Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  u predizbornoj kampanji sve stranke koje danas čine Vladu Republike Srbije, obećavali su bolji standard građana, manje siromašnih ljudi i veću zaposlenost. Činjenice u ovih šest meseci pokazuju upravo suprotno, danas građani u ovoj zemlji žive daleko gore nego pre šest meseci. Imamo veliku inflaciju i svakoga dana 353 ljudi gubi posao u ovoj zemlji, što je preko 10.000 mesečno.
Takođe, sve stranke su obećavale i departizaciju i depolitizaciju. Činjenice takođe pokazuju suprotno, da su to bila samo predizborna obećanja. Osnovni uslov da neko bude na funkciji u ovoj državi, onako kako to gleda Vlada Republike Srbije, upravo je partijska knjižica. To smo imali prilike da vidimo kada je postavljena visoka funkcionerka SNS za guvernera NBS, kada je za direktora "Kolubare" postavljen čovek koji ima iskustvo u pečenjari i partijsku knjižici SNS, kada je postavljen direktor PTT, kada je postavljen direktor "Srbijagasa". Takva praksa se sprovodi do lokalnog nivoa.
Na jednoj od prethodnoj sednici Vlade Republike Srbije, postavljeni su načelnici upravnih okruga, suprotno Zakonu o državnim službenicima. Bez obzira na činjenicu što je u januaru ove godine bio raspisan konkurs za načelnike okruga, gde su propisani uslovi u skladu sa Zakonom o državnim službenicima i sistematizacijom radnih mesta, a to je devet godina radnog iskustva u struci, sedmi stepen stručne spreme i položen državni ispit za rad u državnim organima, Vlada Republike Srbije je imenovala načelnike okruga, neke na period od pet godina, neke na kraći period, na predlog ministra pravde, gospodina Selakovića. Na taj način u zaječarskom upravnom okrugu je postavljen čovek za načelnika okruga koji ne ispunjava zakonom propisane uslove. Tačnije, nema devet godina radnog staža u struci, sedmi stepen i položen državni ispit.
Obzirom da je Vlada Republike Srbije to uradila na predlog ministra pravde, koji je u obavezi da poznaje Zakon o državnim službenicima, jer je on po Zakonu o državnim službenicima nadležan da Vladi Republike Srbije da predlog za načelnike okruga.
Želim da postavim sledeće pitanje gospodinu Selakoviću – svi postavljeni načelnici okruga na prethodnoj sednici Vlade, da li su i koje uslove iz Zakona o državnim službenicima i sistematizaciji radnih mesta ispunili? Da li su i kada završili sedmi stepen stručne spreme? Koliko godina radnog iskustva imaju u svojoj struci? Da li imaju položen ispit za rad u državnim organima?
Polazeći od pretpostavke da premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, nisu znali na sednici Vlade da glasaju za načelnike okruga koji ne ispunjavaju uslove, želim i njima da postavim sledeće pitanje. Ukoliko nije bilo dovoljno to što gospodin Selaković podržava desničarske organizacije, one koje prave spiskove nepoželjnih nevladinih organizacija i građana u ovoj zemlji, ukoliko nije bilo dovoljno to što se pridružio i dao podršku u vreme kada je to zabranjeno, ispred Narodne skupštine, da li je dovoljno premijeru i prvom potpredsedniku Vlade da predlože razrešenje gospodina Selakovića, iz razloga što ne poznaje zakon za koji je nadležan? Šta trebamo još da očekujemo i šta treba da uradi ministar Selaković još, da pokaže da nije sposoban da obavlja funkciju na koju je postavljen?
Složićete se da su i premijer i prvi potpredsednik Vlade, kada su imenovani, obećali da će smeniti ministre koji loše rade svoj posao. Smatramo i zato želim odgovor od premijera i prvog potpredsednika – kada će na dnevnom redu ove skupštine biti razrešenje gospodina Selakovića, iz razloga što ne poznaje zakon za koji je nadležan? Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, članom 22. Zakona o Fondu za razvoje je predviđeno da Vlada podnosi godišnji izveštaj o radu Fonda Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tim istim članom je predviđeno da ministarstvo nadležno za poslove finansija, na svakih šest meseci, izveštava Vladu o radu Fonda.
Predložili smo našim amandmanom da Narodna skupština Republike Srbije, nakon što Vlada razmotri izveštaj Fonda, nakon šest meseci, dostavi izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zaista je, kako da kažem, neprihvatljivo ovo obrazloženje Vlade Republike Srbije zbog čega nije prihvatila naš amandman, u kojem se kaže da se amandman ne prihvata, obzirom da šestomesečni izveštaj predstavlja trenutno stanje poslovanja Fonda, koje može biti značajno izmenjeno u drugom delu godine i da je iz tog razloga nepotrebno opterećivati Narodnu skupštinu za razmatranje šestomesečnog izveštaja.
Smatramo da je baš potrebno da Narodna skupština dva puta godišnje razmatra izveštaj o radu Fonda. Time bi se postigla veća javnost u radu Fonda, time bi Narodna skupština Republike Srbije imala veću kontrolu nad sredstvima kojima raspolaže Fond za razvoj Republike Srbije.
Poštovani ministre, smatramo da možete da prihvatite naš amandman. Time nećete opteretiti Narodnu skupštinu i nas poslanike ovde, ukoliko, umesto jednom godišnje, dva puta godišnje razmatramo izveštaj o radu Fonda. Sami ste rekli u svom izlaganju malopre, da su u prethodnom periodu postojale zloupotrebe što službenog položaja, što kredita koje je davao Fond za razvoj. Smatramo da bi većom kontrolom u radu i većom kontrolom Narodne skupštine do takvih zloupotreba manje dolazilo. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, članom 22. predlaže se brisanje poreskog podsticaja za korisnike slobodnih zona koji se bave proizvodnom delatnošću. Godine 2011. donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit, koji nije utvrdio jasne kriterijume koji bi u vidu zaštitnih mehanizama sprečili moguće zloupotrebe. Tako piše u obrazloženju, pa iz tog razloga i zbog povećanja budžetskih prihoda predlaže se ukidanje ovakvog poreskog podsticaja.
Ne smatramo da su ljudi koji posluju u slobodnoj zoni odgovorni što nema zaštitnih mehanizama za to da li će oni prekršiti zakon ili ne, ali smatramo izuzetno štetnim da se sada ukine takav poreski podsticaj, iz razloga što su neki investitori već tamo, kao u Pirotu, izgradili nove fabrike. Smatramo neozbiljnim i da država Srbija 2011. godine da poreski podsticaj, a 2012. godine takav poreski podsticaj ukine. Hvala.

