Ovim amandmanom, koji je prihvaćen, kaže se da obavezne rezerve moraju svo vreme biti fizički dostupne i ne mogu biti predmet nikakvih mera kojima bi se ograničilo njihovo raspolaganje, a skladište i infrastruktura za prihvat i otpremu obaveznih rezervi i skladišta moraju svo vreme biti ispravna i uredno održavana. Vlada je taj deo, znači ovaj amandman, gospodine Ljajiću, prihvatila.
Sada moram da vam postavim jedno pitanje, obzirom da nije tu ministarka energetike – da li ovo znači, a ja sam o tome govorila u načelnoj raspravi, da će skladišta nafte i naftnih derivata u Prahovu kod Negotina, za koje je NIS poslao dopis da se konzerviraju, a 30% tih skladišta je u vlasništvu Direkcije za robne rezerve? Da li će ta skladišta biti u funkciji, obzirom na stav 1. ovog amandmana koji ste prihvatili, koji kaže da moraju da budu u funkciji? Da li će se na takav način sprečiti konzervacija i ukidanje skladišta za naftu i naftne derivate u Prahovu, kod Negotina?

Mi smo predložili amandman na član 2, jer se u članu 2. kaže da izuzetno od stava 1. ovog člana izveštaj se ne podnosi za hemijsku supstancu, pa se kaže – ukoliko je koncentracija te supstance manja ili jednaka 1% u odnosu na ukupnu masu, veća od 1%, ili manja ili jednaka 10% u odnosu na ukupnu masu, u zavisnosti od toga kolika je proizvodnja itd.

Mi smatramo da je apsolutno nepotrebno da stoje reči „u odnosu na ukupnu masu“, obzirom da se koncentracija izračunava u odnosu na ukupnu masu. To je, znači, definicija iz hemije šta je koncentracija. Pa kada kažete - koncentracija bakra u rudi je 3%, zna se da se 3% računa u odnosu na ukupnu masu. Smatramo da je Vlada mogla da prihvati ovaj amandman, jer ne vidim zbog čega ga nije prihvatila, ukoliko se po definiciji iz hemije zna šta je koncentracija.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre.
Mi smatramo da treba prihvatiti ovaj amandman, jer je članom 10. predloženog zakona predviđeno, da se jedinstveni tehnički propisi primenjuju na novoizgrađena, unapređena ili obnovljena vozila kojima se obavlja međunarodni prevoz u železničkom saobraćaju, kao i na novoizgrađene, unapređenje ili obnovljene železničke pruge na kojima saobraćaju vozovi kojima se obavlja taj prevoz.
U drugom stavu na koji je podnet ovaj amandman, kaže se da se ti propisi mogu primenjivati na vozila i železničke pruge koje nisu obuhvaćene stavom 1. ovog člana.
Obrazloženje Vlade zbog čega nije prihvatila ovaj amandman kaže da bi prihvatanjem amandmana bilo nepotrebno iz razloga što bi se prouzrokovali veoma veliki troškovi upravljača železničke infrastrukture i železničkim prevoznicima.
Mi mislimo da je pre svega bitna bezbednost, u odnosu na troškove koji bi imali upravljači železničke infrastrukture i prevoznici. Ako se sećate gospodine Antiću, kada smo ovde govorili u raspravi o načelu o ovom predlogu zakona ja sam vam skrenula pažnju, i vi ste rekli da ćete proveriti i raspitati se zbog čega je 300 vozova otkazano iz pravca Zaječara ka Negotinu i Majdanpeku u oktobru mesecu, a 180 polazaka u septembru. Samo tri dana nakon toga, kada sam ovde u Skupštini govorila da je loš urađen remont i da „Železnice Srbije“ to znaju, mi smo imali situaciju da je kog Majdanpeka izgoreo u potpunosti voz koji je prevozi negde između 30 i 50 putnika. Sreća putnicima ništa nije bilo.
Ako Vlada smatra da se nešto može primenjivati, znači mi smatramo da se mora primenjivati, bez obzira na troškove jer je bezbednost tih putnika i roba koja će ići tim transportom daleko od većeg značaja u odnosu na troškove koje će imati „Železnica Srbije“.
Molila bih vas da mi odgovorite da li ste dobili informaciju od direktora, ko je odgovoran za loš remont tih vozova, a ima ih ukupno tri u Zaječaru, i hoće li direktor „Železnica Srbije“ npr, zbog takve situacije, zbog situacije da je loše urađen remont, a da je takav voz ipak prevozio putnike npr, smoći snage, da ako ništa drugo makar podnese ostavku na tu svoju funkciju?

