Gospodine ministre, narodni poslanici, ovim amandmanom LDP je želela da u definiciji odakle se obezbeđuju sredstva za podsticaje, osim budžeta Republike Srbije i drugih izvora, stoji i budžet AP Vojvodine i budžet lokalnih samouprava.
Obrazloženje Vlade, zbog čega nije prihvaćen ovaj amandman, je najblaže rečeno smešno. U obrazloženju stoji da se amandman ne prihvata, jer se pravo na podsticaje obezbeđuje iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije.
Gospodine Kneževiću, da li su ministri pročitali ovaj zakon? Članom 3. definisano je šta su podsticaji, a članom 13. je definisano da AP Vojvodina i jedinice lokalne samouprave imaju pravo da daju direktne podsticaje, osim onih koje ste izuzeli stavom 2. tog člana. Kako onda možete da kažete u vašem obrazloženju da podsticaje daje samo Republika Srbija?
Ukoliko AP Vojvodina, po ovom zakonu, i jedinice lokalne samouprave imaju pravo da daju podsticaje, onda AP Vojvodinu i jedinice lokalne samouprave ne možete da svrstate u druge izvore. To nisu donacije. U svakom zakonu, koji je do sada donesen u ovoj državi i koji važi, uvek stoji budžet Republike Srbije, budžeti autonomnih pokrajina i budžet lokalne samouprave. Zašto to ne stoji u ovom zakonu? Kakvo je uopšte obrazloženje ove Vlade? Na šta liči obrazloženje da se podsticaji daju samo iz budžeta Republike Srbije? Zakon kaže drugačije. Hvala.

Članom 3. predloženog zakona definisane su vrste podsticaja u poljoprivredi, kao i mogućnost ministra nadležnog za poslove poljoprivrede da utvrdi područje sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, i to za period od tri godine.
Gospodine ministre, pretpostavljam da su područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi područja na teritoriji južne i istočne Srbije. Da ste javnu raspravu vezanu za ovaj zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju sproveli na tim teritorijama, kao što niste, imali bi sigurno prilike da čujete i od poljoprivrednika i od ljudi koji žele da se bave ruralnim razvojem da je zaista kratak period od tri godine i da za taj period ništa bitno ne može da se promeni ni u poljoprivredi ni u ruralnom razvoju.
Iz tog razloga LDP je predložila da period za koji bi ministar nadležan za poslove poljoprivrede propisao područja sa otežanim uslovima u poljoprivredi bude pet godina. Time bismo pospešili i stvorili mogućnost da imamo predvidivu poljoprivrednu politiku baš na područjima gde postoje otežani uslovi rada u poljoprivredi. Zaista je za nas neprihvatljivo što Vlada nije prihvatila ovaj amandman.

Hvala.
Gospodine ministre, smatramo da je jako loše da ovim zakonom ograničite lokalne samouprave i AP Vojvodinu na koji način mogu svoja sopstvena sredstva iz svog budžeta da koriste kao meru podrške u razvoju poljoprivrede i ruralnog razvoja. Tražimo da se obriše stav 2. člana 13. iz razloga što se tim članom zabranjuju direktna plaćanja, osim za useve, da ne nabrajam šta ste dozvolili lokalnim samoupravama i AP Vojvodini.
Sa jedne strane, gospodine ministre, Vlada nije prihvatila naš amandman da AP Vojvodinu i lokalne samoupravu, kada kažemo da se sredstva za podsticaje obezbeđuju iz budžeta Republike, da stoji da se obezbeđuju iz AP Vojvodine i lokalne samouprave, nego ste Vojvodinu i sve opštine svrstali u druge izvore finansiranja.
Ovim članom 13, kako vi kažete, druge izvore finansiranja ograničavate na šta mogu da troše sopstvena sredstva. Šta je loše u tome da neke lokalne samouprave troše novac vezan za razvoj poljoprivrede na način na koji smatraju da će najbolje pomoći poljoprivrednu proizvodnju i ruralni razvoj u delovima za koje su nadležni? Šta je loše u tome?
U obrazloženju kažete da svi poljoprivredni proizvođači ne bi imali jednake uslove na teritoriji Republike Srbije. Nemaju, gospodine ministre, ali neke opštine žele da im poljoprivreda bude značajna, jer jedino na takav način mogu da zadrže ljude. Šta je loše ukoliko vrše direktna plaćanja mimo onoga što ste vi predvideli zakonom? Sa jedne strane, svrstavate ih u druge izvore, a sa druge strane želite da ih ograničite.
Ovde, ovim istim članom, kažete da uz saglasnost ministarstva lokalna samouprava donosi program. Ukoliko ta lokalna samouprava predvidi nešto što nije u skladu sa državnom poljoprivrednom politikom ili sa politikom države, vi im nećete dati saglasnost, vratićete program na doradu.
Šta je loše, gospodine Kneževiću, što tražimo da se programi na nivou lokalnih samouprava donesu do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu? Zar nije normalno da se pre 1. januara donese plan i program kako će se trošiti sredstva iz budžeta bilo koje lokalne samouprave u narednoj godini? Možda treba ostaviti mogućnost nesposobnim i loše organizovanim lokalnim samoupravama da to urade u maju ili junu mesecu? Mislim da je pametnije i mi u LDP smatramo da programe treba doneti do 31. decembra prethodne godine za narednu godinu. Na taj način se donosi program rada javnih preduzeća.
Šta je loše u tome da ograničite rok po kojem lokalne samouprave mogu da donesu programe? Pošto ste ministar poljoprivrede, vi poznajete Zakon o poljoprivrednom zemljištu, lokalna samouprava iz koje ja dolazim je decembra prošle godine usvojila Program za prošlu godinu – Davanje državnog zemljišta u zakup. Ko je mogao da konkuriše? Niko. Zato što je nesposobna lokalna samouprava.
Prihvatanjem ovog amandmana omogućili bi poljoprivrednim proizvođačima i svima onima koji se bave ruralnim razvojem da budu sigurni da 1. januara znaju na koji način će njihove lokalne samouprave trošiti sredstva.

Liberalno demokratska partija smatra da premija za mleko treba da se isplaćuje mesečno, umesto kvartalno.
Obrazloženje Vlade koje smo dobili, zbog čega se ne prihvata ovaj amandman kaže da s obzirom da imamo veliki broj proizvođača kojima se isplaćuje premija, da je to preobiman posao za ministarstvo. Mi ministre, apsolutno ne možemo da kažemo da razlog zbog čega nešto neće da se isplaćuje mesečno, a hoćete kvartalno, može da bude preobiman posao i velika administracija.
