Očekivao sam da bar onaj ko je na čelu Administrativnog odbora, ko je na čelu najveće poslaničke grupe ovde u Narodnoj skupštini, bar elementarno poznaje Poslovnik Narodne skupštine.
Ne postoji mogućnost da, ukoliko je neko drugi označen kao ovlašćen predstavnik predlagača, ili ukoliko nije prvi potpisnik na listi potpisanih narodnih poslanika, bude ovlašćeni predstavnik. Onog trenutka kada budete promenili ono što piše u Poslovniku Narodne skupštine, tada ćete biti u pravu, ali do tada niste u pravu.
Verujte mi, ne želim da idem na vas, čak sam rekao svojim kolegama da upravo zato što dolazite iz vaterpola imam poseban odnos prema vama, imajući u vidu da sam se, ali ja sam se stvarno bavio vaterpolom. Hvala.

Ako je ovo poslednja stvar koja će zadati odlučujući udarac u borbi protiv kriminala, ja sam srećan. Samo nemojte da se desi da posle toga ne bude tako. Hvala.

Ja sam ovlašćeni predstavnik.

Po članu 104, pošto sam ovlašćeni predstavnik DS, a rečeno je – sposobni ste da pokvarite, sve što ste uradili, bili ste sposobni da pokvarite. To je rečeno u diskusiji. Pitam da li mogu da odgovorim na to?
(Predsedavajući: Ne.)
Dobro, onda se pozivam na član 27. Poslovnika u vezi vođenja same sednice Skupštine, jer imate različit tretman. Ukoliko se direktno prozove poslanička grupa i na taj način, a niste reagovali kada su drugi učesnici u raspravi pominjali da li se zakon dostavlja u Kosovsku mejlom, poštom, ovako, onako, kad se išlo van teme i tu ni na koji način niste reagovali. Mislim da nemate isti tretman. To je ono što ja shvatam.

Molim vas samo da umirite moje kolege narodne poslanike i da mi to vreme ne računate.
Trudio sam se tokom prvog dela moje diskusije da budem nežan, naročito prema mom prijatelju iz vaterpola, mislim da mi je to obaveza kao prijatelja. Istina, dužnost mi je da kao narodni poslanik jasno ukažem na sve ono što je bitno za rad Skupštine.
Pokušao sam onako kako nas Banaćane uče, da vrlo pitomo i fino ukažem na određene značajne bahatosti u proceduri koje su se pojavile. Vidim da sam za to napadnut, ne može biti strašnije. Činjenica je da smo sada dobili informaciju da je ovaj predlog zakona napisan znatno ranije od 23. oktobra.
Ako je znatno ranije, što se onda tražila hitna procedura, što se nije ostavilo 15 dana da budemo u prilici svi mi da vidimo, da konsultujemo i Vladu i sve one koji mogu da doprinesu da bude bolji tekst. Negde tu nije istina ili da li je zakon bio napisan ranije ili da li je potrebna hitna procedura. Hajde, dogovorite se.
E sada, mi smo pokušali da razmotrimo ovaj zakon i imali nekoliko komada, nekoliko puta smo se sastajali, između ostalog 31. oktobra je bila prva sednica Odbora za pravosuđe, gde sam se nadao da ćemo stići do te tačke dnevnog reda, nismo stigli, ali nije bilo predstavnika predlagača.
Dalje, 4. novembra bila je ponovo sednica Odbora za pravosuđe, a kasnije Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i nije bilo predstavnika predlagača.
Vidite, taj koji je pisao ovaj materijal je napisao – saglasno članu 151. stav 5. Poslovnika, za predstavnika predlagača određen je narodni poslanik Zoran Babić. Pretpostavljam da taj koji je određen, pretpostavio sam do danas, da taj zna šta piše u članu 151. stav 5. a to je – ako je predlagač zakona grupa narodnih poslanika, uz predlog mora biti nadležan predstavnik predlagača, a ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani narodni poslanik.
Na sednicama odbora, niti je bilo prvog potpisanog, niti je bilo predstavnika, a predstavnik je trebao da dođe, ne prvo potpisani, nego predstavnik, ok i to nije urađeno.
Da smo bili u prilici tada da razgovaramo, tada bi mogli da tamo razjasnimo da ni u samom zakonu ništa novo, kako se kaže, nije targetirano.
