Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, ne vidim ovde predstavnike Vlade. Predstavnika Vlade nema, odnosno nema ministara. Nema onih koji su ispred Vlade ovlašćeni da zastupaju, praktično 24 predloga zakona. Imamo 24 predloga zakona o kojima trenutno razgovaramo i predlažem da se sačeka pa da onda budemo u prilici da ono što mislim da je važno da čuju predstavnici Vlade, da i čuju neposredno.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što smo u prilici da nastavimo sa radom.
Istina, očigledno sam pogrešno mislio da postoje razlozi za hitno usvajanje svih ovih 28 predloga zakona koji su predloženi u hitnoj proceduri, inače ne bi pravili ovolike rasprave u raspravi.
Činjenica jeste da smo mi u vrlo kratkom roku, znači od 11. septembra pa naovamo, dobili 28 predloga zakona, odnosno 28 predloga zakona je stiglo u Skupštinu i to 12 predloga zakona 11. septembra i 16 predloga zakona 14. septembra. Svi mi, narodni poslanici, nas 250, bili smo dovedeni u dosta tešku situaciju da od tog trenutka, odnosno kada smo svako pojedinačno bili u prilici da se upoznamo sa tekstovima predloga zakona, da vidimo i da procenimo šta valja i šta ne valja ili šta malo manje valja u svim ovim predlozima zakona.
Sada trenutno razgovaramo o 24 predloga zakona. Verujte mi, jako teško je da u nekoliko rečenica o svih 24 predloga zakona se izjasnimo. Pokušaću da istaknem da očigledno ne postoji isti odnos u pogledu odnosa prema predlozima zakona koji stižu u proceduru pred ovu Narodnu skupštinu.
Konkretno, jedan predlog zakona je stigao u Narodnu skupštinu 30. avgusta, a koji se tiče o olakšavanju opšteg budžeta i svih onih koji su na neki način odgovorni da rešavaju socijalne i druge probleme, odnosno sam taj predlog zakona koji je podnet 30. avgusta tiče se olakšavanja budžeta, odnosno izmena i dopuna Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Kao predlagač tog zakona nisam predložio u hitnoj proceduri, ali stekli su se uslovi da onaj ko hoće može da ga predloži i za vanredno zasedanje. To samo upoređuje u odnosu na predloge zakona koji stižu u proceduru i kada se razmatraju ovde na plenumu.
Konkretno, u pogledu samih predloga zakona ima stvari koje su dobre. Na primer, u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ukida se, što je prihvatljivo, asimetrično propisana kamata za kašnjenje države ili obveznika za PDV i za povraćaj akcize.
Ovog trenutka nisam siguran da obaveze države po pitanju isplate drugih stvari podrazumevaju takođe za računavanje kamate. Tu mislim i na pravosnažne sudske presude i na ono što nam po rešenjima o izvršenju stoji zbog navodne blokade budžeta, na primer, pred agencijom za naplatu u Kragujevcu, za prinudnu naplatu. Znači, u tom smislu ukazujem da bi trebalo ovaj princip koji je primenjen u Predlogu zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji da se vidi i u odnosu na druga dugovanja države primeni, ukoliko već poreskim obveznicima zaračunavamo kamatu od dana dospelosti obaveze.
Istina, ne mogu tako pozitivno da se odredim prema drugim nekim delovima Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i tu pre svega moraću da pomenem i konkretno član da biste mogli da pratite suštinu Predloga zakona. radi se o članu 28, o članu 29. i članu 43. Predloga zakona.
Naime, o čemu se tu radi? U članu 28. propisuje se da zamenika direktora Poreske uprave postavlja Vlada na period od pet godina na predlog ministra. Ne definiše se nigde i zato sada pitam, pošto svi zakoni kod nas u pravnom sistemu imaju istu pravnu snagu i Zakon o državnim službenicima i ovaj zakon, ukoliko bude usvojen. Da li to znači postavljenje zamenika direktora Poreske uprave bez konkursa ili sa konkursom, naročito imajući u vidu da u članu 43. Predloga zakona za rukovodioce jedinica na terenu predviđa se konkurs i čak ide se u detalje šta sve podrazumeva ispitivanje uslova za postavljenje po konkursu? U tom smislu valjalo