Zahvaljujem predsedniče. Poštovani ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo četiri sporazuma koji govore o saradnji Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata i dva sporazuma po kojima naša zemlja treba ponovo dodatno da se zaduži.
Ova Vlada je za samo sedam meseci zadužila sve građane ove zemlje za tri milijarde evra. Danas nam predlažete sporazum sa Ruskom Federacijom, kojim Srbija treba da se zaduži za dodatnih 800 miliona dolara i drugi sporazum sa Kuvajtom, gde treba da se zadužimo za 27 miliona evra. Oba sporazuma govore o investiranju u železnicu. Činjenica jeste da su naše pruge jako loše. Meni, kao poslaniku koji dolazi iz Negotina, iz istočne Srbije, je jako žao što na spisku gde će se pruge popravljati ne postoji nijedan deo pruga koji prolazi kroz istočnu Srbiju, od Knjaževca, Zaječara, do Negotina, gde vozovi putuju 20 kilometara na sat i brže možete od jednog grada do drugog da stignete peške.
Ali, složićete se, ministre, da u zemlji u kojoj imamo toliko nezaposlenih, u kojoj su plate mizerno male, u kojoj penzioneri jedva žive, jako je teško, kada saberemo sva ova zaduženja, da objasnimo na koji će način građani vratiti dug koji im je nanela ova Vlada, a to je otprilike 500 evra po svakom stanovniku. Znamo da ova zemlja ima mali izvoz, da nemamo proizvodnju, da nemamo novih radnih mesta.
Ovim kreditom sa Ruskom Federacijom, osim što nas zadužujete za popravku železničkih pruga, zadužujete nas i za kupovinu vozova, ali ne bilo kojih, nego isključivo vozova proizvedenih u Rusiji. Znači, mi od države Rusije dobijamo kredit koji treba vratiti sa kamatom od 800 miliona dolara, uz obavezu da samo od njih možemo da kupimo vozove. Je li to povoljno po Srbiju, našu zemlju?
Prethodna vlada, ona pre nje, i ova danas, kad god potpiše neki međunarodni ugovor sa Ruskom Federacijom, on nekako bude na štetu građana ove zemlje. Takav je ugovor sa NIS-om, takav je ugovor za izgradnju "Južnog toka", gde Srbija jedina zemlja gde Rusi imaju većinsko vlasništvo. Znači, danas ovim ugovorom koji će biti sigurno izglasan u ovom parlamentu, naša zemlja se obavezuje da kupi isključivo ruske vozove. Znači, mi ništa nismo dobili besplatno od Rusije, i ne vidim razloga ako od njih dobijemo kredit, zbog čega moramo da kupimo od njih i vozove.
Gospodine Dinkiću, vi veoma dobro znate jer ste pregovarali sa Rusima oko Železare Smederevo. Oni neće da ulože sredstva tamo gde im se isplati. Zašto mi onda moramo svaki njihov zahtev i svaku njihovu želju da poštujemo? Srpska napredna stranka se hvalila novim Zakonom o javnim nabavkama, kako će on taj zakon omogućiti dodatne uštede. Taj zakon će tek 1. aprila stupiti na snagu. Izglasavanjem ovakvog ugovora, znači više nema primene Zakona o javnim nabavkama. Da li to znači da direktor JP Železnice Srbije, Sima, ne zna da sprovodi zakon, pa mu treba međunarodni ugovor, da mu se kaže od koga mora da kupi vozove? Ili, mi imamo pravo, da se mi kao zemlja vozimo i nekim drugim vozovima, ne ruskim. I to niste obećavali vi, ali jesu neke vaše kolege, ministri u Vladi, još pre nekoliko godina da ćemo imati brze pruge. Do dan danas ih nemamo.
Što se tiče ovih međunarodnih sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, svim građanima je jako poznato da LDP oduvek zagovara saradnju sa svim državama, pogotovo državama u regionu. Mi apsolutno nismo protiv, ni privatizacije, niti stranih ulaganja, ali jesmo protiv jedne stvari. Ako nešto važi za građane ove zemlje, trebalo bi makar da važi i za one koji žele da investiraju u ovu zemlju.
Vi ste ministre rekli, da će Al Dahra uložiti 400 miliona dolara u osam kombinata, i jedan deo tih sredstava upotrebiće se za sistem za navodnjavanje. On je jako potreban građanima ove zemlje, i potreban je za razvoj poljoprivrede. Takođe, ste pomenuli i to da postoji mogućnost da dobijemo dodatni kredit od 100 miliona evra, koji bi se takođe opredelili za sistem za navodnjavanje, ali ste rekli da takvih projekata nema u Vojvodini i Centralnoj Srbiji, i više puta ste pominjali Vojvodinu i Centralnu Srbiju. Moram da vas pitam - znate li vi da u Južnoj Srbiji postoje poljoprivredni proizvođači, postoje i u Istočnoj Srbiji. Ukoliko ne znate, u opštini Negotin, iz koje dolazim, postoji gotov projekat za navodnjavanje 2500 hektara, od kojih je do sada realizovano 300. Ukoliko uzimate već neki kredit, i investiciju novu, imajte u vidu da u toj opštini imate već gotov projekat za sistem za navodnjavanje, za koji kažem da nam je potreban.
Što se tiče, poljoprivredne proizvodnje u južnom delu Srbije, mogu samo da pomenem Leskovac. Prethodna Vlada je poljoprivrednim proizvođačima i građanima Leskovca, koji se bave proizvodnjom u plastenicima i staklenicima, obećala da će Leskovac da procveta geotermalnom energijom, koja će se čak koristiti i za izgradnju banje. Vi vrlo dobro znate, mada ne kažem da ste vi za to odgovorni, pričam o prethodnoj vladi, da iz republičkog budžeta izdvojeno 110 miliona za te geotermalne vode. Šta se ispostavilo, da su to bačene pare.
Da je došlo do izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, verujem da bi naši poljoprivredni proizvođači rado ulagali u sistem za navodnjavanje, makar ovaj kap po kap. Ali, kad vi po našem zakonu, možete da zakupite zemlju, samo na tri godine za ratarsku i povrtarsku proizvodnju. To se nikome ne isplati, dok za višegodišnje zasade možete na dvadeset godina.
Ono što je potrebno za razvoj poljoprivrede je pre svega izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu. To poručite gospodinu Kneževiću vašem kolegi, da pod hitno pripremi izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, da svi poljoprivrednim proizvođačima i svim budućim investitorima omogući da ukoliko žele da ulože u sistem za navodnjavanje mogu da zemlju zakupe na period duži od tri godine. Sigurna sam da ćemo imati veći broj investitora i više ćemo razviti poljoprivredu, mada od gospodina Kneževića to ne očekujem, jer sam videla na koji način je odgovorio na veliku krizu vezanu za aferu mleko, te u tom smislu mislim da nije kompetentan ni sposoban ni da predloži izmene ovog zakona.