To sve postoji, samo što su sada u članu 279. uvedena dva oblika krivična dela. Jedan oblik koji se nikada neće desiti i drugi oblik koji će se desiti. Pozivam sve vas da ispratimo ovo i da vidimo svu stručnost ili nestručnost u pogledu ovoga.
Verujte mi, u prvom delu diskusije nisam hteo da ulazim u taj deo, ali ja sada moram da govorim i o meritumu i da pokažem praktično suštinu.
Kaže – ko uništi, ošteti, izmeni, učini neupotrebljivim ili ukloni javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu energiju ili uređaj sistema javnog saobraćaja i veza, odnosno delova tih uređaja, kazniće se zatvorom.
Onda se kaže – ako je delom iz stava 1. ovog člana prouzrokovan poremećaj građana i funkcionisanja privrede, odnosno javnog saobraćaja, kazniće se strožije.
Sada mi objasnite da li igde postoji da se uništi sistem ili deo tako važnog sistema, a da ne prouzrokuje poremećaj u životu građana i funkcionisanja privrede.
Mi smo do sada to imali kao jedan stav. Sada su razdvojeni u dva stava gde se praktično krivično delo iz prvog stava nikada neće desiti, jer ako nema poremećaj kakvo je to krivično delo u pogledu ovoga, da li postoji krađa u toj drugoj, par rukavica, a to je regulisano drugim krivičnim delom? Briše se ukoliko je delo učinjeno delo iz nehata, mogućnost blažeg kažnjavanja.
O tome sam ja hteo da razgovaram na odboru, da ukažem da popravimo, da bez obzira da li postoji stručnost ili ne postoji stručnost i kolika je stručnost, da više ljudi više vidi. Ja bih vrlo rado na sledećem Odboru za pravosuđe, ukoliko je moguće, popravio i sadašnji tekst zakona i ovo što je Srđan Milivojević, bez obzira što po struci nije pravnik, ali je ukazao na krađe na grobljima. To treba da uđe i da u živa posebnu zaštitu i to je dobra ideja. Dobro je da se na plenarnoj sednici o tome razgovaralo. Postoji mogućnost da se popravi.
Konačno, još jednom da ponovim da u dokumentu, koji nam je svima dostavljen, onaj fini, ugojeni dokument, 28. decembra 2012. godine, nama je naša Vlada obećala da će do marta meseca, znači do marta, da će biti kao akt koji Vlada predlaže Narodnoj skupštini u proceduri, Predlog zakona o izmenama i dopunama KZ. Nema opravdanja da je kasnije Strategija usvajana, to je jula učinjeno. Rok je bio mart. To je bila neuspešna prvoaprilska šala, što Vlada to nije učinila tada do 1. aprila, ali sve to pokazuje da očigledno kod nas svako radi ono što ne treba da radi, a oni koji imaju obavezu nešto da rade, to ne rade. Kako moj uvaženi kolega kaže – hajdete da radimo onako kako treba. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, mi ispred sebe sada imamo četiri zakona kojima vodimo zajednički načelni pretres, a to su Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, takozvana mreža sudova, zatim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. Sva četiri zakona se tiču funkcionisanja i dobrog funkcionisanja pravosuđa.
Mislim da nam je dužnost svima, da već ovog trenutka, bez obzira da li o tome možemo da razgovaramo i u raspravi u pojedinostima, ukažemo, pogotovo na one stvari koje je moguće doraditi, popraviti i doprineti boljem funkcionisanju pravosuđa.
Smatram da smo dužni da odmah kada ugledamo neku nejasnoću, nju podvučemo i skrenemo pažnju svim drugim učesnicima u zakonodavnom procesu šta ne valja. Evo ja, ovog trenutka koristim priliku da i u vezi zakona koji će nas sačekati, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, da ukažem da postoje određene smetnje koje će se desiti.
