Poštovane koleginice i kolege, naš kolega Nenad Konstantinović je podneo amandman na član 2. Predloga zakona, isto tako je podneo amandman na član 3. koji su vezani, a radi se o sledećoj situaciji.
Očigledno je da sam Predlog zakona, bez obzira na određene obaveze iz jedinstveno metodoloških pravila za izradu propisa u pogledu sadržaja obrazloženja gde u članu 59. je predviđeno da sam zakon ima analizu efekata propisa. Mislim da, u tom delu nije sagledana ukupna situacija koja može da nastane na terenu, odnosno u pojedinim delovima Srbija u pogledu mogućnosti overe, odnosno sačinjenja ugovora o prometu nepokretnosti. Jer, da je analiza efekata propisa učinjena detaljno, istina za to ima još vremena ukoliko dođe do odlaganja primene ovog zakona za naredni period od godinu dana, ili za naredni period od šest meseci ukoliko se prihvati još jedan amandman gospodina Konstantinovića koji je predložio da se odloži primena ovog zakona do 1. septembra 2013. godine. Možemo da dođemo u situaciju da jednostavno poslovi za koji su zainteresovani građani i pravna lica ne mogu da budu obavljeni.
Uz sva razumevanja za potrebu da se na određen način stimuliše jedan broj potencijalnih kandidata za polaganje javnobeležničkog ispita i jedan broj kandidata koji pretenduju da budu nakon polaganja javnobeležničkog ispita i javni beležnici i da im se u tom smislu stvori izvesnost za obavljanje jednog obimnog posla koji bi obezbedio i solidnu egzistenciju za javne beležnike i njihove familije. Mislim da nemamo izanalizirane efekte propisa ukoliko ovog trenutka to stupi na snagu.
Da li ćemo imati situaciju da zbog objektivne nemogućnosti jedan deo Srbije ne bude pokriven javnobeležničkom službom. Šta tada raditi? Jer, ovog trenutka postoji mogućnost overe ugovora i taj deo opet nije detaljno izanaliziran, po pitanju overe potpisa na ugovorima ili overe ugovora u smislu sačinjenja javnobeležničkog zapisnika gde se ulazi i u sadržinu samog ugovora. Možemo da dođemo u situaciju da jednostavno u mestima gde objektivno ne može da se nađe javni beležnik, sa prebivalištem u mestu gde bi radio, u tim mestima gde sada postoje osnovni sudovi, gde postoje mesta gde može da se overi ugovor o prometu nepokretnosti, istina potpisi na ugovor o prometu nepokretnosti, ali taj ugovor o prometu nepokretnosti ukoliko je overen u sudu važi i može da izaziva efekte u pravnom prometu.
Ukoliko ne budemo imali javnog beležnika u nekom mestu u koju situaciju dolazimo? Da li ćemo delegirati određenog javnog beležnika da bi se posao za građane obavio, a sve to nije definisano u Predlogu zakona. Upravo zbog toga ovaj problem vidim, znači i ovde ga kao problem kandidujem za sve vas i za izvršnu vlast, za predstavnike ministarstva, za predstavnike Vlade Republike Srbije, na koji način ćemo kada zakon počne da se primenjuje, kada budemo imali 100 javnih beležnika i kada budemo imali komoru, da li ćemo imati 300 javnih beležnika ili više od 300 javnih beležnika, i da li će tih 300 javnih beležnika da budu tako geografski raspoređeni da u svakom mestu gde je sada osnovni sud i gde može da se overi ugovor o prometu nepokretnosti da imamo i javnog beležnika. Ukoliko nemamo, to je problem.
To je problem koji nemamo izanalizran, jer u tom delu nemamo analizu efekata propisa. Moguće da ovog trenutka to nije bilo moguće izanalizirati, ali to treba i jasno reći, da možda nemamo ovog trenutka dovoljno inputa da to uradimo, a ovaj zakon izglasamo kao prelazno rešenje dok sve te probleme prateće ne rešimo, ali da budemo svesni šta može da nam se desi.
