U članu 171. osnovnog teksta zakona nije Predlogom zakona bilo šta predviđeno da se menja. Znači, ostaje za prevozna sredstva, smeštajne ugostiteljske objekte, trgovinske radnje, tržne centre, izložbene prostore. To i dalje ostaje. Ako to tako piše u zakonu, njima je moguće odrediti, u paušalnom iznosu, tarifu.
Da li će se nešto primenjivati i da li će se zakon poštovati ili se neće poštovati, pa zakon mora da se poštuje. Istina, dešavalo se i dešava se da zaključkom Vlade određeni zakoni se ne primenjuju, ali to nije ta tema, ne govorim o ovom zakonu, ali ima čak i toga. U svakom slučaju, ovog trenutka se naplaćuje paušalni iznos.
Druga stvar, da li je negde napravljena simulacija koliko ide naplata i koliko ide u ekstra zonama naplata, odnosno koji je maksimalni iznos? Da li se to upoređuje sa određenim drugim iznosima, gde su manji prihodi, gde objektivno ne može da se ostvari prihod na osnovu emitovanja muzike? Znači, ta razlika je tolika.
Mislim da taj deo nije odmeren kako treba, odnosno same te simulacije ne prate ovaj predlog zakona. Da je to urađeno, onda bi moglo prema svima, i prema organizacijama muzičkih autora, prema drugim organizacijama se obrazloži šta jeste i šta nije. Evropska komisija se izjašnjavala u pogledu jedan posto, bez obzira što je u državama zemljama EU to čak i veći procenat, govorim kod onih aparata.
Činjenica je da je naša ekonomska moć slabija i shvatam i tu određene korektive. Normalno, kada se jedan ovakav zakon predlaže da se uradi simulacija i da vidimo da li ćemo dovesti sve one koje štite interese muzičkih autora ili drugih izvođača, da li će uopšte moći da išta stigne do autora. Hvala.

Naše zakonodavstvo i pozitivni propisi u Srbiji štite prava autora. Štite prava i autora naučnih radova i književnih određenih oblika. Naše pravosuđe stoji na stanovištu da treba zaštititi. Iz svoje advokatske prakse imam potvrđeno da naš pravosudni sistem štiti i primenjuje te zakone u pogledu zaštite autorskih prava i intelektualne svojine. U tom smislu ne treba da bude razlika između autora, bez obzira da li su naučni radovi, književna dela, muzička dela, izvođači itd. Sve to na određen način spada u domen autorskih i srodnih prava, prava intelektualne svojine.
Određene stvari sam napao ovim amandmanom i ukazao šta smatram da je nedovoljno dorečeno ili nedovoljno dobro ili da treba da se time pozabavimo. Gospodine ministar se branio onim što ja ne napadam, čak pohvaljujem. U tom delu gde nisam stavio amandmane, u svakom slučaju mogućnost kontrole i svega toga što je predviđeno, dobro je, ali ja vam govorim ono što nije dobro i upravo to sam ovde podvukao, ono što nije dobro. Vidite, prema Sudu pravde EU mora da se utvrdi pravo na naknadu, uzimajući u obzir vrednost usluga koje pružaju društvu itd. Druga stvar, član 3. Direktive o informatičkom društvu konstatuje da postoje ekskluzivna prava autora, jer su ona priznata ovim članom 3. Direktove o informatičkom društvu. Upravo su to razlozi zbog kojih sam podneo amandman. To su razlozi zbog kojih sam otvorio ovde diskusiju, da vidimo da li je dovoljno dobro rešenje ili nije dovoljno dobro rešenje.
Lepo je to što smo mi objasnili EU. Isto tako pitam da li smo dobili povratni odgovor - da li ova zakonska rešenja zadovoljavaju određene stavove onih koji su nezavisni u odnosu na nas ovde i koji mogu sa strane da nam daju savet da li treba nešto doraditi ili ne treba doraditi?
Ukoliko smo dobili u međuvremenu saglasnost Evropske komisije da je to to i da je apsolutno u skladu sa propisima Evropske unije, ja najsrećniji. Ukoliko imamo potvrdu da je to apsolutno u redu, znači, čl. 3, 5, 6, spreman sam da odmah povučem amandmane. Ali, nisam siguran da je to, da smo dobili povratan odgovor, ja sam decidan da je to tako. Zato se bojim da se sutra ne desi da sud pravde EU ne donese neko rešenje kojim ćemo biti obavezani nešto da plaćamo ili, u krajnjoj liniji, da nam vrate ovaj zakon na popravni.