Sigurno ćete se setiti da je u kampanji vaša politička stranka i mnoge druge političke stranke govorile o preobimnoj državnoj administraciji, o ukidanju velikog broja agencija. Koliko znam te agencije niste ukinuli a i one koje jeste, te radnike ste preuzeli. Zar ne mogu ti radnici da se bave ovom administracijom?
Sigurno je dobro za sve one koji se bave proizvodnjom mleka, da jednom mesečno, umesto jednom kvartalno dobiju svoju premiju. Sigurno je loše i ovo što piše u zakonu, da će se premija isplaćivati samo za one proizvođače mleka koji imaju 3.000 litara mleka kvartalno. Time se svi oni mali poljoprivredni proizvođači koji imaju jednu ili dve krave, izuzimaju od ove vrste naknade.
I dalje smatramo, s obzirom da ovaj naš amandman ne iziskuje nikakva dodatna sredstva iz budžeta Republike, da trebate da prihvatite amandman, jer smatramo da možete da nađete načina da pospešite državnu administraciju i da obrazloženje zbog čega premije nećemo isplaćivati mesečno, nego kvartalno, ne može da bude preobimna administracija.

Hvala.
Ovim amandmanom LDP predlaže da se umesto 20.000 dinara, koliko je predloženo zakonom, kao podsticaj za kvalitetne priplodne mlečne krave, da svi oni koji imaju takve krave dobiju 25.000 dinara, bez obzira na broj grla koja su upisana u registar.
Obrazloženje Vlade, koje smo dobili, zbog čega se ne prihvata ovaj naš amandman glasi – da se amandman ne prihvata iz razloga što je Predlogom zakona propisan minimalan iznos podsticaja za kvalitetne priplodne mlečne krave, a koji se narednih godina može povećati u zavisnosti od raspoloživih budžetskih sredstava.
Ministre, znamo da je ovo minimalan iznos, ali tražimo da taj minimalan iznos umesto 20.000 bude 25.000 i da to bude minimalan iznos kako bi se pospešila stočarska proizvodnja. To je svrha našeg amandmana. Znamo da ste vi predložili minimum od 20.000 i ako bude više sredstava, da to bude više, ali LDP predlaže da to bude 25.000.
Amandmanom koji ste podneli za ovu godinu ne važi onaj član, već da ćemo imati 5% sredstava za poljoprivredu. To je drugačije definisano Zakonom o budžetu Republike Srbije, nego će se to primenjivati od 1. januara naredne godine. U načelnoj raspravi sam rekla da mi je žao što ste to uradili, jer četiri milijarde sredstava ćete imati manje, nego da se uradi rebalans budžeta.
Ukoliko želimo da pospešimo stočarsku proizvodnju, smatramo da je Vlada trebala da prihvati ovaj amandman i da iznos od 20.000 poveća na 25.000 dinara, što nisu neka sredstva koja bi opteretila budžet Republike Srbije.

Poštovani ministre, da li možete da mi odgovorite na jedno pitanje? Pošto vi ovde od nas tražite da neke stvari verujemo vama na reč i mi u LDP možemo da kažemo da možemo da pokušamo da vam verujemo na reč, mada dosta toga u ovom zakonu bi trebali samo da verujemo, kao npr. da ćete pravilnikom definisati da će na sajtu biti registar svih onih koji su dobili podsticajna sredstva.
Šta znači ovo obrazloženje Vlade zbog čega nama nije usvojen ovaj amandman? Ovim amandmanom tražimo da taj podsticaj bude po svakom grlu, bez obzira koliko grla ima domaćinstvo koje se bavi tom vrstom proizvodnje, a vi nama ovde kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što član tog zakona već definiše da se podsticaj daje po grlu. Da li to znači da će važiti za svako grlo, pa i ako imate pet koza, tri ovce, ili ćete vi u skladu sa članom 20. iskoristiti ovaj stav 3. koji kaže da ministar bliže propisuje način ostvarivanja prava na podsticaj u stočarstvu. Vi onda imate, ako pogledamo pažljivo stav 3, pravo da kažete da je minimalni broj grla za neki podsticaj toliko i toliko.
Naš amandman je potpuno jasan, gde mi tražimo da podsticaj važi, bez obzira brojčano koliko imate koza, ovaca, i član 24. je vezan za krmače, pa je bukvalno isti. Iz tog razloga molim da mi pojasnite obrazloženje Vlade.

Ministre, tu piše po grlu, ali mi tražimo po svakom grlu. Ja vas lepo pitam – da li to znači da, ukoliko čovek ima samo jednu ovcu, da li će dobiti podsticaj? Samo mi to odgovorite.

Gospodine predsedniče, prekršili ste član 107. Poslovnika, koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine. Upravo ste izrekli jednu netačnost kada ste malopre polemisali sa narodnim poslanikom LDP, Juditom Popović, rekavši da nije navela koji član Poslovnika reklamira. Gospođa Popović je u svojoj prvoj rečenici rekla da se poziva na član 106, a to je tema dnevnog reda. U tom smislu, smatram da ste prekršili član 107. Poslovnika, jer treba pažljivije da slušate narodne poslanike i njihovo izlaganje, pa bi ste znali da se ona pozvala na član 106. Hvala.

Hvala vam. Gospodine predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas kada razmatramo izmenu Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, mi praktično iz postojećeg zakona treba da izuzmemo samo zaposlene u Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Za sve ostale zaposlene važiće zakon isti onakav kakav je važio i do sada.
Poštovani gospodine Selakoviću, pošto ste vi ministar pravde i ministar državne uprave, pretpostavljam da ste vi Vladi predložili ovakvu izmenu zakona i u svom izlaganju ste rekli da to smatrate potrebnim, da se ne bi menjala uredba o koeficijentima za zaposlene u javnim službama, što je jedna sednica Vlade, da Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika ne bi menjao svoju sistematizaciju radnih mesta. Najjednostavnije je onda bilo izvršiti izmenu Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
Ne mogu da se složim sa vama, iz prostog razloga što se ovaj zakon primenjuje i na druge korisnike. Sigurna sam da se ne bismo složili sa vama da je potrebna bila samo ova jedna izmena zakona jer i zaposleni koji rade u prosveti, oni koji rade u kulturi, koji rade u zdravstvu, u socijalnoj zaštiti, radnici u ministarstvima i radnici u lokalnim samoupravama, pošto za njih nikakve izmene zakona nisu urađene. Sigurna sam da svi ti zaposleni smatraju da je postojeći zakon loš. Slažem se sa kolegom koji je govorio malopre, koji kaže i smatra da postojeći zakon treba potpuno promeniti.
