Predložio sam u članu 17. posle stava 2. da se doda stav 3. koji glasi: "Javno-beležnički akt sačinjen izvan službenog područja javnog beležnika nema svojstvo javno-beležničkog akta".
Ukazujem da u osnovnom tekstu Predloga zakona je definisano, službeno područje javnog beležnika obuhvata područje osnovnog suda na kome se nalazi službeno sedište javnog beležnika. U stavu 2. istina definiše se da sud može poveriti obavljanje poslova, u smislu člana 4. tačka 3. ovog zakona, samo onim javnim beležnicima koji imaju službeno sedište na njegovom području. Međutim, stav 3. koji sam predlagao ne odnosi se samo na poslove koje im sud može poveriti, već na sačinjavanje svih vrsta javno-beležničkih akata.
Upravo zbog toga smatram da ovaj stav 3. ima pre svega veze sa članom 16. Predloga zakona, gde se definiše jedno službeno sedište, gde se definiše da u principu treba da vodi javno-beležničku kancelariju u mestu službenog sedišta.
Određene poslove može da radi i van kancelarije, ali ovde, pre svega, mislim da usvajanjem amandmana će se definisati jasno da javni beležnik koji ima kancelariju u nekom sedištu za određeno područje ne može da sačinjava javno-beležnički akt za drugo područje.
U tom smislu sam predložio ovaj amandman da javno-beležnički akt sačinjen izvan službenog područja, bez obzira da li je u kancelariji ili u određenim situacijama kad neki akt treba da sačini i van same kancelarije, ali samo na tom određenom području javnog beležnika, da se ne desi sutra nastanak spora da ukoliko neki javni beležnik učini i sastavi neki akt van tog područja, šta će to biti, da li će biti važeći ili neće biti važeći.
Moj predlog je bio da se definiše apsolutno mesna nadležnost za to i u tom smislu nije vezan za stav 2. člana 17. nego pre svega za ceo član 16. i za prvi stav člana 17. Mislim da se time doprinosi jasnoći zakonskog teksta i mislim da može da bude samo korisno stanje ovakvog amandmana.

Želim da se zahvalim Ministarstvu i Vladi što su prihvatili četiri amandmana od sedam koje sam podneo na zakon o javnom beležništvu. Smatram da će prihvatanjem ovih amandmana dobar predlog zakona biti još bolji.
Ovde se radi o amandmanu na član 82. Predloga zakona i moram da kažem da je tim članom 82. u stavu 1. definisano da u obliku javnobeležničkog zapisa sačinjavaju se naročito, pa je rečeno koji sve akti: ugovori o imovinskim odnosima između supružnika, ugovori o imovinskim odnosima između vanbračnih partnera, sporazumi o deobi zajedničke imovine supružnika i vanbračnih partnera, sporazumi o zakonskom izdržavanju, u skladu sa zakonom ugovori o raspolaganju nepokretnostima lica koja su poslovno nesposobna itd.
Predložio sam da poseban tretman imaju i pravni poslovi o raspolaganju nepokretnom imovinom koje preduzimaju lica sa posebnim potrebama. Upravo to iz razloga što bi se usvajanjem predloženog amandmana posebno istaklo da lica sa posebnim potrebama treba da uživaju posebnu pažnju i pomoć kod preduzimanja pravnih poslova o raspolaganju nepokretnom imovinom.
Smatram da ovakva dopuna člana 82. ne može da šteti. Bez obzira i ukoliko bude prihvaćena i ukoliko ne bude prihvaćena, dužnost je da se u obliku javnobeležničkog zapisa i to sačinjava, pa sam smatrao da je potrebno posebno istaći da kada se radi o raspolaganju nepokretnom imovinom koja preduzimaju lica sa posebnim potrebama, da to treba i podvući.

U članu 25. Predloga zakona o javnom beležništvu definisani su uslovi za imenovanje javnog beležnika. Između ostalog, traži se da je položilo pravosudni ispit, ispit za javnog beležnika i da ima najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita.
Moj amandman je da se umesto "javnobeležnički ispit može da polaže lice koje je završilo pravni fakultet i ima najmanje dve godine radnog iskustva na pravnim poslovima u javnobeležničkoj kancelariji, sudu ili advokaturi, odnosno tri godine radnog iskustva na drugim poslovima" doda još nekoliko reči "da javnobeležnički ispit može da polaže lice koje je završilo pravni fakultet, ima položen pravosudni ispit i koje je nakon polaganja ovog ispita radilo najmanje dve godine na pravnim poslovima u javnobeležničkoj kancelariji, pravosuđu ili advokaturi, odnosno tri godine na drugim pravnim poslovima".
Možemo da polemišemo o tome da li po redosledu treba da se polaže pravosudni, pa javnobeležnički ispit. Smatram da je to korisno. Jer, javnobeležnička delatnost je jako važna i valjalo bi da svi oni koji pretenduju danas-sutra da budu beležnici, koji hoće da polažu taj ispit, treba da imaju i pravosudni ispit, mislim pre nego što polažu javnobeležnički ispit.
Može i drugim redom – javnobeležnički pa pravosudni. Ali, smatram da kada lice koje ima prethodno pravosudni ispit bude polagalo javnobeležnički ispit, apsolutno će drugačije i dublje da razume suštinu pravnog sistema i svega ostalog, što može da doprinese kvalitetnijem obavljanju ove delatnosti, koja je jako važna za celu državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su predlozi nekoliko važnih zakona, no hteo bih pre svega par reči da kažem o Predlogu zakona o advokaturi.
Mislim da me vi svakako razumete jer kao sin advokata i kao unuk advokata, koji se od 1935. do 1941. godine bavio i javnim beležništvom i bio kraljevski javni beležnik, mislim da je na mestu da još jednom podvučemo značaj advokature i javnog beležništva i osećam potrebu da objasnim kako potrebu da se ova oblast dobro uredi, tako i predložena zakonska rešenja.