Poštovani ministre, kada kažete da je to 2011. godine bio predizborni zakon, onda ćete se složiti sa mnom da su i vaši poslanici iz vaše političke stranke glasali za takav predizborni zakon.
Zaista smatram da mi šaljemo lošu poruku svim sadašnjim i budućim investitorima, da se u ovoj zemlji na svakih godinu dana menja stopa poreza, bez obzira što se ovde radi isključivo o subjektima koji posluju u slobodnoj zoni.
Rekli ste da time država ništa, tj. ti privredni subjekti neće da izgube, jer do sada nismo imali takvo poresko oslobađanje, pa onda ćete morati da se složite da država neće ništa ni da dobije, jer ako ti ljudi do sada nisu bili oslobođeni, onda kakva je svrha ukinuti taj porez. Znači, neće dobiti ni budžet Republike Srbije ni jednog jedinog dinara. Mi samo time, zaista šaljemo lošu poruku svetu.
Povećanjem poreza na kapitalnu dobit, sa 10 na 15%, takođe šaljemo jednu negativnu poruku, jer smo prethodno, u stvari vi ste to uradili, ne mislim vi lično, nego sadašnja Vlada Republike Srbije. Povećana je referentna kamatna stopa, povećan je PDV, sada podižemo porez na kapitalnu dobit. Kakvu onda mi poruku šaljemo svim investitorima? Da je ovo nestabilna zemalja za ulaganje svim domaćim i stranim investitorima.
Iz tog razloga, smatram da trebate da prihvatite naš amandman i pozivam poslanike da ga podrže u danu za glasanje. Hvala.

Liberalno demokratska partija takođe smatra da je loše ukinuti podsticaje za porez na kapitalnu dobit, koja je postojala za novoosnovane  firme koje posluju u  nedovoljno razvijenim područjima.
Svima nama je jasno da će svi veliki investitori, pa i oni manji, najradije ulagati svoja sredstva u Beograd, pored auto puta, ali, nažalost, Srbija je zemlja u kojoj imamo mnogo nerazvijenih područja. Sva ta nerazvijena područja nalaze se daleko od auto puta.
Gospodine ministre, jako dobro znate da je pristup iz tih nerazvijenih područja ka auto putu izuzetno loš zato što imamo i loš put i loš železnički saobraćaj. Šta je to što država može da ponudi investitorima, bez obzira da li su oni domaći ili strani, da svoj kapital ulože u nedovoljno razvijena područja?
Takođe moramo da budemo svesni činjenice da u tim nedovoljno razvijenim područjima uglavnom žive stariji ljudi. Oni mlađi uglavnom se sele ka Beogradu ili idu u inostranstvo. Da bi to sprečili neophodno je ulaganje u nedovoljno razvijena područja. Ovo oslobađanje je bilo jedan od motiv da investitori tamo ulažu. Ako sada i to ukinemo možemo očekivati razvoj samo centralne Srbije, Beograda i možda delimično Vojvodine. Jugoistočna Srbija može da zaboravi na svoj razvoj. U tom smislu smatram da Vlada Republike Srbije, tj. narodni poslanici treba da podrže ovaj amandman. Hvala.

