Hvala vam, predsedniče.
Poštovani narodni poslanici, danas, kada u parlamentu razmatramo Odluku o formiranju anketnog odbora, koji treba da utvrdi na koji način se trošio novac u prethodnih 12 godina na prostoru Kosova i Metohije, to radimo iz jednog razloga. Iz razloga što možda zvanični državni organi nisu posvetili dovoljno pažnje i utvrdili da li je tamo bilo ili nije bilo zloupotrebe državnih para, a to je, složićete se, novac svih građana ove zemlje.
Ako znamo da ova država i svi njeni građani svake godine izdvajaju oko 500 miliona evra kao pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, složićemo se, i drago mi je da se svi oko toga slažemo, da moramo da utvrdimo da li se taj novac trošio namenski ili nije. Jer, za ovih 12 godina iz budžeta Republike Srbije potrošeno je šest milijardi evra kao pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji. Zadatak odbora nije nimalo lak, jer po ovom predlogu odbor ima rok od četiri meseca da ovom parlamentu podnese izveštaj na koji način su potrošena ta sredstva i da li je bilo ili nije bilo određenih zloupotreba sa tim državnim parama.
Osim ove činjenice da danas formiramo takav anketni odbor, mi moramo kao LDP da ukažemo još na jednu činjenicu. Mi smo uvek za to da je bolje sprečiti, nego lečiti. Zato smo prošle godine, kada je ovaj parlament razmatrao Zakon o budžetu Republike za 2013. godinu, podneli amandman kojim je trebalo da se obaveže Državna revizorska institucija da svake godine i u 2013. godini utvrdi na koji način se troše pare građana na ovom prostoru. Ovaj anketni odbor, nažalost, neće utvrđivati na koji način se danas tamo troše novci i sigurno je da ćemo u nekom narednom periodu ponovo možda biti u prilici da zbog istih razloga formiramo novi anketni odbor. Zato nam je žao što vladajuća većina u ovom parlamentu nije shvatila taj naš amandman kao dobar predlog i što nije podržala da Državna revizorska institucija ima obavezu da ovom parlamentu, uz završni izveštaj budžeta za 2013. godinu, dostavi izveštaj o trošenju para na Kosovu i Metohiji u ovoj godini.
Druga vrlo važna stvar i vrlo važna tačka koju danas raspravljamo je Predlog kandidata za izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. U skladu sa Zakonom o Agenciji, dobili smo od ovlašćenih predlagača predloge za članove odbora. Od svih na vreme, izuzev Socijalno-ekonomskog saveta. Za nas u LDP je zaista čudno da Socijalno-ekonomski savet nije na vreme dao svoj predlog. To govorim iz razloga jer su članovi Saveta predstavnici Vlade, a između ostalog i ministri ove vlade.
Potpuno je neshvatljiv dopis koji smo dobili 18. marta od Socijalno-ekonomskog saveta, a dobili ste ga i vi, predsedniče Skupštine, koji kaže da je poslednja sednica tog saveta održana 3. decembra prošle godine, da u januaru i februaru Socijalno-ekonomski savet nije planirao da ima svoju sednicu, a da je 1. marta zakazana sednica koja nije imala kvorum, iz razloga što niko od predstavnika Vlade, izuzev jednog državnog sekretara, nije došao na sednicu, a sednici su prisustvovali ostali socijalni partneri.
Nije zadatak Socijalno-ekonomskog saveta samo da nam da predlog kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Mi veoma dobro znamo da Socijalno-ekonomski savet u ovoj zemlji ima i drugu ili bi bar trebao da ima drugu značajnu ulogu, a to je da povede računa i da predloge kako da se reši socijalna i ekonomska kriza u ovoj zemlji. Zato je za nas zaista neprihvatljivo da četiri meseca u Srbiji, u kojoj imamo milion nezaposlenih lica, u kojoj dnevno oko 200 građana gubi posao, Socijalno-ekonomski savet ne zaseda. Da li ministre, koji su članovi Socijalno-ekonomskog saveta, ne zanima stanje u ovoj zemlji? Veoma dobro znamo da je nezaposlenost prvi i najveći problem naše države. Da li ih ne zanima to što svakoga dana imamo činjenicu da se pojedina preduzeća ili privatni preduzetnici gase? Na koji način ćemo povećati broj zaposlenih u ovoj zemlji i na koji način ćemo bar sprečiti to da građani u ovoj zemlji dalje ne gube posao?
Zaista je neodgovorno da četiri meseca Socijalno-ekonomski savet nema svoju sednicu. Mi zaista ne vidimo svrhu postojanja Socijalno-ekonomskog saveta, koji se samo zove Socijalno-ekonomski savet, a da pri tom kao parlament nemamo nikakav izveštaj o njihovom radu, da danas, kada razmatramo izbor članova Odbora za Agenciju za borbu protiv korupcije, tek možemo da vidimo da taj savet nije zasedao četiri meseca. Potpuno je jasno da ministri iz ovog saveta ili treba da uzmu učešće u radu saveta ili treba da podnesu ostavku, jer Srbija nije zemlja koja je ekonomski stabilna, u Srbiji se jako teško živi…
(Predsednik: Slažem se, ali o tome ćemo govoriti kada bude tema Socijalno ekonomski savet, sada je ipak mnogo važnija tema – Savet za borbu protiv korupcije.)
Apsolutno se slažem, ali mi smo jedino od Socijalno ekonomskog saveta, i vi to vrlo dobro znate, dobili predlog tek pre dva dana, nakon isteka svih rokova, sa zakašnjenjem. Logično bi bilo da ovaj parlament dobije predlog prvo od Socijalno ekonomskog saveta, koji bi trebao bar jednom mesečno, ako ne dva puta, da zaseda u Srbiji koja je u krizi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvaženi ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji je donet maja 2009. godine stvoren je pravni okvir za lakše zapošljavanje osoba sa invaliditetom i rehabilitacijom. Nakon četiri godine, koliko je u primeni ovaj zakon, imali smo prilike da vidimo sve prednosti i nedostatke. Od vas gospodine ministre i od ove vlade očekivali smo da ćete pažljivije da sagledate sve nedostatke i da predloženim izmenama sve nedostatke prethodnog zakona izmenite. Nažalost, praksa i danas pokazuje, kao i u prethodnom periodu, da vi nekako gledate samo neka polovična rešenja.