Smatram da u svakom slučaju ukoliko prihvatite drugi amandman gospodina Konstantinovića i odložite primenu ovog, odnosno početak primene zakona odredite za 1. septembar 2013. godine, onda ćemo imati potrebe da uradimo do 1. septembra. Ukoliko prihvatite predlog Vlade da se to odloži do praktično 1. marta 2014. godine opet će nas sačekati taj posao. Taj posao nas čeka da rešimo kao problem u narednom periodu.
Znači, u tom smislu ne vidim sam ovaj tekst Zakona o javnom beležništvu i sa ovim izmenama koje su predložene, naročito ukoliko te izmene budu usvojene u smislu da samo javni beležnik može da u formi javnobeležničkog zapisnika sačinjava ugovor o prometu nepokretnosti. Da li smo sagledali sve što je moguće da se pojavi u praksi? Smatram, da predlog gospodina Konstantinovića je koristan, znači da ovog trenutka ne isključujemo mogućnost da i osnovni sud overava ugovore o prometu nepokretnostima, a da možda u nekom narednom periodu do bilo 1. marta iduće godine, bilo do 1. septembra ove godine ili nekog drugog datuma kada bude taj datum za primenu zakona, da do tada ukoliko idemo sa predlogom da samo javni beležnik ovo može da radi, da rešimo sva pitanja, da nijedan građanin ne dođe u situaciju da ne može da overi ugovor o prometu nepokretnostima.

Da.

Smatram da je dužnost svakog narodnog poslanika da, ukoliko vidi problem, da ga iznese odmah i da ga podeli sa svima koji mogu da doprinesu rešavanju određenog problema. Ne tvrdim da svako može odmah da izanalizira sve moguće efekte, propise koji biva donet, jer kada ulazite u proces donošenja zakona, vi morate da imate "ekstante" analizu, znači šta će se desiti. Dalje, kada se izglasa zakon, kada počne da se primenjuje, imate "ekspost" analizu koji efekti su donetog propisa i gde su uska grla. Ukoliko je moguće da nešto ancipiramo, da unapred vidimo, predvidimo, vidimo određene rizike, u redu je da ih odmah podelimo i da stignemo do rešenja.
Činjenica je da ovog trenutka važi i član 181. osnovnog teksta zakona. Tu se kaže – po isteku od dve godine dana, početka primene ovog zakona, pravni poslovi iz člana 83. stav 1. tačka 1. ovog zakona mora biti sačinjen u obliku javnobeležničkog zapisa ili overen, u skladu sa članom 93. ovog zakona. Tu se radi o prometu nepokretnosti, između ostalog, to je u tački 1. – ugovori o raspolaganju nepokretnostima, znači, može i javnobeležnički zapis, ali i overa u skladu sa članom 93. Od sada će morati javnobeležnički zapis.
Ne vidim da ni sadašnji tekst zakona, ni predlog izmena i dopuna sadrži sva razjašnjenja koja su potrebna da bi se zakon nesmetano primenjivao. U članu 1. predloga zakona, koji smo upravo pošli, ali vezan je sa ovim, imamo da javni beležnik mora imati prebivalište na području opštine odnosno grada koji je u odluci napisan. Nije predviđeno, a to bi trebalo detaljno i jasno, čak i jezički napisati, da ukoliko se javni beležnik određuje za jednu, dve, tri opštine, da tada može da ima prebivalište na području jedne od te tri opštine koju pokriva ili smo svesni da će svaka imati svog javnog beležnika, što opet treba na određeni način definisati.
Smatram da ni u dosadašnjem, ni u ovom predlogu taj deo nije preciziran i upravo zbog toga je moja diskusija, predlažem da se razume kao doprinos budućim rešenjima koja, svestan sam da ne postoji mogućnost da danas rešimo. Nisam bio obavešten o današnjoj sednici odbora, jer određeni predlozi koje sam imao, čak u pisanoj formi, iz proceduralnih razloga nismo bili u poziciji da predložim, da odbor bude predlagač tako nečega.