Uredbom Vlade i zaključkom Vlade određuje se osnovica za sve zaposlene u školstvu, zdravstvu, u lokalnim samoupravama i ovde u ministarstvu. Zaključkom Vlade, ta osnovica za obračun plata je povećana 2% u oktobru, a 2% će biti povećana sada u aprilu. Kada imate inflaciju od 14%, vi ste praktično svim tim zaposlenima smanjili zaradu za 10%.
U Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama definisani su koeficijenti o kojima je govorio poslanik i SPS. Gospodine ministre, javna je tajna da to niko ne poštuje i vi to vrlo dobro znate. Kolika je plata gradonačelnika Novog Sada? Ona je 147.000 dinara. Kolika plata treba da bude gradonačelniku Novog Sada? Po ovom zakonu, po uredbi i zaključku Vlade, kolika je osnovica? Ona ne može da premaši platu od 100.000 dinara. Odakle onda ta razlika od 47.000 dinara? Javna je tajna i to svi znamo u ovoj sali, znate i vi kao ministar, da lokalne samouprave ne poštuju ovaj zakon. Naravno, ne sve, ali dobar broj lokalnih samouprava. Zakon prosto treba da se promeni. To ste mogli da uradite tako što ste mogli ovom parlamentu da predložite veći broj članova zakona koji ćete da promenite.
Uredba koju ste pomenuli 42 puta je do sada menjana, Uredba o koeficijentima za obračun plata zaposlenih u javnim službama. Nakon 42 izmene od strane Vlade, ta uredba ni dan danas nije dobra. Ta uredba diskriminiše sve zaposlene na celoj teritoriji Srbije koji rade u predškolskim ustanovama. Mislim da vi to morate da znate. Zbog čega samo u uredbi, ona je direktno vezana za podzakonski akt, vezana je za ovaj zakon, stoji da se plate zaposlenih u predškolskim ustanovama, znači u dečijim vrtićima, da ti zaposleni imaju koeficijente maksimalno do koeficijenta u osnovnom obrazovanju.
Onda imate situaciju gde određene lokalne samouprave isplaćuju koeficijente iz osnovnog obrazovanja, neke lokalne samouprave ne, što znači da su ti radnici koji rade u predškolskim ustanovama bukvalno diskriminisane jer uredba sama ne uređuje njihov koeficijent. Da li je teško bilo, gospodine Selakoviću, da danas kada imamo ovo na dnevnom redu, imamo i neki član tog zakona koji definiše njihove plate? Oni su degradirani, ti zaposleni, godinama. Smatram da ste to mogli da uzmete kao izmenu i dopunu ovog zakona.
Takođe, ovim zakonom predviđeno je da zaposleni imaju pravo i na 30% povećanja plate iz sopstvenih prihoda. Ali, vi ste sada npr. sudovima ukinuli sopstvene prihode. Odakle bi ti zaposleni onda imali mogućnost za takvo povećanje plate? Nemaju jer praktično sopstvene prihode nemaju.
Ministre, na kraju želim da vam kažem, jer smatram da ovaj zakon treba da promenite i verujem da ova izmena koju ste nam danas dali neće biti jedina jer ćemo uskoro na dnevnom redu Skupštine imati ponovo ovaj zakon u proceduri, smatram da je nekorektno što na početku niste rekli zbog čega kasnite i zbog čega mi ovde kasnimo 40 minuta.
Smatram da nije korektno, vi ste ministar pravde i državne uprave, da ne odgovorite Bojanu Đuriću, poslaniku LDP, na jasna pitanja koja vam je postavio u svojoj diskusiji, a to je – koliko imamo zaposlenih u Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, kolike su plate tih zaposlenih u odnosu na druge zaposlene u drugim fondovima i kolike su plate članova upravnih i nadzornih odbora? Vi to sigurno morate da znate i mi od vas očekujemo taj odgovor. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas u objedinjenoj raspravi govorimo o šest zakona i to je za nas u LDP neprihvatljivo jer većina poslaničkih grupa ovde u parlamentu ima svega tri minuta da kaže nešto o svakom pojedinačnom zakonu. Mi u LDP smatramo da je podjednako važan Zakon o zaštiti vazduha, kao što je važan i Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Baš zbog nedostatka vremena i zbog toga što je vladajuća većina na čelu sa SNS objedinila ove zakone, danas smo imali veoma malo prilike da čujemo od poslanika u ovoj sali nešto o Zakonu o zaštiti vazduha.
Na početku ću govoriti o tom zakonu. Na osnovu izveštaja o stanju životne sredine u 2011. godini koji smo dobili, imamo prilike da vidimo da se u periodu od 2000. do 2010. godine konstantno beleži porast emisija sumpora i azota. Taj porast dobijamo od termoelektrane "Nikola Tesla" iz RTB Bor iz proizvodnih pogona u Kostolcu, Kolubari i Pančevu. Samo u Boru su dnevne koncentracije sumpor-dioksida u 2011. godini bile veće od graničnih vrednosti u 40% slučajeva i to 162 dana na mernom mestu u gradskom parku u prethodnoj godini. Slična situacija je i u ostalim gradovima u Srbiji, pa je tako prekomerno zagađenje vazduha u Novom Sadu, Pančevu, Beogradu, Kostolcu, Obrenovcu, Smederevu i Boru.
Iz ovog izveštaja kada pogledamo ocenu kvaliteta vazduha konačnu možemo da vidimo da je konačna ocena kvaliteta vazduha u zoni Srbija tokom 2011. godine treća kategorija prekomerno zagađenog vazduha. To znači da živimo u lošim uslovima i da imamo lošu životnu sredinu i iz tog razloga je dobro što ovaj zakon danas imamo na dnevnom redu Skupštine.
Zakonom se definišu stacionarni izvori zagađivanja i posebno postrojenja za sagorevanje, ali je potpuno nejasno i zaista mi je žao što je otišla ministarka Mihajlović, zbog čega u ovom zakonu postoji ovaj član 3. koji kaže da se član 42. menja i glasi, da ne bih nabrajala, kada je istovetan tekst postojao u starom zakonu bukvalno do zareza? Nijedno slovo, nijedan zarez ovog člana nije promenjen. Zbog čega je to promenjeno u ovom novom zakonu? Ako znamo da je ovako teško i loše stanje životne sredine, onda za nas u LDP je apsolutno neprihvatljivo da podzakonske akte, odnosno uredbe po ovom zakonu treba da donese Vlada u narednih godinu dana. Smatramo da je dovoljno primeren rok od šest meseci za donošenje tih uredbi i verujemo da će predlagač prihvatiti taj amandman.
