Prvo bih govorio o povredi Poslovnika, jer smatram da se govornik se izjasnio uvredljivo o drugom govorniku zato što upravo 1999. godine, za vreme bombardovanja Pančeva, ja sam bio na funkciji predsednika skupštine opštine Pančevo. Ja sam bio taj koji je organizovao sve što je trebalo organizovati u tim najtežim danima po moje sugrađane i u tom smislu smatram da ste trebali da intervenišete i da sprečite da se neko o nekom tako izjašnjava. To je prva stvar, a pogotovo što je sama …       
(Predsedavajuća: Niste nam rekli gospodine Mikoviću – koji član Poslovnika je povređen?)
Član 107.
(Predsedavajuća: Dobro, 107. )
Drugo, i u pogledu prava na repliku i na to imam pravo. Međutim, hoću da vam kažem da pitanje naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, bila je tema i 2009. godine. I 2009. godine je bio pokušaj da se ukine naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine i bio sam u prilici da insistiram i da ubedim kolege, narodne poslanike i ovde na plenumu da izglasaju naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine. Nije u startu ta naknada bila prihvaćena. Nije bila prihvaćena, ali s obzirom na argumentaciju koja je izneta u raspravi, pre svega na Odboru za zaštitu životne sredine, kojom je predsedavao gospodin Čedomir Jovanović, i kome su bili prisutni predstavnici iz svih političkih stranka, ta sednica je održana po pitanju amandmana u maloj sali, u onoj drugoj zgradi Narodne skupštine i uspeli smo da vas ubedimo.
(Predsedavajuća: Isteklo vam je vreme.)
Imam pravo i na repliku.
(Predsedavajuća: Da li imate povredu Poslovnika ili repliku? Prvo ste prijavili…)
Vama sam zamerio što niste…
(Predsedavajuća: Da li mogu ja prvo da se izjasnim na to što ste mi zamerili?)
Može.

Pitam – da li imam pravo na repliku? Vaše je diskreciono pravo, možete da mi ne date pravo na repliku.
(Predsedavajuća: Ne, taman posla, samo izvolite.)
U svakom slučaju, pošto sam očigledno pogrešno protumačen ovde, iznosio sam i to vrlo kratko, ono što se sve desilo na području Pančeva 1999. godine. Vrlo kratko, jer mi vrlo dobro znamo koliko je dugo to bilo za svakog građanina koji je bio u Pančevu i znam na koji način smo pokušavali da smanjimo rizike i znam na koji način smo svake noći iz jednog dela grada koji je neposredno naslonjen na industrijska postrojenja, sklanjali ljude da bi imali rezervno vreme za eventualnu evakuaciju i sklanjanje bočnog pravca prostiranja vetra.
Tada smo imali velike probleme kako da obezbedimo sve što je potrebno u pogledu snabdevanja vodom, u pogledu snabdevanja sa svim ostalim da bi moglo da funkcioniše, a ne zaboravite, industrijska postrojenja u jednom delu i za to vreme su radila i zbog toga jako dobro znamo šta se sve desilo. Znamo koliko je tona žive otišlo u zemlju. Znamo koliko je VSM otišlo u vazduh, znamo koliko je etilen diklorida, isto tako, proliveno, da ne pričam o svemu tome. Sve to postoji u zvaničnom izveštaju UNP-a nakon bombardovanja, šta se sve desilo u Pančevu i upravo zbog toga. Mislio sam da upravo građani Pančeva zaslužuju poseban respekt kad se govori o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine, jer se to radi o 125 hiljada ljudi koji praktično svaki dan žive na bombi i nose sve ove rizike.