Apsolutno podržavam diskusiju gospođe Teodore Vlahović, pošto smatram da je dala jedan deo argumentacije zašto treba prihvatiti, kako Predlog zakona, tako i podneti amandman. Smatram da upravo predloženim zakonom i uključujući i predloženi amandman jasnije se reguliše ova materija koja je bila predmet zakona o budžetskom sistemu i ispravlja se nešto što je na određeni način nedovoljno dobro regulisano u septembru kada je Narodna skupština raspravljala o tadašnjem Predlogu zakona o budžetskom sistemu.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da omogućimo poslaniku da govori.)
Mislim da će se amandmanskom popravkom ovog predloga zakona doprineti jasnoći u pogledu svega toga, znači, kretanja para, gde se pare ubiraju, a sa druge strane, veoma je važno gde se pare troše. Činjenica je da ukoliko čitamo Ustav Republike Srbije, naročito član 71. gde je definisano da je osnovno i srednje obrazovanje besplatno i samim tim obaveza centralnih organa vlasti, nisam siguran da je moguće te obaveze prebacivati u budžet AP Vojvodine, pošto ni zakonom o nadležnostima AP nema takva ovlašćenja, nego je to obaveza centralnih organa vlasti, pa samim tim ta transferna sredstva ne treba da uđu u tih 7%.
Druga stvar, bilo je govora ovde o sredstvima lokalne samouprave, a član 188. stav 4. Ustava Republike Srbije jasno kaže da poslovi jedinica lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave i budžeta Republike Srbije u skladu sa zakonom. Pazite, iz budžeta AP Vojvodine, kada je AP poverila jedinicama lokalne samouprave poslove iz svoje nadležnosti. Ta transferna sredstva nisu mogla da idu iz Republike prema AP, pa iz AP, bože moj, to je u tih 7%, ide dalje ka lokalnim samoupravama.
Očigledno je da ukoliko se Ustav striktno čita ovako kako je napisan, postavlja se pitanje da li je to sve što smo izglasali, a izglasali jesmo, većinski smo izglasali ovde u Narodnoj skupštini, dok neko ne pokrene pitanje ocene ustavnosti takvih odredbi pred Ustavnim sudom ima da se primenjuje i taj zakon o budžetu Republike Srbije.
Smatram da je korektno što je ovakav predlog zakona o budžetskom sistemu ovde došao pred Narodnu skupštinu. Smatram da je korisno da se usvoji amandman i smatram da bi valjalo da svaki put kada nam stigne neki predlog zakona da stigne u redovnu proceduru, da stigne u Narodnu skupštinu u onom obliku koji neće naknadnim amandmanima Vlade na dan ili dva, da ne kažem i posle roka za podnošenje amandmana, dolaziti. Imamo dobru stvar što je zakon o budžetu stigao u skupštinsku proceduru u oktobru, ali nije dobro što je onaj deo koji menja prihodnu, pa i rashodnu stranu, stigao 20. novembra, a 29. novembra smo raspravljali o amandmanima. Da imamo više vremena bilo bi više šanse da se na svaku nelogičnost ukaže, bilo bi mogućnosti da se ne stigne do grešaka koje bi kasnije teško ispravili.
Vraćam se ponovo na temu današnjeg dnevnog reda, a to je da smatram da je korisno usvojiti Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetskom sistemu, što je predložila Skupština AP Vojvodine, uključujući i podneti amandman. Hvala.

Na ovaj predlog zakona podneo sam tri amandmana. Jedan se tiče naslova zakona, drugi se tiče člana 1. i treći se tiče člana 4. Predloga zakona.
Mogu slično da diskutujem kao gospodin Grujić, zato što dobrim delom ovi amandmani se odnose na obaveze javnog sektora i na dospele obaveze javnog sektora. Nismo imali u proceduri drugi zakon koji bi se ticao izvršavanja obaveza javnog sektora, govorim prema svim subjektima u društvu, prema svim poveriocima javnog sektora. Imamo ovaj zakon koji se tiče komercijalnih transakcija i u tom smislu sam pokušao, promenom naslova zakona, člana 1. i člana 4. da na određeni način definišemo način izvršenja obaveza javnog sektora prema svim poveriocima, a ne samo prema poveriocima u komercijalnim transakcijama.