Što se tiče Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, gospodine Kneževiću, na početku ste rekli da je bila sprovedena javna rasprava pa ste citirali u kojim gradovima u Srbiji ste sproveli javnu raspravu i to je tačno. Neću da sporim da javna rasprava nije sprovedena. Ministre, mogu da vam kažem da javna rasprava nije sprovedena u više od jedne trećine opština na teritoriji Srbije. U skoro jednu polovinu teritorije Srbije, u tim gradovima i opštinama niste išli u javnu raspravu. Da li smatrate da poljoprivredni proizvođači, ljudi koji se bave, bez obzira da li su to komercijalna ili nekomercijalna gazdinstva ili su to zadruge ili su to privatne firme u Nišavskom okrugu, Topličkom, Pčinjskom, Jablaničkom, Pirotskom, Borskom, Zaječarskom, Braničevskom, Pomoravskom, Podunavskom, nemaju šta da kažu o ovom zakonu? Kada krenemo od Beograda prema Nišu, od auto-puta levo skroz do Vranja, Leskovca, apsolutno niste sproveli javnu raspravu. Ne mislim vi kao ministar. I tamo se, ministre, ljudi bave poljoprivrednom proizvodnjom, doduše pod jako težim i lošijim uslovima nego što se poljoprivredom bave poljoprivrednici u Vojvodini. Ne bih da upotrebim neku lošu reč pa da kažem da namerno niste išli u te delove Srbije, ne želim to tako da kažem, ali problemi sa kojima se poljoprivrednici sreću u tom delu Srbije su dijametralno suprotni onim problemima koji postoje u Vojvodini.
Mislim da znate da su parcele u tom delu Srbije 30 ari ili 40 ari. Složićete se da to za te poljoprivrednike znači da je njihov proizvod daleko skuplji, jer oni svoju mehanizaciju moraju da sele sa jedne parcele na drugu. Iz tog razloga smatramo da ste trebali da sprovedete javnu raspravu i u tom delu Srbije, pogotovo što ovaj zakon predviđa i ruralni razvoj. Pirotski i Knjaževački okrug i deo istočne Srbije sigurno podrazumeva i potrebe za investiranje u ruralni razvoj. Mislim da biste na terenu od tih ljudi koji se bave poljoprivredom, koji žele da se bave nekim drugim stvarima vezanim za ruralni razvoj mogli da čujete kakvi problemi postoje, pa biste neke od tih problema mogli da rešite ovim zakonom.
U svakom slučaju smatram da je dobro što danas donosimo ovakav zakon, jer ste u pravu kada ste rekli da su se u ranijem periodu podsticaji delili tako što je Vlada donosila niz uredbi tokom godine i da poljoprivrednici nisu imali predvidljivost poljoprivredne politike. U tom smislu ovaj zakon daje predvidljivost, a to je za nas u LDP delimično. Ovaj zakon čak ima i previše članova, gospodine Kneževiću, i to je skoro jedna četvrtina članova ovog zakona, gde se predviđa da ministar nadležan za poslove poljoprivrede propisuje nešto. Da li su to područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi ili su to načini ostvarivanja podsticaja ili obrasci, manje je važno. Bitno je da to može uvek da se promeni. Ne mislim da ćete vi lično propisivati obrasce. Radiće to vaši stručni timovi, ali smatram da ste neke stvari mogli dodatno da eliminišete ovim zakonom, a ne da postoji kasnije potreba da nešto ministarstvo naknadno radi, a da samim tim za poljoprivredne proizvođače to bude nepredvidivo.
Takođe u nekim članovima stoji da u zavisnosti od raspoloživih sredstava ministar može ograničiti površinu zemlje za osnovni podsticaj i vezani podsticaj za biljnu proizvodnju. Smatram da je to loše. Slažete se sa mnom. Ukoliko se to ne obriše… Kažete da će se to obrisati i slažete se sa mnom da je to loš deo zakona. Mogu da pohvalim to što ćete prihvatiti da se taj član briše.
Članom 4. se kaže da Vlada propisuje za svaku godinu obim sredstava, vrste i maksimalne iznose po vrsti podsticaja. Zaista smatram da je to loše. Ovde su određeni minimumi ispod kojih ne mogu da postoje podsticaji. Dobro je da ako ima više para u budžetu, ti podsticaji budu veći.
Loše je što se u ovom članu 4. stav 2. kaže da ukupna vrednost za podsticaje nije manja od 5% republičkog budžeta. Slažem se da treba da bude 5%, možda čak i više od 5%, ali u trenutnom Zakonu o budžetu Republike, to je vaša izjava, to svi znamo ovde, je 4,5% za poljoprivredu.
Da li to znači da očekujemo rebalans budžeta Republike u narednih mesec dana? Ako to ne znači, pošto odmahujete glavom, onda znači to da ćete možda biti u situaciji da nemate dovoljno sredstava da date onoliko podsticaja koliko biste možda želeli. Smatram da nije loše uraditi rebalans budžeta, ispoštovati da ovaj zakon ne bude suprotan Zakonu o budžetu Republike Srbije.
U svom uvodnom izlaganju ste rekli da će se zakon primenjivati, tih 5%, od 1. januara naredne godine, ali to nigde ne stoji u prelaznim odredbama. Jedino ako Vlada nije dala neki dodatni amandman. Pretpostavljam da ste to uradili nakon mog izlaganja na Odboru za poljoprivredu, pošto sam na to skrenula pažnju. To je praktično četiri milijarde dinara manje, nego što poljoprivrednici od vas očekuju.
Loše je, ministre, da ograničite mere podrške koje će davati autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Reći ću vam iz kog razloga.
U članu 13, to je stav 2, kažete da lokalna samouprava može koristiti mere za direktna plaćanja, pa je taksativno nabrojano zašto lokalna samouprava može iz svog budžeta izdvojiti sredstva. To je potpuno nepotrebno. Vi ne možete znati, niti bilo ko od nas ovde, za koje namene će sve lokalnim samoupravama tj. njihovim poljoprivrednim proizvođačima biti potrebna sredstva tokom godine.
U tom istom članu, stav 5, imate mogućnost koja kaže da se mere koje daje lokalna samouprava donose uz prethodnu saglasnost ministra. Ukoliko smatrate da neka lokalna samouprava predlaže neke mere, koje nisu u skladu sa ovim zakonom ili nisu u skladu sa merama agrarne politike, vi možete toj lokalnoj samoupravi da ne date saglasnost na program i da ih vratite da to isprave. Vi ovako ograničavate lokalne samouprave samo na pojedine mere, a u praksi će se desiti da još neke mere budu potrebne i lokalne samouprave neće moći za to da izdvoje sredstva, a da ne prekrše zakon.