Ne podržavam ovaj amandman, zato što se ovim amandmanom praktično dovode u različitu situaciju svi oni koji treba da budu kontrolisani, a svi treba da budu kontrolisani. Dobro je obrazloženje, evo, ovde bih se složio sa stavom Vlade da je članom 84. Zakona o budžetskom sistemu utvrđeno da budžetska inspekcija ministarstva nadležnog za poslove finansija između ostalog vrši inspekciju i nad autonomnim pokrajinama, a članom 86. gde funkcija budžetske inspekcije Ministarstva finansija i kontrola primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja i namenskog i zakonitog korišćenja sredstava, korisnika sredstava budžeta autonomnih pokrajina.
U svakom slučaju, uvek postoji mogućnost kontrolisanja budžetskih sredstava, a dobro znam da bar na nivou vlade AP Vojvodine zna se šta se radi i to je potvrđeno i stavom građana Vojvodine na prošlim izborima, da se zna šta se radi, jer upravo takva vlast je dobila ogromno poverenje građana.

Nisam siguran da je baš korektno da nekog pominjemo da su velikaši, ili nisu velikaši, mislim da je to malo slikovito rečeno, kasni su sati, pa da ne tražimo intervenciju predsedavajućeg u pogledu toga.
Međutim, ne slažem se sa vama da treba kontrolisati samo nekog. Treba kontrolisati sve. Nisam primetio da je iko pokrenuo pitanje objektivnosti rada DRI. Postoji mogućnost, postoji čak i obaveza da svuda gde eventualno postoji neka sumnja, da se to iskontroliše.
Postoje obaveze i drugih državnih organa da rade svoj posao. Nemojte samo da pričate da apsolutno na sve te može da ima uticaj ni gospodin Pajtić, koji je vrsan predsednik Vlade AP i njegovi saradnici. Apsolutno postoji mogućnost kontrole i mislim da sa te strane ni na koji način ne treba dovoditi u pitanje nezavisnost svih tih institucija.
U pravu ste. Obojica smo iz Pančeva. Istina, ja sam ostao i dalje da živim u Pančevu, vi ste otišli blizu Hrama Svetog Save, ali znate probleme u Pančevu, to ne sporim. Bili ste u situaciji da učestvujete u lokalnoj vlasti u Pančevu, bili ste u situaciji da delite odgovornost tamo, u svakom slučaju. Upravo zbog toga smatram da nam je svima zadatak, pre svega, da se borimo za kontrolu svih institucija u državi i postupanja i republičkih, i pokrajinskih, i lokalnih organa i na apsolutno svakom mestu u državi. U tom smislu vas podržavam, ali ne bih izvlačio samo neke za kontrolisanje, a druge ne.

Član 103. Znači, prvo član 27. pošto ste dužni da se starate o poštovanju Poslovnika. U vezi sa članom 103. reći ću i stav 4. tog člana 103, iako nisam dužan da navedem stav. Zašto nisam dužan?
Zato što u članu 103. se predviđa je da narodni poslanik dužan da navede koji je član ovog Poslovnika povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najduže do dva minuta.
Kolega Janko Veselinović je rekao koji je član. Pitali ste ga koji stav? Nemate šta da ga pitate koji stav. Dovoljno je da mu kažete koji član i da obrazloži to. Znači, u tom smislu, smatram da ste vi tražili detaljnije izjašnjenje, nego što je on bio dužan. Smatram da niste imali pravo.
Druga stvar, kada sam govorio o Pančevu, govorio sam o amandmanu koji sam predlagao i obrazlagao zbog čega treba prihvatiti moj amandman. Sva ostala moja obraćanja bila su po pitanju Poslovnika ili replike. Nisam govorio o temi van, a vezivao sam diskusiju upravo za amandman.
Još jednu stvar, siguran sam da ste tada, kada ste vodili sednicu i kada ste meni davali reč i kada me niste prekidali, kada ste me puštali do kraja, apsolutno poštovali u tom delu Poslovnik, jer bi inače i sam Ustav rekao - promašili ste u Poslovniku i napravili ste grešku. Znači, u tom smislu smatram da ste dobro vodili sednicu, kada me niste prekidali.

Član 107. stav 2.

Hvala. Znači, prošli put sam se obratio zbog člana 103. stav 4, a sada zbog 107. stav 2. – povodom neposrednog obraćanja.        
Verujte mi ja nisam nikad govorio, a da pre toga nisam zatražio i dobio reč od predsedavajućeg Narodne skupštine, a vi ste od mene tražili da dozvolim da dalje nastavite. Apsolutno nijednim svojim postupkom nisam sprečavao da se dalje nastavi. Znači, kada završim izlaganje, sednem, ugasim mikrofon i ne sprečavam da se dalje nastavi.