Dolazim iz Pančeva, iz Vojvodine, koja u naš pravni sistem unosi upravo veliku tradiciju bavljenja advokaturom, pa i beležništvom. Kao advokat, učen sam na najboljim primerima dobre prakse i divnih primera velikih advokata koji su obeležavali ne samo određeno vreme, već i epohe.
Nema advokata u Vojvodini koji u sebi ne nosi i delić Jovana Muškatirovića, prvog Srbina advokata u Austrougarskoj, delić Polita Desančića, Jovana Sterije Popovića, Milorada Botića, dugogodišnjeg predsednika Advokatske komore Vojvodine, dugogodišnjeg urednika Glasnika Advokatske komore Vojvodine i priređivača kodeksa profesionalne etike advokata. Mi nosimo i trag onoga što su ostavili veliki advokati južno od Dunava i sa drugih prostora, koji su zajedno gradili ono što smo zvali jugoslovenskom advokaturom.
Upravo su advokati u prelomnim istorijskim trenucima preuzimali veliku odgovornost i često bili ispred svog vremena. Često su, radi pravde, i sami stradali.
Sagledavajući svu veličinu advokata koji su časno i savesno branili i odbranili svoju čast i etiku, setimo se samo Nikole Đonovića i dr Dragića Joksimovića, kao i predsednika Advokatske komore Srbije i Saveza advokatskih komora Jugoslavije Slobodana Subotića. Potomci dr Dragića Joksimovića i Slobodana Subotića, koji su sami lično postradali, naše kolege, Nataša Vučković i Nenad Konstantinović, sede s nama u poslaničkim klupama.
Govoreći o svima koji su nam ostavili putokaz kako treba raditi ovaj odgovoran, težak, a pre svega plemenit posao, hteo bih da istaknem da su svi oni ostavili putokaz kako treba urediti ovu oblast. Upravo ovaj predlog zakona o advokaturi treba da stvori uslove da se što bolje reguliše ova pravosudna profesija, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koji je utvrdio advokaturu kao samostalnu i nezavisnu službu koja pruža pravnu pomoć građanima i pravnim licima.
Teško je u nekoliko reči pobrojati sve dobre strane ovog zakonskog predloga, no valjalo bi bar nešto istaći. U Predlogu zakona o advokaturi uređena je advokatska delatnost, uslovi za bavljenje advokaturom i oblici rada advokata – prava, obaveze i odgovornost advokata i advokatskih pripravnika i organizacija i rad advokatskih komora.
Posebno je podvučena samostalnost, nezavisnost i javni značaj advokature i to je veoma važno. Kada su osnovna ljudska prava i slobode ugroženi, često upravo advokatura ostaje sama na braniku zaštite tih osnovnih vrednosti. Zbog toga je izuzetno važno stvoriti zakonske uslove da se to sačuva.
Predlogom zakona na dobar način određeni su uslovi za bavljenje advokaturom, prava i dužnosti advokata. Na nov, drugačiji i mnogo primereniji način predviđena je mogućnost stalnog usavršavanja i unapređivanja rada advokata.
Regulisan je budući rad advokatske akademije, kao posebnog tela zaduženog za stalnu stručnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i kao tela zaduženog za usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština advokata, potrebnih za stručnu, nezavisnu, samostalnu, delotvornu i etičnu advokaturu, kao i specijalizaciju advokata u određenoj oblasti prava i advokature.
Predlogom zakona propisan je i advokatski ispit koji se sastoji od provere poznavanja domaćih i međunarodnih propisa i pravnih akata koji se odnose na advokaturu. Važno je da ponovo afirmišemo značaj advokature u našem društvu i da i time doprinesemo poštovanju zakona i pravne države, a naročito zaštiti osnovnih društvenih vrednosti.
Upravo najveći advokati decenijama su kroz istoriju postavljali standarde postupanja u korist naroda, u korist siromašnih, u korist obespravljenih i u korist budućnosti, bez obzira na vremena u kojima su živeli.
Zbog toga pozivam vas da usvojimo ovaj zakon, da i mi doprinesemo uređivanju ove oblasti koja je veoma važna za celo društvo. Pozivam vas da kao narodni poslanici podržimo ovaj zakon, da podržimo sve korisne amandmane koji će još više unaprediti ovaj dobar predlog zakona.
Takođe, pozivam vas da ovu jako važnu materiju regulišemo na način kako je to uređeno u svim razvijenim državama, ali pre svega zbog nas samih. Usvajanjem Predloga zakona o advokaturi uspešno ćemo nastaviti proces reformi i pokazati da smo privrženi pre svega stvaranju uslova za potpunu zaštitu osnovnih prava, kako građana tako i pravnih lica.
Dame i gospodo, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pozivam vas da u danu za glasanje usvojimo sve predložene zakone, uključujući i zakon o advokaturi.

Dame i gospodo, danas razmatramo dva predloga zakona – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i Predlog zakona o ministarstvima. Po mom mišljenju, to su dva dobra predloga zakona.
Između ostalog, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi reguliše određene stvari koje su, kao takve, predviđene i u Ustavu Republike Srbije. Naime, u članu 133. stav 7. Ustava Republike Srbije definisano je da se položaj i ovlašćenja člana Vlade koji je podneo ostavku ili u odnosu na koga je podnet predlog za razrešenje, do prestanka mandata, uređuje zakonom, i upravo sada se ispunjava ustavna obaveza da se zakonom reguliše i taj deo.
Ovim predlogom zakona obezbeđuje se viši stepen jedinstvenog političkog delovanja Vlade, usklađeniji rad članova Vlade i predstavljanje Vlade i njene politike i zauzetih stavova u javnosti, a određene stvari su bolje i jasnije definisane.
Što je jako važno, predviđa se regulisanje situacije da se obezbedi kontinuirano delovanje i izvršavanje poslova iz nadležnosti Generalnog sekretarijata Vlade, kao centralne službe Vlade, u situaciji kada dolazi do kraja mandata Vlade. Znači, u svakom slučaju, nema onoga da se u slučaju kraja mandata Vlade ne zna ko vrši poslove generalnog sekretara i mislim da je to jako dobro.