Iz tog razloga smatramo da treba u članu 13. obrisati drugi stav koji govori o ograničenju lokalnim samoupravama za koje namene mogu da troše sredstva. Složićete se da pojedine lokalne samouprave možda smatraju da treba da daju subvenciju za deo mehanizacije ili deo nečega što nije predviđeno ovim zakonom.
Takođe, mi iz LDP smatramo da premije za mleko, koje su ovim zakonom predviđene da se isplaćuju kvartalno, treba da se isplaćuju mesečno. To ne iziskuje nikakva dodatna sredstva iz budžeta Republike. Iziskuje samo to da, mlekare i oni koji kupuju mleko, ministarstvu na vreme dostavljaju izveštaje i da vi praktično prenosite sredstva iz republičkog budžeta jednom mesečno. To je dobro za poljoprivredne proizvođače. Oni će svaki mesec dobiti određena sredstva. Mislim da biste time stimulisali proizvodnju mleka, jer znamo da su mnogi proizvođači u prošlosti bili jako razočarani.
Neću da pričam demagogiju da cena mleka i podsticaj treba da bude, umesto 7, 9 ili 10 dinara. Smatram da treba da učinite napor da jednom mesečno vršite ta plaćanja, jer ako uzmemo u obzir činjenicu da su mnogi poljoprivredni proizvođači, pre nekoliko godina, hteli da naprave svoje sopstvene farme, kada je bila dobra cena mleka, ušli su u kredite, a onda ih je država prevarila tako što je uvezla mleko u prahu, pa su oni te krave zaklali, prodali itd. Zato danas imamo loš stočni fond. Sami ste u svom uvodnom izlaganju rekli da imamo svega 35% visokokvalitetnog mleka. Da biste to stimulisali nisu potrebna dodatna sredstva, potrebno je da prihvatite naš amandman i da mesečno isplaćujete premiju za mleko.
Smatramo da podsticaji koji se ovim zakonom predviđaju za krave, ovce, koze, krmače, treba da budu po svakom kvalitetnom grlu i da ne treba da važi pravilo da ako imate minimalno pet krava ili ovaca, možete da dobijete taj podsticaj. Mislim da time činite i pomažete sitnim poljoprivrednim proizvođačima, pogotovo u tom delu istočne i južne Srbije gde su ljudi uglavnom stari. Zašto neko sa jednom ili dve krave ili ovce ne bi mogao da dobije taj podsticaj koji nije, složićete se, toliko veliki?
Rekli ste da ćete ovo ograničenje subvencija ukinuti, pa o tome neću govoriti.
Smatramo da treba povećati podsticajne mere za ruralni razvoj u minimalnom iznosu od 40%. Ovde je zakonom predviđeno 30%. Smatramo da to treba da bude više i da treba da iznosi 40%, kao i da treba da se urade subvencije za proizvode i proizvođače koji prave proizvode sa geografskim poreklom. Činjenica je da ovoj zemlji nedostaje brend. Smatram da ukoliko bismo stimulisali takve proizvođače, nekim dodatnim subvencijama, imali bi šanse da naprave proizvod koji je konkurentan na tržištu i dobar za izvoz. Ako ne, onda ćemo proći kao što smo prošli sa šljivovicom i sa nekim drugim proizvodima. To jesu proizvodi u preradi, ali ako pogledamo vidimo da postoje autohtone sorte u vinogradarstvu i u nekim drugim oblastima. Smatramo da ukoliko bi se zaštitilo geografsko poreklo, ukoliko bi se davale posebne subvencije za to, to bi pospešilo razvoj poljoprivrede.
Na kraju želim da kažem da mi je žao, što ste kao Vlada dali amandman da u ovoj godini neće važiti 5%, nego 4,5%. Po tom osnovu, jedno četiri milijarde dinara ići će manje poljoprivrednicima iz budžeta. Nadamo se, pošto ovaj zakon predviđa da je to minimalno 5%, da ćemo Zakonom o budžetu Republike subvencije za poljoprivredu ostvariti u nekom procentu od 6% ili 7%. Hvala.

Hvala vam predsedniče.
Poštovana ministarka, članovi Vlade, LDP je želela da ovim amandmanom jasno precizira da će se žalba na oduzimanje energetske dozvole podnositi Vladi samo u slučaju da je rešenje donelo ministarstvo, a da će se podnositi ministarstvu ukoliko je rešenje o oduzimanju energetske dozvole ili saglasnosti doneo organ jedinice lokalne samouprave.
Kada smo imali raspravu u načelu, mi smo ukazali na to da ovaj brzopotezni zakon ima dosta nejasnoća.
Od vas gospođo ministarka nismo dobili odgovor na vrlo značajno pitanje koje se nalazi u ovom članu 34. zakona koje kaže – imalac energetske dozvole, odnosno imalac saglasnosti preduzme pravnu ili faktičku radnju sa namerom da izdatu energetsku dozvolu ili saglasnost prenese trećem pravnom ili fizičkom licu i u tom slučaju mu se oduzima energetska dozvola.
Naše pitanje je glasilo – da li se to odnosi na investitore koji podižu kredit kod poslovne banke gde moraju kao garanciju da daju udele? Šta znače ove reči – faktička radnja? Da li ćete i njima da izdate, da oduzmete dozvolu?
Drugo. Način i obrazloženje zbog čega nam niste prihvatili amandman apsolutno ne stoji, jer ste u istom zakonu u članu 2. stav 2. na isti način propisali onako kao što smo mi amandmanom predložili, da se tako odlučuje po žalbi na produženje roka važnje energetske dozvole. Zašto isti uslovi onda ne važe kod oduzimanja dozvole? Šta se krije iza ovog zakona?

Poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, poštovana ministarka, kada vladajuća većina u ovom parlamentu objedini raspravu o sedam zakona koji međusobno nisu povezani, mi poslanici iz opozicije pitamo se zbog čega je to tako? Kada nam Vlada Republike Srbije stalno daje zakone po hitnom postupku, to ukazuje na njenu neozbiljnost.
Mogu da shvatim da danas imamo ovu objedinjenu raspravu samo iz jednog razloga, jer Razvojni fond Vojvodine nema nikakve veze sa Zakonom o energetici, iz razloga da građani ne budu imali dovoljno vremena da saznaju da ih ova vlada danas zadužuje za 225 miliona evra ili 30 evra svakog stanovnika ove zemlje.