U pogledu amandmana na član 24. Imamo u proceduri amandman na član 24. koji je podneo narodni poslanik Vladimir Ilić i amandman kojim se predlaže dodavanje novog člana 24a, koji je podneo narodni poslanik Vladimir Ilić.
Meni se čini, a mislim da sam u pravu da se ovde radi o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Ako imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona, onda obim amandmana može da bude samo u okviru Predloga zakona. Ne može da se dodaje novi član, a ovde se dodaje novi član 24a.
Ukoliko opet kažemo da je to isti član, onda ulazimo u koliziju sa time da je u članu 161. Poslovnika definisano da podnosilac amandmana ne može sam ili zajedno sa drugim narodnim poslanicima da podnese više amandmana na isti član Predloga zakona.
Istina, pošto se Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo u pogledu predloženog amandmana, kojim se dodaje novi član 24a, nije izjasnio i nije odbacio takav amandman, takav amandman ostaje u proceduri.
Samo vam ukazujem na to da će se desiti situacija koja se već desila tokom rasprave o amandmanima na druge predloge zakona, da predloženim amandmanima idemo u veći obim nego što se predlaže predlozima zakona o izmenama i dopunama zakona. U tom delu mislim da je svima nama jasno da treba da izbegavamo da 28 predloga zakona dajemo po hitnom postupku. Pitanje je da li ima opravdanja za takav hitan postupak. Činjenica je da je među tako predloženim zakonima i Predlog zakona o budžetu, iako, to sam već objasnio, Predlog zakona o budžetu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu treba da stoje 15 dana, da budu u Skupštini pre nego što se o tome raspravlja.
U tom smislu, ova moja diskusija nije da sprečimo jedan verovatno koristan amandman, ali samo ukazujem – dajte, omogućite nam proceduru da sve to uradimo na vreme i da niko ne može da na ovaj način uvodi presedane koji će sutra da se svima nama obiju o glavu, jer ako se bude danas-sutra predlagala novelacija nekog zakona koji samo tretira jedan datum ili produženje roka, svi ostali narodni poslanici mogu da napadaju ceo osnovni tekst zakona, zato što smo ovde probili praksu i drugačije se odredili. Mi smo već tokom ove sednice neku novu praksu utvrdili. Apelujem na sve vas da to bude samo na ovom zasedanju, samo u vezi ovih 28 predloga zakona, a ne da nam se dešava to i za ubuduće.

Moj stav je jasno iznet na sednici Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Činjenica je da zbog sprečenosti nisam bio na sednici kada su druge greške prošle, pa sam onda na plenumu ovde rekao, a na današnjoj sednici, gde je bilo pokušaja da se razmatra taj član, ukazao sam na to da, ukoliko dođe do glasanja i razmatranja tog člana, mislim da Odbor treba da odbaci. Odbor se nije o tome izjašnjavao, skinuta je ta tačka dnevnog reda, a Skupština može da odluči kako hoće. Znači, nije taj amandman izbačen iz procedure.
U tom smislu, jasno sam izneo svoj stav, koji branim i ovde na plenumu – nema ni jedne ni druge prakse, na ovaj ili onaj način da se odnosim. Upravo u takvim situacijama sam insistirao kada je odbačen amandman gospođe Gordane Čomić. Ja sam bio taj koji je predložio da se odbaci i to je prihvaćeno. Isto bi i ovde insistirao da se o tome odlučivalo danas na odboru. Danas se na odboru nije o tome odlučivalo, ostalo je u proceduri. Ukazujem, dajte da nam se takve stvari ne dešavaju ubuduće, bez obzira kako ovo prođe. Već nam se desilo na par mesta da dodajemo određene članove pod a) i pod b).