Ovaj zakon u načelu prati Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom i kažem u načelu jer pojedini članovi zakona nisu u skladu sa tom konvencijom. I vi baš te članove zakona koji nisu u skladu sa konvencijom niste predložili ovom izmenom Zakona da se usaglase sa konvencijom. Pre svega to se odnosi na to da državni organi nemaju obavezu da zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Na taj način jedino privrednici u ovoj zemlji imaju takvu obavezu. Zašto smatrate ministre da je loše uvesti obavezu državnih organa da takođe zaposle osobe sa invaliditetom ukoliko zaista želimo kao društvo da pokažemo brigu o takvim licima? Mi to prosto moramo da uvedemo kao obavezu i kod državnih organa.
Zakonom iz 2009. godine postoji član koji govori o diskriminaciji vezano za to na koji način se utvrđuje radna sposobnost ili radna nesposobnost ovakvih lica. U izveštaju koji ste dobili 2011. godine vama je ukazano na činjenicu da postoji diskriminacija. O tome su govorili i pojedini prethodni poslanici za proceduru koja postoji prilikom čekanja da se utvrdi da li je neko lice radno sposobno ili nije i da u drugostepenom postupku lekar može bez ikakvog pregleda tog lica, samo na osnovu nekih drugih izveštaja da kaže da je on radno sposoban i da na takav način takvo lice ne treba da ostvari svoja prava. Mi smatramo da ste i te članove trebali da obuhvatite ovom izmenom Zakona. Takođe, smatramo da ste trebali da pogledate i neku evropsku praksu pa da ono za šta smatrate da je potrebno i dobro za takva lica uvedete i u naš zakon, kao što je npr. u Nemačkoj čije se zapošljavanje vrši na neki drugačiji način tako što takve osobe rade ili kod kuće ili rade četiri sata i mi smatramo da možda to ne bi bilo loše rešenje. Takođe, u Belgiji, Holandiji, Švedskoj su predvideli mogućnost zamrzavanja prava na period od četiri godine, što znači da ukoliko bi osoba sa invaliditetom izgubila posao ona bi i dalje dobijala subvenciju za taj period od četiri godine. Smatramo da je to jedno dobro rešenje i da ste to takođe mogli da obuhvatite predloženim izmenama Zakona.
Vi ste ovim izmenama utvrdili samo dve stvari. Prvo je da želite ovim predlogom da uskladite zakon sa zvaničnom statistikom RS, a to ne može da bude jedini cilj da se neka izmena zakona donese. Drugo, zakonom ukidate penale za poslodavce. Ukidate refundaciju plata i uvodite subvenciju. U obrazloženju zakona kažete da to neće nepovoljno da utiče na privredne subjekte, da je to svega 7.000 dinara ukoliko neko zaposli takvo lice na mesec dana ili 280.000 na godišnjem nivou i da to nije mnogo za poslodavce, obzirom da je inflacija bila 12,2% i da imamo skok evra u odnosu na dinar. Ministre, moram da vam kažem da je to jako veliki iznos za poslodavce. Činjenice to pokazuju. Mi danas u Srbiji imamo manje privrednih subjekata, manje privrednih društava, manje privatnih preduzetnika u odnosu na prethodnu godinu. To nije zato što je njima bolje, nego što oni lošije posluju u ovoj zemlji.
Samim tim imamo manje mogućnosti za nova radna mesta. Činjenica je da je u ovoj zemlji 30% radno sposobnog stanovništva nezaposleno i da je to najveći problem ove zemlje. Činjenica je i to da se nastavlja tendencija da svakodnevno ljudi ostaju bez posla i sama statistika pokazuje da je u januaru i februaru ove godine 9.200 ljudi ostalo bez posla. Ako bi takva bila tendencija do kraja godine, mi bismo imali 60.000 građana ove zemlje koji nemaju uslove za pristojan život. Mislim da vaše ministarstvo veoma malo čini na tome da se smanji broj nezaposlenih lica u ovoj zemlji, praktično se ne čini ništa. Ne mislim da ste samo vi kao ministar odgovorni, mislim da je odgovornost na Vladi, ali smatram da je to najveći problem ove zemlje. Kada govorimo o zapošljavanju invalida ne možemo da govorimo samo o zapošljavanju invalida u situaciji kada imamo 30% ljudi u ovoj zemlji koji nemaju posao.
U tom smislu smatram da Vlada treba da se uozbilji, da predloži neke konkretne mere kako bi se broj ljudi koji svakodnevno gubi posao u ovoj zemlji zaustavio i kako bi se stvorili uslovi da ljudi mogu da se zaposle i ovi koji su radno sposobni i lica sa invaliditetom jer znamo sa kakvim se problemima suočavaju u svakodnevnom životu. U tom smislu smatramo da trebaju da se načine neki konkretni koraci Vlade jer se pokazalo da mere koje su do sada preduzimane u praksi nisu dale efekat. Ne mogu da kažem da ste vi možda mislili da su te mere loše, možda ste mislili da su dobre ali praksa pokazuje da te mere ne daju efekat. Da bi rešili problem zapošljavanja invalida moramo da imamo više privrednih subjekata u ovoj zemlji, moramo da radimo na tome da imamo nove firme. Bez toga nećemo moći da pomognemo osobama sa invaliditetom. Smatramo da je potrebno i to da se državni organi uključe u zapošljavanje invalida i da na taj način daju doprinos pre svega u edukaciji i pokažu svoju spremnost i iskrenu brigu prema takvim ljudima.
Često se zapravo u celoj zakonskoj materiji vrlo uopšteno tretiraju, pre svega govorim o pravima osoba sa invaliditetom, tako da ne postoji njihova konkretizacija kroz definisanje načela i mera za sprovođenje. Takođe treba imati na umu i sagledati sa pozicije osoba sa ivaliditetom. Ukoliko se propusti uređivanje jedne oblasti društvenog života, onda lično smatram da se tiče direktno onemogućava osobama sa invaliditetom da koriste i neka druga prava koja su brižljivo urađena.
Treća sugestija ili kritika, kako god hoćete, jeste da se ovim izmenama i dopunama Zakona nije tretiralo pitanje mehanizma nadzora nad sprovođenjem prava, odnosno nije precizirano pitanje ko prati kršenje prava osoba sa invaliditetom. Ono što je pohvalno i jeste namera predlagača, koju sam spomenula, se na kraju krajeva donekle ovim zakonom, kažem donekle jer smatram da ima mesta da se pre konačnog usvajanja poboljša, ove najnovije izmene Zakona o profesionalnoj rehabitilitaciji i zapošljavanju idu u pravcu harmonizacije sa pravnim rešenjima pre svega onih zemalja koje imamo u svom okruženje, pre svega mislim na zemlje EU.