U tom smislu, zadovoljan sam ukoliko ono što je javno publikovano da će sve obaveze države biti izmirene u roku od 45 dana, shvatam to malo šire pa računam da sve ono što država duguje, da će država platiti za 45 dana, ako je to tačno raduje me. Posebno mislim na određene rokove za plaćanje svih dospelih obaveza koje su utvrđene čak i sudskim odlukama, jer određenim sudskim odlukama koje su na izvršenju, tražena su određena izvršenja novčanih obaveza gde se radi o pravima građana. Pravima građana, ili pravnih lica, ali koji traže izvršenje sudskih presuda, a zbog nedovoljne likvidnosti budžeta ili zbog nečeg drugog, te izvršne presude stoje i ne naplaćuju se baš u rokovima od 45 dana. To kolege koje se time bave mogu da potvrde, nisam siguran da smo stigli dotle da se sve te sudske presude izvršavaju u roku od 45 dana.
Ukoliko ovi amandmani izazovu pozornost i pažnju svih poslanika u Narodnoj skupštini, ukoliko izazovu pažnju predstavnika ministarstva u smislu činjenja napora da se te dospele obaveze, praktično izvršne obaveze u određenim rokovima, pa neka bude i 45 dana, bez obzira što su rokovi kraći, bio bih srećan ukoliko je to moguće izvesti u narednom periodu. Ako dobijem tvrdnju ministra da ćete dospele obaveze po sudskim presudama biti izvršene u roku od 45 dana, tog trenutka sam spreman da povučem sva tri amandmana koja sam podneo na ovaj predlog zakona.
U tom smislu očekujem reč ministra. Reč ministra mi je dovoljna, ne treba mi nikakav drugi pismeni dokument, niti mi treba bilo kakva zakonska preuzeta obaveza u smislu zakona koji će ovde biti izglasan. U svakom slučaju, onaj ko u ime Vlade ima pravo da preuzme takvu obavezu i kaže da će to biti, ili da će se bar potruditi da to uradi za 45 dana, spreman sam da ovog trenutka povučem sva tri amandmana.

Podneo sam šest amandmana na Predlog zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, gde uglavnom sve korekcije ili najveći broj predloženih korekcija tiču se datuma. Ono što je u zakonu predviđeno da bude sa 31. oktobrom 2012. godine, da se praktično tiče mirovanja zaključno sa 31. decembrom kalendarske godine, zato što praktično ovaj zakon kada bude usvojen, odnosno kada stupi na snagu, stižemo blizu kraja kalendarske godine.
U tom smislu je dat predlog, s tim što sam pošao od činjenice da je lakše za obračun, odnosno tehnički lakše sprovesti. U principu, po pitanju samo datuma, s obzirom da se računa da do 31. januara su dužni svi oni koji izmiruju obaveze, da izmire, odnosno, praktično januar do kraja februara, kako ide. Sve je to moguće izvesti.
Međutim, koristim priliku da probam u ta dva minuta, koliko imam pravo po jednom amandmanu, da kažem i da ukažem da samo na jednom mestu i to u amandmanu na član 2, tiče se dva, tiče se upotrebe termina, gde sam određeni termin upotrebio u smislu izvornih prihoda lokalne samouprave. U tom smislu sam dao amandman koji se ne tiče ovih samih datuma.

Predložio sam prvim amandmanom, bez ispravke, praktično samo da se ono što je navedeno u tački 3. pitanje lokalnih poreza, a lokalni porezi su javni prihodi koji utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu jedinice lokalne samouprave na osnovu Zakona, odnosno odluka njihovih skupština, s tim da Zakon o finansiranju lokalne samouprave poznaje precizno izvorne prihode jedinice lokalne samouprave.
U tom smislu sam predlagao da se upotrebi taj termin. Istina, s obzirom da sam ispravkom i određene druge stvari promenio u odnosu na datume, nisam siguran, odnosno siguran sam da nije moguće čak ni prihvatiti onaj deo delimično, znači, pola amandmana. Da sam dobio na bilo koji način nagoveštaje da u tom delu može da se prihvati izraz – izvorni prihodi jedinica lokalne samouprave, u tom smislu bih korigovao amandman. S obzirom da nije, ostao je amandman u nepromenjenom obliku.