Na prethodnoj sednici ta ista vlada i ova skupština zadužila je građane za "Kolubaru". Tada smo imali prilike da čujemo da struja neće poskupeti. Danas znamo da hoće, kao i gas.
Od ovih 225 miliona evra, 200 miliona evra daje se "Srbijagasu", od čega 170 miliona za tekuću likvidnost.
Ukoliko znamo da mnogo građana u našoj zemlji boluje od srca i ukoliko znamo da su veliki redovi, gde građani čekaju na pregled ili na operaciju, onda treba da znamo da je za tih 170 miliona evra bilo moguće izgraditi 100 klinika koje su potrebne građanima za lečenje tih bolesti. Time bismo rešili problem sa kardio-vaskularnim bolestima. Na ovaj način niti ćemo rešiti taj problem, niti ćemo rešiti problem propale firme "Srbijagas".
Liberalno demokratska partija godinama unazad upozorava prethodnu Vladu i ovu Vladu sada, da "Srbijagas", JAT i "Galenika", loše posluju. Nikada nismo naišli na razumevanje, da tim firmama ne treba davati garancije. Iako je predizborno obećanje najveće stranke, koja čini stožer Vlade, nove Vlade, bilo da neće zaduživati dodatno građane vidimo da to nije tako.
Nezavisni ekonomisti kažu da smo na rubu i na granici da bankrotiramo. Nezavisni ekonomisti kažu da smo i jedan korak od toga da se u Srbiji desi Grčki scenario i da je zaista ne potrebno više zaduživati ovu zemlju. Tačno je da je Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu predviđeno izdavanje garancija, ali to ne znači da garancije moraju da se daju.
Mi smo danas u prepodnevnoj raspravi i u ponedeljak govorili o Zakonu o javnim nabavkama, o zakonu koji treba da spreči dalju korupciju u našoj zemlji. Liberalno demokratska partija govorila je da ne veruje da će taj zakon imati efekat, kako se predstavlja u javnosti, baš iz razloga što taj zakon neće biti mnogo često sproveden. Danas imamo prilike da vidimo da smo bili upravu.
Četiri zakona nam dajete. Samo je "Galenika" raspisala javnu nabavku za nabavku finansijskih usluga. Zar vas nije sramota, da Vlada Republike Srbije, ovom parlamentu, kada je na dnevnom redu novi zakon o javnim nabavkama, dostavlja da damo garancije za kredite za koje nije sprovedena javna nabavka? Pa da li je 200 miliona evra malo, ili je to bezznačajna sitnica, da se za takve kredite ne sprovodi javna nabavka? Zato imamo između ostalog i te kamatne stope od 7 do 9%. Imamo kamate kakve imaju najugroženije zemlje u svetu, zemlje sa velikim finansijskim problemima.
Ako je država u poslednje četiri godine već dala garancije, 530 miliona evra za "Srbijagas", zašto ih dajemo onda danas? Zašto dajemo garancije toj firmi ukoliko Mlađan Dinkić kaže da je "Srbijagas" zadužen za milijardu evra? Zašto gospođo ministarka kažete ovo, a vi ste odgovorni za "Srbijagas" kao ministar energetike, osim direktora…
(Predsednik: Vreme.)
Samo da završim rečenicu. Kada ste rekli da ta firma jako loš posluje, to je vaša izjava za medije, i odakle imate moralno odgovornost, imate li je da glasate za direktora pre stupanja na snagu Zakona o javnim preduzećima za koga ste nekoliko dana pre toga rekli da je upropastio firmu?

Član 27, način vođenja sednice.
Poštovana predsedavajuća, vi ste povredili Poslovnik time što narodnom poslaniku, Zoranu Ostojiću, niste dali pravo da reklamira član 107, a na to ima pravo i izazvan je diskusijom prethodnog govornika iz SNS.
Znači, on je reklamirao član 107. Poslovnika, vezan za diskusiju poslanika koji je govorio pre njega. Gospodin Ostojić ima pravo po Poslovniku da reklamira isti član, vezan za diskusiju prethodnog govornika.
Znači, u tom smislu ste prekršili član 27, te vas molim da ne nastavite u daljem toku sednice da kršite Poslovnik, da gospodinu Zoranu Ostojiću date reč.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, u svom uvodnom izlaganju, gospođa ministarka, vi ste vrlo malo rekli o zakonima koji su danas na dnevnom redu, ali zato smo kao narodni poslanici imali prilike da čujemo i to je sa moje strane lepo što ste rekli, da vi volite što ste u Narodnoj skupštini danas, gde sede poslanici iz različitih gradova Srbije, i da je neka praksa koju ste imali u prethodnom periodu, a to ste obrazložili time što u sadašnjoj situaciji u kojoj je država, često su bili finansijski, privredni zakoni na dnevnom redu ovog parlamenta.
Imali ste prilike od narodnih poslanika da čujete o problemima vezanih za gradove iz kojih dolaze. Žalosno je, gospođo ministarka, što vam poslanici govore samo o problemima. To, prosto, ukazuje u kavom stanju je naša država. Od trenutka kada je formirana ova Vlada, mi imamo sve gore i gore stanje u našoj državi.
Činjenica je da je povećana referentna kamatna stopa, a time i krediti. Činjenica jeste, takođe, da je i povećanjem PDV nastupilo dodatno povećanje cena, ne samo 2%, tako da građani sa svojom prosečnom platom, danas mogu mnogo manje da kupe u prodavnici, nego što su to mogli na početku ove godine.
Takođe, povećanjem poreza na kapitalnu dobit, poslali smo poruku investitorima, da je ovo nestabilna zemlja za ulaganje. Inflaciju imamo u vrednosti od preko 13%. Imamo nestabilan kurs evra.
Mesečno, preko 10.000 građana ove zemlje gubi posao. Zbog toga, vi ste zaista u prilici da od poslanika samo čujete, kakvo je loše stanje u njihovim opštinama. Verujem da biste bili daleko srećniji, da od poslanika čujete kako se u nekoj od njihovih opština, gde su asfaltirani putevi, da se otvorila neka nova fabrika i da danas građani u tim opštinama bolje žive.
Ne bih da zloupotrebljavam, i sada govorim o Negotinu i istočnoj Srbiji, odakle dolazim, verovala sam da, pošto je prekjuče rečeno da je Borski okrug neprohodan, da je ministar Mrkonjić, vaš kolega u Vladi, juče išao zbog takvog problema i nije prisustvovao sednici parlamenta. Ali, onda sam čula da je bio na koncertu u Zaječaru, prekjuče. Očigledno nije išao tamo da nam pomogne, da imamo bolje i prohodne puteve.