Na kraju krajeva, ne mogu da ne spomenem samo jedan bitan podatak. Pozvaću se na svoju koleginicu Donku Banović koja je bila vrlo jasna kada je govorila i kada je rekla ministru da se nada da će usvojiti neke od amandmana, a moram da spomenem činjenicu da smo juče dobili Vladino mišljenje da je usvojen samo jedan amandman, a svi ostali amandmani narodnih poslanika iz različitih poslaničkih grupa su odbijeni, pa mislim da predlagač još jednom treba da razmisli jer u tim odbijenim amandmanima ima jako dobrih rešenja. Njihovim prihvatanjem se može napraviti pomak i može doprineti da ovaj predlog izmena i dopuna bude što konstruktivniji, što celishodniji i da pruži jedan potpuniji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom.
Liberalno demokratska partija je podnela jedan broj amandmana na ovaj zakon. Nadamo se da tim amandmanima možemo da poboljšamo predloženo zakonsko rešenje, a samim tim i omogućimo da što veći broj ljudi sa invaliditetom u ovoj zemlji dobije posao. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Mi ne smatramo da Odbor nije odradio posao u skladu sa zakonom, ali osnovni i elementarni red je taj da je odbor mogao na početku da kaže, makar za ove predložene članove, šta su oni završili, koju školu imaju, koje radno iskustvo imaju. Ako pročitamo, vidimo da je bilo 13 kandidata koji su prošli test. Po čemu su tih šest drugih kandidata bili lošiji od ovih koji su nam bili predloženi?
Mi na osnovu ovoga, mi koji nismo članovi Odbora, koji smo samo narodni poslanici, vidimo samo imena i prezimena predloženih kandidata i ništa drugo ne znamo o njima i smatramo da je osnovni red da smo dobili makar stručnu spremu, koliko su se bavili javnim nabavkama itd.
Zakon o javnim nabavkama koji je najavljivala SNS trebalo je da donese uštede, tako se bar pričalo, od nekoliko stotina miliona evra, trebalo je da smanji korupciju, a iako je izglasan prošle godine, on će stupiti na snagu tek 1. aprila. Za to isto vreme koliko ova Vlada želi da poštuje Zakon o javnim nabavkama pokazuju sledeće činjenice. Ova Skupština je potvrdila mnogo međunarodnih ugovora, koji su ovu zemlju i sve građane zadužili za nekoliko milijardi evra. Pod tim međunarodnim ugovorima javne nabavke se ne sprovode. Čemu onda služi ova komisija? Da nadgleda rad lokalnih samouprava i ostalih učesnika koji treba da poštuju zakon.
Najveće nabavke u Srbiji, koje će sprovesti Vlada i određena ministarstva, neće primenjivati Zakon o javnim nabavkama. Onda se postavlja pitanje – zašto ste toliko gromoglasno pričali o velikim uštedama, a onda suprotno tome činite sve da Zakon o javnim nabavkama ne primenjujete. Ako se setimo, na prošloj sednici parlamenta, vladajuća većina usvojila je kredit i izglasala sporazum sa Rusijom, pri čemu se zemlja zadužila za 800 miliona evra, pod uslovom da kupimo ruske vozove. Da li tu ima primene Zakona o javnim nabavkama? Nema. Tako isto je bilo i za "Kolubaru".
(Predsedavajuća: Molim vas da se vratite na temu.)
Tema je – Komisija za zaštitu prava u postupku javnih nabavki. Baš o tome pričam. Ta komisija neće imati nikakav posao za najveće investicije u ovoj zemlji, jer će se one sprovoditi bez postupka i bez Zakona o javnim nabavkama. To govori samo o tome da SNS i ova Vlada čine sve da izbegnu zakon koji je trebalo, kako su oni govorili, da donese velike uštede. Na koga će se onda taj zakon primenjivati? Sama činjenica da mi danas razmatramo komisiju u pet do dvanaest, pokazuje jednu neozbiljnost vladajuće koalicije i pokazuje koliko je njoj stalo do primene Zakona o javnim nabavkama.
Da li smo načinili neku uštedu do sada? Nismo. Ni jedan jedini dinar nije do sada ušteđen, a govorili ste o stotinama i stotinama miliona evra i govorili ste o tome da ćete time smanjiti kriminal i korupciju. Da li ste smanjili? Niste. Počećete od 1. aprila na način što ćete kontrolisati pojedine subjekte, one koji će sprovoditi zakon za milion dinara, a vi nećete sprovoditi zakon za nekoliko milijardi evra. Toliko o populizmu SNS i toliko o tome koliko je ovaj zakon, kako ste ga najavili, značajan za građane ove zemlje, značajan je toliko da se vi kao najveća politička stranka trudite taj zakon da izvrgnete ruglu i da ga ne sprovodite.

Hvala vam, predsedniče.
Reklamiram član 107. Poslovnika – dostojanstvo Narodne skupštine.
Vi ste tek pre pet minuta ušli u ovu salu, niste bili prisutni i ne znate šta se desilo nakon izlaganja gospodina Antića o njegovom amandmanu. Gospodin je prekršio dostojanstvo ove Narodne skupštine govoreći o tome da naša poslanička grupa nakon njegovog izlaganja nije imala argumente i da smo iz tog razloga počeli raspravu o povredi Poslovnika, što apsolutno nije istina.
Potpredsednik Narodne skupštine, koji je predsedavao pre vas, nije dozvolio narodnom poslaniku Juditi Popović pravo na repliku nakon izlaganja gospodina Antića i poslanička grupa LDP je u tom trenutku bila onemogućena da u skladu sa Poslovnikom da svoje mišljenje o vašem amandmanu. To je jedini razlog zbog čega tada nismo diskutovali, a naše mišljenje o vašem amandmanu imaćete prilike da čujete sada kada dođe na red naš amandman.

Zahvaljujem, predsedavajuća. Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 8, koji je podnela LDP, trebalo je da se pojednostavi procedura i postigne efikasnost prilikom upisa prava svojine nad objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole. Time što je Vlada Republike Srbije odbila ovaj amandman, mi imamo prilike da vidimo da Vladu uopšte ne interesuje brzina upisa prava svojine nad tim objektima. Ponovo se komplikuje procedura, ponovo se traže otežavajuće okolnosti i time se postiže da ovaj zakon ne bude efikasan.