Ne moramo da diskutujemo oko datuma, to je do kraja jasno. Ovo se sada tiče samo naziva.

Ukoliko dospele obaveze za novembar i decembar budu izmirene do 31. januara, pitam za obavezu iz novembra, koja nije plaćena sa 31. decembrom, nego sa 31. januarom, kamata za novembarsku uplatu koja kasni. Zbog toga je bilo predloženo da u članu 7. stav 5. reči: "otpisuje kamatu" menjaju se sa rečima: "otpisuje ukupnu kamatu", da bi bili apsolutno precizni, jer se ovde radi o poreskom obvezniku koji na dan 31. oktobra 2012. godine, kao neizmirenu obavezu je imao samo kamatu i tu se radi o pitanju otpisivanju kamate zaključno sa 31. oktobrom.
Pitam za novembarsku uplatu koja je kasnila možda mesec dana. U tom smislu je predloženi amandman. Ukoliko tumačimo da se sama kamata, cela kamata otpisuje, s time sam zadovoljan, ali bar onda da znamo šta ovde glasamo? U tom smislu je amandman predložen.

Meni je žao što je koleginici žao što mi nismo bili na sednici Odbora ali opet moram da vam kažem da često se ovde obaveze u Narodnoj skupštini prepliću i nemamo mogućnost svaki put da dođemo i da obrazlažemo nešto ukoliko smo kao amandman dali.
Drugo, nisam siguran da baš svako od podnosilaca amandmana je izvešten u skladu sa obavezama iz Poslovnika o održavanju sednice odbora, da bi mogao dodatno da obrazloži svoj amandman na sednici odbora. Istina, trudio sam se, bez obzira što nisam član Odbora za finansije, da budem i na sednicama Odbora za finansije kada sam bio u prilici da obrazlažem svoje amandmane. Istina, ti neki amandmani su i prošli.
Ali, isto tako, moram da kažem da u ovim vremenskim uslovima u kojima se održava i današnja sednica Narodne skupštine, gde vidimo da u sali, samo da se prebrojimo ovde koliko nas ima, vidimo koliko ima ili koliko nema narodnih poslanika na sednici, upravo zato da bi mogli da stignu do kuće dok su još vremenski uslovi kakvi-takvi i da bi mogli da se vrate nazad ujutru, da bi nastavili dalje da rade. Činjenica je da je produžen rad Narodne skupštine i posle 18.00 časova, ne znamo dokle. Meni iz Pančeva nije problem da sednem u auto i da odem do Pančeva, istina, popodne sam svraćao do kola da očistim auto, da bih mogao kad se završi sednica da uđem u taj auto. Ali, dozvolićete, hajde da razmislimo da li je na mestu da svi oni koji daleko stanuju od Beograda, od Pančeva, od okruženja Beograda, da li je u redu možda čak i prekinuti današnju sednicu i nastaviti je sutra?
(Predsedavajući: Gospodine Mikoviću, shvatio sam da je ovo replika? Ako je replika…)
Rekao sam da je u vezi amandmana i srećan sam po pitanju amandmana, nikakav problem i ako tumačite kao repliku.

Po Poslovniku. Svaki podnosilac amandmana ima pravo da bude obavešten o sednici odbora na kojoj se raspravlja o amandmanu. Na Predlog zakona o javnim preduzećima podneo sam amandmane i lično nisam obavešten o tome kao što su o tome obavešteni članovi Odbora kad je sednica Odbora. Tvrdim da to i nije praksa obaveštavanja svakog pojedinačno predlagača amandmana, ali to nam piše u Poslovniku.
Zbog toga, ukoliko već nisam posebno obavešten o sednici Odbora, kada će biti, bez obzira na određene druge obaveze u to vreme, onda nemojte da zamerate da li je neko došao ili nije došao. To je pravo svakog poslanika da dođe ili da ne dođe, ali opet govorim, ja koji sam hteo da iskoristim to pravo, nisam bio obavešten. Svaki put treba da se snalazim da vidim kada će biti sednica odbora gde nisam član, a gde imam amandmane u proceduri.

U vezi replike… Spomenut sam… (isključen mikrofon.)

Da li sam dobio reč? Ja vas molim da poslanike koji dobacuju smirite.