Takođe ste rekli, gospođo ministarka, da jedan od ovih predloga zakona, radi se o Sporazumu o davanju garancije, da će unaprediti energetiku. Moraću da vas citiram, rekli ste da to znači unapređenje tehnološkog, ekološkog i socijalnog aspekta. Tu nemam zaista šta da dodam, jer smatram da davanjem garancija zaista može da se unapredi energetski sektor.
Govorili ste nam i pročitali deo ekspozea premijera, koji govori o privrednom razvoju ove zemlje. Ali, ono što niste rekli, gospođo ministarka, u svom uvodnom izlaganju, rekli ste nakon izlaganja pre našeg člana, LDP, gospođe Judite Popović. Tada ste rekli da ste sa velikim elanom ušli u ovu skupštinu danas, da sa poslanicima govorite o predlozima zakona koji su danas na dnevnom redu, i da vam je jako žao i neprijatno, što ste od poslanika imali priliku da čujete, da se sat vremena raspravlja o povredi Poslovnika, umesto o zakonima, kao da oni nisu dovoljno atraktivni za narodne poslanike.
Moram da vam kažem da, jedan od razloga je, ponašanje Vlade RS prema narodnim poslanicima. Mi, kao narodni poslanici, sve zakone dobijamo, maltene, po hitnom postupku. Danas na dnevnom redu imamo takve zakone. Zakoni, koje ste i sami rekli, treba da omoguće stranim investitorima da ulažu u ovu zemlju, to su ove ratifikacije sporazuma, nalaze se po hitnom postupku u Narodnoj skupštini. Obrazloženje Vlade, za takav hitan postupak je da, ukoliko do kraja ove godine, parlament ne ratifikuje te sporazume, onda ti sporazumi neće moći da se primene u 2013. godini, nego bi njihova primena krenula od 2014. godine. Vidim da se slažete sa mnom.
Ono što nigde nije rečeno, je da su ugovori, međunarodni ugovori, vezani za te sporazume, potpisani još februara ili aprila ove godine. Da li je onda Vladi Republike Srbije, trebalo šest meseci, da te zakone predloži Narodnoj skupštini, i to po hitnom postupku, ili smo o tim zakonima mogli da raspravljamo pre par meseci?
Ako je nešto važno, a jesu ti međunarodni ugovori važni za ovu zemlju, onda i Vlada mora da pokaže ozbiljnost i da ih na vreme dostavi parlamentu, a ne u poslednji trenutak, u pet do dvanaest i da mi kao narodni poslanici razmatramo po hitnom postupku. Nadam se da nam ubuduće takve značajne ugovore nećete davati po hitnom postupku ovde.
Što se tiče davanja garancija Nemačkoj razvojnoj banci, za kredit od 74 miliona evra, mi smatramo da treba da se ulaže u energetiku, ali ono što nedostaje ovde, to je ekonomska isplativost takve jedne garancije, takvog jednog kredita.
Koji su rokovi pod kojima će Rudarski basen Kolubara, moći da izmiri taj kredit, ili Elektroprivreda Srbije? Da li elektroprivreda može da vrati taj kredit, ili će taj kredit vratiti svi građani?
Vi ste, gospođo Kalanović, rekli, da je izdavanje garancije predviđene budžetom, uobičajena stvar. Ona to jeste. Ali, za svaku garanciju, koju daje Republika, mi moramo da imamo ekonomsku isplativost. Nisam protiv toga da se reši problem zaštite životne sredine, niti sam protiv toga da se ulaže u energetski sektor, ali za koliko godina ćemo mi isplatiti ovu investiciju?
Kada građanima ove zemlje kažemo – 74 miliona evra, ja mislim da to njima ništa ne znači, jer u džepu nemaju ni 10 evra. Ako kažemo da je to skoro osam milijardi, ni to im ništa ne znači, jer nemaju ni 1.000 dinara. Sada hoću da uporedim samo to, koliko su ovo velika sredstva, pa i za budžet ove zemlje. Znači, iznos garancije, iznos kredita, jednak je budžetima skoro svih lokalnih samouprava u Timočkoj krajini ili transferu, koji iz budžeta Republike Srbije dobijaju opštine u južnoj i istočnoj Srbiji. To je toliko velika garancija.
To je jednako minimalcu, znači minimalnoj zaradi za 400.000 ljudi, ili su ta sredstva jednaka, koliko i četiri jednokratne pomoći, kako se danas isplaćuje penzionerima u Srbiji. To nisu uopšte mala sredstva. To je više nego što se daje za stomatološke usluge u ovoj zemlji, na godišnjem nivou, dva puta više nego što se troši na dijalizu i to je jedna četvrtina sredstava, koja su potrebna za isplatu lekova, koje građani uzimaju na recept.
Složićete se sa mnom poštovana ministarka, da to nisu uopšte mala sredstva, za koja država garantuje. Zaista sam očekivala od eksperta direktora Rudarskog basena Kolubara, da nam uz ovaj predlog zakona, tj. vi kao Vlada, on da vama, a vi nama, na koji način će se otplatiti ovakav kredit.
To je ono što je vama, kako da kažem, možda najlakše da shvatite, to je subvencija koju bi ova Vlada ili prethodna Vlada dala na 25.000 novih radnih mesta. Ukoliko će ovaj kredit da obezbedi 25.000 radnih mesta, ili će nam obezbediti plate za 400.000 ljudi, imati takav ekonomski efekat, smatram onda da je kredit isplativ.
Vi ste nam ovde u obrazloženju rekli da čak niste sigurni ni kolika je kamatna stopa. Ne kažem da je kamatna stopa velika, nego će se ona utvrditi na dan podizanja kredita.
Kada sam već rekla da je to jednako vrednosti jedne četvrtine sredstava, koja se daju godišnje za lekove na recept, onda bi govorila nešto malo i o izmenama finansijskog plana Fonda za zdravstveno osiguranje.
Meni je potpuno prihvatljivo da danas imamo na dnevnom redu i ukoliko je DRI rekla da višak prihoda iz prethodne godine treba prosto opredeliti, potpuno je opravdano da ta sredstva idu za plaćanje lekova, ali time samo jednokratno rešavamo problem koji postoji u zdravstvu, jer je potrebna i neophodna celokupna reforma zdravstvenog sistema.