Sve ovo što je definisano u smislu obaveza članova Vlade, državnih sekretara, posebnih organizacija i službi Vlade, a u pogledu poštovanja određenih zajedničkih pravila, mislim da doprinosi jedinstvenom nastupu Vlade prema javnosti.
U pogledu drugog zakona, Predloga zakona o ministarstvima, često su se tokom trajanja mandata ovog poslaničkog saziva i mandata sadašnje vlade čule kritike zašto imamo tako veliku vladu, odnosno zašto je toliko brojna, i često su stavljani predlozi da treba da bude manje ministara. Mislim da je dobro što se Predlogom zakona o ministarstvima smanjuje i broj ministara i ministarstava i broj posebnih organizacija, i to ne samo zbog uštede, već pre svega zbog efikasnosti, jedinstva i još boljeg rada.
U svakom slučaju, mislim da cilj svih nas treba da bude da se obezbedi racionalno i funkcionalno obavljanje poslova organa državne uprave, da se obezbedi delotvoran i ekonomičan rad i ostvarivanje utvrđenih nadležnosti. Ovim preuređenjem organa državne uprave stvaraju se organizacione pretpostavke za efikasnije donošenje odluka i njihovo sprovođenje.
Mislim da je ovaj predlog zakona dobar, a smatram da bi naročito oni koji su do sada upućivali kritike u pogledu brojnosti ministarstava trebalo da podrže ovaj predlog zakona. Konačno, pošto ova dva zakona razmatramo u načelu, mislim da je danas vreme i mesto da odredimo da li treba donositi, a svima nam je jasno da treba, zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i zakon o ministarstvima.
U pogledu konkretnih rešenja i eventualnog amandmanskog intervenisanja na predložene tekstove zakona, prilika je sutra po podne ili u petak da o tome detaljnije diskutujemo, a u pogledu dobre namere skupštinske većine da prihvati dobre i korisne predloge za popravljanje svakog predloga zakona, mislim da sama praksa rada ovog skupštinskog saziva pokazuje da je svaki dobar predlog bio usvojen. Upravo u periodu koji je analiziran od strane Evropske organizacije za bezbednost i saradnju, u posmatranom periodu od godinu i po dana, čak je bio usvojen nešto veći broj amandmana predložen od strane opozicije u odnosu na broj amandmana predložen od strane skupštinske većine.
U tom smislu stojimo na raspolaganju svima vama da sutra po podne i u petak diskutujemo o posebnim rešenjima i predloženim amandmanima, ali u svakom slučaju ja očekujem da ne samo skupštinska većina, nego i jedan deo opozicije podrži predloge zakona i pozivam vas da u Danu za glasanje, kako će to naša poslanička grupa Za evropsku Srbiju učiniti, i mnogi drugi poslanici podrže ova dva predloga zakona. Hvala.

Dame i gospodo, pred nama je Predlog zakona o socijalnoj zaštiti, vrlo važan zakon, jer ne smemo zaboraviti da je dosadašnji Zakon o socijalnoj sigurnosti građana na snazi već dvadeset godina.
Dolazim iz Pančeva, i u ovih poslednjih dvadesetak godina, od kraja 1989. godine, bio sam u prilici da na terenu primenjujem odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti. Činjenica je da dobar deo ovoga što je predviđeno i što se reguliše Predlogom zakona jesu obaveze lokalnih samouprava; činjenica je i to da mnoge lokalne samouprave u Srbiji ne mogu same, bez pomoći države, da reše te probleme, međutim, kako vidimo, u ovih dvadeset godina ceo sistem socijalne zaštite nalazi se u jednom procesu menjanja, u poslednjih deset godina u permanentnom reformskom procesu.
Sam Predlog zakona posebnu pažnju posvećuje onim najsiromašnijim, posebno porodicama sa decom i društvenim grupama koje imaju najveći rizik od društvenog isključivanja, odnosno marginalizacije. Problem je kako sve te ljude uključiti u društvene tokove i kako na određeni način uspeti da svako ima svoju ulogu u društvu.
Najveća novina, ili jedna od najvažnijih stvari, jeste pitanje materijalnog obezbeđenja porodice, sama novčana socijalna pomoć. Mnogi su danas o tome govorili i mislim da je to jako važno. Međutim, mislim da su i druge stvari, strateške stvari koje su se pojavile u ovom predlogu zakona, takođe bitne.
Novina je da se uvodi aktivacija za radno sposobne korisnike novčane i socijalne pomoći. Posebnu ulogu imaju centri za socijalni rad i Nacionalna služba za zapošljavanje, upravo da bi se pravili individualni planovi aktivacije i da se iz kruga siromašnih izvuče što je moguće više ljudi.
Jedna velika tema je takođe razvoj mreže usluga u zajednici. Kako vidite, mnogi su o tome isto govorili, da se u Predlogu zakona afirmiše koncept razvoja usluga u zajednici, tzv. otvorenih oblika zaštite.
Činjenica je da je Ministarstvo i u proteklom periodu bilo veoma aktivno na terenu i da su u lokalnim skupštinama 122 opštine usvojile strategije razvoja socijalne zaštite, uz veliku pomoć Ministarstva.
U vreme poslednjeg angažmana u organima lokalne samouprave, između 2004. i 2008. godine, bez obzira na to što je u tom periodu broj nezaposlenih na teritoriji opštine Pančevo spao sa 19.000 na 12.000 nezaposlenih i što smo uspeli da dostignemo skoro onih magičnih 5% izdvajanja iz lokalnog budžeta za socijalnu zaštitu, ono čime mogu da se pohvalim, to je da smo kraj mandata dočekali tako što je pripremljena strategija razvoja lokalnih usluga socijalne zaštite za period 2008 – 2012, sa posebnim separatom o izbeglima i prognanima, sa analizom socijalnog stanovanja (znači, analiza i projekcija socijalnog stanovanja); ukupno sagledana strategija, uz ogromnu pomoć Ministarstva i UNDP.