Ja vam se zahvaljujem ministre na odgovoru i drago mi je što se slažete sa mojom diskusijom. Ali, ja ne mogu da se složim sa delom vaše diskusije. Razumem loše nasleđeno stanje. Stare lokomotive deset tih šveđanki. Ali ne mogu da razume sledeću stvar da neko zna da je loše urađen remont i da takav voz pusti da prevozi putnike. To su putnici, nije krompir. Sigurna sam da direktor železnica da zna npr. da ima havariju i loše urađen remont automobila, ne bi seo da se vozi takvim kolima. O tome se radi. Znači, da nisu znali da je loše urađen remont, mogu da kažem vozili su, to se desilo. Ali ovde se u startu znalo. Znači znao je šef iz Zaječara, znači zna „Železnica Srbije“, i to javno kaže da su loše urađeni remonti za te vozove u Zaječaru.
Za mene je zaista nedopustivo da takvi vozovi prevoze putnike. Jer, sada, na sreću, nije niko nastradao. Ali, ne znači da to neće da se desi sutra, prekosutra ili za mesec dana. Ukoliko „Železnica Srbije“ može da gradi podvožnjak, ukoliko je to tačno, blizu mesta prebivališta sadašnjeg direktora i baci na to 500 miliona, onda sigurno ima novac i da servisira vozove koji saobraćaju u istočnoj Srbiji.

Zahvaljujem.
Jedan od najznačajnijih problema u Srbiji, osim velikog siromaštva, osim činjenice da svakodnevno veliki broj ljudi gubi posao, osim činjenice da se svakodnevno zatvaraju mnoge preduzetničke radnje, negde i mala i srednja preduzeća, svakako je natalitet. Ni ova Vlada, ni prethodna Vlada, nisu učinile ništa, ili gotovo ništa da reše takav problem.
U razmatranju na ovoj sednici parlamenta imamo Predlog zakona da se deci i porodiljama omogući pregled sa neoverenom zdravstvenom knjižicom. Ali, moram da postavim pitanje premijeru ove zemlje, ministarki zdravlja i ministru poljoprivrede – zašto se u ovoj zemlji dozvoljava diskriminacija porodilja koje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva? Ukoliko kažemo da je poljoprivreda prioritet ove zemlje, ukoliko kažemo da je potreban veći natalitet, zbog čega samo žene koje se bave poljoprivredom i uredno plaćaju poreze i doprinose i sva davanja vezana za socijalno i zdravstveno osiguranje, nemaju prava da imaju porodiljsku nadoknadu? Da li je to diskriminacija žena koje se bave poljoprivredom, u odnosu na ostale žene? Mi smatramo da Vlada Republike Srbije treba hitno da donese uredbu kojom će se i ovim ženama, porodiljama omogućiti naknada za vreme porodiljskog odsustva.
Drugo pitanje upućujem Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu finansija. Već mesec dana u Negotinu registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima vrši se popis imovine, iz razloga što neka poljoprivredna gazdinstva nisu uredno platila poreze i doprinose. Ukoliko se zna da je država omogućila otpis dugova mnogim privrednim subjektima, ne tražim da se otpišu dugovi registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, jer znam da to nije moguće, ali - da li je nemoguće napraviti reprogram? Da li su poljoprivredni proizvođači odgovorni za to što su im subvencije kasnile i prethodne i ove godine? Da li su oni odgovorni za to što u Negotinu uljarice još uvek nisu isplatile suncokret i pšenicu i zbog čega se takav atak vrši trenutno, znači, na registrovana poljoprivredna gazdinstva u Negotinu? Ja ne mogu da kažem i ne znam da li je tako i u ostalim krajevima Srbije i zato pitam Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede – da li je moguće napraviti reprogram umesto popisa imovine registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na području opštine Negotin?
