvodine, jer jedino na takav način usaglasićemo Predlog zakona sa tekstom važećeg Ustava.

Po članu 104. Poslovnika se javljam. Ukazujem da u predlogu budžeta stoji jasno predloženo da se budžetu AP Vojvodine obezbeđuju transferi iz budžeta Republike Srbije, i to namenski transferi za finansiranje rashoda za zaposlene u obrazovanju, na teritoriji AP Vojvodine, u iznosima utvrđenim ovim zakonom.

Da, član 104.

Član 104. reguliše pravo poslanika na repliku. Jasno sam rekao po kom članu se javljam.

Pogrešno sam protumačio. Rekao sam da se pozivam na član 104. sad se pozivam na član 27. Dajte mi reč.
Pozivam se na član 27, da je predsedavajući dužan da se stara o primeni Poslovnika. Član 104. Poslovnika definiše ako narodni poslanik pogrešno protumači njegovo izlaganje.
Prethodni govornik je pogrešno protumačio moje izlaganje, jedino sam ja govorio u saglasnosti sa Ustavom i smatram da imam pravo da pružim objašnjenje u tom smislu.

Upravo to.

Naopako tako nešto i da tvrdite.

Smatram da predsedavajući, kada vodi sednicu, mora da zna, ako ne zna lično, ima pored stručno lice, koje može da mu pruži objašnjenje ukoliko se neko pozove na član 104. Rekao sam - na osnovu član 104. Poslovnika se javljam za reč. Član 104. Poslovnika reguliše pravo na repliku, to svi znamo. Ukoliko ne znamo, možemo da pročitamo. Nisam pominjao ništa drugo po tome. Nisam izgovorio reč - po povredi Poslovnika, nego sam rekao – javljam se po članu 104. Poslovnika.

Hajde da preslušamo stenogram. Nije tačno. Rekao sam - član 104. Poslovnika.

Smatram da je to…

Ja znam sigurno da niste u pravu, a to zna i cela sala da niste u pravu. Možete da se smejete, ja sam tražio po članu 104. da govorim. Vi možete da mi ne date pravo da govorim po član 104…

Opet se javljam po članu 104. Poslovnika. Tražim repliku, jer opet je pominjana…

Izričito sam pročitao stav predloga zakona. pročitao sam šta je definisano u članu 71. po pitanju prava na obrazovanje. Činjenica je da Skupština AP Vojvodine je predložila da u pogledu transfera iz budžeta Republike Srbije ostaju namenski transfer za finansiranje rashoda za zaposlene u visokom obrazovanju na teritoriji AP Vojvodine u iznosu utvrđenim ovim zakonom. Znači, ono što može da bude, jer ono za osnovno obrazovanje i za srednje obrazovanje ne može ukoliko striktno pratimo Ustav i ukoliko definišemo šta treba regulisati na nivou centralnih organa vlasti. To je jedna stvar.
Druga stvar, u pogledu drugog predloga iz predloga zakona o budžetu, Vlada je predložila da namenski i nenamenski transferi jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, ukazao sam da ne postoji mogućnost ukoliko striktno poštujemo član 180. Ustava i to stav 4. - poslovi i jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave i budžeta Republike Srbije, a iz budžeta autonomne pokrajine samo kada je autonomna pokrajina poverila jedinicama lokalne samouprave obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, upravo predlogom što je Skupština Vojvodine dala, transferi za poverene poslove u skladu sa zakonom kojim se utvrđuju nadležnosti AP Vojvodine. Znači, apsolutno se poštuje Ustav predloženim amandmanom Skupštine AP Vojvodine, a ukoliko izglasamo Predlog budžeta, kako je dat u predlogu Vlade, prekršićemo Ustav.