Moram da istaknem, kao i neki od mojih prethodnika, ono što je dobro to je pitanje regulisanja licenciranja, jer potencijalni pružaoci usluga socijalne zaštite mogu da budu i civilni, znači, i privatni i javni sektor. Pažnja je posvećena i akreditaciji programa obuke stručnih radnika u socijalnoj zaštiti.
Mislim da je Strategija razvoja socijalne zaštite koju je Vlada usvojila 2005. godine bila dobra polazna tačka za ovaj predlog zakona. Hteo bih da kažem da je ovde praktično na terenu pomireno ono što strateški treba uraditi i pojedinačna dobra rešenja.
Mi koji smo diplomirani pravnici možemo da se začudimo neki put kako to da kod dela zakona, člana 69. stav 1, gde je definisano da centar za socijalni rad odlučuje o korišćenju usluga iz člana 68. stav 1. primenom odredaba zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno... U stavu 2. je regulisano da kada se donosi pozitivno rešenje ne izdaje se pozitivno rešenje, nego direktno uput za korišćenje usluga. U situaciji negativnog rešenja izdaje se rešenje, sa mogućnošću pravnog leka.
Ovde se praktično pošlo od toga da promptno treba da se izađe u susret rešavanju životnih potreba građana. Mislim da je to dobro rešenje. To ukazuje da je prilikom izrade zakona, s jedne strane, dobro praćena teorija, sve ono što je i Lisabonskom strategijom iz 2007. na neki način rečeno da treba raditi, ali i životna rešenja koja treba da doprinesu boljem životu naših građana, pre svega onih najugroženijih, kojima je pomoć i najviše potrebna.
Upravo zbog toga pozivam vas sve, drage kolege i koleginice, da u danu za glasanje podržimo ovaj predlog zakona.

Dame i gospodo, pred nama je Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, a, takođe, Narodna skupština će razmatrati i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2011. godini.
Činjenica je da Srbija nije van sveta i činjenica je da su građani Srbije posebno zabrinuti kada se dese neke turbulentne pojave, zabrinuti su za svoje mornare, zabrinuti su za radnike, za turiste, kada se u nekom delu sveta nešto desi. U svakom slučaju, da bi se obezbedio međunarodni mir, da bi svi građani sveta bili bezbedni, neki put je potrebno obezbediti taj mir sa strane. Upravo tu postoji specifična uloga UN u obezbeđivanju svetskog mira. Mi smo samim potpisivanjem Povelje UN preuzeli određene obaveze. Takođe, kao zemlja koja hoće da poboljša svoju ulogu uopšte, i u UN i u svetu, potrebno je da razmišljamo o našem doprinosu svetskoj bezbednosti. Angažovanje naših pripadnika u multinacionalnim operacijama postaje sve značajniji element spoljne politike naše države i u svakom slučaju značajan element uključivanja Srbije u međunarodne integracione procese.
Hteo bih sa ovog mesta da odam priznanje Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, kao i MUP, na dosadašnjem angažovanju. Moram da kažem da je ovde bilo potrebno planirano dobro, kvalitetno raditi. Is Ukazao bih na jedan podatak koji nije ovde mnogo potenciran, a mislim da je izuzetno važan. U dosadašnjim mirovnim operacijama učestvovalo je 212 pripadnika naših snaga bezbednosti, od kojih su 23 žene. Njima bih dao posebno priznanje, ukazao da u svim tim mirovnim operacijama nije bilo žrtava, nije bilo povređenih od strane pripadnika bilo koga ko je došao iz Srbije. Mislim da to ukazuje da su očigledno bili dobro pripremljeni i da se dovoljno razmišljalo i o obezbeđivanju uslova za njihovu bezbednost.
U svakom slučaju, pošto smo informisani da je započeta procedura zaključivanja sporazuma o bezbednosnim procedurama za razmenu poverljivih informacija i da se započela procedura zaključivanja opšteg sporazuma za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama, očekujem da u narednom periodu Srbija nastavi u tom pravcu i ubuduće. Dakle, da se u narednom periodu uključujemo u sve operacije humanitarnog karaktera kao što su ove predložene, jer smatram da Srbija mora da ponese svoju ulogu u očuvanju mira, kao i stvaranju uslova za normalan život u oblastima pogođenim konfliktima.
Konačno, kao poslanik Poslaničke grupe ZES, pozivam vas da u danu za glasanje podržimo ove dve odluke. (Aplauz)

Gospođo predsednice, dame i gospodo, hoću da kažem da u danu za glasanje ću podržati Predlog o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta, koji je podneo Odbor za prosvetu Narodne skupštine 8. decembra 2010. godine.
Takođe, koristim priliku da danas, upravo na dan kada mnoge naše kolege i koleginice narodni poslanici, ali i veliki deo građana RS slave, odnosno dočekuju sutrašnji najradosniji hrišćanski praznik, hoću svima njima da se obratim, da im poželim puno sreće, puno zdravlja i srećan Božić.
(Narodni poslanik Srđan Miković upućuje božićnu čestitku na slovačkom jeziku)

Dolazim iz Pančeva, i srećan sam, pošto je ovde zvanično rečeno da u Pančevu su bolje sudije, bolji sudovi. Međutim, često se srećemo sa raznoraznim komentarima rada sudova.
Bavim se advokaturom, nisam na stalnom radu u parlamentu, u praksi sam često sa ljudima, koji ne samo da komentarišu svoje postupke, nego uopšte reformu pravosuđa i sve ono što se desilo nakon izvršenog opšteg izbora sudija.