Šta vam govorim, sad se opet vraćam na član 2, odnosno na član 82. stav 1. tačka 5), gde su sada ugovori o raspolaganju nepokretnostima, briše se onaj deo – lica koja su poslovno nesposobna. Znači, ugovori o raspolaganju nepokretnosti ne primenjuje se ono što je sada važilo po članu 181. osnovnog teksta zakona. Znači, mora u obliku javnobeležničkog zapisa, mora javni beležnik, ne samo da overava potpis nego i sadržinu. Ako overava sadržinu, moramo da budemo svesni svega onoga što može to da prouzrokuje. O tome ću detaljnije razgovarati kada budemo razgovarali o članu 3. predloga zakona.

Vezano i za ove teme koje je otvorio i gospodin Neđo Jovanović, naš uvaženi kolega iz Užica, advokat, pominjući mogućnost, što je i gospodin ministar pomenuo realnu situaciju koja je predviđena u članu 17. po pitanju određivanja službenog područja, upravo u tom smislu sam diskutovao, da ukoliko neki javni beležnik pokriva područje više opština, zašto mora da ima prebivalište tamo gde je službeno sedište? Zašto ne može da ima prebivalište na celom području delatnosti tog javnog beležnika? Znači, ako ima zvanično sedište u jednoj opštini, a pokriva tu opštinu i susednu, on ne može u susednoj opštini da ima prebivalište.
Da li me shvatate koji problem kandidujem da ga rešimo u narednom periodu do početka primene Zakona o javnim beležnicima? Ne možemo sada da ga rešimo.
Nisam imao mogućnost da dođem na Odbor za pravosuđe gde sam hteo da o tome diskutujem i da predložim rešenje, ali u svakom slučaju to ćemo imati na neki način ako se opredelimo da ima javni beležnik prebivalište na području za koje je zadužen.
Zašto insistirati na mestu gde je službeno sedište ukoliko pokriva dve, tri opštine koje su u krugu od deset kilometara ako već ima stan, porodicu, deca mu idu u školu itd? On sada treba da menja iz osnova način života i da se seli tri ili pet kilometara dalje da bi zadovoljio zakonski uslov, a možda je idealan javni beležnik po pitanju kvaliteta, poštenja, vrednoće, svega toga što bi trebalo da bude?
Hajde da vidimo da te stvari rešimo na način da omogućimo što bolju konkurenciju potencijalno dobrih javnih beležnika i da omogućimo ovo što smo rekli. Daj da nađemo i moguće prelazno rešenje, odnosno da porazmislimo o tome da ukoliko sagledamo da ne možemo da pokrijemo 300 javnih beležnika raspoređenih kako treba i da napravimo mrežu preko cele Srbije, da dozvolimo makar mogućnost overe u smislu člana 93. osnovnog teksta Zakona o javnom beležništvu dok ne izaberemo javnog beležnika za svako područje u Srbiji.
To je problem. Ne moramo danas da ga rešimo, ali da ga rešimo do trenutka primene. Ako nemamo rešenje, vratimo situaciju da bar overu ugovora može da radi i sud tamo gde nema javnih beležnika. To je bio moj predlog amandmana koji nisam stigao da predložim Odboru da predloži, da u mestima gde ne budemo imali javnog beležnika iz bilo kog razloga, za takav slučaj, ako nemamo drugo rešenje ili ukoliko nemamo mogućnost delegiranja javnog beležnika odavde da ide na drugo mesto i da radi makar dan u nedelji ili kako bilo, da građani ne budu oštećeni. Hvala.

Dajem samo kao primer dve opštine, npr. Opovo i Kovačica, u Banatu.