Treće pitanje postavljam ministru za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu i tražim da se ispita način rada Gradske skupštine Grada Zaječara. Pre tri i po meseca je tamo formirana ova vlast SNS i SPS. Od tada do danas održano je 22 ili 24 sednice Gradske skupštine. Sve sednice su zakazivane na način da se zakažu u sedam sati ili osam uveče za sutradan pre podne, pojedine sednice imaju i po 30 tačaka dnevnog reda i preko 400 strana materijala. To predsedniku Gradske skupštine Grada Zaječara očigledno nije više bilo dovoljno i u prethodne dve nedelje, znači u utorak i četvrtak prethodne nedelje i juče, održavaju se sednice Skupštine Grada Zaječara na način što se u 12,00 sati pre podne, ili jedan sat pre podne, Skupštine grada zakazuju za četiri sata popodne. Odbornici dobijaju deo materijala. Juče je održana sednica sa preko 10 tačaka dnevnog reda. Između ostalog, jedna od tačaka je rebalans budžeta.
Da li neko kontroliše na koji način radi Gradska skupština Grada Zaječara i tražim od Ministarstva da izvrši kontrolu rada Gradske skupštine i da pritom utvrdi da li je u skladu sa zakonom da se donesu tri odluke vezane za likvidaciju Turističke organizacije Grada Zaječara, Sportskog centra Grada Zaječara i Centra za kulturu? Da li je u skladu sa zakonom, u Zaječaru, da se delatnost Javno-komunalniog preduzeća „Kraljevica“ prebaci Javno stambenom preduzeću i da se ta firma „Kraljevica“ namerno vodi u stečaj? Da li Ministarstvo smatra da će na takav način…
(Predsedavajući: Vreme, gospođo Gerov.)
…da reši dugove od 100 miliona, koliko je Grad Zaječar dužan „Kraljevici“ i da li je to normalno poslovanje u Gradu Zaječaru?

Zahvaljujem.
Zakonom o podsticajima u poljoprivredi predviđeno da poljoprivredni proizvođači imaju pravo na subvencije u iznosu od 6.000 dinara po hektaru. Još marta meseca ove godine poljoprivredni proizvođači iz Negotina predali su zahtev. Do danas ta sredstva nisu dobili. Pitam Ministarstvo poljoprivrede – kada će biti isplaćenje subvencije u iznosu od 6.000 dinara po hektaru? Na koji način Ministarstvo poljoprivrede planira da razvija poljoprivredu ukoliko subvencije kasne po nekoliko meseci?
Drugo pitanje postavljam Ministarstvu prosvete i Ministarstvu finansija. Činjenica je da kada prosvetni radnici odu u penziju imaju pravo na otpremninu po kolektivnom ugovoru. Još juna meseca pojedini prosvetni radnici otišli su u penziji. Prošlo je šest meseci i ti prosvetni radnici nisu dobili otpremninu. Obrazloženje Ministarstvo prosvete je da nema para. Da li je moguće da Ministarstvo prosvete nema novca da isplati otpremnine prosvetnim radnicima koji su još juna meseca otišli u penziju? Njihov broj nije veliki. Tražim da mi Ministarstvo odgovori kada će biti isplaćene otpremnine tim prosvetnim radnicima?
Treće pitanje postavljam Ministarstvu privrede, ali i Ministarstvu pravde. „Industrija hemijskih proizvoda“ u Prahovu je nekada bila veliki gigant, zapošljavala pet ili šest hiljada ljudi u neko srećno vreme. Nakon neuspele privatizacije, kada je „Industriju hemijskih proizvoda“ u Prahovu kupila grčka firma „Neokimiki lavrentijadis“ nije došlo do ulaganja predviđenih ugovorom i ta privatizacija je raskinuta, tako da se „Industrija hemijskih proizvoda“ u Prahovu nalazi u restrukturiranju, a pojedini njeni delovi u stečaju.
Postavljam pitanje Ministarstvu pravde. I u delu kompanije „Industrija hemijskih proizvoda“ u Prahovu, a to je deo „AD Đubriva“ iz stečaja je firma prodata za nekih četiri miliona evra. Stečajni upravnik je ta sredstva položio na račun banke. Radnici do danas iz „AD Đubriva“ nisu dobili svoje neisplaćene zarade, a „AD Đubriva“ kupila je „Eliksir grupa“. Postavljam pitanje – kada će radnici „AD Đubriva“ dobiti plate koje im pripadaju?