Gospodine Dinkiću ovako kada kažete da je nula preduzeća, i tu se potpuno sa vama slažem, da je ostvarilo takav poreski podsticaj.
To treba da bude zabrinjavajuće i za vas i za Vladu Republike Srbije, da vi u nedovoljno razvijenim područjima nemate nikakvo oslobađanje po pitanju ukoliko su privrednici investirali u opremu. Šta nam to ukazuje? Pokazuje na to da se u nedovoljno razvijenim područjima vrlo malo investira, što znači da tamo imamo veliki broj nezaposlenih lica. Država neće ništa izgubiti ako ostavi ovu poresku olakšicu. Ako nije korišćena u 2012. godini možda će biti korišćena naredne godine.
Samim tim što se ukida olakšica, već u dva člana, zaista možemo da kažemo da u narednom periodu nećemo imati investiranje u nedovoljno razvijenim područjima. Smatram da je to jako loše za državu.

Poštovani predsedniče, gospođo ministarka, kolege narodni poslanici, mi u LDP smatramo da su železničke pruge u jako lošem stanju, da su uslovi pod kojima dajemo garancije za ovaj kredit, da je ovaj kredit sa veoma dobrom kamatnom stopom koji dobijamo od Evropske banke za obnovu i razvoj. Ali, izražavamo sumnju da su i Akcionarsko društvo Železnica Srbije sposobna da uopšte realizuje ove projekte koji stoje u obrazloženju iz razloga što se nalaze u takvoj situaciji, u kakvoj se nalaze, čijom voljom ostaje da se vidi i da ne samo da nisu sposobne da realizuju ovaj projekat, nego nisu sposobne ni da vrate kredit za koju država danas daje garancije. Pošto je država prvi garant kredita, onda će se sam krediti vratiti iz budžeta Republike Srbije.
Vi ste gospođo ministarka u pravu kada kažete, a to ste odgovorili jednom poslaniku, da ste kredit mogli da dobijete samo za one delove železničkih pruga za koju imate gotovu projektnu dokumentaciju. To je potpuno normalno da ni jedna banka, pa ni Evropska banka za obnovu i razvoj neće davati kredite za delove bilo kakvog infrastrukturnog projekta za koji nemamo potrebnu projektnu dokumentaciju.
U tom smislu, kao poslanik koji dolazi iz istočne Srbije, želim da vas upoznam sa situacijom koju možda ne znate, a to je da su železničke pruge u istočnoj Srbiji, mislim, jedne od najgorih pruga na teritoriji naše zemlje. Ovde ima dosta poslanika iz istočne Srbije, ima poslanika i iz vladajućih stranaka i veoma dobro znaju da je pre nekoliko godina se postavljalo pitanje da li će se ukinuti i putnički saobraćaj u tom delu Srbije. To na sreću nije urađeno jer pojedini meštani određenih sela ne mogu na normalan način i ukoliko nemaju železnički transport do opštine, dođu do prvog naseljenog mesta, konkretno Negotina, gde imaju zdravstvenu negu.
Ali, ono što sigurno ne znate i zato želim danas da vas upoznam sa time, da su opštine istočne Srbije zajedno sa opštinama iz Rumunije i Bugarske formirale evro region "Dunav 21". Taj evro region "Dunav 21" usvojio je jednu strategiju ekonomskog razvoja našeg dela Srbije, Bugarske i susedne Rumunije.
U toj strategiji pominje se i železnička pruga koja prolazi kroz istočnu Srbiju i cela strategija se ogleda u tome da se deo železničke pruge koji prolazi kroz istočnu Srbiju kod sela Mokrinja na teritoriji opštine Negotin spoji sa susednom Bugarskom, znači kod Vidina. Time bi se pospešio privredni i ekonomski razvoj istočne Srbije jer mi u industriji hemijskih proizvoda u Prahovu imamo veliku pretovarnu luku koja je od značaja za državu gde se sada ovom prugom vrši veliki transport ka Makedoniji.
Na ovaj način ukoliko bi se uradila projektna dokumentacija, a to je ono o čemu želi da govorim. Ukoliko su Železnice Srbije nesposobne kadrovski, znači nemaju dovoljno sredstava da urade projektnu dokumentaciju, smatram da Vlada Republike Srbije treba da učini napor s obzirom da su ove podržale, kroz evro region "Dunav 21" i susedna Bugarska, i Rumunija. Da napravite projektnu dokumentaciju kako bi u nekom od narednih perioda kada budemo davali garancije za železnicu i ta pruga u istočnoj Srbiji bila rehabilitovana. Na taj način omogućiti privredni razvoj istočne Srbije jer verujem da je ovoj Vladi kao i svakoj drugoj trebalo da bude jedan od prioriteta i deo Srbije iz koga ja dolazim jer smatram da svi treba da budemo građani istog reda u ovoj državi.
Potpuno se slažem da bez projektne dokumentacije ne možemo da dobijemo ni jedan kredit. Kao što smatram isto ono što je rekao i naš poslanik Bojan Đurić, da Železnica u stanju u kakvom je danas, kao akcionarsko društvo, nije u stanju da sprovede ovo za šta ćemo im dati garancije. Teret ovog duga će pasti na budžet Republike Srbije. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, juče smo imali prilike da čujemo od premijera Vlade RS da je ova Vlada za 100 dana uradila više nego sve prethodne vlade za mandat od četiri godine. I sa time mogu da se složim. Ni jedna vlada RS do sada Narodnoj skupštini nije predložila zakon koji kao posledicu ima da nakon izglasavanja radnici u javnom sektoru za manje od mesec dana stupaju u štrajk. Konkretno, radi se o Zakonu o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru. Liberalno demokratska partija oštro je kritikovala taj zakon i nije glasala za donošenje takvog zakona jer je zakon bio demagoški i sve ono što smo imali prilike da čujemo u ovoj sali ukazivalo je na činjenicu da tim zakonom treba da napravimo uštede u budžetu time što će maksimalna plata i zarada biti 165.000, kao da svi radnici u javnom sektoru su direktori ili šefovi pa imaju tako velike plate.