Naime, činjenica da je Vlada naknadno podnela određeni amandman kojim se izlazi van okvira Predloga zakona. Razmislite o tome, da ne dođemo u situaciju, da kada se raspravlja o tome, dodaje se novi član 1. i novi član 2, a pomeraju se ostali članovi. To je nemoguće. Zato, ovog trenutka skrećem pažnju dok ne stignemo na tu tačku dnevnog reda da ili povučemo taj predlog zakona, ili da budemo svesni da ćemo u toj nekoj daljoj proceduri morati da promenimo. To neće moći da prođe Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, osim, eventualno ako ne budemo imali tu sednicu, pa prođe bez toga na plenarnu sednicu i dignemo ruku previđajući takvu jednu stvar.
Znači, ja evo ovog trenutka odmah signaliziram pošto smo taj amandman dobili, isto kao što sam signalizirao, da kada je stigao zakon o takozvanoj mreži sudova, da taj predlog zakona praktično poništava tačku dnevnog reda o kojoj smo odlučivali na prošloj sednici, a to je izbor predsednika Apelacionog suda u Beogradu.
Mi smo izabrali predsednika Apelacionog suda u Beogradu, gospodina Milenkovića na predlog Visokog saveta sudstva, a došli smo u situaciju da kada smo dobili taj predlog od Visokog saveta sudstva, da izvršna vlast, odnosno Vlada nam predloži zakon u tekstu kojim se praktično poništava ovaj izbor.
Ukoliko ne budemo menjali ovaj prvi zakon koji ste nam predložili, i to član 14. stav 4. Predloga zakona, mi smo gospodina Milenkovića izabrali na nedelju dana, jer u obavezi smo nakon usvajanja ovog predloga zakona da postavimo, odnosno da nadležna institucija postavi vršioca funkcije i to u periodu, od praktično izglasavanja zakona do 1. januara, jer je 1. januar naredne godine, početak primene.
U tom smislu, dajete da probamo svaki zakon da popravimo, svaki predlog zakona koji se tiče mreže sudova koji je dolazio u proceduru ovde pred Skupštinu, na svaki Predlog zakona sam isti amandman podnosio, niko nije hteo da čuje, ne radi se tu o kadrovskom rešenju, da li je gospodin Milenković, ili je neko drugi. Ali, radi se o predlaganju one institucije koja predlaže i predsednika, pa i vršioca funkcije. Znači, u tom smislu, shvatite ove naše predloge kao dobronamerne i kao pokušaje da se popravi određeni predlog koji je u proceduri.
U svakom slučaju, osim teme koju treba raspraviti, a to je briga o ostvarivanju prava manjina u pogledu korišćenja jezika, jer skrećem pažnju, ukoliko predlog zakona bude usvojen bez promena, Rumun iz Mramorka, sela kovinske opštine ili, Mađar iz Korenovca, što Mađari kažu Sekeljkeve, oni treba da se sude u Osnovnom sudu u Smederevu, u Višem sudu u Smederevu, u Apelacionom sudu u Beogradu, bez obzira da li su preko Pančeva ili preko Smedereva i budžetska obaveza je da se obezbedi prevođenje, ali, da budemo svesni potrebe da je to za one ljude kojima je potreban prevod.
Postoje prava, između ostalog u članu 11. Zakonika o krivičnom postupku, gde su stranke svedoci i druga lica koja učestvuju u postupku, imaju pravo da u toku postupka upotrebljavaju svoj jezik i pismo i to pada na budžetska sredstva. Znači, nesporne su te stvari, ja samo ukazujem da su neke stvari koje u tehnici treba obezbediti, znači, da budemo svesni svega toga.
Ali, ima još jedna druga stvar, na primer u Predlogu zakona o mreži sudova u vezi prekršaja, iz Kovinske opštine, praktično, ide odlučivanje preko Pančeva, govorim u smislu sudovanja za prekršaje, u vezi privrednih sporova isto sudovanje prema Privrednom sudu u Pančevu, a u sudovanju prema osnovnim sudovima ide prema Smederevu.
Činjenica je, da kada se desi krivično delo u Kovinu, izaći će policajac Policijske uprave iz Pančeva i tužilac iz Smedereva. Postoji mogućnost tehničkog dobrog usaglašavanja, ali, verujte mi, pitanje ukoliko imamo tužilačku istragu koju pokušavamo na neki način da iznesemo kako treba, a vidimo već mnoge probleme u tom delu, valjalo bi to pratiti i u tom smislu povezano sa 1. tačkom dnevnog reda.