Drugo pitanje odnosi se na holding „Industrije hemijskih proizvoda“ u Prahovu, koji je u restrukturiranju. Na sajtu Ministarstva privrede objavljena je lična karta tog holdinga. Za 600 radnika postoje pravosnažne presude koje su predate Narodnoj banci za isplatu nekih 20-ak plata iz prethodnog perioda. Kako je moguće da Ministarstvo privrede i Narodna banka dozvoljavaju „Eliksir grupi“ da posluje i ima promet, a da se pravosnažne presude koje su predate Narodnoj banci ne izvršavaju? Koji je razlog za tako nešto? Zaista sam se pitala zbog čega lokalna samouprava u Negotinu, gde su na vlasti SPS, DS i URS ne postavi takvo jedno isto pitanje.
Na sajtu Ministarstva privrede sam videla da se u bordu direktora IHP u restrukturiranju nalaze bivši zamenik predsednika opštine iz DS i sadašnji zamenik predsednika opštine iz SPS. Zbog čega lokalna vlast u Negotinu trpi to šta radi „Eliksir grupa“ sa radnicima Prahova? Ko dozvoljava „Eliksir grupi“ da posluje preko novog žiro računa i da pri tom onemogućava NBS da radnicima po pravosnažnim presudama isplati lične dohotke? Mnogi radnici više ne rade u toj fabrici i ta sredstva su im potrebna da prežive jer nemaju drugo zaposlenje. Postavljam pitanje Ministarstvu privrede i NBS – kada će biti izvršene sudske presude za tih 500 ili 600 radnika koji se nalaze na izvršenju kod NBS?

Zahvaljujem predsedavajuća, ali ja bih vas zamolila, obzirom da predlagač, gospodin Stefanović nije u sali, da mi date mogućnost da govorim onda kada on bude u sali, ili da ga pozovete da dođe ovde, a nemam ništa protiv da nastavite po spisku, ukoliko to drugim poslanicima ne smeta, iz razloga što hoću da mu postavim par pitanja.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, danas kada razmatramo Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, porodilja i trudnica, sebi zaista moramo da postavimo jedno pitanje, kakav je uopšte zdravstveni sistem u ovoj zemlji. Da li je on dobar, loš i treba li ga menjati? Da je on idealan, mi danas na dnevnom redu ne bi imali ovakav Predlog zakona.
Gospodine Stefanoviću vi ste predlagač ovog akta. Smatram da bez obzira na to, to imate pravo po Poslovniku o radu Narodne skupštine, smatram da je predlog ovog zakona trebalo da da Vlada i da danas ovde imamo ministra zdravlja, koji bi mogao da odgovori još na neka pitanja. Naravno, ja vama ne zameram na tome što ste vi predložili ovaj zakon, mada smatram pošto ste predsednik parlamenta, da je vaš osnovni zadatak da se potrudite da povećamo rejting ove institucije u kojoj se danas svi nalazimo.
Da bismo znali kakvu imamo zdravstvenu zaštitu i na koji način treba da je promenimo, mi pre svega treba da znamo uzroke zbog čega zdravstveni sistem u Srbiji funkcioniše, na način na koji funkcioniše, i zbog čega je sve veći broj građana nezadovoljan pruženom zdravstvenom uslugom. Ja sam gospodine Stefanoviću, tražila da se vratite u salu, obzirom da imam da vam postavim par pitanja vezana za ovaj zakon, a vi ste predlagač tog zakona.
U članu 3. predlog zakona, vi predlažete da deca, trudnice i porodilje ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu u sadržini, obimu standardu koji su obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Znamo li mi šta je uopšte obavezno zdravstveno osiguranje u ovoj zemlji? Koja to prava imaju, ne samo trudnice, porodilje i deca, nego i ostali građani, a koji se smatraju obaveznim zdravstvenim osiguranjem? Mislim da je to osnovno pitanje, naravno na koje vi, pretpostavljam da ne možete da mi date odgovor, ali na takvo pitanje smo verovatno mogli ili bar trebali da očekujemo da možemo dobiti odgovor od ministarke zdravlja.
Da li ovim članom 3. se podrazumeva da će se taj član primenjivati i na lečenje dece u inostranstvu, obzirom da znamo da je formirana komisija koja odlučuje o tome da li deca mogu ili ne da se leče u inostranstvu? Da li će se i na decu koja nemaju overenu zdravstvenu knjižicu primenjivati to da mogu da se leče u inostranstvu? Da li član 3. podrazumeva, pošto ne znamo, ja mislim da niko u ovoj zemlji ne zna šta je to obavezno zdravstveno osiguranje, daje mogućnost ženama, i zbog čega npr. to nije u predlogu ovog zakona, da imaju pravo lečenja vezano za vantelesnu oplodnju? Složićete se u tome da ukoliko je natalitet veliki problem, a jeste u ovoj zemlji, onda je sigurno potrebno da država izdvoji značajna sredstva za van telesnu oplodnju. Država za tako nešto mora da nađe para.