Molim samo malo za pažnju, nikome nisam dobacivao.
Stavom 2, člana 2 Predloga zakona, definiše se da zaradom iz stava 1. ovog člana smatra se osnovna zarada, deo zarade za radni učinak, naknada troškova za ishranu u toku rada, naknada troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, u skladu sa Zakonom o radu, kao i druga primanja, koja u skladu sa Zakonom kojim se uređuje rad, čine zaradu, predlaže se da se doda ostvarena za rad obavljen u zemlji.
Razlozi za podnošenje amandmana su: predloženim amandmanom omogućilo bi se dalje ne smetano poslovanje i funkcionisanje pravnih lica, čiji je osnivač Republika Srbija, AP, jedinice lokalne samouprave, koje će biti obuhvaćene ovim zakonom ako posluju ili nameravaju da posluju u inostranstvu tj. koja upućuje zaposlene na rad u inostranstvo što uslovljava u odnosu na indeks troškova života zemalja prijema, angažovanje dodatnih sredstava koje će omogućiti zaposlenom licu nesmetano i normalno funkcionisanje tokom obavljanja poslova iz delatnosti poslodavca u inostranstvu.
Razlog da se ne prihvati to je što pravo na zaradu odnosno platu za vreme boravka zaposlenih van Republike Srbije regulisano posebnim propisima. Jeste regulisano posebnim propisima, ali ovde se utvrđuje maksimalna zarada u javnom sektrou, a ne kaže se da li važi ili ne važi i za slučaj kada su u inostranstvu. U tom smislu, smatram da je korisno, radi razjašnjenja svega toga prihvatiti amandman gospođe Čomić, mislim da je najdobronamernije pokušala da ovu stvar razjasni. Da se be ni desilo da u tumačenju se postavi pitanje da li se ono primenjuje ili ne. U protivnom moraćemo da nosimo sa sobom izveštaj Vlade odnosno mišljenje Vlade da se to ne odnosi, odnosno da drugi propise važe, a ne ovaj zakon u tom delu.

Srećan sam što je Odbor za finansije nakon detaljnog obrazloženja i ubeđivanja na samoj sednici Odbora za finansije, uspeo sam da argumentujem dovoljno zbog čega je potrebno prihvatiti ovakav amandman. Gospodin ministar je isto to prihvatio.
Sada bih vas zamolio da pročitate i da uporedite amandman koji sam ja podneo i amandman koji su podneli gospođa Teodora Vlahović, dr Janko Veselinović i Siniša Lazić. Sada vam kažem – taj njihov amandman je bolji od mog amandmana, zato što preciznije definiše. U mom amandmanu, gde sam obrazložio, je definisano da će razlika da se vrati u budžet Republike Srbije, odnosno AP ili jedinice lokalne samouprave u zavisnosti od toga da li je osnivač pravnog lica Republika Srbija, AP, jedinica lokalne samouprave, dok su uvažene kolege poslanici koji su predložili amandman na član 7. detaljnije i bolje definisali ono što je definisano u članu 1. Predloga zakona. Znači, ne samo ko je osnivač, nego ko ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i u drugim pravnim licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda.
Znači, oni su kompletnije to dali i smatram da je korektno da se o tom amandmanu, ako je već suštinski prihvaćen ovaj moj amandman, da se glasa i o onom amandmanu i da onaj amandman kao bolji, bez obzira što je ovaj moj postao sastavni deo teksta, a još uvek je u proceduri i amandman kolega. Zbog toga smatram da je to bolje usvojiti, a uvek postoji mogućnost usaglašavanja. Dajte da priznamo, i bez obzira da li je usvojeno nešto što je bolje. Da se ne bih javljao više za reč, neću se javljati po mom amandmanu i obrazlagati bilo šta drugo. Jedino mi je žao što nijedan od brojnih amandmana Zaštitnika građana nije prihvaćen.

Neću se javiti po amandmanu. To sam rekao šta je. Ali, po pitanju replike, nisam ružio neki predlog. Samo sam rekao – taj predlog je dobar, jer taj predlog da nije dobar, ne bi dobio poverenje svih članova Odbora za finansije koji su jednoglasno podržali to. Ne bih dobio podršku Vlade, jer predstavnik Vlade je rekao da je to odlično, znači, naše Vlade Republike Srbije, gde istina mi ne činimo kao stranka deo te Vlade, ali to je Vlada Republike Srbije. Samo sam rekao da i od dobrog amandmana ima bolji koji je u proceduri.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Predrag Marković, izvolite.