Jedan beležnik treba da pokrije pretpostavljeni slučaj, područje i opštine Opovo i opštine Kovačica. Sedište mu je određeno u opštini Kovačica. Zašto ne može javni beležnik da stanuje u Opovu, a da pokriva područje i Opova i Kovačice? U tom smislu sam član 1. komentarisao iz najbolje namere da kada budemo imali beležnika i za Opovo i za Kovačicu, super, ali do tada da ne isključujemo mogućnost, ili da ne teramo čoveka iz Opova da mora da putuje, odnosno da stanuje u Kovačici, ukoliko mu je cela porodica u Opovu. To možemo da projektujemo za bilo koje mesto u Srbiji.

U ovom delu amandman uvaženog kolege Nenada Konstantinovića iz poslaničke grupe DS shvatam kao doprinos da se sagleda osnovni problem. Znači, nije problem da li imamo jednu, dve, tri komisije ili 40 komisija za polaganja javnobeležničkog ispita, nego na koji način omogućiti i stimulisati veći broj ljudi da se prijavi i da uđe u konkurenciju za javnobeležničku funkciju.
Mislim da je razjašnjenje svih ovih pitanja koje smo ovde kandidovali da se reši, na koji način će funkcionisati javnobeležnička funkcija u narednom periodu, da će biti, ukoliko sve te probleme rešimo i imamo konkretan zakon koji će biti primenljiv, u tom smislu imaćemo dovoljno kandidata i tada će manje biti važno da li imamo jednu, dve, tri ili više komisija.

Gospođo predsedavajuća, smatram da je prekršen član 27. i član 109. Poslovnika Narodne skupštine, jer iznošenje mišljenja, naročito od strane predsednika poslaničke grupe, ovde, u Narodnoj skupštini, ukoliko za to se trpe sankcije, i to sankcije ne samo kao upozorenje, nego i sankcije podrazumevaju određenu novčanu kaznu, na određeni način rušenje autoriteta, pokušaj rušenja autoriteta onoga ko zastupa interese građana, mislim da uopšte ne ide u dobrom pravcu naš parlamentarizam.
Ako se predstavniku, i to predsedniku poslaničke grupe, najveće opozicione stranke, praktično zabranjuje da iznese politički stav, koji po mišljenju predsedavajućeg je van teme dnevnog reda, a tiče se uopšte svega onoga što je u nadležnosti Ministarstva pravde, što je u nadležnosti onog ministarstva koji je inicijator sačinjena materijala koji je bio razmatran na Vladi, jer i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu jeste predložen od strane Ministarstva pravde, Vladi Republike Srbije, a Vlada Republike Srbije je taj zakon, praktično gurnula u proceduru ovde pred Narodnu skupštinu.
U svakom slučaju, ukoliko se govori o temama koje se tiču pravosuđa, ne može biti govora da je van dnevnog reda. U tom smislu, molim vas da još jednom preispitate tu odluku, jer bez obzira što ste je izrekli, smatram da ni na koji način ne može da doprinese…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Samo da završim misao, da ne može da doprinese razvoju parlamentarizma u Srbiji, čak mislim, naprotiv.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu. Činjenica je da je Narodna skupština u proteklom periodu nekoliko puta razmatrala sam tekst Predloga zakona o javnom beležništvu, činjenica je da osim samog vremena kada će se primenjivati Zakon o javnom beležništvu, što se predviđa predlogom zakona da će biti od 1. marta 2014. godine, ima još nekoliko izmena koje bi trebalo da na određeni način unaprede sadašnji tekst zakona.
Međutim, činjenica je da, osim dobre namere svih onih koji su učestvovali u predlaganju zakona, koji su predlagali dosadašnje izmene i dopune, dobrih namera onih koji su podneli ovaj predlog zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu, činjenica je da se ovde radi, kako je ministar, rekao citirajući me sa odbora, da se radi o pionirskom poduhvatu, pokušaju uvođenja javnog beležništva uopšte u naš sistem.