Dame i gospodo, pred nama je osam Predloga zakona, a činjenica je da svih osam zakona razmatramo po hitnom postupku iako su postojali svi uslovi da se razmatraju u redovnoj proceduri.
Mislim da je loša praksa u Narodnoj skupštini, da u ovom sazivu od sedamdesetak zakona i drugih akata, oko 60 je razmatrano po hitnom postupku. Ukoliko 60 od 70 razmatramo po hitnom postupku, a ne po redovnoj proceduri, to je loše po reputaciju našeg najvišeg predstavnika tela i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Mislim da je to loše za našu legitimaciju, kako u zemlji tako i u okruženju. Naročito na putu evropskih integracija.
U pogledu nekih od ovih zakona, osvrnuću se samo sa nekoliko reči. Tako, u pogledu Predloga zakona o uslovnom u otpisu kamata i mirovanju poreskog duga bi valjalo korigovati određene datume, ali treba i dosledno ispratiti korišćenje pojedinih izraza koji su jasni i u drugim propisima, a naročito treba povesti računa kako nagraditi uredne platiše.
U pogledu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju samo pitam – da li građanin Srbije ima pravo da otvori devizni račun u inostranstvu po ovom zakonu ili ne?
Posebno ću se osvrnuti na dva Predloga zakona. To je o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i o Predlogu zakona o javnim preduzećima. Možemo verovati da iza predlaganja zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama postoje dobre namere Vlade. No, analizom Predloga zakona vidljivo je da postoje brojne nejasnoće, pa čak i odredbe koje su protivustavne. Lepo je što država preduzima obavezu da svoje obaveze u komercijalnim transakcijama plati u roku od 45 dana, odnosno u roku navedenom u Predlogu zakona ali to nju sprečava, odnosno ceo javni sektor ne sprečava da svoje obaveze plati odmah.
Radi izjednačavanja svih poverilaca koji imaju potraživanja od države odnosno potraživanja javnog sektora, pošteno je da se zakon dopuni time što će se propisati da isti rokovi važe za sve obaveze prema svim poveriocima države, a ne samo za obaveze iz komercijalnih transakcija.
Zar nije važnije propisati rokove za plaćanje i svih dospelih obaveza koje su utvrđene čak i sudskim presudama, a praksa pokazuje da se obaveze isplaćuju posle dugog čekanja, dok su prava građana ugrožena. Postoje amandmani u tom pravcu, no o tome ćemo u raspravi u pojedinostima.
Posebno mi je interesantan predložen protivustavan način ugovarača u komercijalnim transakcijama. Na primer kada dva privredna subjekta ugovore plaćanje u roku dužem od 60 dana, posledice mogu da budu stravične. Za ugovoreni posao na primer u vrednosti od 2.000 dinara, ukoliko se isplata izvrši u skladu sa potpisanim ugovorom koji predviđa isplatu za tri meseca, posle 62 dana od dana izvršene usluge, naknada za kašnjenje iznosi 20.000 dinara. Prekršajne kazne propisane su od 5.000 odnosno 10.000 do dva miliona dinara. To je ono što piše u Predlogu zakona.
Treba obratiti pažnju na pitanje poštovanja člana 82. Ustava, koji govori o tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata. Odredbe Predloga zakona su u suprotnosti i sa Zakonom o obligacionim odnosima i to članom 516. Zakona o obligacionim odnosima i suprotnosti su sa direktivama EU 7/11.
Smatram da se neće postići zaštita malih privrednih drakonskim kaznama već striktnom primenom antimonopolskog zakona i drugih propisa. U dosadašnjoj diskusiji je rečeno da na primer trgovinski lanci treba da budu obavezani da plate najkasnije u roku od 60 dana obaveze. Nije za sve isti položaj. Na primer, ako pekare isporuče hleb velikim trgovinskim lancima, taj hleb se prodaje za jedan ili dva dana. Ukoliko se to oroči da se plati za sedam dana, smatram da je to mnogo poštenije nego što se Predlogom zakona propisuje 60 dana. Znači, Predlog zakona se ne postiže zaštita onih gde kažemo da se na njih odnosi.