Mi tri dana ovde imamo prilike da čujemo i slušamo od ministra da je potrebno što brže, što hitnije, što pre upisati pravo svojine za 1.300.000 građana koji imaju objekte izgrađene bez građevinske dozvole. Ovaj zakon je u proceduri samo zato što 1.300.000 građana nije legalizovalo svoje objekte i samo zato što se 600.000 građana uopšte nije prijavilo za legalizaciju. Svi veoma dobro znamo da su razlozi zbog kojih se građani čak nisu ni prijavili za legalizaciju su pre svega visina naknade koju su trebali da plate, ali i komplikovana, skupa i teška procedura.
Zbog čega mi smatramo da je dovoljno samo snimiti objekat, a vi iz Vlade smatrate da treba uraditi još dodatne dve procedure? Ministre, volela bih da mi objasnite šta to znači. Zbog čega tražite zapisnik o izvršenom uviđaju i, po potrebi, specifikaciju posebnih delova objekata po etažama? Zašto je to potrebno da biste upisali pravo svojine? Zar nije dovoljno ono što smatrate i vi kao Vlada i mi kao LDP, da je dovoljan snimak objekta? Tu imate snimak objekta na parceli, imate katastarsku parcelu, imate spratnost, imate kvadraturu.
Zašto dodatno komplikujete građanima čak i ovaj upis prava svojine? Ko, po ovom zakonu, ima pravo da izvrši uviđaj? To se apsolutno ovde ne zna. Po kojoj ceni će se raditi taj uviđaj? Da li će to raditi građevinski inspektori, neki radnici opštinske uprave ili će vlasnici tih objekata morati da plaćaju neke posebne stručnjake? To uopšte nije definisano zakonom.
Nama zato uopšte nije prihvatljivo, nisu nam prihvatljivi razlozi zbog čega je Vlada odbila ovaj amandman. Ako tri dana nas ovde ubeđujete da je ovaj zakon, za koji mi tvrdimo da nije, ali vi tvrdite da jeste, koristan za građane, da će time građani moći, kako vi kažete, da podignu nakon toga hipoteke i kredite, a mi kažemo da neće, zbog čega im onda otežavate pravo upisa u katastar? Zašto im ne pojednostavite proceduru? Zbog čega treba da se vrše i uviđaj i ova dodatna snimanja, kada će građani već morati da angažuju geometra koji će snimiti i parcelu i objekat?
Mi smatramo da svaki zakon treba da bude primenjiv u praksi i da treba da bude efikasan. Na žalost, Vlada Republike Srbije i dalje ne smatra da ovde treba predložiti i doneti efikasne zakone.

Zahvaljujem. Poštovani ministri, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, LDP je tražila da se zakaže ovako jedna posebna sednica, na kojoj ćemo ovde u parlamentu razmatrati o bezbednosti hrane. Mi smatramo da je to jako važno pitanje za sve građane ove zemlje i da odgovore na pitanja da li je ispravno mleko u Srbiji ili nije, da li je riba zatrovana ili ne, ne možemo dobiti iz tabloida i iz medija, nego odgovore na ta pitanja treba da dobijemo ovde u parlamentu.
Mi smo smatrali da tema vezano za povećani nivo aflatoksina u mleku ne može da bude politizovana. Iz tog razloga, za nas je neprihvatljiva i zaista sramotna izjava narodnog poslanika Olgice Batić, da danas ovde u parlamentu nisu bili prisutni poslanici LDP, a sednica je zakazana na naš zahtev. To je gospođa Batić izjavila u trenutku kada sam ja razgovarala sa predsedavajućom Vesnom Kovač. Smatram i shvatam potrebu nekih narodnih poslanika da se dodvore vladajućoj koaliciji, ali im to ne daje pravo da obmanjuju građane da poslanici nisu u sali, kada jesu.
S druge strane, mi smo smatrali da je potrebno da premijer ove zemlje bude prisutan na sednici kada se raspravlja o bezbednosti hrane, kao i ministar Suzana Grubješić. Zaista je neprihvatljivo da četiri sata, koliko traje već ova rasprava, nismo dobili odgovor na pitanje, niti od predsednika parlamenta, niti od ministara koji imaju pravo danas da odgovaraju na pitanja, na kom je to službenom putu premijer ove zemlje Ivica Dačić danas i gde se nalazi gospođa Grubješić, pa nisu danas ovde u parlamentu?
Neprihvatljivo je i to, predsedniče Skupštine, da kada ste dali odgovor poslaniku LSV, iz kog razloga niste pozvali pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, da kažete da je ovaj zahtev za ovu sednicu podnela LDP, pa da u tom smislu niste mogli da pozovete pokrajinskog sekretara. Istovremeno ste sebi dali za pravo, što imate po Poslovniku, da pozovete ostale ministre u Vladi, koji ovde sede četiri sata, mi njih nemamo pravo ništa da pitamo, niti oni imaju pravo nama bilo šta da odgovore. Ono što je najbitnije, oni nemaju nikakve veze sa ovom temom. Zaista ne shvatam čemu oni ovde služe danas, sem da predstave da se i oni brinu za bezbednost hrane.
Prvo pitanje koje imam za vas, gospodine Kneževiću. Obzirom da je 2009. godine donet Zakon o bezbednosti hrane, kažite mi – da li je i kada ili nije, formiran stručni savet za procenu rizika u bezbednosti hrane? Koliko podzakonskih akata do sada nije doneto, vezano za ovaj zakon? Koliko pravilnika do sada nije doneto? Koliko pravilnika ne odgovara standardima i treba da ih promenite? Zbog čega niste postupili u skladu sa članom 7, koji kaže – načelo predostrožnosti, u trenutku kada se desio problem sa mlekom?

Zahvaljujem ministru na odgovoru, ali mi kažite, pošto niste, znate li otprilike, makar kada će formirati taj stručni savet? Vi ste najavili to da planirate izmene Zakona o bezbednosti hrane, kad to planirate da bude na dnevnom redu ovog parlamenta?
Sadašnji Zakon o bezbednosti hrane u njemu postoje neko načelo transparentnosti i obaveštavanje javnosti, po kome ste vi bili u obavezi da kad postoji sumnja jasno obavestite građane vezano za podatke o hrani, odnosno vrsti hrane, riziku koju ona predstavlja itd, što smatram da niste uradili u propisanom roku i da je između ostavki zbog toga nastupilo takvo jedno nepoverenje i od strane građana, kako mleko piju.