Znam da je potrebno, u vezi 4. tačke dnevnog reda, a to je u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, neobavezati Republičkog tužioca da podnosi samo jednom redovni godišnji izveštaj, nego omogućiti i stvoriti obavezu da Republički tužilac u slučaju potrebe i češće izveštava matični odbor, odnosno nadležni odbor Skupštine, jer nema razloga da se Skupština odriče svoje nadzorne i kontrole uloge. U tom smislu, je predložen amandman, ja vam samo ukazujem da je to potrebno, naročito imajući u vidu da postoje pojave kada se u medijima pojavljuje informacija o krivičnim postupcima, koji su dostupni samo učesnicima u postupku, kao na primer informacije o određivanju pritvora i neke druge informacije, čak i u vezi sadržine trans skripata.
Zatim, dešava se i to da u elektronskim medijama takva informacija se pojavi čak i više od jednog sata pre nego što se to dogodi, a da za to za sada ne bude nikakve reakcije. To produbljuje nepoverenje u pravosuđe. Pored toga, imamo ne samo slučajeve, već i pojave kada one institucije koje vode postupak, a to je na primer tužilac koji vodi tužilačku istragu i sudija za prethodni postupak koji ima ulogu u određenom postupku, sami za sebe ističu da nisu imuni na pritiske i to ostaje bez reakcije.
Naime, ukoliko na one koji vode postupak po njihovoj tvrdnji navodno uznemirenje javnosti može da utiče u toj meri da to može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, a da istovremeno ne zahtevaju svoje izuzeće iz postupka, to je ogroman problem za celokupno pravosuđe.
U tom smislu, imajmo to u vidu, naročito kod procene da li postoj razlog iz tačke 4. člana 211. Zakonika o krivičnom postupku. Svuda gde imamo takav pritisak kome tužioci i sudije ne mogu da se odupru, da vidimo da li ti tužioci, te sudije mogu da vode taj postupak.
Konačno, na kraju bih vam samo ukazao na još jednu nelogičnost sa nadom da ćete to ispraviti da u Zakonu o uređenju sudova u članu 7. Predloga zakona kojim se tretira član 23. osnovnog teksta Viši sud sudi za povredu ugleda strane države i međunarodne organizacije, a Viši sud ne sudi za povredu ugleda Republike Srbije, za povredu ugleda naše otadžbine. U tom smislu, ukazujem i svu ovu moju diskusiju shvatite kao doprinos da poboljšamo ono što je moguće popraviti. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, dame gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 107. Ustava Republike Srbije, svaki narodni poslanik ima pravo predlaganja zakona. Jedan broj nas narodnih poslanika je iskoristio tu mogućnost i pokušao da nešto što je do sada regulisano na određeni način predloži Narodnoj skupštini da bude regulisano na bolji način. Upravo, činjenica je da u skupštinskoj proceduri postoji čitav niz predloga zakona koji ni na koji način nisu isprovocirali reakciju nadležnog ministarstva ili Vlade Republike Srbije, da koji ima veće resurse, ponudi bolje rešenje od onih rešenja koja su ponuđena u predlozima zakona, a koje su podneli narodni poslanici.
Danas ćemo biti u prilici da se izjasnimo, odnosno da konstatujemo koliki broj predloga zakona su, na primer, podneli poslanici iz DS i predložili da Vlada, ukoliko ima veće mogućnosti od nas, napravi bolje rešenje.
Predlažem da se dnevni red dopuni sa tri predloga zakona. Ti predlozi zakona su podneti u proceduru 23. novembra 2012. godine, zatim 8. januara 2013. godine i 23. januara 2013. godine. Poslednji predlog kojim je predloženo da se dopuni dnevni red je iz 23. januara 2013. godine, a to je Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi. Nekoliko puta sam ovde, na plenumu, govorio i objašnjavao da treba omogućiti svakoj lokalnoj samoupravi, u zavisnosti od specifičnosti i potreba na terenu, da se omogući da lokalna samouprava uredi i finansira, znači da stipendira, đake i studente sa svoje teritorije.