Mi znamo da je nekih desetak godina pre Drugog svetskog rata uveden javnobeležnički sistem. Tada su postojali kraljevski javni beležnici, istina, samo u dve banovine, koliko znam iz istorije. To je određeno iskustvo koje naš pravni sistem ima sa javnim beležništvom, govorim u smislu pravne određene istorije.
Činjenica je da je javnobeležnički sistem prihvaćen u mnogim zemljama u Evropi. Mi smo praktično na kraju celog tog procesa uvođenja javnog beležništva u Evropi, ali se nadam da ćemo biti u prilici kada napravimo sistem da se ne suočimo sa onim problemima koje su imale zemlje u okruženju, u pogledu samog vršenja dužnosti javnobeležničke službe. Činjenica je da je u određenim susednim zemljama od strane pojedinaca dolazilo do određenih kršenja zakona i negativnih pojava.
U tom smislu, treba da budemo svesni da je jako teško sve ovo, u pogledu zakona, podzakonskih akata i svega onoga što prati uvođenje javnobeležničkog sistema, na određen način kvalitetno uvesti. U tom smislu, odajem priznanje onima koji su predložili sam zakon o javnom beležništvu i onima koji su u dosadašnjem periodu učinili napor da budu usvojeni i Pravilnik o javnom beležničkom ispitu, Pravilnik o dopuni Pravilnika o javno beležničkom ispitu sa Programom za polaganje javnobeležničkog ispita, Pravilnik o privremenom broju javnobeležničkih mesta i službenim sedištima javnih beležnika i javnobeležničkim mestima, Pravilnik o javnobeležničkoj kancelariji i radnom vremenu javnog beležnika itd.
Znači, pokušano je da se na određeni način, ugledanjem na zemlje u okruženju i njihova iskustva, a primenjivanjem takvih nekih iskustava na našu zemlju, stigne do uslova da se izaberu, a pre svega da se osposobe ljudi koji će obavljati javnobeležničku funkciju i da se ceo sistem javnog beležništva ustanovi na onaj način koji će pre svega služiti građanima. Jer, u Srbiji u centru interesovanja društva treba da bude građanin, čije potrebe moraju biti zadovoljene i kome treba pružiti bolju pravnu zaštitu, kao i pravnim licima, da se poboljša pravna sigurnost u zemlji i time pomogne jačanje vladavine prava. Upravo je to glavni razlog zašto se i u proteklom periodu i sada čine pokušaji i od Narodne skupštine da doprinese stvaranju takvih uslova, da i mi, ugledajući se na dobre pravne prakse i iskustva u okruženju, uredimo javnobeležnički sistem.
Davane su u proteklom periodu određene procene i meni je žao što prošli predlog zakona nije bio predložen od strane Vlade, već od strane samih poslanika, imajući u vidu resurse sa kojima raspolaže Vlada u smislu predlaganja zakona. Tada je od strane jednog broja poslanika predviđeno i predlagano da se produži rok za stupanje na snagu, upravo imajući u vidu da je teško izvući ceo red poteza, u smislu sprovođenja ispita osposobljavanja svih ljudi koji trebaju da obavljaju funkciju izbora samih javnih beležnika, formiranja komore i daljih poslova.
Samo podsećam da mi ovog trenutka imamo u državi Srbiji 55 pojedinaca koji ispunjavaju samo jedan uslov da bi bili javni beležnici, a to znači da imaju položen javno beležnički ispit. To ne znači da će svih tih 55 biti javni beležnici.
Druga stvar, ukoliko izvršimo analizu koliko državi Srbiji treba javnih beležnika, na 100.000 građana potrebno je minimum četiri javna beležnika, na milion građana minimum 40 javnih beležnika, a na oko sedam miliona ili više građana u Srbiji potrebno je 280 ili 300 javnih beležnika. Taj broj je verovatno i veći, imajući u vidu da postoji jedan broj opština sa malim brojem stanovnika, a sigurno je ideal uređene zemlje, uređene države da svaki građanin svake opštine ima mogućnost da u sedištu svoje opštine overi i ugovor o prometu nepokretnosti i ostale druge stvari koje treba da budu sačinjene u obliku javnobeležničkog zapisa ili gde treba da se sačini neka javnobeležnička isprava. Kada ćemo stići do minimum 300 ljudi koji zadovoljavaju kriterijume da budu javni beležnici, ukoliko do ovog trenutka imamo 55 takvih, ostaje da se pitamo.