bi da to razjasnimo, naročito imajući u vidu da imam podatak, ne znam da li je tačan, da je 13. avgusta razrešen bivši direktor Poreske uprave, da do ovog trenutka nije postavljen vršilac dužnosti direktora Poreske uprave, a da je rešenjem da li ministarstva, ministra ili Vlade, ne znam sada tačno, postavljeno lice sa određenim ovlašćenjima da potpisuje i to u smislu da je na to mesto postavljen direktor centra za velike poreske obveznike. Ne ulazim u ličnost toga, ali opet postavljam pitanje da li ta osoba obavlja i ovu dužnost i poslove potpisivanja ili ne? U tom smislu postavljam pitanje i samog predloga zakona, da li je to u redu ili ne, ali bićemo u prilici da o tome razgovaramo kada budemo u pojedinostima razmatrali tu problematiku.
Osvrnuo bih se kratko na zakone koji tretiraju porez na dodatu vrednost i akcize. Nisam siguran da je član 28. Predloga zakona u saglasnosti sa Ustavom, naročito u pogledu dovođenja u različiti položaj jednih i drugih obveznika u pogledu samog… Pročitajte član 28. Postoji razlika u poreskim obveznicima. U tom smislu nisam siguran. Dobro je da mislimo o malim i srednjim preduzećima, o malim i srednjim obveznicima, ali treba da mislimo i o velikim obveznicima, naročito da ne bi došli do toga da dođe do veštačkog deljenja preduzeća na male firme zarad ulaska u novi sistem naplate. To može da se desi ukoliko postoje određeni pokušaji ograničenja i uslovljavanja obezbeđenja od toga, ali nisam siguran da Predlog zakona dovoljno daje obezbeđenje u tom delu. Mislim da na to treba da pazimo.
U ovom zakonu pozdravio bih dobru meru da socijalni stanovi će sada biti obuhvaćeni merom ukidanja plaćanja poreza na kupovinu prvog stana, koja im je do sada izmicala jer su plaćeni u ratama. To je opet dobro, ali opet vam kažem da svaki zakon koji se predlaže po hitnom postupku lišava nas mogućnosti da na adekvatan način vidimo prednosti, da vidimo potencijalne mane, da te mane eventualno ispravimo amandmanima.
Bio sam u prilici nešto kasnije nego što je istekla mogućnost podnošenja amandmana po pitanju akciza na cigarete. Da li je tu dobro izračunao 76 dinara ili treba da bude 88 dinara? U tom smislu možda je još prilika da Odbor za finansije još jednom to vidi da vidi da li je po sredi greška, efekat lobiranja ili nešto treće, ali da vidimo taj deo. Zatim, regulacija gomilanja zaliha je pomerena na jul 2013. godine. Možda bi bilo bolje da je 1. januar 2013. godine. Prosečne zalihe se rešavaju po pitanju 90 dana. Možda bi to trebalo da bude 15 ili 30 dana, a sve to što sam uspeo sada da pročitam nisam bio u prilici da podnesem amandman i da na neki način utičem, odnosno da predložim, ovog trenutka mislim, bolje rešenje.
U svakom slučaju, ima dobrih stvari i ima onih stvari koje možemo da kritikujemo i koje ćemo kritikovati. Raduje me što su mnoge primedbe i sugestije Privredne komore Srbije prihvaćene. Prihvaćene su sugestije privrednika. Istina, mislim da ćemo biti u prilici i da preispitamo da li postoji i dalje potreba ukidanja obaveznog članstva u komorskom sistemu ili ne. U tom delu na neki način kontradiktorni smo u odnosu na ono što smo sada dobili u smislu pozitivnih efekata predlaganja komorskog sistema.
Konačno, smatram, pošto je bilo govora i u Ekspozeu gospodina ministra i svi ovi zakoni se tiču u krajnjoj liniji punjenja budžeta i budžetskog sistema, valjalo bi da porazmislimo ako već nismo u prilici da sada kada budemo definisali i budžet i Zakon o budžetskom sistemu za narednu godinu, da vidimo način izveštavanja, pogotovo o subvencijama, da se omogući mesečno izveštavanje o subvencijama koje su uplaćene, šestomesečno izveštavanje o efektima uplaćenih subvencija, sa mišljenjem Fiskalnog saveta. Mislim da je to korisna stvar i da će doprineti, ali to je diskusija za naredna četiri zakona.
Konačno, pošto je ministar stigao, molio bih ako mogu da dobijem informaciju, u Subotici gde se nalazi reciklažni centar?