Kada govorimo o toj obaveznoj zdravstvenoj zaštiti i o ovom predlogu zakona, moram da postavim jedno pitanje. Vi ovde članom 4. predlažete da se ta prava ostvare na osnovu isprave, bez obzira da li je ona overena ili nije. Rekli ste u uvodnom izlaganju da to predlažete iz razloga što mnogi poslodavci nisu uplaćivali doprinose. Da li to znači, da kada se trudnica, dete ili porodilja pojave u zdravstvenoj ustanovi, a nema zdravstvenu knjižicu, znači ne poseduje ispravu, da one neće imati prava koja pruža ovaj zakon? Ma koliko da mi znamo da oni koji su nezaposleni mogu zdravstvenu knjižicu da dobiju preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Činjenica je da u Srbiji mnoge žene, mnogi građani ne znaju da takvo pravo uopšte imaju. Zato vas pitam, pošto ste predlagač, da li će se ovaj zakon primenjivati i na one koji nemaju zdravstvenu knjižicu uopšte?
Zakonom ste predvideli određene kazne za Republički fond za zdravstveno osiguranje, ukoliko ne omogući ostvarivanje prava porodiljama, trudnicama i deci, tačnije ukoliko ne ostvari prava na zdravstvenu zaštitu vezanu za ovaj zakon. Mi smatramo da je potrebno uvesti još jednu kaznu. Nije dovoljno što u poslednja dva člana vi kažete, da će zdravstvena ustanova snositi kaznu ukoliko ne obavesti Republički fond za zdravstveno osiguranje, o tome npr. da je beba preminula. Smatramo da zdravstvena ustanova treba da ovu kaznu, ukoliko vrati porodilju, dete ili trudnicu ukoliko nema overenu zdravstvenu knjižicu.
Da bi ovaj zakon sproveli, znači, on se sprovodi pre svega tako, što žena ili trudnica dođe u zdravstvenu ustanovu? Ukoliko tu nju vrate, a za to nije propisana kazna, ona to svoje pravo neće ostvariti. Zato mislim da u Predlogu zakona u ovom članu 9. treba dodati, da će kaznu platiti zdravstvena ustanova ukoliko ženu ili trudnicu ili dete vrati bez overene zdravstvene knjižice.
Da bi govorili o tome, da će sada trudnicama i porodiljama i deci biti bolje, mi pre svega moramo da znamo da nije dovoljno samo da ih primi lekar, i tačno je da su mnogi lekari i do sada primali i žene, i stara, i bolesna lica na pregled iako nisu imali overenu zdravstvenu knjižicu.
Potrebno je da zdravstvene ustanove imaju uslove za rad. Na primer, potrebno je da imaju inkubatore. Mi takve podatke nemamo - u koliko zdravstvenih ustanova u Srbiji nema ultrazvuka, inkubatora i osnovnih lekova za lečenje, ne samo koji su potrebni trudnicama, nego i ostalim građanima ove zemlje. I zaista jeste veliki problem od kada su objedinjene javne nabavke i napravljena ta centralizovana javna nabavka.
Znam da je bila želja da se naprave uštede, ali u pojedinim lokalnim samoupravama i u pojedinim zdravstvenim ustanovama vi danas nemate lekova za lečenje osnovnih bolesti, a kamoli astme ili neke druge bolesti. Imate situaciju da u pojedinim zdravstvenim centrima u delu gde se rade porođaji takođe nema osnovnih sredstava koja su potrebna za to.
Da je Vlada predlagač, mi bi danas sve to mogli da pitamo ministarku zdravlja. Znate šta je glavni problem, gospodine Stefanoviću? Ova država nema podatke o tome koliko ljudi, koliko građana se uopšte leči u zdravstvenim ustanovama u ovoj zemlji. Jedan broj građana se sigurno leči kod privatnika. To su oni građani koji mogu to da plate. Ali, najveći broj građana se ne leči uopšte. I što je još gore – oni su sami svoji lekari. Ali, to rade i trudnice, to rade i deca. Ne mislim da deca to daju sama sebi, nego, terapiju im daju majke na osnovu nekog iskustva. Sada je već postala praksa da se terapija propisuje na internetu tako što se na Guglu ukucaju simptomi i ljudima dođe daleko brže da neke lekove kupe nego da odu u zdravstvenu ustanovu, što onda stvara drugu posledicu, da umesto da nešto sprečimo, mi kasnije neke probleme moramo da lečimo.