Druga stvar, mislim da u dosadašnjem periodu nije izanalizirana jedna činjenica koja je prisutna, a to je da je lako u velikim sredinama, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, gde postoje fakulteti, gde postoji veliki broj visokostručnih ljudi, ljudi koji bi ispunjavali one druge uslove da bi uopšte polagali javnobeležnički ispit, a tu mislim na diplomirane pravnike sa položenim pravosudnim ispitom, koji bi mogli danas – sutra da budu javni beležnici. Imamo veliki broj opština koje su, setite se, pre izvesnog broja godina imale problem kako da pronađu diplomiranog pravnika, čak i bez položenog pravosudnog ispita, da bi mogle da ispune funkciju da sekretar skupštine opštine bude diplomirani pravnik.
Ukoliko pravimo javnobeležnički sistem kako treba, treba da imamo u vidu i taj problem – šta ćemo sa onim malim sredinama gde objektivno država ima određenu obavezu da građaninu obezbedi da javni beležnik, odnosno da bude omogućena overa javnobeležničke isprave i sačinjenje javnobeležničkog zapisa? Mislim da su to teme koje nas tek očekuju u narednom periodu. To je tema koja nas očekuje na Odboru za pravosuđe. Očekujem to i u razmatranje ovde na plenumu, jer bio bih najsrećniji ukoliko bi ovakav predlog zakona, bez obzira da li je usvojen sa amandmanima, a nadam se da će biti usvojeni korisni amandmani, naročito amandmani koje je podnela DS, ali bez obzira, jer i najidealniji zakon, ukoliko ga ovde izglasamo, nisam siguran da u potpunosti korespondira sa praktičnom situacijom koju imamo u Srbiji.
Upravo zbog toga vas pozivam da tokom današnje rasprave, a naročito u periodu koji nas čeka, pronađemo načine na koje možemo da obezbedimo da i u malim sredinama i u sredinama gde ne postoji zainteresovanih diplomiranih pravnika, ili diplomiranih pravnika sa položenim pravosudnim ispitom, da uopšte polažu javnobeležnički ispit, ili da se danas-sutra pojave kao kandidati za javnog beležnika, ili da budu izabrani za javnog beležnika.
Mislim, da tog problema ovog trenutka nismo svesni. Istina u ovom predlogu zakona učinjen je određen pokušaj da se obezbede još određeni poslovi za potencijalnog javnog beležnika u smislu stimulisanja svih onih potencijalnih polagača javnog beležničkog ispita i potencijalnih kandidata za obavljanje javnobeležničke funkcije. Samim tim time što će se opisati šta će taj javni beležnik još moći da radi ili šta će samo javni beležnik moći da radi, da neće biti dovoljna stimulacija da se obezbede uslovi za kvalitetno obavljanje javnobeležničkih funkcija, naročito u malim sredinama.
U tom smislu vas pozivam da ova današnja rasprava bude podstrek za analizu šta sve treba uraditi u narednom periodu, da osim ovog jednog dela koji nas očekuje u narednom periodu da vidimo na koji način možemo da stimulišemo veći broj ljudi. Da ispit bude takav koji će obezbediti da kvalitetni pojedinci prođu, da ispit bude lišen trik pitanja ili nekih takvih pitanja koja će bez ozbiljnog razloga eliminisati jedan broj kandidata.