Gospođo predsedavajuća, smatram da je povređen član 27. Poslovnika Narodne skupštine, jer predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući Narodne skupštine, stara se o primeni ovog Poslovnika. Dobili smo u uputstvu kada je ukazano na određene povrede Poslovnika da mišljenje o primeni Poslovnika možemo da zatražimo od Administrativnog odbora, odnosno taj odbor se sada zove Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja. Kada pročitamo član 48. Poslovnika, i zato vas pozivam da svi pročitamo član 48. Poslovnika, stav 7. videćemo da Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo prati primenu ovog Poslovnika, razmatra i daje predloge za njegove izmene i dopune i daje mišljenje Narodnoj skupštini na njen zahtev o primeni pojedinih odredbi ovog Poslovnika. Znači, od vas smo dobili pogrešno uputstvo koji je nadležan odbor u pogledu Poslovnika. U ovom delu je nadležan Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Zamenik sam predsednika tog odbora i, verujte mi, kada ste dali to uputstvo pitao sam se da li ja to dobro znam ili ne znam, pa sam onda pročitao još jednom Poslovnik i utvrdio da to tako piše u članu 48. U tom smislu smatram da je korektno da kada nam date uputstvo da date uputstvo koje jeste.

Gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege, ogromna stvar je što narodni poslanik ima na osnovu člana        107. Ustava pravo da predlaže zakone. Takođe, vrlo je važno ono što je predviđeno u članu 40. Zakona o narodnoj skupštini, da narodni poslanik u skladu sa Zakonom i Poslovnikom ima pravo da predlaže zakone i druge akte, i između ostalog i da podnosi amandmane na predloge zakona i drugih akata.
U nekom ranijem periodu rada Narodne skupštine, sretali smo se sa pokušajem zloupotrebe u podnošenju amandmana da bi se opstruirao rad Narodne skupštine. Mi tokom trajanja ovog saziva, mislim da takav slučaj još nismo naišli i nadam se da na takve slučajeve nećemo nailaziti kada je neko podnosio amandmane samo da bi usporio proceduru. Upravo zbog toga mi je teško danas da govorim, da se pogrešno ne protumačim od strane onih koji smatraju da imam protiv podnošenja određenog amandmana, ili ukoliko dobronamerno ukažem da određeni podneti amandman nije sasvim potpun jer, opet moram da vam ukažem da član 163. Poslovnika Narodne skupštine definiše, da nadležni odbor će nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, a o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj.
Činjenica je da kada neko podnosi amandman treba jasno odrediti na koji član Predloga zakona se odnosi podneti amandman. Mi ispred sebe imamo dva papira. Jedan je pisan 29. avgusta 2012. godine, a predat 30. avgusta u 19,20. Drugi je pisan 30. avgusta i predat ranije u 18,20. Očigledno je da ovaj papir koji je datiran da je rađen 29. avgusta da je to štamparska greška i verovatno je 30. pisano. Zato ukazujem da ukoliko držite papire ispred sebe možete da pratite jedan i drugi amandman, odnosno amandmane sa ispravkom.
Činjenica je da u papirima predatim na Pisarnicu Narodne skupštine 30. avgusta u 18,20 stoji jasno da su podneti amandmani rednim brojem 1, 2, 3. i 4. gde su na neki način tretirana materija koja je predložena u članu 1. Predloga zakona koji se tiče dopune osnovnog Zakona o vanparničnom postupku koji bi se dodali na osnovni taj zakon u članu 71v, zatim u drugom amandmanu 71g i 71d. U papiru koji smo dobili kao ispravku amandmana postoje samo dva amandmana, amandman redni broj 1. i amandman redni broj 2, gde je praktično definisano suštinski da ova prva tri amandmana su grupisana u jedan, da se tiču člana 1. Predloga zakona i ako to nigde ne piše, dok onaj praktično, četvrti amandman sada postaje amandman sa rednim brojem 2. Nisam hteo tu dilemu da postavljam na sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, upravo očekujući da će narodna poslanica koja je podnela taj amandman biti ovde u prilici da na plenumu da razjašnjenje. U tom smislu, pokušao sam telefonski da kontaktiram sa njom upravo da nam se takve greške ne bi dešavale u narednom periodu.
Dobro je što je Generalni sekretarijat na neki način i u podsetniku zaključio, da nakon svih podnetih ispravki amandmana, praktično, ostaje da se raspravlja o amandmanu na član 1. i amandmanu na član 2. Istina, to ne piše u papirima koji su stigli od predlagača amandmana. Upravo, u tom smislu, da bi predupredili da nam se ne bi slične nepreciznosti dešavale u narednom periodu, a naročito da nam se ne bi desilo da na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo dođemo u priliku da odbacujemo određeni amandman.
Ovde pogotovo govorim da mi je čista savest jer ja sam do sada tražio odbacivanje samo jednog amandmana tokom trajanja saziva ove narodne skupštine. Ovde se radi o poslanicima iz druge poslaničke grupe, ali upravo zbog toga smatram da treba u narednom periodu da svako ko podnosi amandmane, čak i u postupku pripreme sednice, ukoliko se takva neka tehnička greška desi, da ukažemo dobronamerno podnosiocu amandmana da se ne bi desilo nešto što je najteže, a to je da odbacimo amandman i da amandman ne dođe u raspravu. Ovog trenutka, postoje zakonske mogućnosti da se ovi podneti amandmani raspravljaju ovde u Skupštini. Postoji čak i zakonska mogućnost da se određeni amandman i usvoji u proceduri da postane sastavni deo Predloga zakona, odnosno zakona. Ovde najdobronamernije ukazujem, jer najverovatnije ćemo u okviru Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo biti prinuđeni da ukoliko se ovakve nepreciznosti dešavaju u narednom periodu, na neki način odbacujemo amandmane. To je moj doprinos.