Gospodine predsedavajući, smatram da postoje određene obaveze iz člana 27. Poslovnika, da predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući Narodne skupštine stara se o primeni ovog poslovnika.
Član 103. Poslovnika definiše u petom stavu, s obzirom da ste prozvani, da ste povredili Poslovnik time što niste oduzeli reč ili opomenuli gospodina Stefanovića, a vi se niste izjasnili na osnovu ukazivanja kolege poslanika. Ako smatrate da povreda nije učinjena predsednik Narodne skupštine je dužan da da objašnjenje, a ukoliko smatra da je učinjena, predsednik Narodne skupštine je dužan da učinjenu povredu otkloni.
Gospodin Stefanović rečeno je da se nije držao odredbe Poslovnika i da ste bili dužni da ga opomenete. Vi se na to niste izjasnili i smatram da gospodin Stefanović ni na koji način nije postupao protivno Poslovniku i smatram da ste dobro postupili, ali vi niste dali objašnjenje poslaniku SNS da nije u pravu.
Dalje ste davali reč potpredsedniku Vlade. Neću da ulazim u to da li ste vi trebali govornika da opomenete da se vrati temi dnevnog reda ili niste trebali da ga opomenete da se vrati temi dnevnog reda.
Činjenica je da ćemo biti u prilici da govorimo uopšte o potrebi našeg naroda na KiM. Evo, juče sam bio u prilici da kolegu Aleksandra Vulina pitam upravo što se tiče predloga zakona na čijoj promeni insistira Eparhija Raško-prizrenska i Kosovsko-metohijska. On me je ovde u holu uputio da nema saznanja o takvoj jednoj inicijativi, da bi od gospođe Stević dobio papir datiran 12. septembra. Pomoćnik direktora gospodina Vulina je apsolutno podržao takvu jednu zakonsku inicijativu koju sam ovde predao Narodnoj skupštini.
Očigledno je da ima stvari gde se možda neki put i ne čujemo dobro ili ne razumemo. Hajde da se vratimo onim temama koje se tiču naroda, koje se tiču građana i koje se tiču dnevnog reda.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, danas završavamo načelnu raspravu o drugom setu zakona. Znači, upravo o 25, 26, 27. i 28. zakonu. Od ovih prvih 28 zakona, 12 zakona je podneto 11. septembra, 16 zakona je podneto 14. septembra i verujte mi bili smo u jako teškoj situaciji da u ovako kratkom roku detaljno izanaliziramo toliki materijal. Dvadeset osam predloga zakona da na adekvatan način pokušamo da popravimo ono što se može popraviti.
Evo, ja ću samo ovog trenutka, imajući u vidu da je već kasno, da smo radili i juče do kasno u noć i danas ceo dan, da imamo u vidu da nas večeras još očekuje načelna rasprava o verovatno četiri predloga zakona, gde se radi o ratifikaciji, odnosno potvrđivanju određenih sporazuma i memoranduma, i to, istina, nakon današnje diskusije koja je bila ovde u Skupštini, ne znam da li je potrebno ratifikovati nešto ili ne, ukoliko međunarodni sporazumi važe i bez ratifikacija. Da ne otvaram sad tu diskusiju, da ne otvaramo takve diskusije, kad to bude stiglo na red, vratio bih se sada na budžet, na Zakon o budžetskom sistemu i na ove zakone, odnosno na ova četiri zakona koji su tema.
Konkretno, na jednu stvar bih vama ukazao posebno, a to je na član 2. Predloga zakona o budžetu, i to na peti stav. Peti stav člana 2. kaže - ukoliko na kraju 2012. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa Trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu. Šta to znači? Ako usvojimo takav princip, međusobna dugovanja mogu da se prenose možda u narednu godinu, možda iz te naredne godine u neku narednu godinu, i nemamo praktično presek šta se dešavalo po pojedinim segmentima budžeta. U tom smislu predat je amandman sa pokušajem da se taj stav briše i da se na kraju kalendarske godine tačno zna stanje u određenim segmentima budžeta. Doprinos za raspravu i po amandmanima, ali ovo je i suštinska stvar koja se tiče uopšte budžeta.
Druga stvar, u pogledu Zakona o budžetskom sistemu, činjenica je da je bilo mnogo govora o raznim subvencijama, i nema problema, kad su subvencije opravdane, da se to radi. Mislim da je korisno, a nije bilo proceduralne mogućnosti da se podnese amandman u tom pravcu, da se traži, pošto taj deo Zakona o budžetskom sistemu nije predložen da se novelira, ali je sugestija da kad idući put budemo novelirali Zakon o budžetskom sistemu da razmislimo o tome da se predvidi obaveza mesečnog izveštavanja o plaćenim subvencijama, da to postoji na sajtu ministarstva, odnosno da svima bude moguće da vide, a da bar šestomesečno imamo izveštaj o efektima subvencija sa mišljenjem Fiskalnog saveta. Mislim da će to svima nama koristiti da se na bolji i odgovorniji način odnosimo prema plaćenim subvencijama i uopšte prema svakoj budžetskoj aproprijaciji koju realizujemo.