Ima tu mnogo stvari u pogledu nedorečenosti ovog zakona, no sada bih progovorio nekoliko reči o onome što izaziva posebnu pažnju, a to je Predlog Zakona o javnim preduzećima. Smatram da se predloženim zakonom ne omogućava departizacija ili depolitizacija javnih preduzeća. Možda je kod nekih to bila namera, ali predloženim tekstom zakona ne idemo u tom pravcu.
Osim toga što je sam zakon nejasan, nedosledan, kontradiktoran, tehnički smatram nedovoljno kvalitetno napisan, smatram da ima mnogo nelogičnosti. Samo bih ukazao da postoji kontradiktornost između članova 38. i 39. Predloga zakona u pogledu toga da ukoliko direktor pre isteka mandata na koji je izabran, ukoliko u toku trajanja mandata bude pravosnažno osuđen na uslovnu ili bezuslovnu kaznu zatvora, po jednom članu razrešiće se, po drugom članu može se razrešiti. Gde je istina, gde je ono što hoćemo? Da li u članu 38. ili članu 39.
U članu 37. bez obzira na nameru što su neki članovi vladajuće koalicije ovde iznosili da predlog za razrešenje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Vlada ili nadležnost ima Vlada, da tu može ministar da predlaže razrešenje. U članu 37. kaže – predlog za razrešenje direktora javnog preduzeća, ne kaže na kom nivou. Može podneti nadzorni odbor javnog preduzeća kao i ministarstvo nadležno za oblast iz koje delatnosti se osniva javno preduzeće. Ako nema amandmana, ministarstvo ima ova ovlašćenja.
Druga stvar, u članu 27. se kaže da predsednik i članovi komisije koja treba da bira direktora, kaže – predsednik i članovi komisije ne mogu biti narodni poslanici, odbornici u Skupštini i autonomnoj pokrajini ili Skupštini lokalne samouprave, niti imenovana lica u organima državne uprave, organima autonomne pokrajine, lokalne samouprave… ali mogu ministri. Znači, ministri mogu.
Ja ne vidim zašto Narodna skupština treba da glasa da ministri mogu, a da narodni poslanici ne mogu ili da neko drugi može ili da ne može. Možda suviše glasno govorim, izvinjavam se, pokušaću da se utišam, ali čista mi je savest, pa glasno govorim.
U pogledu svega što se u javnim preduzećima u ovom Predlogu zakona o javnim preduzećima predlaže, moram da ukažem i na određene nedoslednosti. Pitam predstavnika Vlade, u članu 67. šta znači imovina javnog preduzeća veće vrednosti? Taj pojam – imovina javnog preduzeća veće vrednosti, uz sve napore nisam uspeo da pronađem.
Završavam, postoji u članu 470. Zakona o privrednim društvima izraz – sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti, gde se predviđa 30% u odnosu na određene bilansne stvari, ali ovaj izraz koji je upotrebljen u zakonu, očigledno ne korespondira sa drugim izrazima. Dajte da se to uredi.
Konačno, hajde da mi objasnite kako to dobrovoljna organizacija gradova i opština, ponavljam, dobrovoljna gde nisu sve ili ne moraju da budu lokalne samouprave, bez obzira što imam visoko mišljenje o Stalnoj konferenciji gradova i opština, ali to je dobrovoljna organizacija, zakonom se uvode javna ovlašćenja, da oni predlažu članove komisije i u lokalnim samoupravama koje nisu članice Stalne konferencije gradova, a toj dobrovoljnoj organizaciji se daju nadležnosti i prema komisijama na nivou teritorijalne autonomije. Mogli smo nešto od tih ovlašćenja da prenesemo i na Sinod ili Mešihat, na bilo koju drugu organizaciju, iste veze ima, odnosno nema veze sa teritorijalnom autonomijom.
Dajte da konačno počnemo odgovorno da se odnosimo prema svim oblicima organizovanja, bez obzira da li su dobrovoljni, da li su zakonom utemeljeni, konkretno mislim i na određene predloge koji su se našli u proceduri u ovoj Skupštini, konkretno mislim na jedan veliki sistem koji trenutno postoji, a to je komorski sistem koji treba da vidimo, da se ne igramo, nego do kraja godine da popravimo šta se da popraviti, da ne rasturimo, ako smo rasturili sistem SDK i sistem Zavoda za obračun i plaćanja, da li treba da se igramo sa svakim sistemom koji uspemo da donekle izgradimo.