Gospodine predsedniče, u svakom slučaju smatram da na ovaj član predloženog teksta zakona treba usvojiti određeni amandman. Da li će to biti amandman koji su predložile uvažene kolege iz LDP ili neki drugi amandman, ali u svakom slučaju treba popraviti predloženi tekst zakona.

Međutim, opet moram da kažem da, kada sam dobio materijal za današnju sednicu, sam bio u jako teškoj situaciji, upravo zato što sam se potrudio da materijal pročitam od korice do korice. Molim vas da onaj ko ima materijal sad ispred sebe, da pogleda i da mi kaže šta je istina. Da li je istina ono što se predlaže na strani 2. predloženog materijala, da guverner ne može obavljati funkciju u političkoj stranci, ili je istina ono što je navedeno u pregledu odredaba Zakona o Narodnoj banci Srbije, koje se menjaju, odnosno dopunjuju?

Tako na 16. strani materijala stoji da guverner ne može aktivno obavljati funkciju u političkoj stranci. Ukoliko bi čitao samo pregled odredbi koje se menjaju, zaključio bi da guverner ne može aktivno obavljati funkciju u političkoj stranci, a u samom tekstu Predloga zakona stoji drugačije – ne može obavljati funkciju u političkoj stranci. Kakva je to distinkcija u pogledu te reči "aktivno"? Gde je greška, da li u osnovnom tekstu zakona ili u ovom drugom?

Pre nego što smo počeli da raspravljamo ovaj zakon u načelu, tražio sam odgovore na jedan broj pitanja koji bi mi olakšali da se danas ovde uključim u diskusiju. Pitao sam predsednika Narodne skupštine da li je omogućeno svim zainteresovanim stranama da se izjasne o propisu, a naročito oni iz člana 107. Ustava Republike Srbije, koji imaju pravo i da predlože zakon iz ove oblasti, a ne samo da predlože amandman na predlog zakona?

Znači, ako neko ima pravo da predloži zakon, ima pravo da predloži i amandman, a pitanje je da li je svako imao rok od 24 sata da podnese amandmane? Tu, pre svega, mislim na Narodnu banku. Dobili smo informaciju da je u toku dana obaveštena Narodna banka. Nismo dobili informaciju, bar ja nisam čuo, o satu kada je to učinjeno.

Međutim, činjenica je da je, na primer, na strani 11. materijala koji smo dobili kontradiktorno obrazloženje. S jedne strane je određeno da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", da bi dalje tri stava kasnije stajali razlozi zbog kojih zakon treba da stupi pre osmog dana od dana objavljivanja. Zato kažem da je očigledno, kada izbegnemo javnu raspravu, kada izbegnemo mogućnost učešća u javnom slušanju, da dolazimo u situaciju da čak ni tehnički onaj materijal koji smo dobili nije ispravan.

Mislim da sve ovo, počevši od načina izbora predsednika Odbora za finansije Narodne skupštine, gde je onemogućeno opoziciji da predsedava takvim jednim odborom, pa sada do predlaganja danas za sutra Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci, gde se uvodi nova institucija – uprava za nadzor, gde se ovlašćuje odbor, kojim pitanje je ko predsedava, da predloži direktora, koji pitanje je odakle će biti, sve to na neki način budu sumnju ili stvara rezervu kod narodnih poslanika.

Zbog toga smatram da bi bilo mnogo korisnije da smo ovaj predlog zakona dobili ranije i da smo imali mogućnost da uz adekvatnu javnu raspravu vidimo šta sve ne valja, šta sve treba popraviti, šta sve makar i tehnički treba popraviti.

U svakom slučaju, ukazujem na određene kontradiktornosti, odnosno kontradiktornosti pregleda odredbi koje se menjaju u odnosu na predloženi tekst zakona.

Pošto očigledno nisam dobro protumačen, ne sporim ja da su predsednici odbora izabrani u skladu sa Poslovnikom, ali se postavlja pitanje neke parlamentarne prakse i korektnosti, da u odborima koji treba da vrše određenu kontrolu, kada već neko drži izvršnu vlast, kada će neko imati mogućnost da ima izuzetan uticaj na Narodnu banku i sve to, u tom smislu sam smatrao da je korektnije izabrati predsednika iz poslaničkih grupa opozicije. U tom smislu. Ne sporim da je sve u skladu sa Poslovnikom, ali polemišem da li je bilo bolje, upravo radi ostvarivanja kontrolne uloge Narodne skupštine.