Niste ministar zdravlja i ne znam koliko znate kako funkcioniše Fond za zdravstveno osiguranje, ali jedan od velikih problema je sledeći. Ukoliko jedan zdravstveni centar ima bolnicu i dom zdravlja, tamo gde lokalna samouprava nije preuzela osnivačka prava nad domovima zdravlja, javlja se jedna zaista nelogičnost i time se povećavaju troškovi u ovoj zemlji. Direktor zdravstvenog centra ne može, ukoliko mu se razboli lekar koji radi u domu zdravlja, da angažuje svog lekara iz bolnice. On za tako nešto može da angažuje samo lekara iz drugog grada. Mislim da su to daleko veći troškovi, nego da se angažuje postojeći lekar koji radi ili u domu zdravlja ili u bolnici, nego da dolaze drugi lekari. Time se praktično kasni sa negom bolesnika, jer daleko je brže rasporediti jednog lekara na drugo radno mesto, nego da čekate da vam neki lekar iz drugog grada dođe.
Ovo govorim iz razloga što Fond apsolutno prihvata troškove ukoliko se angažuje lekar koji je van zdravstvenog centra, a ne prihvata troškove ukoliko se angažuje lekar iz samog zdravstvenog centra. Smatram da tu treba uraditi izmenu zakona, čime će se smanjiti ovi troškovi.
Bez sveobuhvatne reforme zdravstvenog sistema ne možemo rešiti probleme u zdravstvu. Znam da želite da deo dugova rešite suficitom i viškom prihoda iz prethodnih godina i smatram da je to ispravno. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, LDP ne može da podrži izmene zakona, popularno nazvanog pomoć građevinskoj industriji, zato što se time produžava rok važenja ovog zakona za naredne dve godine.
Samo obrazloženje koje smo dobili ne sadrži osnovne elemente da ovakva izmena zakona uopšte bude na današnjem dnevnom redu Skupštine. Vi, ministre, niste odgovorili na pitanje narodnog poslanika iz LDP. Verujem da ćete nakon mog izlaganja odgovoriti, koja su to sredstva Zakonom o budžetu Republike Srbije predviđena za narednu godinu za sprovođenje ovog zakona?
Rekli ste da imate dve i po milijarde nasleđenog duga. To je po okončanim situacijama za već završene radove i da ćete ta dugovanja isplatiti, trudićete se do kraja ove godine, eventualno u januaru naredne godine. Mi kao poslanici nemamo mogućnost niti imamo saznanja koji su to sve projekti odobreni od strane prethodnih ministara i prethodnih ministarstava, u kojoj su fazi i koliko para je potrebno za dovršetak već započetih projekata. Ne smatram da ste u zavidnoj situaciji, jer nasleđene dugove morate da platite.
Postoji jedna velika razlika između započetih projekata i obezbeđenih sredstava u budžetu Republike za narednu godinu. Danas ste rekli da novi poslovi po ovom zakonu se neće započeti dok sam ja ministar, ovo vas citiram jer sam zapisala. U popodnevnom delu rasprave ste rekli da neće biti novih tendera bez javnih nabavki. Molila bih vas da nam kažete hoće li biti novih tendera, hoće li biti novih projekata za lokalne samouprave, ili se ovde samo radi o završetku započetih projekata? Ovo govorim iz razloga što ovaj zakon pospešuje korupciju i vi to vrlo dobro znate, zato i niste glasali kada je donesen ovakav zakon u parlamentu, kada ste bili narodni poslanik.
Bez tendera, bez konkurencije prosto imate dogovor između onog ko sprovodi, ne mogu da kažem javnu nabavku, jer je to dogovor između onog ko će izvoditi radove i predsednika opštine, što je u najvećem broju slučajeva. Sami ste rekli, a i mnogi poslanici, time nije postignut razvoj građevinske industrije jer građevinska industrija danas i pre godinu dana ima manji broj radnika. U obrazloženju zakona ste rekli da zakon treba da se produži zbog toga što se naredne godine očekuje da i dalje imamo ekonomsku krizu, pa da ga treba produžiti za narednu godinu dana, a on se faktički produžava u naredne dve godine. Molim vas da mi odgovorite da li će biti novih projekata, ili neće?
Kolika su sredstva opredeljena Zakonom o budžetu Republike Srbije za narednu godinu, obzirom da ste ostali dužni odgovor na to pitanje?
Što se tiče Zakona o planiranju i izgradnji, zaista ne možemo da podržimo izmenu jednog stava, jednog člana Zakona o planiranju i izgradnji. Složićete se da je Zakon o planiranju i izgradnji sistemski zakon i da je potrebno da trpi veliki broj promena kako bi bio primenjiv u praksi.
Vi ste u stvari rekli da ćete izmenom ovoga imati investicije vredne oko dve milijarde evra i jedno 100 investicija biti otkačeno time što će se ukinuti konverzija, ali vi možda tako mislite. Ali, kad investitor dođe na šalter u organ uprave ili u gradsku upravu, on se tamo nadalje suočava sa birokratijom. Nije čudo što smo na pretposlednjem mestu po izdavanju građevinskih dozvola, jer je zakon koji trenutno imamo u upotrebi jako loš.
Ono što niste rekli, gospodine ministre, a smatram da ste morali da kažete, je da je Ustavni sud 6. decembra ove godine proglasio neustavnim odredbe čl. 185-200. Zakona o planiranju i izgradnji, a koje se tiču legalizacije i da vam je Ustavni sud Vlade Republike Srbije dao rok od šest meseci, da će objaviti presudu nakon šest meseci kako bi vam dao rok da se usaglasi Zakon o javnim nabavkama.
Kada budete radili izmene zakona, pošto ste rekli da će biti u skupštinskoj proceduri, a on već mora da bude do kraja marta, morate voditi računa o načinu na koji se izdaju lokacijske dozvole. Iako u sadašnjem zakonu piše da se sve to radi o trošku investitora, da radi organ uprave, to nije tako u praksi. Investitori moraju da traže saglasnost. Morate voditi računa o tome šta rade radnici u Ministarstvu kada rešavaju drugostepene žalbe, jer mnoge žalbe čekaju nekoliko godina, u vašim područnim odeljenjima, što u Zaječaru, što u drugim sredinama. Morate voditi računa o tome kada budete menjali zakon šta je sa inspekcijskim nadzorom nad primenom zakona.
Samo bih rekla dve rečenice o trećem zakonu, koji se odnosi na luke. Smatramo zaista nepotrebnim da se ukine Direkcija za vodne puteve. Ne smatramo da se time radi bilo kakva racionalizacija…
(Predsedavajuća: Gospođo Gerov, isteklo vam je vreme poslaničke grupe.)
Samo da završim rečenicu. Obzirom da imamo zakon o sporazumu sa BiH, kada ćemo dobiti sporazume sa ostalim zemljama, kako bi moglo da se ispuni jedno od predizbornih obećanja, a to je kanal do Soluna? Hvala.