U pogledu samog Zakona o budžetskom sistemu, ukazujem na određene stvari koje je pitanje da li su dosledno sprovedene u tom zakonu. Opet ukazujem, pogotovo me raduje što je potpredsednik Vlade kao vrsan pravnik ovde prisutan, da naši zakoni, ne postoje zakoni sa većom hijerarhijskom snagom, ne postoji hijerarhija u zakonima u našem pravnom sistemu. Ustav ili međunarodno ratifikovan sporazum, u redu, ali svi zakoni ostali su isti.
Mi predviđamo na neki način da ovaj zakon o budžetskom sistemu, pitanje je kakav je odnos njegov prema ostalim zakonima koji važe trenutno u pravnom sistemu, konkretno kod određenih naknada. Tu konkretno mislim i na naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine. To je posebno važna naknada u onim sredinama koje su ekološki ugrožene, kao što je Pančevo, iz koga ja dolazim, kao što je Bog i mnoga druga mesta u Srbiji. Naknada za to je uvedena Zakonom o zaštiti životne sredine. Nejasno je da li to ostaje da važi ili ne ostaje da važi. Po tvrdnji gospodina ministra, datoj na Odboru za finansije, kome sam prisustvovao i, bez obzira što nisam član Odbora za finansije, postavio sam pitanje kao poslanik, koristeći poslaničku mogućnost, i dobio sam odgovor da ta naknada ostaje da važi. Podnet je amandman u tom pravcu da to bude apsolutno razjašnjeno i mislim da je to korisno, zato i ovog trenutka ukazujem na to da bi to valjalo prihvatiti.
Konačno, ukazao bih na još jednu stvar u vezi Predloga zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru. Ovaj zakon tretira maksimalne zarade u javnom sektoru, i to u javnim agencijama, organizacijama na koje se primenjuju propisi u javnim agencijama, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, javnim preduzećima, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Dolazimo u situaciju da kada stignemo do člana 7. predviđa se da je isplatilac zarada u javnom sektoru dužan da prilikom konačne isplate zarada za određeni mesec uplati u budžet Republike Srbije, a ne i u budžet autonomne pokrajine ili budžet jedinice lokalne samouprave, u zavisnost od toga ko je osnivač, razliku sredstava između ukupnog iznosa zarada zaposlenih isplaćenih za mesec koji prethodi mesecu itd.
Smatram da bi bilo korektno da ta razlika, u zavisnosti od toga ko je osnivač, ide tom budžetu. U tom smislu je predložen određen amandman i mislim da su to određene korisne stvari koje mogu da doprinesu konačno boljem tekstu ovih predloženih zakona.
Konačno, hteo bih da ukažem još nešto što je zbog kratkoće vremena. Vidite, mi smo u situaciji da se borimo sa time, naročito kada je zakon predviđen da se po hitnom postupku razmatra, da ne možemo da stignemo, verujte mi, da detaljno izanaliziramo sve te zakone i da u rokovima koji su Poslovnikom predviđeni, do početka otvaranja načelne rasprave, vidimo sve nedostatke i da pokušamo, dok je još to moguće, da popravimo određene stvari.
Tako, na primer, i u Zakonu o porezu na dohodak građana nismo bili u prilici da vidimo da sve vrednosti klizaju, ali ne kliza ona vrednost u pogledu paušalnog oporezivanja, ostaje tri miliona. Sve ostalo kliza, ostale vrednosti, pa pitam – zašto i ta vrednost nije proklizala u odnosu na ranije donet zakon? I sada i u proteklih godinu ili dve je važila ta vrednost. Istovremeno druge vrednosti klizaju u pogledu načina oporezivanja, vođenja knjiga, ko je paušalac, ko nije paušalac.
To su, na primer, neke stvari koje nas na neki način prinuđuju da na Odboru za finansije, kao matičnom odboru, pokušamo još ove stvari do prelaska na raspravljanje o amandmanima, da izađemo sa takvim predlozima. Ukoliko većina svih nas 250 poslanika, odnosno većina poslanika u Odboru za finansije zaključi da to treba, da takve stvari prihvatimo.
Juče sam ukazao na određene sumnje po pitanju akcize, da li treba da bude 76 ili 88 dinara, upravo zbog toga što su određene različite račune postojale, a sve su to bile stvari koje je bilo nemoguće u tako kratkom roku proveriti. U tom smislu, ja kao poslanik apelujem da do prelaska na raspravu u pojedinostima matični odbor, odnosno Odbor za finansije još jednom raspravi ovo. Činjenica je da, sada se obraćam predsedništvu Skupštine, u pogledu raspodele koji su sve odbori matični i dužni da se izjasne o određenim zakonima, činjenica je da ceo ovaj set zakona ide na matični odbor kao odbor za finansije.
Na primer, postavlja se pitanje, da li primena, danas, sutra, nekog od ovih zakona tretira i materiju koja je u nadležnosti, na primer Odbora za zaštitu životne sredine, pre svega mislim na Zakon o zaštiti životne sredine, jer je po Zakonu o zaštiti životne sredine, konkretno naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine regulisana. U tom smislu, ovo je doprinos moj.
Znači, u svakom slučaju smatram da sve ove diskusije mogu da doprinesu i iskoristio sam priliku da se već sada u raspravi u načelu dotaknem teme, sve ove, koje se tiču i rasprave o pojedinostima, upravo da bi odborima dali priliku da kao takvi podrže i da se odrede prema odboru zbog kratkoće vremena.