Mi smo svedoci i u proteklom periodu novembra smo dobili odgovor na jedno poslaničko pitanje, gde je naš uvaženi kolega dao sebi za pravo da komentariše rad dvojice, mislim na sudije Privrednog suda u Pančevu, i to Zlatibora Kanačkog i Nenada Umčevića, a opet, sa druge strane, nakon dobijenog odgovora Privrednog suda u Pančevu i nakon provere, pošto sam se u međuvremenu lično uverio da je Apelacioni sud potvrdio odluku ovih sudija, možemo doći do toga da su sudije dobro sudile i dobro primenjivale zakon.
Često imamo razne komentare da nešto valja, da nešto ne valja. Mnogi ljudi nisu svesni da je član 336a Krivičnog zakonika predvideo i krivičnu odgovornost za nedozvoljeno javno komentarisanje sudskih postupaka tu gde još nije pravosnažna odluka doneta.
Hoću sad da postavim pitanje, pre svega, gospođi ministarki. Pošto mnogi ljudi imaju pritužbi na transparentnost, na otvorenost u radu sudova, spomenuli ste ovde AVP program, informacioni program, pa interesuje me na koji način će to doprineti povećanju transparentnosti rada suda i sudskih odluka? Kasnije bih postavio neka druga pitanja u pogledu mogućnosti uvođenja taksenih maraka, ali to kao drugo pitanje.

Ja sam 1985. godine počeo da se bavim advokaturom kao advokatski pripravnik. Znam, to je bilo vreme pre one hiperinflacije. Znam da je tada upotreba taksenih maraka olakšavala mogućnost, odnosno olakšavala rad i advokatima i svima ostalima koji su dolazili u kontakt sa sudovima i koji su imali obavezu da određene sudske takse plate.
Pošto je sad opet stabilan dinar i mislim da sa te strane ne postoje takve smetnje, a često su advokati i uopšte stranke u radu u obavezi da za pismeni otpravak, kopije zapisnika, ili za tako nešto, za overu ugovora ili za bilo šta drugo čekaju u redovima pred bankama, da bi se platile sudske takse.
Mislim da bi se na ovaj način veće stvari postigle, sa jedne strane svi oni koji su u situaciji da lepe taksene marke, odnosno plaćaju sudske takse avansirali bi to državi, a sa druge strane država bi bila u situaciji da naplati i ne bi dolazilo do opraštanja ili do čekanja da se taksa da tek sutradan, pa da bi se dobila kopija zapisnika.
Sigurno da reforma pravosuđa ima mnogo stvari koje u hodu moramo na neki način da prevaziđemo. Jedno je pitanje overa svega onoga što se overava u sudskim jedinicama. Zatim, mislim da u novom Zakonu o javnom beležništvu i prateći propisi mogu da olakšaju taj deo. Sigurno je da će biti polemike ovde i po pitanju novog Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o izvršnom postupku, jer to očigledno jeste problem.
Hteo bih da postavim još samo jedno kratko pitanje – da li u svom radu, naročito u procesu reforme pravosuđa i pokušaju da se stane na put ovim velikim mafijama, postoje pritisci i kako se država odupire pritiscima, pogotovo sudstva?

Dame i gospodo, reforma vojske, reforma odbrane, sve su to jako važne stvari za državu Srbiju.
Hteo bih da govorim o Predlogu odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi.
Predloženim izmenama zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi stvaraju se uslovi za realizaciju zadataka profesionalizacije Vojske Srbije i uspešno se obezbeđuje upućivanje mladih ljudi na dobrovoljno služenje vojnog roka u Vojsku Srbije, čime se zadržava povezanost vojske i naroda, obezbeđuje kontinuitet vršenja vojne obaveze i čuvaju tradicionalne vrednosti.
Ovim predlogom zakona služenje vojnog roka u Vojsci Srbije vršiće se dobrovoljno.
Usvajanjem ovog predloga zakona stvaraju se takođe uslovi za značajnije učešće žena u strukturi Vojske Srbije. Zatim, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, član 43, koji jemči slobodu misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru, omogućava se i onim licima koji su se, pozivajući se na prigovor savesti, izvršili civilnu službu ili odslužili vojni rok bez oružja, da promene svoje uverenje i odsluže vojni rok sa oružjem po principu dobrovoljnosti.
U pogledu Predloga odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka, moram da isteknem da smo svi mi, znači i parlament i Vlada i Vojska, svesni izazova i opasnosti. Upravo zbog toga što znamo da postoje tri misije Vojske, i to u odbrani države, učešću u međunarodnim misijama i podršci civilnim strukturama, smatram da upravo ovakva jedna odluka doprinosi da se prilagode organizacija vojske novom bezbednosnom okruženju.
Ova odluka i zakon u skladu su sa strategijom odbrane Republike Srbije, u skladu su sa strategijskim pregledom odbrane i u skladu sa doktrinom vojske Srbije.
Hteo bih da kažem još nekoliko stvari što mislim da moram da kažem, s obzirom da dolazim iz Pančeva.
O značaju garnizona u Pančevu mislim da znaju ljudi i koji žive van južnog Banata, jer upravo u Pančevu, u čitavom nizu godina, pa i decenijama stacionirane su elitne jedinice Vojske Srbije, ranije Jugoslavije, a sada Srbije.
Od oklopno mehanizovane brigade, od školskog centra, od vojne policije, a sada od školskog centra, specijalne brigade, ranije "72. specijalne brigade", zatim protivvazdušne odbrane, inženjerijskih jedinica, sve su to jedinice kojima možemo da se ponosimo, a Pančevci mogu da znaju i da budu svedoci dobre saradnje i svedoci su podrške civilnim strukturama.
Kada je bilo najteže građanima Pančeva, sećamo se dobro 2006. godine, to nije bilo tako davno, kada su velike poplave pretile celom priobalju Dunava i Tise i ostalih vodotokova, upravo veliki angažman inženjerijskih jedinica pri protivvazdušnoj odbrani i specijalne brigade, zahvaljujući tim jedinicama i njihovom učešću, uspeli smo da se odbranimo od nikad tolikih visokih voda na području južnog Banata.