Još jedno pitanje koje želim da vam postavim vezano je za program monitoringa bezbednosti hrane, kao i način i postupak službene kontrole. Vi ste taj program trebali da donesete, pa bih htela da vas pitam da li jeste ili niste? Ako jeste kada? Koja su sredstva bila potrebna za finansiranje takvog programa, to je u skladu sa članom 69. pomenutog zakona? Koje mere će se preduzeti u slučaju prisustva mikrobioloških, hemijskih i bioloških kontaminenata, struktura organa organizacija za sprovođenje programa i druge parametre od značaja za sprovođenje programa?
Potpuno sam svesna kada ste vi rekli da nemate dovoljan broj inspektora na terenu. To je zaista veliki problem. Ako država i ovo ministarstvo ne mogu da kontrolišu velike proizvođače, na koji način onda svi građani koji kupuju robu na pijaci, poljoprivredne proizvode, mogu da budu sigurni da su ti proizvodi bezbedni. Ova situacija koja je vezana za vraćanje jabuka iz Rusije sa velikom količinom pesticida, da li možete sa sigurnošću da tvrdite da ostale jabuke koje imamo u našoj zemlji, koje se nalaze po prodavnicama i pijacama nemaju taj nivo pesticida opasan po zdravlje građana?

Zahvaljujem predsedniče. Poštovani ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo četiri sporazuma koji govore o saradnji Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata i dva sporazuma po kojima naša zemlja treba ponovo dodatno da se zaduži.
Ova Vlada je za samo sedam meseci zadužila sve građane ove zemlje za tri milijarde evra. Danas nam predlažete sporazum sa Ruskom Federacijom, kojim Srbija treba da se zaduži za dodatnih 800 miliona dolara i drugi sporazum sa Kuvajtom, gde treba da se zadužimo za 27 miliona evra. Oba sporazuma govore o investiranju u železnicu. Činjenica jeste da su naše pruge jako loše. Meni, kao poslaniku koji dolazi iz Negotina, iz istočne Srbije, je jako žao što na spisku gde će se pruge popravljati ne postoji nijedan deo pruga koji prolazi kroz istočnu Srbiju, od Knjaževca, Zaječara, do Negotina, gde vozovi putuju 20 kilometara na sat i brže možete od jednog grada do drugog da stignete peške.
Ali, složićete se, ministre, da u zemlji u kojoj imamo toliko nezaposlenih, u kojoj su plate mizerno male, u kojoj penzioneri jedva žive, jako je teško, kada saberemo sva ova zaduženja, da objasnimo na koji će način građani vratiti dug koji im je nanela ova Vlada, a to je otprilike 500 evra po svakom stanovniku. Znamo da ova zemlja ima mali izvoz, da nemamo proizvodnju, da nemamo novih radnih mesta.
Ovim kreditom sa Ruskom Federacijom, osim što nas zadužujete za popravku železničkih pruga, zadužujete nas i za kupovinu vozova, ali ne bilo kojih, nego isključivo vozova proizvedenih u Rusiji. Znači, mi od države Rusije dobijamo kredit koji treba vratiti sa kamatom od 800 miliona dolara, uz obavezu da samo od njih možemo da kupimo vozove. Je li to povoljno po Srbiju, našu zemlju?
Prethodna vlada, ona pre nje, i ova danas, kad god potpiše neki međunarodni ugovor sa Ruskom Federacijom, on nekako bude na štetu građana ove zemlje. Takav je ugovor sa NIS-om, takav je ugovor za izgradnju "Južnog toka", gde Srbija jedina zemlja gde Rusi imaju većinsko vlasništvo. Znači, danas ovim ugovorom koji će biti sigurno izglasan u ovom parlamentu, naša zemlja se obavezuje da kupi isključivo ruske vozove. Znači, mi ništa nismo dobili besplatno od Rusije, i ne vidim razloga ako od njih dobijemo kredit, zbog čega moramo da kupimo od njih i vozove.
Gospodine Dinkiću, vi veoma dobro znate jer ste pregovarali sa Rusima oko Železare Smederevo. Oni neće da ulože sredstva tamo gde im se isplati. Zašto mi onda moramo svaki njihov zahtev i svaku njihovu želju da poštujemo? Srpska napredna stranka se hvalila novim Zakonom o javnim nabavkama, kako će on taj zakon omogućiti dodatne uštede. Taj zakon će tek 1. aprila stupiti na snagu. Izglasavanjem ovakvog ugovora, znači više nema primene Zakona o javnim nabavkama. Da li to znači da direktor JP Železnice Srbije, Sima, ne zna da sprovodi zakon, pa mu treba međunarodni ugovor, da mu se kaže od koga mora da kupi vozove? Ili, mi imamo pravo, da se mi kao zemlja vozimo i nekim drugim vozovima, ne ruskim. I to niste obećavali vi, ali jesu neke vaše kolege, ministri u Vladi, još pre nekoliko godina da ćemo imati brze pruge. Do dan danas ih nemamo.
Što se tiče ovih međunarodnih sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, svim građanima je jako poznato da LDP oduvek zagovara saradnju sa svim državama, pogotovo državama u regionu. Mi apsolutno nismo protiv, ni privatizacije, niti stranih ulaganja, ali jesmo protiv jedne stvari. Ako nešto važi za građane ove zemlje, trebalo bi makar da važi i za one koji žele da investiraju u ovu zemlju.
Vi ste ministre rekli, da će Al Dahra uložiti 400 miliona dolara u osam kombinata, i jedan deo tih sredstava upotrebiće se za sistem za navodnjavanje. On je jako potreban građanima ove zemlje, i potreban je za razvoj poljoprivrede. Takođe, ste pomenuli i to da postoji mogućnost da dobijemo dodatni kredit od 100 miliona evra, koji bi se takođe opredelili za sistem za navodnjavanje, ali ste rekli da takvih projekata nema u Vojvodini i Centralnoj Srbiji, i više puta ste pominjali Vojvodinu i Centralnu Srbiju. Moram da vas pitam - znate li vi da u Južnoj Srbiji postoje poljoprivredni proizvođači, postoje i u Istočnoj Srbiji. Ukoliko ne znate, u opštini Negotin, iz koje dolazim, postoji gotov projekat za navodnjavanje 2500 hektara, od kojih je do sada realizovano 300. Ukoliko uzimate već neki kredit, i investiciju novu, imajte u vidu da u toj opštini imate već gotov projekat za sistem za navodnjavanje, za koji kažem da nam je potreban.