U svakom slučaju dame i gospodo, ja vas pozivam da tokom rasprave o svim predlozima zakona dobro razmotrimo sve podnete amandmane, da pokušamo da otklonimo ono što ne valja, da popravimo što je moguće popraviti, a naročito da otklonimo ono što je u suprotnosti sa Ustavom.

Činjenica je da sam govorio nešto glasnije. Rekao sam upravo zato što mi je čista savest. Zato sam govorio glasnije.
Evo, potrudiću se da govorim nešto tiše, jer očigledno je to najveća zamerka, da li neko glasno govori.
Činjenica je da treba glasno da govorimo ukoliko neki zakoni nisu dovoljno dobro napisani.
Potrudio sam se ne samo da kritikujem ove zakone, nego da u postupku popravljanja dam predloge koje treba da rezultiraju boljim zakonskim tekstom.
Ukazivao sam i na određene neusaglašenosti tekstova zakona sa Ustavom. O tome sam sa izjašnjavao na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Što se tiče pojedinih zakona, evo, na Predlog zakona o javnim preduzećima tri amandman sam podneo, bez obzira što postoji potreba da se mnogo više amandman usvoji na sam tekst zakona da bi iole bio dobar. Na sam Predlog zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga podneo sam šest amandmana. Na Predlog zakona o rokovima i izmirenju novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama podneo sam tri amandmana. Obrazlagao sam to, između ostalog, kada sam diskutovao u načelu o ovim predlozima zakona šta je suština svog tog popravljanja, da bi građanima bilo bolje, da bila veća pravna sigurnost, da bi svi poverioci države bili u ravnopravnom položaju. U tom smislu sam davao predloge i postavljao sam pitanja.
Istina, nisam dobijao odgovor ni na jedno postavljeno pitanje od prisutnog predstavnika Vlade na današnjoj sednici. Ne insistiram danas da dobijem odgovor, ali molim predstavnika Vlade da porazmisli o svemu tome o čemu sam danas diskutovao i šta je predloženo u amandmanima upravo da bi zakonski tekstovi koji izlaze iz ovog doma bili koliko toliko dobri.

Poštovane koleginice i kolege, pozivam vas da podržite ovaj amandman koji smo podneli. Tim podnetim amandmanom pokušavamo da izjednačimo sve one koji su zaposleni u državnoj upravi, u lokalnoj samoupravi i teritorijalnoj autonomiji.
Član 21. Ustava Republike Srbije definiše da pred Ustavom i zakonom svi su jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije. Činjenica je da nešto što se dozvoljava članom 9. Predloga zakona o budžetu ne dozvoljava se nameštenicima i uopšte onima koji su zaposleni u lokalnim organima vlasti. Tu se radi o otvaranju mogućnosti da se utvrdi procenat od ukupnog iznosa sredstava za plate namenjene za nagrade, za posebne rezultate rada i to najviše do jedan posto mesečnog platnog fonda za mesec, za prethodni mesec itd, da ne čitam dalje amandman do kraja.
Radi se o tome da čistačica koja radi u državnim organima može za posebne rezultate rada da dobije određenu razliku, a onaj ko čisti u lokalnoj samoupravi to ne može. Dozvolićete, to ne može tako. Ne može tako ako poštujemo Ustav. Dajte da dozvolimo svima ista prava pred zakonom.
Upravo zbog toga ne mogu da se složim a posebno ne mogu da se složim sa obrazloženjem koji je dat uz tekst kojim Vlada odbija predloženi amandman gde se kaže da zaključcima Vlade je data mogućnost da se zaposlene sa srednjom i nižom stručnom spremom u jedinicama lokalne samouprave, osim u Gradu Beogradu i organima teritorijalne autonomije, osnovica za obračun isplata plata uveća po osnovu kvaliteta i rezultata rada.
Šta to znači? Diskreciono pravo Vlade da zaključkom Vlade, gde hoće tu može. Ako možemo to da uradimo zakonom, što da ne uradimo zakonom?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Granična vrednost je jedan posto u okviru stavke za plate i upravo zbog toga još jednom vas pozivam takav amandman.

Dobro je da je sada počelo da funkcioniše.