To nije bilo lako izvesti, ali moram da kažem da upravo tada saradnja i ne samo jedinica koje su bile stacionirane u Pančevu, nego i oklopno-mehanizovane brigade u Topčideru, kada tokom noći na telefonski poziv su uspeli da tenk za izvlačenje dopreme u selo Glogonj, pored Pančeva, i da mehanizaciju, koja je pretila da ostane pod vodom, praktično izvuku.
To je jedan od primera dobre saradnje vojske i civilnih struktura i sigurno da nemamo vremena da ovde nabrajamo dobre takve primere, ne samo pomoć vojske u pružanju pomoći kada neka teška nesreća zadesi naš narod, kao što je slučaj kada se desi zemljotres ili tako nešto.
U svakom slučaju, upravo profesionalnost i profesionalni odnos prema obavezama, pre svega govorim oficira i onih koji su profesionalno angažovani u vojsci, doprinose da se ova treća misija poštuje kako treba i da se izvršavaju zadaci.
Realizacijom onoga što je zacrtano u strategiji odbrane i donošenjem ovakvih odluka i zakona stvoriće se uslovi za racionalnije trošenje sredstava. Stvoriće se uslovi da deo finansijskih sredstava se usmeri za razvoj savremenih sredstava naoružavanja i opreme.
Kao Pančevac moram da budem srećan što su upravo 1. decembra dva ministra boravili u Pančevu i to ministar odbrane i ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Bili su u prilici da u fabrici aviona "Utva" vide na licu mesta i da se uvere, i ne samo oni nego svi oni koji su pratili tu posetu, da je Srbija kadra da podupre proizvodnju koja ima budućnost. To je jedan deo namenske proizvodnje koja, ako se ne varam, oko 200 miliona evra je imala dobit u prošloj godini, a samo 22 miliona evra od izvoznih poslova u Irak samo po pitanju letelice "Lasta".
Upravo taj paralelni angažman u pogledu daljeg unapređenja i reformisanja vojske i reforme odbrane i opšte podizanje sistema bezbednosti i povezivanje sa onim privrednim aktivnostima koje treba da omoguće nove materijalne vrednosti, upošljavanje ljudi i podizanje privrede, to je ono što se radi na dobar način.
Upravo mi Pančevci. koji smo svesni da pripadnici vojske Srbije, da ozbiljni profesionalni pripadnici vojske Srbije predstavljaju onaj segment građanstva koji ne samo na svom radnom mestu, nego i u društvenom životu, predstavljaju onu snagu koja treba da doprinese daljem napretku Srbije, upravo svesni da usvajanjem ovakvih odluka i zakona doprinosimo unapređenju situacije u ovoj oblasti, pozivamo vas da u danu za glasanje prihvatite predloge odluka koji se nalaze pred vama.

Dame i gospodo, dolazim iz Pančeva, iz južnog Banata i moram da kažem prvo da sam zadovoljan što je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja rešilo pitanje odmarališta na Divčibarama, koji je kao problem bio prisutan za građane, pogotovo decu iz Pančeva, jer jednog trenutka, rešenjem turističkog inspektora, došlo je do privremene obustave rada.
Međutim, upravo razumevanjem cele situacije i dobrim tumačenjem zakona, naročito od strane predstavnika ministarstva i saradnjom sa kabinetom državnog sekretara Petkovića, rešeno je to pitanje. Moram da kažem da nije angažman poslanika samo ovde na plenumu nego i u direktnim kontaktima i pokušajima rešavanja takvih problema.
Današnje pitanje, pogotovo što je tu prisutan gospodin Mrkonjić, tiče se infrastrukture i to na području gde živi preko 300 hiljada ljudi. To je područje južnog Banata.
Mi smo bili u prilici, gospodin Mrkonjić i ja, da zajedno učestvujemo u realizaciji važne saobraćajnice Pančevo-Beograd, kada je na prelazu 1999–2000. godine realizovana ta drumska saobraćajnica praktično u profilu auto-puta između Pančeva i Beograda.
Sada postavljam pitanje po pitanju svih onih budućih investicija, a koje se tiče unapređenja života i uslova za poslovanje na području južnog Banata, u smislu realizacije drugog koloseka pruge Beograd-Pančevo, zatim elektrifikacije pruge do Rumunije, zatim realizacije planiranja i realizacije drumsko-železničkog mosta Vinča-Starčevo. Time bi se omogućili izmeštanje teških tereta i opasnih tereta van gradskih naselja Pančeva i Beograda.
Zatim pitanje realizovanje obilaznice u Vršcu polu, pa i auto-puta kasnije do rumunske granice. Sve to ima veze i sa realizacijom mosta Zemun-Borča. Zatim o planovima za valorizaciju potencijala sada vojnog aerodroma u Kovinu.
U svakom slučaju znate da je Pančevo čvorište i gasne i naftne mreže. Nalazimo se na Dunavu. Celo to područje južnog Banata je na Dunavu i veoma je važan za snabdevanje i građanstva, a i privrede, razvoj robno-transportnih centara.
Upravo pitam, znači u narednom periodu, u periodu ove Vlade i u periodu realizacije prostornog plana, da li sve ono što je napisano u Prostornom planu da li negde postoji smetnje u realizaciji i kako će se to odvijati u narednom periodu?

Mnogo sam stvari nabrojao odjednom, pa moguće je da nešto i zaboravimo, ali u svakom slučaju završetak obilaznice oko Beograda, a uvek kao lokalpatriota kažem oko Beograda i oko Pančeva, znači, sa jedne strane zatvaranje tog kružnog puta u profilu auto-puta i mostom Borča – Zemun, ali i mostom Vinča – Starčevo smatram da je jako važno, naročito što u određenim planovima stoji to kao drumsko-železnički most.