Sagledavajući realno da očigledno vladajuća većina ne želi da prihvati amandman na predloženi član 10. koji su podnele moje kolege iz poslaničke grupe DS, predložio sam amandman kojim se interveniše i skraćuje mandat direktora uprave za nadzor, sa predloženih šest godina na dve godine.

Milo mi je što se gospodin Arsić vratio u salu, raduje me njegov stav da treba debatovati ovde u pogledu Predloga zakona. Istina, nisam dobio odgovore na sva pitanja koja sam postavio u dosadašnjim javljanjima, a naročito do današnjeg dana mi nemamo analizu stanja, uopšte stanja u ovoj materiji koje opravdava donošenje zakona. To je naša obaveza po članu 151. Poslovnika. Do danas nemamo analizu stanja, iako su navedeni razlozi za donošenje zakona na osmoj strani predloženog materijala, ali bez analize postojećeg stanja. Zbog toga mislim da u ovoj vrlo važnoj materiji treba raditi na osnovu detaljne analize stanja, a ne samo kako mi nešto osećamo ili kako mislimo da treba rešiti.

U tom delu, konkretno na član 10. predložio sam amandman kojim bi se skratio mandat na dve godine, s obzirom da se uvodi uprava za nadzor koja treba da preuzme velike nadležnosti i odgovornosti. Zbog toga smatram da direktoru treba skratiti mandat na dve godine sa ponovnim pravom izbora, što će omogućiti, ako ništa drugo, da se posle dve godine sačini bar detaljna analiza svih pozitivnih i negativnih posledica uvođenja uprave za nadzor, kao i samog rada direktora uprave za nadzor, a mogućnost ponovnog izbora će omogućiti da se direktor opet izabere ukoliko pokaže dobre rezultate u svom radu. U krajnjoj liniji, ako ne pre, onda bar za dve godine imaćemo ovu detaljnu analizu.

Takođe, s obzirom da skupštinska većina pokazuje svoju volju da se guverneru ograniče određene nadležnosti, da se skrati čak mandat guverneru izglasavanjem ovog zakona, da nije došlo do ostavke guvernera skratio bi se mandat guverneru, u sledećem članu 11. predlaže se skraćivanje mandata savetu sa šest godina na pet godina. Očigledno je da se time pokušava da se prikaže primat izvršne vlasti i u onim oblastima gde Narodna banka treba da je samostalna i gde guverner treba da je samostalan.

Osim toga, ukoliko se prihvati ovaj moj amandman, u slučaju da se mandat izvršne vlasti, odnosno Vlade Republike Srbije ili dela Vlade Republike Srbije završi ranije, neće biti potrebe da se nova vlast muči sa predlaganje novog zakona, već će imati mogućnost posle dve godine da bira novog direktora uprave za nadzor. Upravo zbog toga se pridružujem celoj argumentaciji mojih kolega iz poslaničke grupe DS. Ovim predloženim amandmanom dajem rezervno rešenje da se skrati bar mandat direktora uprave i na neki način on ne dovede u privilegovan položaj u odnosu na druge, odnosno na Savet Narodne banke.

Na član 18. moje kolege poslanici Demokratske stranke podneli su amandman kojim je predloženo da se briše član 18. Jer, predložena promena definicije o zabrani kupovine hartija od vrednosti uvodi veliku opasnost uvođenja novog kanala monetarnog finansiranja, tj. štampanja para. Dobro je i zadovoljni smo što upravo naše zalaganje, i to od kad smo dobili Predlog zakona, istog dana poslanici Demokratske stranke su ustali protiv ovako predloženog člana 18. Dobro je što na istom fonu su se našli i mnogi poslanici, kako opozicije tako i pozicije i nadam se, čini mi se, da bar u tom delu, po pitanju člana 18. ćemo biti u prilici da ovaj zakon, koji je predložen u izuzetno kratkom roku i koji je predložen na način da nije obezbeđeno blagovremeno ni izjašnjavanje Narodne banke Srbije, ni Vlade Republike Srbije, ipak da probamo da popravimo koliko je moguće. Još uvek postoji mogućnost da predlagač povuče ovaj predlog zakona a da se uđe u, ako je potrebno, rešavanje ove problematike nekim drugim predlogom zakona čijem izglasavanju bi prethodila široka javna rasprava i mogućnost participiranja svih onih koji imaju veze sa ovom oblašću.