Vidite, neki papiri koji se tiču Predloga budžeta za 2013. godinu su stigli pre nekih mesec dana u Narodnu skupštinu. No, konačni papiri, koji se tiču Predloga budžeta, koji se tiče konačnog predloga šta nama Vlada predlaže da bude budžet za 2013. godinu, stigli su 20. novembra 2012. godine. Predamnom je papir. Znači, tek tada smo znali konačan predlog šta nama Vlada predlaže da bude budžet za narednu 2013. godinu.
Znači, tada smo mogli i bili u prilici da konačno radimo ono što imamo pravo, a to je da utvrđujemo budžet i da donosimo budžet Republike Srbije, kako je to predviđeno i članom 171, 172. i 173. Poslovnika Narodne skupštine. Pretres predloga budžeta na sednici Narodne skupštine može da počne, najranije 15 dana od dana prijema Predloga budžeta u Narodnoj skupštini. Konačan predlog budžeta sa amandmanima, znači konačan predlog Vlade je 20. novembar. Devet dana je prošlo do danas od tog dana.
Uprkos tome, svi smo se potrudili da onaj prvi predlog pokušamo da popravimo, da pokušamo da ga usaglasimo sa Ustavom Republike Srbije, sa članom 184. stav 4. Ustava Republike Srbije. Moram da ukažem na još nekoliko stvari koje pišu u ovoj knjizi koja treba da nam bude svima putokaz šta treba da radimo i kako treba da radimo, pa bih vas pozvao, sve vas koji imate tu knjigu ispred sebe, znači koji imate Ustav Republike Srbije, da obratite pažnju na član 71. Ustava.
Ja ću vam pročitati. Svako ima pravo na obrazovanje. Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno. Kasnije se kaže, svi građani imaju pod jednakim uslovima pristup visokoškolskom obrazovanju, a Republika Srbija omogućava uspešnim i nadarenim učenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokoškolsko obrazovanje u skladu sa zakonom.
Sad vas pitam, ako to stoji u Ustavu, u članu 71. da li je to obaveza centralnog nivoa vlasti? Ako je to obaveza centralnog nivoa vlasti, ne vidim zašto AP Vojvodina treba da bude poštar ili protočni bojler za parice koje idu sa jednog mesta na drugo mesto? Da li ima nečim drugim da se bavi Autonomna pokrajina, a ne da bude poštar za te pare. Informacije kojima ja ovde raspoalžem, je da 32 milijarde dinara samo prolazi preko budžeta AP Vojvodine. Da li je tačan taj podatak, da li je cifra? Tu je negde cifra, onda dovoljno vam je jasno koliko stvarno para ide prema Pokrajini, a koliko ne ide.
Još jednu stvar da vam kažem, imali smo u govoru ministra da se izjašnjavao po pitanju 8,7, navodno ukupnih rashoda ide Vojvodini. U drugom obraćanju je rekao, 8,7 od ukupnog budžeta ide Vojvodini. Nisam siguran da predloženi rashodi idu Pokrajini, ni iz ukupnog budžeta ne idu Pokrajini, ali ove iskaze možete da proverite u stenogramu, jer upravo sam beležio svaki put kad se ministar izjašnjavao u pogledu toga.
Još jednu stvar da kažem, a to je da je činjenica da sam ministar tvrdi da budžet Autonomne pokrajine će biti, odnosno ta sredstva su oko nekih 70 milijardi. Samo ukazujem na jednu stvar, da u Predlogu budžeta i to Predlogu onom prvom koji smo dobili, 100,8 milijardi dinara ili 12,31% prihoda poreskih obveznika, odluku o dodeli kome i koliko para treba da donesu ministri, odnosno Vlada.
U Predlogu budžeta se ostavlja diskreciono pravo Vladi i ministrima da ukupno raspodeli 100,8 milijardi ili 12,31% prihoda poreskih obveznika. Sada vas pitam, ukoliko smo jedan papir dobili pre mesec dana a pre devet dana drugi predlog, znači drugi papir u smislu amandmana Vlade, gde je izvršena korekcija u iznosu poreza na dohodak građana. Pitam da li je za procenat uvećanja prihodne strane za 7%, dignuta i rashodna strana u delu sredstava koje idu prema budžetu AP Vojvodine? Ukoliko ide, ako možemo da dobijemo informaciju gde da bismo mogli sve ovo da ispratimo?
U svakom slučaju, predlažem da u danu za glasanje prihvatite amandman koji je podnela Skupština AP Vojvodine. Hvala.