To pretpostavlja da bi realizacijom toga moglo da se realizuje da svi opasni tereti koji se proizvode u Južnoj industrijskoj zoni u Pančevu, u petrohemijskom kompleksu, neće više realizacijom toga na zapad ići kroz Pančevo i kroz Beograd, nego bi mogli da idu okolo, van gusto naseljenih mesta. To bi smanjilo rizike u transportu, a smatram da je izuzetno važno imati još jednu alternativnu saobraćajnicu, naročito imajući u vidu gustinu saobraćaja.

Dame i gospodo, pred nama je Predlog zakona o zadužbinama i fondacijama. Mi, poslanici i poslanice DS i poslaničke grupe ZES, smatramo da takav zakon treba doneti. Stari zakon o zadužbinama, fondacijama i fondovima donet je još 1989. godine u vreme SFRJ, u vreme društvene svojine, društveno-pravnih lica i u vreme, samo ilustracije radi, kada je u susednoj Rumuniji još Čaušesku bio na vlasti.
Mislim da je potrebno da na dobar način regulišemo oblast zadužbinarstva i dobročinstva. Ta tradicija je prisutna u istoriji srpskog naroda i građana Srbije i mislim da je jako važno da ponovo afirmišemo čin davanja na korist otečestva, da afirmišemo društvenu odgovornost i pojedinca i kolektiva i da se vratimo na put najvećih dobrotvora u našoj istoriji.
Da nije bilo zadužbinara ne bi imali Hilandar, ne bi imali Pećku patrijaršiju, ne bi imali Žiču, Studenicu, Sopoćane, ne bi imali Manasiju, ne bi imali škole, bolnice mnoge koje i sada rade, ne bi bilo Tekelijanuma. I upravo ovi dobrotvori tokom istorije, najveći naši sinovi, decenijama su postavili standarde postupanja u korist naroda, u korist siromašnih, bolesnih, u korist budućnosti, bez obzira na vreme u kome su živeli.
Zbog toga vas pozivam da usvojimo ovaj zakon, da upravo mi pokrenemo proces vraćanja na tradicije koje su donele veliko dobro. Ljubeći bližnjega svoga kao samoga sebe zadužbinari i dobrotvori ostavljali su svoju imovinu u cilju ostvarivanja društvene koristi i ostavljali su primer kako treba raditi narednim generacijama.
Mi koji dolazimo iz Pančeva, iz te mešovite sredine, najbolje znamo koliko je važno dobro razumevanje i saradnja, koliko je važno činiti dobro za opštu korist. Najbolji primer su nam upravo ličnosti koje su ostavile dubok trag i u Pančevu, ali i u celoj Srbiji. Samo kratka istorija moga grada objasniće zašto je ovo važno.
Upravo najveći dobrotvor u istoriji srpskog naroda, naučnih Mihajlo Pupin, dobitnik Pulicerove nagrade za književnost, lični prijatelj američkog predsednika Vilsona, jedan od najbogatijih ljudi tadašnje Amerike, ali pre svega veliki čovek i dobrotvor, primer nam je za to. Kao učenik pančevačke gimnazije, koju su podigli dobrotvori i zadužbinari Tomas Andulović i Ignjat Barevac, svojevremeno i sam pomagan prilozima između ostalog i SPC na opštini Pančevo, svom narodu vratio je višestruko.
Malo je danas i vremena i samo pobrojati Pupinova plemenita dela i pomoć koju je uputio ne samo siromašnim i vrednim učenicima i studentima, već i bolnicama, piscima, pesnicima, umetnicima. Između ostalog, i Urošu Prediću je do pred kraj života slao određenu pomoć.
Drugi čovek, takođe povezan sa Pančevom, jeste Đorđe Vajfert. Svojevremeno najveći industrijalac u Srbiji, guverner Narodne banke, ali veliki dobrotvor Beogradskog univerziteta, muzeja, bolnica, invalidskih domova i osnivač prihvatilišta za siromašnu žensku decu pri crkvi Svete Ane u Pančevu.
Ilija Milosavljević Kolarac, 30 godina je živeo i trgovao u Pančevu, svi znamo kakav je dubok trag ostavio u celoj Srbiji. Moram da kažem da upravo veliki zadužbinari i dobrotvori bili su pre svega lično skromni ljudi.
Imamo primere, konkretno u Pančevu, da mnogi koji su imovinu zaveštavali za opštu korist do kraja života su umeli da čuvaju čobanski štap i kabanicu, ne stideći se porekla. Imamo primer i kada je Ilija Milosavljević Kolarac zaveštao i dao veliku imovinu za osnivanje Narodnog univerziteta, da je sa nekoliko reči poslao telegram. Kada su ga pitali zašto samo sa nekoliko reči, kaže – skup je telegram. Kažu – ali, dali ste toliko dukata. Upravo zato što je štedeo, zbog toga je i imao da da, pre svega za buduće generacije.
Mi u Pančevu čuvamo istorijske podatke, pre svega uspomene na učinjeno dobro. Ako dođete u Pančevo, u Zbirci srpske pravoslavne crkvene opštine, jednoj od najlepših zbirki portreta slikara 19. veka u celom srpstvu, odmah iza Matice srpske u Novom Sadu, videćete i danas slike najvećih dobrotvora i to čuvamo za buduće generacije.
Voleo bih da ovakve zbirke iz dana u dan rastu i da se proširuju novim zadužbinarima i novim dobrotvorima.
Prozborio bih nekoliko reči o samom zakonskom tekstu, jer smatram, kao diplomirani pravnik, da je ovo dobar zakon. Posebno bih ukazao na članove 3, 7. i 70. Predloga zakona.
U članu 3. izričito je navedeno koji su ciljevi zadužbine i fondacija. Upravo, ostvarivanje opštekorisnog cilja, u smislu ovog, smatraju se aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih, građanskih i manjinskih prava, promovisanje demokratskih vrednosti, evropskih integracija i međunarodnog razumevanja, održivi razvoj, regionalni razvoj, ravnopravnost polova, unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite, promovisanje i unapređenje kulture, promovisanje i popularizacija nauke, obrazovanja i umetnosti amaterskog sporta, unapređenje osoba sa invaliditetom, briga o deci i mladima, pomoć starima, zaštita životne sredine, borba protiv korupcije, zaštita potrošača, zaštita životinja, humanitarne i druge aktivnosti kojima zadužbine i fondacije ostvaruju opštekorisne ciljeve, odnosno interese.