Mi u LDP zalagali smo se i zalažemo se i danas za reformu javnih preduzeća, za utvrđivanje monopolista, a ne da se sva javna preduzeća i ustanove svrstaju u isti koš. Da je to demagogija govori i činjenica da nemamo departizaciju urađeno iako je to bilo predizborno obećanje u javnim preduzećima, već imamo činjenicu da se npr. za direktora "Kolubare" postavlja čovek koji je ranije držao pečenjaru.
Koje su posledice ovog zakon? Posledica je ne samo što direktor ima smanjenu platu, to je u redu, posledice su sledeće – da radnici sa najnižim primanjima imaju smanjenu platu za čak 40%, tako kuvarice, portiri, vozači danas po ovom zakonu primaju platu od 18.400 dinara, koja je ispod republičke minimalne zarade. Da li je to bio cilj ovog zakona? Da li mere štednje treba da osete samo najugroženiji građani? Ako se uzme u obzir činjenica da kod državnih službenika i nameštenika u celom javnom sektoru koeficijent za obračun plata je uračunat i topli obrok i regres onda možemo da kažemo da čistačice, kuriri, portiri za svoj rad mesečno primaju u stvari 9.000 dinara. Zato postavljam pitanje gospodinu Mlađanu Dinkiću – koji je to koeficijent toplog obroka i regresa sadržan u koeficijentu osnove plate prema delatnostima iz Uredbe o koeficijentima za obračun plate zaposlenih u javnih službama, kao i u čl. 13. i 43. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika?
S obzirom da je na čelu Socioekonomskog saveta imenovan premijer Ivica Dačić, koji je tom prilikom izjavio da se zalaže za principe jačanja socijalnog dijaloga, očekujem da će mi odgovoriti na sledeće pitanje – da li je ostvaren dijalog tripartitnog tela pre donošenja ovog zakona obzirom da zaposleni iz javnog sektora štrajkuju? Da li je to rezultat principa jačanja socijalnog dijaloga i da li je ovo jedna od mera štednje, i ako jeste koje će efekte ostvariti obzirom da se ta mera odnosi na najugroženije radnike ili ćemo imati više socijalno ugroženih radnika koji će pasti na teret države? Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, obzirom da Odbor nije prihvatio, odnosno dao je Skupštini predlog da odbije ovaj amandman bez ijedne reči obrazloženja zbog čega amandman koji sam podnela u ime LDP nije prihvaćen.
Kada smo govorili o tekstu zakona u načelu, govorila sam o tome da Zakon o matičnim knjigama je matični zakon i da procesni zakon ne može da uvodi nove termine koji nisu definisani Zakonom o matičnim knjigama.
U član u 71a. u vašem predlogu teksta – dokazuje se rođenje. Nema potrebe da se dokazuje rođenje, jer čovek podnosi zahtev i vidi se da je rođen. Zakon o matičnim knjigama kaže da se dokazuje činjenica rođenja, a to su vreme i mesto rođenja. Iz tog razloga smo u potpunosti dali predlog da se izmeni član 71a. i to stav 1. i stav 2.
Takođe smo u članu 71v. dali predlog da se reč – lica briše, a da se dodaju reči – pod kojim je lice poznato. Naravno da je to bilo potrebno da odbor prihvati, jer ukoliko živite u maloj sredini svi znaju da ste Sreten Đokić i ne možete tražiti da budete Dobrivoje Petrović. Iz tog razloga smo tražili da se član 71v. dopuni rečima – pod kojim je lice poznato.
Takođe, u članu 71g. dodali smo reči – ne može biti duže od 30 dana, jer ste vi vašim predlogom zakona u članu 71z. propisali da je rok za donošenje rešenja za utvrđivanje činjenice rođenja 90 dana od dana podnošenja predloga i da se taj rok može produžiti najviše za 30 dana samo ako je doneto rešenje o zastoju postupka zbog sumnje da je lice imalo boravište u stranoj državi. Samim tim smatram da smo ovim svojim predlogom u skladu sa vašim članom iz člana 71z. kvalitetnije rešiti ovaj član 71g.
Na kraju, predlog se odnosio i na član 71ž. gde predlagač kaže da je lice imalo boravište. Dali smo predlog da se kaže – lice je boravilo. Zakon o prebivalištu definiše šta je boravište i boravište je mesto u kome građani privremeno borave van mesta prebivališta u Republici Srbiji duže od 90 dana., to je definisano članom 5. Zakon o prebivalištu, pri čemu je građanin dužan da prijavi boravište nadležnom organu po mestu boravišta u roku od osam dana od dana dolaska u mesto boravka.
Pošto niste usvojili ovaj amandman, a zakonom ste definisali da to lice treba da ima boravište, ono pred sudom neće moći da ostvari svoja prava, jer će sudija sigurno tražiti potvrdu o boravištu. Za potvrdu o boravištu kada odete u MUP potrebno je prijava boravišta koja se podnosi lično na propisanom obrascu, pri čemu je potrebno priložiti sledeća dokumenta – važeću ličnu kartu podnosioca zahteva, dokaz da će lice boraviti na adresi na kojoj prijavljuje boravište tj. izjavu vlasnika stana i dokaz o uplaćenoj naknadi na ime republičke administrativne takse za prijavu boravišta. Ova lica koja nisu u pravnom sistemu, nevidljiva lica, ne mogu da imaju potvrdu o boravištu jer nemaju ličnu kartu. Iz tog razloga smo podneli amandman i smatrali da je svrsishodno da termin – boravište, koji postoji u Zakonu o prebivalištu, zamenimo rečima – da je lice boravilo, da se ne bi koristio termin jer procesni zakon ne može da menja termine koji su već dati nekim matičnim zakonima.
Imali smo prilike da čujemo da će se menjati mnogi zakoni zbog ovog zakona. Valjda je dovoljno bilo da ovaj zakon upodobimo sa Zakonom o matičnim knjigama , sa terminima iz tog zakona i sa terminom iz Zakona o prebivalištu, nego da sada to naknadno radimo.
Iz tog razloga je LDP i rekla da ovo nije najpogodniji način da se problem ovih lica reši dopunom Zakona o vanparničnom postupku, nego da je najcelishodnije rešenje bila dopuna Zakona o matičnim knjigama sa posebnim poglavljem koje bi govorilo o svemu ovom što vi govorite ovde u tom predlogu zakona.
Zaista mi je žao i ne shvatam zašto ste mi odbili amandman, pogotovo bez ijedne reči obrazloženja. Zahvaljujem.