Gospodine predsedniče, nadam se da ćemo u hodu ispraviti ovu povredu Poslovnika, jer se predsednik Narodne skupštine u skladu sa članom 19. stara o radu na sednicama Narodne skupštine i o primeni Poslovnika. Sada smo došli u situaciju da Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava o amandmanu na član 23, koji su u istovetnom tekstu podneli gospođa Gorica Mojović i grupa poslanika LDP, znači, i jedni i drugi traže da se član 23. briše, odlučuje da prihvati amandman na član 23. koji je podnela gospođa Mojović, a predlaže da se odbije amandman na član 23. – briše se, koji su podneli poslanici LDP. U tom smislu, ako je isti tekst, ne može drugačije da se odluči, molim vas ispravite to.

Član sam Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, nadao sam se da će predstavnik predlagača biti na sednici Odbora za ustavna pitanja i kada smo raspravljali o zakonu u načelu, i kada smo raspravljali o zakonu u pojedinostima, odnosno o svim amandmanima, inače bi tada ukazao na to. Mislim da je nekorektno da se za nešto najdobronamernije, ovde ističem možda kao i grešku, propust, i sami kažite da to treba da se ispravi, na bilo koji način meni prebacuje. Ukazao sam na još nekoliko nelogičnosti u samom tekstu zakona. Znači, u odnosu na tekst zakona i u odnosu na ono što se javljalo, znači šta je odštampano u prilozima. Ni te kontradiktornosti nisu ispravljene. Tu se radi o pitanju obavljanja političke funkcije i po pitanju aktivnog obavljanja političke funkcije. Ta greška nije ispravljena, bez obzira što je to ostalo u materijalu. Isto tako što je u obrazloženju kontradiktorno pitanje stupanja na snagu Predloga zakona.

Ukazujem na to da takve greške ne treba da se ponavljaju. Siguran sam da se omogućilo da svi koji su zainteresovani mogu da se uključe u javnu raspravu, da mogu da se uključe adekvatno u raspravu u načelu ne bi došlo do takvih, neka bude i štamparskih grešaka.

Na to sam ukazivao i na Odboru i svima, sa željom da se to na vreme popravi i mislim da je nekorektno da se bilo ko proziva kao režim, ukoliko ovaj ili onaj, bivši, budući. Mi smo ovde narodni poslanici sa ciljem da svaki zakon popravimo, da uradimo korektnim. Svaki zakon koji odavde izađe, slika je svih nas.

Gospodine predsedniče, pred vama je predstavnik predlagača zakona rekao da ja nemam pravo da govorim i da nemam pravo da ukažem na nešto što mislim. Vi tog trenutka niste njega opomenuli.

(Predsednik: Shvatio sam da je to bilo u duhu diskusije. Malo žara diskusije, ne u smislu da vam se zaista ograniči pravo, jer kao što vidite naravno da imate pravo da govorite.)

Kada smo raspravljali o Predlogu zakona o ministarstvima, gospodin Vučić je rekao da nemam pravo da podnesem amandman na član 38. Sada ponovo doživljavam ovde da se kaže da nemam pravo da govorim, da ukažem na očiglednu grešku.

(Predsednik: Molim narodne poslanike da omogućimo gospodinu Mikoviću da završi svoje izlaganje.)

Svako ko je pratio moj rad i tokom prethodnog mandata Narodne skupštine i sada u okviru rada odbora, mislim da su mogli da se uvere u svu korektnost i principijelnost u zalaganju. Vi ste bili prisutni kada sam predložio odbacivanje amandmana gospođe Gordane Čomić, potpredsednice Narodne skupštine. Apsolutno koliko principijelno se odnosimo prema svojim obavezama.

(Predsednik: Molim još jednom sve narodne poslanike da omogućimo da gospodin Miković u skladu sa Poslovnikom završi svoje izlaganje.)

Da li ću insistirati na ostvarivanju prava svakog narodnog poslanika da u skladu sa Poslovnikom brani svoje mišljenje, da ima pravo da brani svoje mišljenje, jer bez obzira da li imamo i ovako i onako mišljenje, mi moramo da se borimo za pravo onog našeg neistomišljenika, da iznese svoje mišljenje, makar se sa njim neslagali.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je ostvaren glavni cilj predloga zakona – guverner je podneo ostavku.

Bez obzira što sam predlogom amandmana na član 26. predložio da se umanje štetne posledice ovakvog predloga zakona, time što će viceguverneri, članovi Saveta koji su obavljali funkciju do dana stupanja na snagu ovog zakona, da nastave da obavljaju funkciju do kraja svog mandata, a da direktoru prave da za nadzor bude izabran u roku od 90 dana, mislim da ipak treba iskoristiti bolju mogućnost, ne da se usvoji ovaj amandman koji mislim da je dobar, nego da se učini još jedan bolji potez, da se spase samostalnost i nezavisnost NBS. Sve je u interesu Srbije.