Zadužbine i fondacije ostvaruju opštekorisne ciljeve i kada je njihova aktivnost usmerena na određeni krug lica, koje pripadaju određenoj profesiji, nacionalnoj, jezičkoj, kulturnoj i verskoj grupi, polu ili rodu, odnosno na lica koja žive na određenom području.
U svakom slučaju, ovaj zakon je dobar. Ukazao bih i na odredbe člana 7, da u pogledu poreskih oslobođenja, jasno je navedeno u članu 7. da na sredstva koja zadužbina, koja je osnovana radi ostvarivanja opštekorisnog cilja i fondacije, stiču besteretno, od dobrovoljnih priloga, poklona, donacija, finansijskih subvencija, zaostavština i slično, ne plaćaju se porezi ustanovljeni zakonom. Mislim da je dobro što je to jasno označeno, da ne bi bilo nedoumica.
Konačno, nešto što smatram da je izuzetno važno, a pre svega zbog onih fondacija i zadužbina koje su davno osnovane, koje su radile i koje su na neki način gasnule nakon Drugog svetskog rata, da baš u pogledu tih fondacija i imovine u članu 70. je rečeno da se zabranjuje otuđenje i opterećenje imovine koja je oduzeta zadužbinama u periodu od 1945. godine do donošenja zakona kojim se uređuje vraćanje oduzete imovine i naknade za oduzetu imovinu.
Da ne bih sada elaborirao član po član, smatram da nam je ovakav zakon izuzetno potreban. Smatram da je dobro rešenje što je sada izostavljena odredba koja je važila od 1989. godine da državni organi ocenjuju celishodnost osnivanja fondacija i zadužbina. To je sada izostavljeno i dobro je što je izostavljeno.
Smatram da je izuzetno korisno što je direktno predviđena potreba podnošenja izveštaja, da izveštaji budu dostupni javnosti za poslovanje zadužbina i fondacija. Sve u svemu, ovaj predlog zakona mislim da možemo da ocenimo kao dobar.
Pozivam vas da kao narodni poslanici podržimo ovaj zakon, da ovu jako važnu materiju regulišemo na način kako je to uređeno u svim razvijenim državama, ali pre svega zbog potrebe da afirmišemo tradiciju zadužbinarstva i dobročinstva za opšte dobro.
Dame i gospodo, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pozivam vas da u Danu za glasanje usvojimo Predlog zakona.

Dame i gospodo, ne vidim zbog čega postoji rezerva prema Predlogu izmena i dopuna Zakonika o krivičom postupku, jer u čl. 30. i 31. Ustava Republike Srbije definisane su određene stvari u pogledu mogućnosti određivanja pritvora i na koji način se to radi, s tim da je Zakonik o krivičnom postupku u članu 141. dovoljno jasan, da se pritvor može odrediti samo odlukom suda, pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom.
Ukazujemo onima koji nisu pravnici, koji nisu advokati, koji nisu bili u prilici da prate uopšte primenu procesnih odredaba u krivičnom postupku, da postoje mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, od poziva, dovođenja, zabrane napuštanja stana ili mesta boravišta, jemstva, uključujući i pritvor. U svakom slučaju, mislim da u određenim situacijama postoji potreba da se u smislu nesmetanog vođenja krivičnog postupka i odredi pritvor, da se dozvoli mogućnost određivanja pritvora.
Napominjem da je u članu 141. Zakonika o krivičnom postupku jasno rečeno da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme.
Ovde govorimo o tome da li postoji mogućnost da se odredi pritvor, u smislu zakonske mogućnosti, ali, u svakom slučaju, i ukoliko se dozvoli zakonska mogućnost, pritvor će biti određivan u svakom konkretnom slučaju u odnosu na najkraće neophodno vreme. Upravo u postupcima gde je eventualno određen pritvor dužnost je svih organa da sa naročitom hitnošću postupaju, znači, ukoliko se okrivljeni nalazi u pritvoru. To stoji jasno u stavu 2. člana 141. Zakonika o krivičnom postupku, dok u stavu 3. tog istog člana izričito stoji: „U toku celog postupka pritvor će se ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen“.
Napominjem da u pogledu predloženih izmena nigde ne postoji automatizam – ukoliko postoji mogućnost da se odredi pritvor, da će se i odrediti, jer razlozi za određivanje pritvora propisani tačkom 5) stava 1. člana 142. Zakonika o krivičnom postupku su kumulativni, znači, moraju zajednički da postoje da bi mogao da se odredi pritvor.
Ne vidim razlog zbog čega postoji određena rezerva da se omogući, naročito u situaciji kada je pritvor opravdan zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela i kada postoji očigledno nasilje prilikom izvršenja takvih radnji. Ne znam zašto se plašimo, ukoliko imamo poverenja u dobro i savesno postupanje postupajućih sudija, da omogućimo nešto, mogućnost koja treba da doprinese nesmetanom vođenju krivičnog postupka.
Mislim da se zaštita društva bolje postiže ukoliko omogućimo utvrđivanje činjeničnog stanja na brz, efikasan način, jer neki put, bez obzira na to što to treba da bude izuzetak, neki put je neophodno odrediti pritvor radi obezbeđivanja svega onoga, da bi se postupak vodio nesmetano.
U svakom slučaju, ne vidim razlog, kao čovek koji dolazi iz advokature, koji dolazi iz pravosuđa, da se jednom mogućnošću, znači otvaranjem mogućnosti da se može odrediti pritvor, da se time na bilo koji način krše prava bilo kog pojedinca. Hvala.