Ali, da bude ispit takav koji će na adekvatan i merljiv način moći da pre svega odgovori zahtevima građana Republike Srbije, da oni koji stvarno ispunjavaju uslove što se tiče znanja i što se tiče mogućnosti i perspektive, da će ti ljudi razumeti šta je suština obavljanja javnog beležničkog posla i biti dobri javni beležnici sutra nakon polaganja ispita. Da će to biti praktično jedan od poteza koji treba da doprinesi u krajnjoj liniji stvaranju uslova da i Srbija bude jedna od zemalja gde ćemo biti u prilici da rasteretimo sudove, onoga što nije preko potrebno da sudovi rade, a da se na adekvatan način zaštiti interes svakog građanina, svakog pojedinca, svakog pravnog lica i svakog kome usluga javno beležničke službe potrebna.
U tom smislu, pozivam vas da posebno razmotrite amandmane koji su na Predlog zakona podneli poslanici Demokratske stranke i da vidimo na koji način u narednom periodu, pre svega, radom u okviru Odbora za pravosuđe, pomognemo svim učesnicima u ovom odgovornom poslu da stignemo do što bolje uređene javnobeležničke funkcije u zemlji.
U svakom slučaju, očekujem i u ovoj današnjoj raspravi i u raspravi kasnije na Odboru po pitanju ovoga i u svim konsultacijama i eventualnim javnim raspravama po pitanju sprovođenja ovog zakona i pratećih podzakonskih akata stignemo do rešenja koji treba da budu u interesu građana. Hvala.

Gospodine predsedniče, smatram da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i u tom smislu smatram da je povređen član 107. Poslovnika, upravo zbog onoga što je moj prethodnik ovde izgovorio, a činjenica je da se u pogledu saglasnosti Predloga odluke sa pravnim sistemom, a ne sa Ustavom, nego samo sa pravnim sistemom izjašnjavao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a nije se izjašnjavao u pogledu toga da li je u saglasnosti sa Ustavom ili nije u saglasnosti sa Ustavom. Istina, na toj sednici Odbora predložio sam da se o tome ne raspravlja i predložio sam da Odbor oceni da ovo nije u skladu sa pravnim sistemom.
Druga stvar, u pogledu rada Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, smatram da je u redu da o tome govori predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a ne o nekim drugim stvarima koje su u nadležnosti drugih odbora.
Činjenica je da kada je predsednik Odbora rekao – ja predlažem da usvojimo sledeći izveštaj, čitajući izveštaj, jer ja sam insistirao da se pročita izveštaj. Tražio sam nakon toga da dobijem reč i da ukažem šta u tom tekstu izveštaja nije u redu. Na samoj sednici Odbora za pravosuđe nisam dobio reč da o konačnom tekstu izveštaja mogu da iznesem primedbe. Zbog toga je ovde pred plenum izašao izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu bez mogućnosti da bilo ko stavi primedbe na tekst izveštaja i da se o tome sam Odbor izjasni. To je ilustracija svega šta je rađeno na Odboru za pravosuđe. U tom smislu postoje svedoci sa sednice Odbora. Nadam se da postoje i stenogramske beleške, ali u svakom slučaju nije to baš tako kako je rečeno od strane prethodnika.

Prvo, da sam imao mogućnosti da, u vezi samog predloženog izveštaja od strane predsednika Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, objasnim šta u tom izveštaju ne valja, pretpostavljam da bi članovi odbora prihvatili moje mišljenje i da bi sasvim drugačiji izveštaj došao na plenum.
Činjenica je da u članu 57. Zakona o sudijama u Glavi četiri jasno stoje svi razlozi za prestanak sudijske funkcije. Tu se kaže: "Sudijska funkcija prestaje na zahtev sudije", to nije, " kada sudija navrši radni vek", to može da bude, "kada trajno izvrši radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije, kod onih koji se prvi put biraju, kada ne bude izabran na stalnu funkciju i kada bude razrešen". Apsolutno postoje samo dva razloga za eventualni prestanak mandata sudije, a samim tim i predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a to je kada sudija navrši radni vek ili kada trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije. Smatram da ni jedno, ni drugo ne postoji.