Još uvek postoji mogućnost, na osnovu člana 159. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, da predlagač povuče Predlog zakona iz procedure. Rok je sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici Narodne skupštine. Time ćemo ne samo sprečiti usvajanje protivustavne odredbe u članu 28, to je gospodin Stefanović citirao, ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona, nego ćemo izbeći nastajanje dugoročnih, štetnih posledica po Srbiju. Zbog toga još jednom apelujem, cilj ste ostvarili, guverner je podneo ostavku, postoje svi uslovi da se izabere novi guverner. Daj da ne napravimo štetu. Na osnovu člana 159. imate mogućnost još uvek da povučete predlog zakona.

Gospodine predsedniče, imam par pitanja koja se tiču rada Narodne skupštine i rada svih nas kao narodnih poslanika, upravo u cilju da bi u radu stigli do, što je moguće, kvalitetnijih tekstova zakona.

Danas ćemo raspravljati kao 1. tačku dnevnog reda o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije i zbog toga upravo i postavljam pitanje. Imajući u vidu određene odredbe Ustava, a to je da pravo pred.aganja zakona u ovoj oblasti, u svojoj nadležnosti ima i NBS. Pitam - da li saglasno članu 107. Ustava Republike Srbije i saglasno obavezama da se pokuša da se obezbedi da sve zainteresovane strane imaju prilike da se izjasne o propisu, da li je i kada NBS obaveštena o tekstu Predloga zakona, da li je to učinjeno u poslednja 24 sata, pre sam početak sednice ili ranije?

Ukazao bih na još par odredbi. Činjenica je da je Poslovnikom Narodne skupštine predviđeno da se sednica saziva, po pravilu, najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice. To je neki redovan postupak.

Ovog trenutka smo suočeni sa zahtevom, da se Predlog zakona razmatra par sati nakon 24 sata od kada je Predlog zakona stigao u Narodnu skupštinu. Činjenica je da mnogi narodni poslanici nisu bili obavešteni juče ujutru o tome da je tekst Predloga zakona stigao u Skupštinu. Bio je veliki napor svih nas koji smo se trudili da popravimo taj tekst zakona, da podnesemo amandmane.

Ukazujem da smo se u dosadašnjem radu Narodne skupštine borili sa time, da kada predlagač zakona predloži nešto da se usvaja po hitnom postupku, u 60% takvih slučajeva kada je predložen hitan postupak, Narodna skupština se izjašnjavala da ne ide po hitnom postupku nego da ide po redovnom postupku.

Hteo bih još na par stvari da ukažem. Činjenica je da predsednik Narodne skupštine ima mogućnost da čak i predlagaču vrati tekst zakona, ukoliko tekst zakona nije sačinjen u skladu sa Poslovnikom ili u skladu sa jedinstvenim i metodološkim pravilima za izradu propisa.

Ukazujem da je članom 151. Poslovnika Narodne skupštine obaveza predlagača da u obrazloženju da razloge za donošenje propisa, a u okviru njih da posebno da analizu sadašnjeg stanja i probleme koje propis treba da reši. Ukazujem da u ovom obrazloženju nisam našao analizu sadašnjeg stanja, bez obzira na određene ciljeve što zakon treba da reši. Pitam upravo u tom smislu – da li je i kada NBS obaveštena i da li je omogućeno da se zainteresovane strane izjasne o predlogu propisa?

Konačno, ono što mi je izuzetno zasmetalo je to, znamo koliko smo se borili da usvojimo jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. Tu u članu 60. tog obavezujućeg propisa stoji da, kao prilog uz Predlog zakona, predlagač dostavlja izjavu da je Predlog zakona usklađen sa propisima EU, ili da ne postoji obaveza usklađivanja, ili da zakon nije moguće uskladiti sa propisima EU. Takvu izjavu u Predlogu zakona nisam dobio. Smatram da su postojali svi uslovi i zato pitam – da li negde postoji ta izjava, pošto kao narodni poslanik to nisam dobio? Ako postoji, gde postoji i zašto nam nije dostavljena?