Gospodine predsedavajući, smatram da se u prethodnoj diskusiji može govoriti o povredi člana 106, jer član 106. Poslovnika kaže da govornik može da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Činjenica je da mi imamo četiri tačke dnevnog reda sada u raspravi. To su predlozi i zakoni o potvrđivanju, s jedne strane sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžira. Imamo Predlog zakona o potvrđivanju predloga i izmene Statuta MMF-a, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije i imamo jedan Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija o doprinosu u sistemu stend-baj aranžmana UN.
Mi ovde nemamo pred sobom potvrđivanje nijednog drugog memoranduma ili nekog sporazuma sa bilo kim drugim, konkretno ovde u odnosu na UN. Ne razumem potrebu da se u situaciji kada se neko kandiduje za učešće u Vladi, u smislu obavljanja poslova u Ministarstvu odbrane, da istovremeno ima potrebu da se napadnu samo oni, onaj deo prethodne vlade, koji se sada nalaze u opoziciji. Smatram da, u tom smislu, diskusije ipak treba da usmerimo prema tačkama dnevnog reda, a ta potreba da se napada opozicija od strane opozicone ili one stranke koja podržava vlast, mislim da nije uredu. U tom smislu predsedavajući molim vas da se u skladu sa članom 106. držimo dnevnog reda.