Druga stvar, ukoliko, a to ćete videti kada budemo konstatovali prestanak sudijske funkcije ili tužilačke funkcije, za bilo kog pojedinca za koga se izjašnjava Narodna skupština, predlagač svih tih odluka je Odbor za pravosuđe, bez obzira da li je neko konstatovao da su se stekli uslovi ili ne, ali ovlašćeni predlagač je skupštinski odbor. Ne može da bude VSS, ne može da bude bilo koja druga institucija.
Upravo zbog toga sam hteo da ukažem predsedniku Odbora za pravosuđe da ukoliko neko treba da predloži, to treba upravo taj odbor da predloži, ali nisam dobio reč, jer očigledno preti opasno da ukoliko neko nešto kaže drugačije da tada smeta. Ne želim da smetam, ali molim da se poštuje Ustav i zakon.

Ja sam tražio reč po članu 104. Poslovnika, gde nisam dobio po članu 104. pa sam tražio reč po članu 103. Poslovnika da bih ukazao na povredu člana 27. Poslovnika. Ako treba, mogu i da ih citiram, ali svi mi znamo dobro ta tri člana Poslovnika.
Naime, mislim da ne postoji ravnopravnost učesnika u ovoj raspravi, jer različiti odnosi po pitanju mogućnosti učešća na osnovu replika, na osnovu ukazivanja Poslovnika i zbog toga predlaže da svi u daljoj raspravi imamo ravnopravni odnos.
Inače, moram da ukažem na još jednu stvar, da u obraćanju gospodina ministra koji mi se direktno obratio, pa nisam dobio pravo na repliku, na određen način neprecizno su citirane određene odredbe kako Ustava, tako i zakona, i treba ukazati svima da odluka Ustavnog suda utvrđuje da odredba člana 102. stav 5. Zakona o sudijama nije u saglasnosti sa Ustavom.
Drugo, ne spada u izreku odluke Ustavnog suda. Nije obavezujuće za bilo kog pojedinca, može da bude upućujuće, ali ne u smislu obavezujućeg, jer da je obavezujuće, onda bi i obrazloženje Rezolucije o Kosovu, gde se u obrazloženju pominje Ustav KiM, gde se pominju zakoni koji važe na području pokrajine, to je protiustavno obrazloženje. Tada nam je rečeno, nema veze šta piše u obrazloženju Rezolucije, važna je izreka, važna je Rezolucija i preambula.
Ako je to tako i ovde mora da bude isti princip. Znači, obrazloženje ne važi. Samo još jedna rečenica, u članu 144. jasno je navedeno da jedino predsedniku VKS funkcija pre isteka mandata na koju je izabran može da bude na njegov zahtev, nastupanje zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije i razrešenjem, znači zakonom propisanih uslova. Upravo zbog toga, zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije, za svakoga je, isto kao i ovde.

Smatram da u svakom slučaju, ukoliko znamo, imamo pred sobom i svako od nas je dobio ovu knjigu, gde je ne samo Ustav, nego i Ustavni zakon, u Ustavnom zakonu u članu 7. jasno se govori – izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog suda izvršiće se najkasnije u roku od 90 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, pa kasnije i za sudije sve šta će i kako će biti.
U pogledu člana 144. Ustava, naš Ustav, iskreno se nadam da je pravljen da važi u čitavom nizu godina koje su pred nama, a ne za jednokratnu upotrebu, što kaže, da važi koliko traje veliki odmor. Znači, ukoliko taj Ustav važi u dužem vremenskom periodu, onda je normalno… Samo da završim.

Da, da, da. Moram samo da dovršim.

Nisam dovršio i objasnio zašto. Morate da mi dozvolite dva minuta da bih objasnio.

Evo o čemu se radi. Ako poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine, onda moramo da poštujemo da svaki narodni poslanik koji iole ozbiljno čita Ustav i Ustavni zakon, može da dođe do podataka.