Mi nemamo ništa protiv da ovakav zakon bude usvojen u parlamentu, ali bih vas molila da mi odgovorite na jedno osnovno pitanje – da li će to pravo ostvarivati i oni koji uopšte nemaju zdravstvene knjižice i da li smatrate da treba da budu sankcionisane zdravstvene ustanove ukoliko vrate decu, trudnice i porodilje bez overene zdravstvene knjižice?

Želim da vam se zahvalim na odgovoru, ali zaista ne mogu da se složim sa vama kad kažete da bi onda mogao neko i od stranih državljana. Jer, svi građani ipak imaju lične karte. Hvala vam i na odgovoru da se ovaj zakon neće odnositi na žene i decu koja nemaju uopšte zdravstvene knjižice.
Ja smatram da to nije u redu, bez obzira na činjenicu što vi kažete da svi mogu da nabave zdravstvenu knjižicu. Šta će biti sa trudnicom, porodiljom ili detetom koji kod kuće zaboravi knjižicu a mora da ode kod lekara, ima hitan slučaj? Znači, na njih se to pravo neće odnositi? Mnogi u Srbiji ne znaju na koji način mogu da dođu do zdravstvene knjižice i smatram da ukoliko se može sa neoverenom, onda je potpuno jasno da bi to pravo moglo da se ostvari i bez zdravstvene knjižice.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva i Železnica Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu u ovoj objedinjenoj raspravi imamo nekoliko zakona, ali mi smatramo da su najznačajniji zakoni o kojima danas razgovaramo zakoni vezani za Železnicu, za drumski saobraćaj i za pomorsku plovidbu, a više bih volela da kažem rečni saobraćaj obzirom da Srbija nema more.
Saobraćajna infrastruktura je veoma značajna za jednu zemlju, pre svega za pitanje ekonomije, ali i pitanje migracije stanovništva, jer uzaludno je imati teritoriju ukoliko na toj teritoriji ne žive građani.
U vašem uvodnom izlaganju ste predstavili nacrte ovih zakona, a onda ste u raspravi govorili sledeće – da smo za stanje u Železnicama svi zajedno krivi, da su ljudi navikli na to da ih ima 20.000 i da dobijaju subvencije za plate i da postoji veliki otpor u reformama. Moram da vam kažem da ne smatram da svih 20.000 radnika u Železnicama pružaju otpor tome. Potpuno je jasno i sigurno da otpor reformama pruža rukovodstva Železnica. Ne mogu da se složim sa time da smo svi podjednako krivi. Ne smatram LDP krivom za stanje u Železnicama.
Za stanje u Železnicama kakvo je danas niste odgovorni vi. Vi ste ministar dva i po meseca, ali unazad 20 godina odgovorne su sve prethodne Vlade, jer kada kažete da u Železnicama postoji veliki otpor vezan za reforme i da su oni navikli uvek na to da dobijaju subvencije od države, onda se postavlja pitanje političke odgovornosti. Zbog čega političke stranke koje su bile na čelu Železnica do sada, zbog čega političke stranke koje su kandidovale ministre saobraćaja nisu imale dovoljno hrabrosti i odgovornosti da ranije krenu u reformu Železnica Srbije? Za to je potrebna i hrabrost i odlučnost. Kada u predizbornim kampanjama mnoge političke stranke jednostavno žele da se udvaraju biračima, što LDP nikada nije činila, onda se uvek polazi od toga da neće biti otpuštanja, sve će biti isto kao što je bilo i mi uvek u političkim kampanjama pred izbore od pojedinih političkih stranaka imamo prilike da čujemo o brzim prugama.
Zaista me je iznenadila izjava premijera da ćemo imati vozove koji će se kretati 200 kilometara na čas. Ipak ovo nije naučna fantastika i ne živimo u nekom filmu naučne fantastike.
Stanje u Železnicama je potpuno drugačije i vi ste o tome govorili. Imamo pruge stare preko 30 godina, takve vozove i brzina vozova na današnjim prugama ne prelazi 20 do 40 kilometara na čas. To znači da se u nekom prethodnom periodu nije ulagalo u železničku infrastrukturu i dobro je to što imate nameru da sada razdvojite ovo preduzeće na neka dva, gde će se jedno baviti prevozom putnika i transportom, a drugi isključivo železničkom infrastrukturom.