Gospodine Cvijan, mene niste ubedili da postoje dovoljno dobri razlozi zašto niste prihvatili amandman.
U članu 71a. kažete da lice, koje nije upisano u MKR, a vreme i mesto svog rođenja ne može da dokaže na način predviđen propisima kojima se uređuje vođenje matičnih knjiga, može sudu podneti predlog za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, pa u zagradi dokazivanje rođenja.
Znači, to lice, koje živi u Srbiji, mora da ode prethodno u opštinu, u matičnu službu, tako ste definisali stavom jedan, i da prvo probra da se upiše, pa tek onda, ukoliko bude odbijeno, ima pravo na vanparnični postupak. Nigde niste napisali da takva lica ne moraju da idu u matičnu službu. To ste definisali isključivo stavom jedan, člana 71a. Znači, vi šaljete u opštinu, oni podnose zahtev, Zakon o matičnim knjigama je potpuno jasan na koji način se radi takav naknadni upis, zato imate ove rokove, i tek onda to lice ide u sud.
Vi kažete da ta lica žive kao nomadi, mislim da sam vas tako razumela, i da su svi zakoni podjednaki po našem Ustavu. Zaista ne vidim razlog, ni jedan valjan razlog, da ukoliko neki zakon definiše neki termin, sada mi dopunom zakona o vanparničnom postupku uvodimo neki drugi termin. Znači, vi ćete onda Zakon o matičnim knjigama, umesto činjenice rođenja, da ćete izmeniti ceo zakon o matičnim knjigama terminom dokazivanja rođenja. Jednostavnije je bilo da ovde kažete "činjenica rođenja" i problem bi bio rešen. Mi ništa nismo komplikovali u odnosu na vaš zakon, izuzev što smo samo stavili termine koji se koriste u Zakonu o matičnim knjigama.
Kada kažete boravište, kako će sudija u vanparničnom postupku, on mora da traži potvrdu boravišta koje to lice nema. Drugo, zaista smatram da je najcelishodnije bilo, kada već lice šaljete u opštinu kod matičara, da ste uveli posebno poglavlje u Zakonu o matičnim knjigama i nikakav problem ne biste imali. Matičari bi taj posao završili kvalitetnije i bolje. Mislim da je pravno
nevidljivim licima daleko jednostavnije da odu u opštinu i završe posao, nego da se pojavljuju na sudu. Za njih je to daleko strašnije i teže i pretpostavljam da se takva lica i plaše suda.
Drugo, u obrazloženju zakona ste naveli da nisu potrebna sredstva. Tada sam vam rekla da su i te kako potrebna sredstva za veštačenje, koje ćete morati da opredelite sudovima i plus ćete sudove da zatrpate, ovde ste rekli sa 7.000 predmeta, a posle je neko na konferenciji za novinare rekao za 20.000 predmete. To sada prevazilazi više i onih 100 miliona potrebnih iz budžeta Republike Srbije, nego ćemo doći do 300 miliona.
Smatram da ste trebali da prihvatite naš amandman. Šta je loše, ako kažemo da je lice boravilo? Ono danas može da boravi u Negotinu, a sutradan može da boravi u Leskovcu, ali ono nema potvrdu o boravištu. Sada se pitam – kako će sudija u vanparničnom postupku, kada vi uvedete termin boravište, da identifikuje to lice. On će tražiti potvrdu u skladu sa zakonom. Da li to znači da ćemo sada čekati izmenu Zakona o prebivalištu, izmenu Zakona o matičnim knjigama da bi sudije u vanparničnom postupku mogle da rade?
Zaista smo krajnje dobronamerno dali ovaj predlog da se ubrza postupak tim licima i ne vidim ništa strašno. Zašto niste hteli da prihvatite ovaj deo pod kojim je lice poznato? Ne može ono ako je poznato u nekom gradu da se zove tako i tako, da se onda prijavi pod drugim imenom. Zaista smatram da niste u pravu.
Smatram da je najcelishodnije, znači i dalje to tvrdim ispred LDP, najbrže, najefikasnije bilo da se izmeni Zakon o matičnim knjigama, jer to lice prvim stavom prvo šaljete u opštinu. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što obrazložim ova dva predloga zakona, i naš stav po tom pitanju, ja smatram da imam obavezu da ukažem na jednu činjenicu, a na koju je ukazao narodni poslanik LDP Bojan Đurić, na početku ovog zasedanja, a to je da je prekršen član 205. stav 2. Poslovnika Narodne Skupštine, jer nismo dobili od Vlade Republike Srbije tri dana pre dana za postavljanje poslaničkih pitanja, koji ministri iz Vlade neće biti prisutni.