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, ja predlažem da se usvoji moj amandman na član 7. Predloga zakona, jer u stavu 3. člana 7. Predlog zakona pominje saradnju Ministarstva za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu sa organima autonomne pokrajine i organima opština, gradova i gradskih opština. Na ovom mestu smatram da je Predlog zakona o ministarstvima i protivustavan.
Znamo svi da po Ustavu Republike Srbije mi još uvek, i nadam se jako dugo, imaćemo više autonomnih pokrajina. Ne znam samo da li se ovde radi o odricanju od AP KiM ili se radi o odricanju od AP Vojvodine? Upravo zbog toga, u duhu Predloga zakona, smatram da ovde treba učiniti napor, prihvatiti amandman i u množini dati - saradnja i organizacija sa organima autonomnih pokrajina.
Rekao bih ovde još jednu stvar, i to kao član Zakonodavnog odbora u prethodnom mandatu i sada član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Naime, kao član radne grupe za izradu jedinstvenih metodoloških pravila, mi smo predložili na Zakonodavnom odboru, i to je usvojeno, član 42. jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, gde se kaže da se izrazi u propisu upotrebljavaju u jednini, osim ako priroda stvari ne zahteva drugačije. S obzirom da se ovde radi o prvim predlozima zakona koji dolaze pred ovaj saziv narodnih poslanika, ja mogu na neki način da razumem što je predlog zakona donekle u suprotnosti sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, pošto je upotrebljena množina – opštine, gradovi, gradske opštine, a treba da se kaže: "u duhu jedinstvenih metodoloških pravila koordinacija sa organima grada, gradske opštine ili same opštine". Tada bi imalo smisla da se autonomna pokrajina upotrebi u jednini i na ovaj način.
Insistiram na tome da u danu za glasanje prihvatite moj amandman i da se ne odreknemo nijedne autonomne pokrajine.

Gospodine predsedniče, kolege i koleginice, podneo sam amandman na član 38. Predloga zakona, tako što sam tražio da se predloženi član 38. briše. Smatram da bi se usvajanjem predloženog člana 38. Predloga zakona uvela praksa donošenja zakona za jedan pojedinačan slučaj. Smatram da nije principijelno da se u roku od 45 dana od stupanja na snagu zakona uvodi mogućnost predlaganja razrešenja državnog službenika na položaju, u slučaju kada državni službenik po položaju po mišljenju ministra nije ostvario određene rezultate u svom radu, a da se istovremeno ne odrede jasni kriterijumi za ocenu rada državnog službenika na položaju.
Ukazujem na to da ovog trenutka postoji važeći Zakon o državnim službenicima. Taj zakon je usvojen 2005. godine i upravo u postupku donošenja tog zakona učestvovala je i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, znači Organizacija OEBS. Učestvovali su i mnogi drugi i upravo se tada stiglo do dobrog zakonskog rešenja. Smatram da, kada dobro pogledamo jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa, naročito član 59. jedinstvenih metodoloških pravila, gde se kaže da u sadržaju obrazloženja za sam zakon treba da stoji da li je moguće cilj ostvariti i bez donošenja zakona, analogno tome da li je moguće cilj, što se u predloženom članu 38. postavlja kao cilj, da li je moguće ostvariti i bez usvajanja tog člana. Moguće je. Moguće je upravo ukoliko pogledamo sam važeći Zakon o državnim službenicima, jer za razliku od Predloga zakona u Zakonu o državnim službenicima, važećem zakonu, se jasno kaže da se pri ocenjivanju vrednuju merila za ocenjivanje, i to rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva, samostalnost, stvaralačka sposobnost, preduzimljivost, preciznost i savesnost, saradnja sa drugim državnim službenicima i ostale sposobnosti koje zahteva radno mesto.
Upravo kada se postupa u skladu sa Zakonom o državnim službenicima postoji obaveza onih koji vrše ocenjivanje, a ponavljam, odnosno ukazujem da postoje različite vrste ocenjivanja - redovno ocenjivanje, koje se sprovodi kvartalno, a i postoji mogućnost vanrednog ocenjivanja. To već sada postoji u važećem Zakonu o državnim službenicima. Da li sada u odnosu na vanredno ocenjivanje, koje postoji u Zakonu o državnim službenicima, treba uvoditi neko vanredno ocenjivanje, ali, opet napominjem, bez obaveze da se jasno kaže koji su to kriterijumi, koji su razlozi? U Predlogu zakona, u članu 38. navodi se formulacija da nisu ostvarivani rezultati, dovoljno je da, ukoliko se usvoji član 38, Vlada odluči da kaže – razrešava se jer nisu ostvareni rezultati. Ja smatram da to tako ne može. Smatram da treba da se na način kako je to predviđeno u Zakonu o državnim službenicima ocenjuje svako onaj ko obavlja državni posao.
Mislim da usvajanjem predloženog člana 38. doprinosima nastajanju pravne nesigurnosti. Mislim da se vraćamo praktično sedam godina unazad. Bojim se da će OEBS i svi oni koji vrše monitoring naš na putu prema Evropi, a mislim da velika većina u sali hoće da ubrzamo naš put prema Evropi, ne možemo put prema Evropi da ubrzamo odricanjem od evropskih vrednosti, odricanjem od pokušaja da se izvrši profesionalizacija državnih službenika na položaju.
Upravo zbog toga predlažem da u danu za glasanje… Molim vas za tišinu, da me ne dekoncentrišete tokom izlaganja. Predlažem da u danu za glasanje prihvatite moj amandman i prihvatite amandman mnogih mojih kolega koji su identičnom tekstu predložili da se član 38. Predloga zakona briše.