Što se tiče, poljoprivredne proizvodnje u južnom delu Srbije, mogu samo da pomenem Leskovac. Prethodna Vlada je poljoprivrednim proizvođačima i građanima Leskovca, koji se bave proizvodnjom u plastenicima i staklenicima, obećala da će Leskovac da procveta geotermalnom energijom, koja će se čak koristiti i za izgradnju banje. Vi vrlo dobro znate, mada ne kažem da ste vi za to odgovorni, pričam o prethodnoj vladi, da iz republičkog budžeta izdvojeno 110 miliona za te geotermalne vode. Šta se ispostavilo, da su to bačene pare.
Da je došlo do izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, verujem da bi naši poljoprivredni proizvođači rado ulagali u sistem za navodnjavanje, makar ovaj kap po kap. Ali, kad vi po našem zakonu, možete da zakupite zemlju, samo na tri godine za ratarsku i povrtarsku proizvodnju. To se nikome ne isplati, dok za višegodišnje zasade možete na dvadeset godina.
Ono što je potrebno za razvoj poljoprivrede je pre svega izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu. To poručite gospodinu Kneževiću vašem kolegi, da pod hitno pripremi izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, da svi poljoprivrednim proizvođačima i svim budućim investitorima omogući da ukoliko žele da ulože u sistem za navodnjavanje mogu da zemlju zakupe na period duži od tri godine. Sigurna sam da ćemo imati veći broj investitora i više ćemo razviti poljoprivredu, mada od gospodina Kneževića to ne očekujem, jer sam videla na koji način je odgovorio na veliku krizu vezanu za aferu mleko, te u tom smislu mislim da nije kompetentan ni sposoban ni da predloži izmene ovog zakona.

Ja imam dve replike. Govoriću prvo ministru, pa posle gospodinu Arsiću.
Gospodine ministre, postoje projekti, ja sam bila predsednik opštine, ima ih u Srbijavodama, radio ih je "Jaroslav Černi" i to je projekat za navodnjavanje i odvodnjavanje negotinske nizije na dve i po hiljade hektara. Realizovano je do sada trista hektara i Srbija vode iz Negotina da ne kaže da ima projekat, a projekat postoji i na našoj lokalnoj skupštini, to je ušlo u kapitalne investicije, vredno je milijardu i 800 hiljada dinara.
Što se tiče vašeg izlaganja, ja sam izuzetno kulturna i vaspitana, bar se nadam. Iako sam rekla svima, a nisam pomenula ime i prezime to je iz razloga što je gospodin Simonović na sajtu Javnog preduzeća "Železnica Srbije", gde je imenovan za direktora stavio svoje ime i prezime i crtica Sima. Ja to nigde nisam videla da se neki direktor tako predstavlja, iako je tako on sam sebe predstavio, smatram da imam pravo da tako zovem po nadimku.
Što se tiče toga, da je "Sartid" prodat, tako što su vraćeni dugovi, pa ja koliko vidim i vi ovde vraćate dugove ovim kombinatima. Arapski Emirati ne kupuju osam kombinata sa dugovima, koji su oko 30 miliona evra, kako je rekao gospodin Dinkić, nego će te dugove vratiti država.
Što se tiče NIS - to je uspešna ruska kompanija. Je li tako? Uspešna ruska, ne srpska kompanija i prodata po nižoj ceni nego što je trebala da bude prodata i vi to vrlo dobro znate. Vi možete sada da odmahujete glavom. Vi ste odmahivali glavom i prethodnih godina kada smo pričali o dobrosusednom saradnjom u regionu, pa sada sarađujete.

Gospodine Arsiću, mi zaista nemamo duple standarde i što se tiče ulaganja vezano za Al Dahru, šta sam ja rekla? Ja sam u svom izlaganju rekla da treba da se promeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu i da se na isti način omogući drugim poljoprivrednim proizvođačima da zakupe zemlju, ne na tri godine, nego na duži vremenski rok. Ja sam to rekla gospodine.
Što se tiče Ruske Federacije, normalno da sam protiv. Zbog čega ova država uzima kredit od Rusije i ima obavezu da kupi ruski voz. Vi s time možete da se složite. Ja s tim ne želim da se složim. Znači želim da, ako sam uzela kredit od Ruske Federacije imam pravo da kupim bilo koji voz koji je proizveden na svetu. Zašto moram ruski? Zbog čega moram da uzmem njihov kredit s kamatom uz obavezu da kupim njihov voz? Izvinite, ja smatram da to nije u redu. Vi možete smatrati da je to u redu. Takvi su svi sporazumi koje ova država ima sa Rusijom.
Kažite mi jesam li u pravu da samo Rusija u Srbiji ima većinsko vlasništvo vezano za Južni tok. Nabrojte državu gde imaju 51%? Ne postoji ni jedna, jedina je Srbija. Izvinite to nije povoljno za Srbiju, a vi možete da volite Rusiju koliko god želite, ali to nije povoljno za našu zemlju.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlog ovog zakona pokazuje da ova Vlada nema stručnost, sposobnost, hrabrost, znanje, energiju da reši probleme nelegalne gradnje. Vi ste ministre rekli da u ovoj zemlji postoji 1.300.000 bespravno podignutih objekata. Vi od prošle godine znate kakvu je odluku doneo Ustavni sud vezano za Zakon o planiranju i izgradnji. Da je Vlada bila sposobna, mi bismo u parlamentu razmatrali novi zakon o legalizaciji ili izmene Zakona o planiranju i izgradnji kojim bi građani ove zemlje, koji nemaju građevinsku dozvolu, dobili građevinsku i upotrebnu dozvolu. To je ono što je njima potrebno, a ne pravo upisa svojine u katastar nepokretnosti.
Šta će im pravo upisa svojine kada nemaju građevinsku i upotrebnu dozvolu? Ne mogu da podignu kredit, ni jedna banka im neće dati hipoteku.
Ovde smo pričali o građanima koji su na težak način sagradili svoje objekte. Tim građanima nije potrebno da budu upisani u katastar. Daleko od toga, još im je manje potrebno da neko na njihovim parcelama sazida objekat i onda uz pomoć računa za struju ili potvrde mesne zajednice ode u katastar nepokretnosti i upiše se kao vlasnik njihove zemlje.