Od predsednika Narodne Skupštine smo imali priliku da čujemo da on ima uveravanja da će sutra od 16,00 časova ovde biti svi ministri Vlade Republike Srbije, a vi ste nam pre sat vremena rekli da pojedini ministri sutra neće biti prisutni. To samo pokazuje kakav odnos Vlade Republike Srbije ima prema ovom domu, a ova Skupština, ovi poslanici su izabrali Vladu Republike Srbije, a nije Vlada Republike Srbije birala narodne poslanike.
Želim da kažem da je gospodin Đurić bio potpuno u pravu, da je prekršen član 205. stav 2. Poslovnika Narodne Skupštine i nadam se da se to neće ubuduće dešavati.
Što se tiče predloga ova dva zakona, mi smo imali prilike da čujemo za Zakon o javnom beležništvu, gde su mnogi narodni poslanici, pa i sam predlagač, govorili o notarima i da je to potrebno Srbiji. Mi na dnevnom redu uopšte nemamo taj zakon, Zakon je usvojen, nego imamo samo prolongiranje roka za primenu zakona. Od gospodina Đurića ste imali jasan stav LDP, da je ovde napravljena velika greška kod predlagača, koju morate da ispravite amandmanom, kako ne biste imali pravni vakum od nekoliko dana i pretpostavljam da ćete to usvojiti.
Što se tiče Zakona o vanparničnom postupku, koliko je predlagač kvalitetno dao ovaj predlog, govori i činjenica da smo mi 13. avgusta dobili jedan predlog od predlagača SNS, od njihovih poslanika, a 21. avgusta, posle svega, samo
osam dana, taj predlog je povučen iz procedure i dobili smo novi izmenjeni tekst. Taj tekst je bolji od onog predloga koji smo dobili 13. avgusta, što znači da su bile konsultacije, ali i dalje nije dovoljno dobar, i nije dovoljno dobar da pomogne ljudima koji su bez osnovnih dokumenata, ukoliko je to želja ovog parlamenta.
U obrazloženju zakona se navodi da Zakonom o matičnim knjigama, nije na zadovoljavajući način predviđen način upisa u knjigu rođenih odraslih lica, koja ne raspolažu potrebnim dokumentima, i čiji su roditelji nepoznati ili nedostupni, pa se takva lica upućuju na vođenje parničnog postupka.
Iz ove konstatacije, predlagač zakona izvodi zaključak da je neophodno izvršiti dopune Zakona o vanparničnom postupku, jer je on po svojoj prirodi najpogodniji.
Kojim stavovima i činjenicama predlagač kaže da je najpogodnija izmena Zakona o vanparničnom postupku, kojim stavovima i činjenicama se rukovodio, kada je taj postupak ocenio kao najpogodniji? To je trebalo da se obrazloži u Predlogu zakona.
Smatramo da je najpogodnije rešenje za ove građane kojih ima, čuli smo, negde oko 7.000, bilo rešenje da se izvrši dopuna Zakona o matičnim knjigama. Dopuna ovog zakona sa posebnim odeljkom bi bila najpogodnije, najefikasnije, najfunkcionalnije rešenje, pre svega za ta lica koja traže utvrđivanje činjenice vremena i mesta rođenja. Vi ste to pokazali, kao predlagač, članom 71a koji glasi: "Lice koje nije upisano u matičnu knjigu rođenih, a vreme i mesto svog rođenja ne može da dokaže na način predviđen propisima kojima se uređuje vođenje matičnih knjiga, može sudu podneti predlog za utvrđivanje vremena i mesta rođenja (dokazivanja rođenja)."
O čemu se zapravo radi? Naime, pred sudom u vanparničnom postupku ovo lice može da ostvari svoja prava, ali prethodno mora da ide u organ uprave, mora da ide u opštinu i matičnu službu. Ovo što ste napisali u obrazloženju zakona, u trećem odeljku, kažete: "Za pokretanje predmetnog vanparničnog postupka nije neophodno da postoji odluka organa uprave za vođenje matičnih knjiga o odbijanju zahteva za naknadni upis u MKR, s obzirom da će se činjenice vremena i mesta rođenja utvrđivati pred sudom", to apsolutno ne stoji u članu 71a, prvi stav. Ovde, u prvom stavu, vi kažete da takvo pravo ima samo lice koje nije moglo da ostvari svoje pravo pred nadležnim organom, a to je matična služba u svakoj opštini. To znači da ste dopunili Zakon o matičnim knjigama. To je za nas, pre svega, efikasno, funkcionalno i olakšali biste ovim građanima upis u MKR.