Moja koleginica, gospođa Nada Kolundžija me je upoznala sa ovim problemom i upravo tu ideju, dobru ideju, sam na neki način pretočio u predlog zakona sa pokušajem da omogućimo da se stipendiraju najbolji đaci i studenti i da na taj način ostanu na terenu, ostanu u unutrašnjosti Srbije, a ne svi da dođu u Beograd. Načelno ministarstvo reklo da je sve to u redu, ali do danas nema zvaničnog odgovora. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, dame gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 107. Ustava Republike Srbije, svaki narodni poslanik ima pravo predlaganja zakona. Jedan broj nas narodnih poslanika je iskoristio tu mogućnost i pokušao da nešto što je do sada regulisano na određeni način predloži Narodnoj skupštini da bude regulisano na bolji način. Upravo, činjenica je da u skupštinskoj proceduri postoji čitav niz predloga zakona koji ni na koji način nisu isprovocirali reakciju nadležnog ministarstva ili Vlade Republike Srbije, da koji ima veće resurse, ponudi bolje rešenje od onih rešenja koja su ponuđena u predlozima zakona, a koje su podneli narodni poslanici.
Danas ćemo biti u prilici da se izjasnimo, odnosno da konstatujemo koliki broj predloga zakona su, na primer, podneli poslanici iz DS i predložili da Vlada, ukoliko ima veće mogućnosti od nas, napravi bolje rešenje.
Predlažem da se dnevni red dopuni sa tri predloga zakona. Ti predlozi zakona su podneti u proceduru 23. novembra 2012. godine, zatim 8. januara 2013. godine i 23. januara 2013. godine. Poslednji predlog kojim je predloženo da se dopuni dnevni red je iz 23. januara 2013. godine, a to je Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi. Nekoliko puta sam ovde, na plenumu, govorio i objašnjavao da treba omogućiti svakoj lokalnoj samoupravi, u zavisnosti od specifičnosti i potreba na terenu, da se omogući da lokalna samouprava uredi i finansira, znači da stipendira, đake i studente sa svoje teritorije.
Moja koleginica, gospođa Nada Kolundžija me je upoznala sa ovim problemom i upravo tu ideju, dobru ideju, sam na neki način pretočio u predlog zakona sa pokušajem da omogućimo da se stipendiraju najbolji đaci i studenti i da na taj način ostanu na terenu, ostanu u unutrašnjosti Srbije, a ne svi da dođu u Beograd. Načelno ministarstvo reklo da je sve to u redu, ali do danas nema zvaničnog odgovora. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, dame gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 107. Ustava Republike Srbije, svaki narodni poslanik ima pravo predlaganja zakona. Jedan broj nas narodnih poslanika je iskoristio tu mogućnost i pokušao da nešto što je do sada regulisano na određeni način predloži Narodnoj skupštini da bude regulisano na bolji način. Upravo, činjenica je da u skupštinskoj proceduri postoji čitav niz predloga zakona koji ni na koji način nisu isprovocirali reakciju nadležnog ministarstva ili Vlade Republike Srbije, da koji ima veće resurse, ponudi bolje rešenje od onih rešenja koja su ponuđena u predlozima zakona, a koje su podneli narodni poslanici.
Danas ćemo biti u prilici da se izjasnimo, odnosno da konstatujemo koliki broj predloga zakona su, na primer, podneli poslanici iz DS i predložili da Vlada, ukoliko ima veće mogućnosti od nas, napravi bolje rešenje.
Predlažem da se dnevni red dopuni sa tri predloga zakona. Ti predlozi zakona su podneti u proceduru 23. novembra 2012. godine, zatim 8. januara 2013. godine i 23. januara 2013. godine. Poslednji predlog kojim je predloženo da se dopuni dnevni red je iz 23. januara 2013. godine, a to je Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi. Nekoliko puta sam ovde, na plenumu, govorio i objašnjavao da treba omogućiti svakoj lokalnoj samoupravi, u zavisnosti od specifičnosti i potreba na terenu, da se omogući da lokalna samouprava uredi i finansira, znači da stipendira, đake i studente sa svoje teritorije.
Moja koleginica, gospođa Nada Kolundžija me je upoznala sa ovim problemom i upravo tu ideju, dobru ideju, sam na neki način pretočio u predlog zakona sa pokušajem da omogućimo da se stipendiraju najbolji đaci i studenti i da na taj način ostanu na terenu, ostanu u unutrašnjosti Srbije, a ne svi da dođu u Beograd. Načelno ministarstvo reklo da je sve to u redu, ali do danas nema zvaničnog odgovora. Hvala.