Ovde kažete, ministre, u obrazloženju da ne postoji propis EU sa kojim treba usaglasiti ovaj zakon. Naravno da ne postoji. U kojoj zemlji u EU, u kojoj državi postoji ovakav zakon? Ne samo u EU, kažite mi u kojoj zemlji na svetu postoji ovakav zakon? Sigurna sam da ni u jednoj.
Ni jedna zemlja na svetu ne donosi zakon kojim se krše osnovna ustavna prava svakog građanina ove zemlje, a to je pravo na privatnu svojinu. Da li znate kakve će posledice izazvati ovaj zakon? Mi ovde ceo dan u parlamentu slušamo i pominjemo reč: "legalizacija", a i vi i ja znamo, kao i svi ovde koji sedimo u sali, a i građani, da kada kažemo legalizacija svi mislimo na Zakon o planiranju i izgradnji i retroaktivno dobijanje građevinske i upotrebne dozvole. Ovim zakonom ne daje se građevinska dozvola. Ovim zakonom ne dobija se upotrebna dozvola. Ovim zakonom građani koji se nisu prijavili za legalizaciju u propisanom roku i danje nemaju pravo da legalizuju svoje objekte. Ovim zakonom ne rešava se ništa. Osim što će katastar naplatiti jedno 100 miliona evra, osim što će geodetske firme naplatiti snimanje parcela, ovim zakonom nećete rešiti ništa.
Da li je problem bio, ministre, da izmenite Zakon o planiranju i izgradnji i da donesete Zakon o legalizaciji? Mislim da za sposobnu vladu to ne bi bio problem. Ali, znate li šta ćete postići ovim zakonom? Postići ćete to da će građani misliti da ovim zakonom treba da dobiju građevinske dozvole i onda će svi doći u katastar ili će doći u opštinu misleći da im ova vlada nešto daje povoljno. To mogu da vam kažem iz prakse.
Vi ste, ministre, bili ministar za kapitalne investicije kada se govorilo o legalizaciji. Tada ste građanima na konferenciji za novinare rekli da svako može da donese fotografiju objekta, dođe u opštinu i moći će da realizuje svoju kuću. Građani su poverovali u to i maltretirali su sve radnike opštinske uprave zbog čega ne mogu samo sa fotografijom objekta da ostvare svoja prava, jer im je tako rekao ministar u jednoj vladi. Za nas je ova vlada, vlada koja obmanjuje građane. Jer, ako premijer Dačić može da kaže da su građani sve vreme svih ovih prethodnih godina slušali laži o Kosovu, onda apsolutno možemo da kažemo da građani i danas ne mogu da imaju poverenje u ovu vladu. I kada im kažete da će za 100 evra imati pravo da se upišu, ko zna da li to sutra neće biti za 1000.
Ovaj parlament je već doneo jedan zakon kojim prosto poništava privatnu svojinu, a to je Zakon o eksproprijaciji, vezano za "Južni tok". Tamo je bilo još gore. Tamo ste zemlju građanima Srbije oduzeli u korist građana Rusije. Ovim zakonom to isto radite.
Šta će biti sa ljudima koji su inostranstvu, ministre, koji godinama nisu tu? Dođe čovek sa potvrdom mesne zajednice da je kuću sazidao pre 2009. godine, a kad se vrati nakon godinu dana ta zemlja neće biti njihova. To im daje mogućnost ovog zakona. Da li je to pošteno, ministre? Nije.
Mi smatramo da trebate da povučete ovaj zakon iz procedure, da dostavite novi zakon o planiranju i izgradnji, da rešite probleme legalizacije i problem gradnje u ovoj zemlji. Jer, kada je LDP govorila o tome da Zakon o planiranju i izgradnji nije primenjiv, da je previše procedure, previše papira potrebno za normalno izdavanje sada lokacijske dozvole, to ovde niko nije hteo da sluša, a praksa na terenu je takva.
Vi ovde kažete čak u obrazloženju da će ti ljudi imati pravo da rade adaptaciju i rekonstrukciju. Nema smisla, ministre, kada znate da ne mogu. Niko ko nema građevinsku dozvolu ne može da radi rekonstrukciju i adaptaciju. Ništa neće moći ti građani, osim što će imati na papiru da su vlasnici nelegalnog objekta. Koliko će koštati stan koji imaju na takvom papiru? Ako je cena po kvadratu 1000 evra, njima stan neće kupiti niko ni za 200, i vi to vrlo dobro znate. Zato povucite ovaj nakaradni zakon iz procedure, dajte predlog zakona o legalizaciji i promeni Zakona o planiranju i izgradnji, kako biste rešili problem za 1.200.000 građana.

Hvala vam, potpredsednice.
Poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, LDP je jasno iznela razloge zbog čega neće podržati ovaj zakon. Smatramo da posledice koje će doneti ovaj zakon nećemo moći da otklonimo ni mi, ni generacije onih koje dolaze nakon nas.
Za nas je nedopustivo da se zemlja i objekti građana Srbije privremeno, potpuno ili nepotpuno oduzimaju u korist jedne ruske kompanije, praktično, u korist Rusije. Za nas je nedopustivo da kada krenete od Kladova, dođete do Negotina, idete teritorijom Srbije, a onda dođete do Zaječara, pa naiđete delimično na teritoriju ruske države, pa onda nastavite putem Knjaževca i Svrljiga do Niša teritorijom Srbije. Smatramo zato što se eksproprijacija radi u korist firme, gde većinsko vlasništvo ima država Rusija, da ta teritorija i ta zemlja pripada Ruskoj Federaciji.
Ministarko, vi ste se složili u raspravi u načelu da je naftno-gasni sporazum između Srbije i Rusije štetan po državu Srbiju, a koristan po državu Rusiju, zato što je Rusija većinski partner i da je Srbija jedina zemlja u kojoj je takav neravnopravni odnos. Tada ste izneli i to, da samo državni vrh može da takav nakaradni međunarodni ugovor promeni.
Moram da vam postavim jedno pitanje – šta je uradila ova vlada, premijer, prvi potpredsednik Vlade, predsednik ove države, da takav odnos koji Srbija ima sa Rusijom do sada promeni?
Kada ovaj parlament, LDP neće glasati za ovaj zakon, usvoji ovakav zakon, onda će biti mnogo teže promeniti taj međunarodni ugovor, jer će jedan deo teritorije naše zemlje pripasti Ruskoj Federaciji.