Na ovaj način vi ih prvo šaljete ponovo u organ uprave, šaljete ih kod matičara. Ne možete da kažete da će sud moći bez rešenja o dobijanju, jer tada niste rekli u članu 71a. da će moći da radi po tom predmetu. Kada ovo govorim, da je najpogodniji zakon bio Zakon o matičnim knjigama, pri tome imam u vidu i činjenicu da organ uprave, u smislu Zakona o opštem upravnom postupku, može upotrebiti sva sredstva podesna za utvrđivanje određenih činjenica, odnosno saslušanje svedoka i izjave stranaka, isprave i druga dokazna sredstva koja sadrže i ovaj predlog. Na ovaj način imaćemo pretrpane sudove sa jedno šest do sedam hiljada predmeta.
Što se tiče mesne nadležnosti iz člana 71b, smatram da ste to trebali malo bolje da definišete, jer ovako postoji opravdana sumnja da će jedno te isto lice, neću da pričam ovde ni o strancima, ni državljanima neke druge zemlje, nego ljudima koji su rođeni u Srbiji, moći svoje pravo da ostvari u nekoliko opština pod različitim imenima i prezimenima i sa različitim matičnim brojem, jer na osnovu čega će nadležni mesto-nadležni sud znati da li se to lice, npr. dana upisalo u Negotinu, a za 15 dana u Leskovcu. Iz tog razloga smatram da je predlagač trebalo ovaj član 71b. bolje da definiše.
Dalje, rekli ste i ovako, u obrazloženju zakona navodite da za sprovođenje istog nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, a članom 71i. predvideli ste da je to za građane besplatno i mi to potpuno podržavamo, da bude besplatno za građane, ali ste rekli da će troškove veštačenja u članu 71i. plaćati sudovi. Sudovi nemaju toliko para za veštačenje. Ukoliko od tih 7.000 svega 3.500 treba da ide na veštačenje, neka je to veštačenje 20.000, to je 70 miliona dinara. Odakle to sudovima? Za to su potrebna sredstva iz budžeta Republike Srbije i potpuno se slažemo da treba da bude besplatno za građane, ali vi sredstva iz budžeta Republike Srbije morate da obezbedite sudovima, jer će sigurno veštačenje biti bar za polovinu ovih građana, ako ne možda i za svakog građanina.
Ovo je trebalo da predloži Vlada Republike Srbije i smatramo da ovo nije najpogodnije rešenje koje ste našli. Dali smo amandmane. Nadam se da ćete pažljivo pogledati amandman koji smo podneli na član 71a, jer ovo je procesni zakon, a procesnim zakonom ne možete da menjate termin u matičnom zakonu koji je definisan Zakonom o matičnim knjigama. Ne može da stoji ovde u zagradi – dokazivanje rođenja. Rođenje se ne dokazuje, čovek je pred vama, vidi se da je rođen, nego se utvrđuje činjenica rođenja, a to je vreme i mesto. Zakon o matičnim knjigama u članu 21. govori o činjenici rođenja, u članu 23. o činjenici rođenja, u članu 25. o činjenici, u odeljku tri MKR imamo opet činjenicu rođenja koja se upisuje, u članu 50. definisan je upis za nađeno lice čiji se ne znaju roditelji, u članu 51. za dete bez roditeljskog staranja, u članu 52. za usvojenika i svuda se koristi termin činjenica rođenja. Ne možete u zakonu da kažete da dokazujemo rođenje, čovek je valjda došao da podnese zahtev rođenih. Znači, utvrđujemo činjenicu rođenja, to je vreme i mesto.
Kao politička stranka smo se potrudili da podnesemo četiri amandmana. Smatramo da će predlagač pažljivo pročitati naše amandmane, a posebno amandman na član 71a, kako biste terminologiju predviđenu ovim zakonom uskladili sa terminologijom koja je već predviđena Zakonom o matičnim knjigama. Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, poštovani narodni poslanici, LDP je već govorila da su izmene i dopune Zakona o NBS ovoj zemlji doneli partijsku banku, jer NBS više nije nezavisna.