U vezi člana 27. Poslovnika Narodne skupštine.
Naime, imam i neposrednih saznanja o sednici Odbora za pravosuđe i državnu upravu, jer kao član Odbora za pravosuđe i državnu upravu danas smo pokušali između 9,30 i 11,00 časova da izanaliziramo predloge zakona koji su danas praktično uvršteni u dnevni red.
Na stranu što na samom odboru u dnevni red su ušli i oni predlozi zakona koji u to vreme nisu bili u dnevnom redu plenarne sednice. Time se totalno izašlo van prakse Narodne skupštine.
Znači, i ono što nije u sazivu i ono što nije u predloženom dnevnom redu dolazi na razmatranje na odbor gde smo mi u nezgodnoj situaciji jer ne znamo ni da se pripremimo za to da će to biti.
To na stranu, na neki način su nam oduzeta prava poslanika da na adekvatan način učestvujemo u radu odbora, ali pored toga, po nezvaničnoj informaciji, Odbor za pravosuđe i državnu upravu treba da se sastane u ponedeljak, a opet, po nezvaničnim informacijama, Narodna skupština bi trebalo da nastavi dalje da radi u utorak.
Ne znam da li će tako biti ili neće, ali zato vam ukazujem i zato vas molim, pošto ste vi zaduženi da se starate o poštovanju Poslovnika i imajući u vidu član 155. stav 4. da nadležni odbori i Vlada dostavljaju izveštaje i svoje mišljenje, po pravilu, u roku ne kraćem od pet dana od dana početka sednice na kojoj se predlog zakona razmatra, ukoliko u ponedeljak bude taj odbor, nemojte da zakazujete sednicu Skupštine pre subote naredne, jer po pravilu je pet dana.
Ukoliko ima neki razlog ranije, evo, mi smo danas bili spremni da razgovaramo.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Mikoviću.)
Gospodin Nenad Konstantinović i ja smo bili i bili smo spremni …

Član 27.
Vi ste otvorili tačku dnevnog reda i ovog trenutka, kada ste otvorili tačku dnevnog reda, nemamo mišljenje Odbora, niti znamo kada će Odbor da bude zakazan.
Odbor za pravosuđe, čiji sam član, još nije zakazan. Bilo je priče da će u ponedeljak biti Odbor za pravosuđe. Kada?

Ne, vi ste otvorili tačku, pa zato kažem.

Ali, otvorili ste tačku.

Gospođo predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i ministru Raduloviću. Da li ovih hiljadu radnika FAP-a predstavlja prvih hiljadu koji su ostali bez posla u licitiranju Vlade da će između 50 i 150 hiljada ljudi ostati bez posla?
Lako je ovde reći brojka 100, hiljadu, 10 hiljada, ali je teško ukoliko pogledamo u oči bilo kog pojedinca i razmislimo sa kojom mukom se oni sreću, da li će nahraniti decu i da li će obezbediti egzistenciju za sebe i svoje članove porodice. Nije to brojka, to je porodična tragedija za svakog od tih pojedinaca koji ne mogu svojim radom da obezbede egzistenciju.
Ovde postavljam pitanje, a nemam odgovor, šta Vlada preduzima da spreči nastanak takvih situacija da ljudi ne mogu na osnovu svog rada, vrednog rada, da obezbede egzistenciju za svoje najmilije?
Imali smo situaciju, podsećam vas, krajem prošle godine kada je Vlada donela Uredbu o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa. Kada čitam ovako, niko ne zna o čemu se tu radi, ali to se radi. O 80 hiljada ljudi, koji su radili i zahvaljujući tome što država nije kontrolisala nisu plaćeni doprinosi ili nije spojen staž. Šta sada imamo? Rok je bio 31. mart. Međutim, Vlada očigledno smatra da nije 31. mart, nego 1. april rok.
Možda je za Vladu šala, ali za te radnike i za te ljude koji hoće da spoje staž i da odu u penziju nije šala, za njih je tragedija. Mi do sada, od 31. marta do današnjeg dana, koliko vremena je prošlo, sedam meseci, i nemamo odgovor za sedam meseci da li je Ministarstvo finansija predložilo Vladi, šta je predložilo i na koji način ćemo spojiti staž tim ljudima koji su ceo vek radili i koji ne mogu da odu u penziju, koji ne mogu da kupe lekove, koji ne mogu svoje osnovne stvari da reše.