Amandmanom koji smo predložili, praktično želimo da se prilikom eksproprijacije koriste liste nepokretnosti ne starije od 15 dana, jer je zakonom predviđeno da ti listovi mogu da budu stari do godinu dana. Za godinu dana, ministarko, jedna ista parcela može nekoliko puta da promeni vlasnika. Obzirom da znamo kako radi naša opštinska administracija, pošto će opštine sprovoditi ovaj postupak, onda se postavlja pitanje – kome ćete platiti eksproprijaciju? Iz tog razloga smatramo da amandman LDP treba prihvatiti. Hvala.

Tražili smo da se ukine skraćeni upravni postupak, kao i da nadležni organ ne može da donese rešenje bez saslušanja stranaka. Vlada RS je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da u istovetnom važećem Zakonu o eksproprijaciji, koji je u praksi, i to u istovrsnim projektima znatno manjeg obima ta rešenja su se pokazala kao neadekvatna.
Malopre ste, ministarka, nakon što je govorila koleginica Popović rekli – na osnovu čega mi iz LDP tvrdimo da će građani pretrpeti štetu ovim zakonom kada se zna da će Poreska uprava oceniti vrednost nepokretnosti, nažalost ne tržišne, to je administrativna neka vrednost? Baš iz prakse koju ste naveli u obrazloženju. Ne znam koliko vam je poznato, ali prvom potpredsedniku Vlade je poznato, kao i prethodnoj Vladi da na istom projektu za drugi gasovod u Nišu postojali su veliki problemi onda kada ste imali prilike da saslušate građane. Meštani katastarske opštine Trupole, to je jedno selo kod Niša, nisu prihvatili 50 dinara po kvadratu da im se isplati za njihovu zemlju od strane "Jugorosgasa" iz razloga što je procena Poreske uprave 190 dinara, a tržišna vrednost nepokretnosti 1800 dinara. Mislim da pažljivo slušate. Ti ljudi, njih ima preko 50, su tužili Osnovnom sudu u Nišu firmu. Sud ne sudi 190, koliko je procena Poreske uprave, nego ih kažnjava sa cenom od 42 dinara po metru kvadratnom, što potvrđuje Viši sud na osnovu veštačenja i na osnovu loše primene člana 53. Zakona o eksproprijaciji.
Ako se to već desilo u jednoj opštini tim građanima, a pri tom država neće da da autentično tumačenje člana 53, gde se ne primenjuje tržišna vrednost, gde se u slučajevima kada se radi nepotpuna eksproprijacija isplaćuje samo onaj deo zemljišta gde prolazi cev, a ne cela parcela, onda se postavlja pitanje – na koji način ćete nadoknaditi zemlju meštanima Zaječarske opštine, Paraćinske i ovim drugim opštinama, gde nećete čak ni saslušati vlasnike parcela?
Ista je situacija sa Leskovcem kod Koridora 10. Ista eksproprijacija. Isto se građanima umesto tržišne vrednosti isplaćuje daleko niža cena. Za Koridor 10 devedesetdva dinara, a tržišna vrednost je 1700 dinara po metru kvadratnom. To su razlozi zbog čega smatramo da će građani, njih 10 hiljada, sigurno biti oštećeni ovim zakonom, pogotovo što neće imati ni priliku da se izjasne i pogotovo što će vlasnik nepokretnosti, ruska firma imati pravo da uđe u posed bez znanja vlasnika zemljišta, pošto možda do tada neće dobiti rešenje o eksproprijaciji.

Hvala vam, potpredsednice.
Za nas u LDP je neprihvatljivo da se informacija o lokaciji i lokacijska dozvola izda suprotno Zakonu o planiranju i izgradnji, tačnije bez podnošenja kopije plana parcele i kopije podzemnih instalacija. Jer, priznaćete, ministarka, da svaki građanin koji želi da dobije lokacijsku dozvolu u nadležnom organu opštinske uprave, čak za najobičniju ogradu ili krov na svojoj kući, mora da dostavi kopiju plana parcele i kopiju podzemnih instalacija.
Dosta problema je bilo u Nišu kod izgradnje postojećeg gasovoda, baš vezano za plan parcela. Ne vidim zašto bismo mi usporili postupak vezan za izgradnju "Južnog toka", ukoliko bi ruska firma prilikom pribavljanja informacija o lokaciji i lokacijske dozvole dostavila kopiju parcela. Pre svega, tu pomoć toj firmi mogu da pruže opštine, ali onda bi sa sigurnošću znali i bili sigurni kroz koje parcele će proći gasovod, da se ne bi ponovio slučaj kao u Nišu, da gasovod bude predviđen da prođe kroz neke parcele, a prođe kroz sasvim suprotne parcele. Pogotovo su važne i ove podzemne instalacije. Složićete se da nije u redu pokidati optički kabl. Kako ćete raditi izgradnju gasovoda, ukoliko ne znate gde prolaze podzemne instalacije? Ukoliko je za građane Srbije potrebno da pribave te kopije parcela, da bi dobili dozvolu makar za najobičniju ogradu, onda mi smatramo da to treba da se priloži i u ovom postupku.
Takođe je neprihvatljivo i to da se lokacijska dozvola može izdati bez dokaza da su obezbeđena sredstva za isplatu zemljišta. U skladu sa ovim zakonom mi čak smatramo da zemlja prethodno treba da bude isplaćena vlasnicima, a ne da nije potreban ni dokaz da su sredstva obezbeđena, niti stoji rok kada će ta zemlja biti isplaćena vlasnicima, pogotovo što to prelazi u vlasništvo Rusije. Samim ovim zakonom vi ste dali mogućnost ruskoj firmi da sve ove dozvole dobije bez naplate i uplate jedne jedine administrativne takse. Građani ove zemlje kada idu da izvuku izvod iz matične knjige rođenih moraju da plate taksu. Zaista ne vidimo šta je sporno da i ruska firma plati takse ovoj državi.

Poštovana ministarka, onda verovatno niste u toku, ali kažem da prvi potpredsednik Vlade jeste. U Nišu su isto tako bile urađene parcele. Zato što su građani pisali i prethodnoj Vladi, baš zbog tog problema, bile su date parcele od strane Vlade. Onda se na terenu promenio regulacioni plan i gasovod je prošao kroz druge parcele. Ljudi su tamo podneli i krivične prijave zbog nezakonito urađenog regulacionog plana. Iz tog razloga smatramo da ovde ne možete da radite bez kopije parcele. Ukoliko svi građani ove zemlje za najobičniju lokacijsku dozvolu prilažu kopiju plana parcele, smatramo da je i ovde to neophodno uraditi.