Uvođenjem direktora uprave za nadzor sa ovlašćenjima koje ima, jasno možemo da kažemo da će ova banka imati u stvari dva guvernera. Odgovorni kandidat za guvernera bi podneo ostavku na poslaničko mesto i na funkciju u stranci. To do sada nije urađeno jer smo mi dobili izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, gde je baš izvestio gospođa Jorgovanka Tabaković, koji je zasedao jutros i gde je prestala funkcija Aleksandra Vulina.

Vladajuća većina je amandmanom brisala sporni član zakona da NBS može da kupuje hartije od vrednosti na sekundarnom tržištu, a što predstavlja mogućnost indirektnog kreditiranja države. Na istoj sednici smo imali prilike da čujemo, od strane vladajuće većine, da je bivši guverner rekao da je moguće po zakonu, ali da on to nije radio.

Da li je povlačenje ovog člana, da NBS može da kupuje hartije od vrednosti na sekundarnom tržištu bila samo maska na primedbe koje je imala Svetska banka, EU i Evropska komisija, i da li će nova guvernerka to pravo koristi ostaje da vidimo.

Podsetila bih građane Srbije da je SNS u svojoj beloj knjizi i programu za izbore obećala građanima, citiram – u ovom trenutku najvažniji zadatak SNS je da spreči neekonomska zaduživanja kojima će se kupovati socijalni mir i opstanak postojeće koalicije na vlasti. Mi danima od vaših koalicionih partnera imamo prilike da čujemo i slušamo o novom zaduživanju. O departizaciji, ne želim ni da govorim. To je bila šarena laž za izbore i o tome su se već jasno izjasnili JS i URS.

Na kraju želim da kažem i to da se nadam da će novi i budući guverner sprovoditi politiku NBS, čiji je osnovni cilj da definiše stabilnost cena tj. inflaciju, kako za šest meseci ili za godinu dana ne bi imali inflaciju u vrednosti od 30%. Nadam se da guverner neće dozvoliti da kurs evra skače, kao što je do sada bilo, uvek pred kraj meseca između 28. i 30. u mesecu kada svi građani otplaćuju kredite svoje stambene, koji su zaduženi u evrima i naplaćuju se istovremeno krediti privrednih subjekata. Ja se zaista nadam da kurs evra od sada neće skakati u tom periodu i time dodatno opterećivati već prezadužene građane i privredu.

Teško mi je da verujem da će se gospođa Tabaković ipak moći, kao funkcioner stranke, imati u stvari dovoljno hrabrosti i spremnosti da se odupre željama Vlade, jer je njena stranka sastavni deo Vlade, a posebno željama Mlađana Dinkića, koji će faktički biti drugi guverner, a što će postati preuzimanjem funkcije direktora uprave za nadzor od strane G17 plus.

Obzirom da je gospođa Tabaković još uvek narodni poslanik, ona je danas trebala da bude ovde u klupama sa nama i da nam odgovori ban na neka jednostavna pitanja i da nam otkloni sumnju, da li će se i na koji način trošiti državne rezerve. Da li će NBS iskoristiti mogućnost da kupuje hartije od vrednosti na sekundarnom tržištu? Kakav će biti kurs evra? Kakve će biti kamatne stope? Kakva će biti monetarna politika NBS? Ona je tu mogućnost imala. Da je želela mogla je da je iskoristi. Zahvaljujem.

Meni je prvo drago da niste demantovali to vezano za departizaciju, a to da li sam stručna ili nisam za poslove Narodne banke, nisam, jer nisam ekonomista, ja sam diplomirani inžinjer elektronike. Kad sam govorila, nisam govorila o HOV jer znam kakve sve Narodna banka kupuje HOV, već smo govorili isključivo o HOV na sekundarnom tržištu, jer smo imali izjavu bivšeg guvernera da on to svoje pravo nije koristio.

Ukoliko je on u toj svojoj izjavi obmanuo nas ovde poslanike, onda mogu da se izvinim i da kažem da  sam rekla neistinu. Govorila sam isključivo o tim HOV.

Što se tiče direktora Uprave za nadzor, mi smo imali prilike u novinama da vidimo da će to biti kadar G 17 plus. Mnogo puta već se desilo ovde, kada smo pričali o guverneru, i uvek je bilo postavljeno pitanje – odakle vam to ime i prezime? Evo sada se upravo potvrđuje da je Jorgovanka Tabaković kandidat za guvernera.

Da li želite da mi kažete da direktor uprave za nadzor, gospodine Iliću, neće biti kandidat G 17 plus? Onda me demantujte i kažite da sam izrekla neistinu. Hvala.

Svakako ću se izviniti, ukoliko direktor uprave za nadzor ne bude iz redova G 17 plus. Mislim da smo se potpuno jasno razumeli. Ali, ukoliko bude, to isto očekujem i od vas. Hvala.