Zbog toga postavljam pitanje – da li je „Autosaobraćaj Kragujevac“ ona sledeća brojka koja će u ovom licitiranju od 50.000 do 150.000 nezaposlenih ostati bez posla ili su to neke druge firme, u drugim krajevima države? Nismo dobili odgovor. Tih 50.000, 100.000 ili 150.000 ljudi iz kojih su struktura? Ko su oni? Da li su to prosvetni radnici, da li su to zdravstveni radnici? Na koji način ćemo tom brojkom rešiti egzistenciju ili perspektivu Srbije, a prouzrokovati nastanak desetina hiljada porodičnih tragedija, desetine hiljada unesrećene dece koja neće imati ni za školovanje, ni za sva tri obroka?
Postavljam pitanje, ne molim, nego zahtevam od Vlade da pruži ovaj odgovor, ne nama narodnim poslanicima, nego onima koji celog života rade, a nemaju sigurnost koju je država bila dužna da im obezbedi. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnikom, član 32. je bio sporan i kada smo govorili u načelnoj raspravi i ukazivali na određene nedorečenosti, pre svega u stavu 2. ovog člana.
Dobro je što je prihvaćeno ono što je moj kolega Srđan Milivojević izuzetno dobro razumeo. Dobro je što je Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije praktično prihvatio dobru sugestiju i na neki način ublažio moguće negativne efekte sa mog člana 32.
Međutim, čekao sam da li ćemo dobiti odgovor kada se razmatrao ovaj član 32. i amandmani na član 32. koji su podneli drugi narodni poslanici koji su tražili brisanje. Tu pre svega mislim na brisanje stava 2.
Taj stav kaže – građevinski inspektor će doneti bez odlaganja rešenje o rušenju objekta ako rešenje o rušenju objekta nije doneto i ako utvrdi da se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole posle 11. septembra 2009. godine. Šta se dešava? Pitao sam, nisam dobio odgovor.
Dobio sam odgovor na Odboru da se to i onako neće sprovoditi. Šta se dešava ukoliko je neko završio 98% objekta do tog 11. septembra 2009. godine, ukoliko je do 11. marta 2010. godine podneo zahtev za legalizaciju?
Onda je završio objekat i na primer učinio one radove koji se tiču sprečavanje nastanka moguće štete po susedne objekte, opšivku oluka krova, postavljanje gromobrana da voda ide, da ne podlokava susedni objekat ili bilo šta drugo. To su radovi koji su završeni nakon ovog roka, a kaže se u stavu 2. da će se doneti rešenje o rušenju objekta, čak ne deo objekta, nego objekta. Pretpostavljam da tu misle na deo objekta, ne na ceo objekat, ali šta to znači ukoliko je neko digao gromobran da zaštiti svoj objekat i objekte pored? Da li to znači da će se rušiti taj gromobran, a onda davati nalog da se diže gromobran, pošto mora da se zaštiti taj objekat, a to je na primer urađeno nakon ovog roka? Na to nismo dobili odgovor svi ti na odboru ni na plenarnoj sednici kada je bilo u načelnoj raspravi, niti sada kada razgovaramo o amandmanima.
Ovo postavljam kao pitanje zato što je moguće da će se desiti potreba za tumačenjem u postupku sprovođenja, odnosno primene ovog zakona. Zbog toga ukazujem, neinsistiram, ako sada ne možete da mi date odgovor, ali razmislite u nekom narednom periodu na koji način ćemo dati uputstvo, tumačenjem ili bilo šta. Bilo bi lepo ukoliko bi zakonodavac imao tumačenje na plenarnoj sednici, a ne predstavnici izvršne vlasti da tumače propis koji ćemo mi ovde doneti.
U tom smislu smatram da neke takve nedoumice treba raspetljati, razjasniti i reći šta se radi u vezi tih građevinskih radova. Ponavljam tih građevinskog radova koji su u svakom slučaju potrebni radi sprečavanja nastanka štete, jer to je nešto što je nužno, a evidentno je da je urađeno posle roka od tog septembra 2009. godine.