Predloženim zakonom, i to ste rekli, planira se liberalizacija tržišta i uvođenje stranih operatera u roku od dve godine. Oni mogu da imaju najsavremeniju opremu i najsavremenije vozilo, ukoliko će takvi vozovi savremeni ići našim prugama, složićete se da tako nešto nije moguće.
Pre par meseci ova Narodna skupština i Vlada odobrili su kredit za kupovinu ruskih vozova. Moram da vam postavim pitanje – koliko takvih vozova je nabavljeno, da li su takvi vozovi iskakali iz šina ili nisu i da li su ti vozovi ruski dobri za naše železničke pruge? Mi iz LDP tada nismo glasali i ne bi glasali da se podigne kredit od Rusije, a da država ima obavezu da kupi baš ruske vozove jer smatramo da je to loše.
Dolazim iz Negotina, iz Istočne Srbije i ne znam koliko ste upoznati, ministre, sa time da su u Zaječaru sa železničke stanice prema Nišu, Boru, Majdanpeku i Negotinu u oktobru otkazano 300 polazaka vozova, a u septembru 180 polazaka. Železnice Srbije na to imaju komentar da su loše pruge, vozovi stariji od 30 godina, ali je zaista iznenađujuće da je jedan od razloga i to da je loše obavljen remont dizel motora, tačnije da su raspisali tender i izabrali izvođača za remont koji je loše uradio remont.
Da li su putnici odgovorni za loš remont? Da li je u 21. veku normalno da putnici uđu u voz i onda budu izbačeni jer voz tog dana ne kreće na put? Za nas to nije dobro. Šef ispostave u Zaječaru kaže da tamo imaju svega tri voza koji se stalno kvare i on govori o ovom remontu koji je bio jako loš. Ukoliko svi građani ove zemlje otplaćuju taj kredit prema Rusiji za ruske vozove, mogu li onda građani Istočne Srbije da dobiju makar jedan voz pristojan, a ne 30 godina star, jer železničkom prugom iz pravca Zaječara ka Negotinu jedino prevozno sredstvo je to za određena sela, gde žive uglavnom stari i bolesni ljudi? Znači, kada nemate voz ti ljudi ne mogu da idu nigde. Ne mogu da idu kod lekara. Smatram da je takvo stanje zaista stramotno i izgleda da smo mi građani Istočne Srbije građani drugog reda ne samo za ovu Vladu nego i za prethodnu Vladu.
Rekli ste da niste odgovorni za bezbednost saobraćaja železničkog i na jedno moje poslaničko pitanje dobila sam odgovor od vas i moram opet da vas pitam. Vaš pomoćnik zadužen za bezbednost saobraćaja, odgovorili ste mi da je 16. septembra podneo ostavku. Da li je Vlada Republike Srbije konstatovala i usvojila ostavku Saše Mirkovića? Ovo vas pitam iz dva razloga. Prvo, zato što smatram da neko ne može da bude u Zaječaru predsednik Skupštine, a da prima platu kao član Vlade Republike Srbije iz republičkog budžeta, a da pri tom ne dolazi na posao ili je to politički marketing. Drugi razlog zašto vas to pitam je i činjenica da je u prethodnih sedam meseci bilo oko 20.000 saobraćajnih nesreća, da je oko 300 ljudi poginulo na putevima.
Treba li vama onda pomoćnik ministra zadužen za bezbednost saobraćaja, da sedi pored vas u kabinetu i da nešto radi, ili vam treba političar koji će raditi u Zaječaru a primati platu ovde? Nemoguće je da od septembra meseca do danas ni na jednoj sednici Vlade niste tu ostavku mogli da konstatujete.
Ja mislim da je vama poznato ministre da je usvojena nova strategija saobraćaja vezana za koridore EU, kao najznačajniji ekonomski dokument u Evropi. Evropska komisija je objavila nove karte na kojima je prikazano devet glavnih koridora koji će biti središte za promet unutar evropskog jedinstvenog tržišta. U skladu sa tim ciljem EU je planirala za period od 2014. do 2020. godine investicije u vrednosti od 26 milijardi evra. Srbija se nalazi na Koridoru Rajna – Dunav. Sada moram da vas pitam sledeće – da li Ministarstvo planira novu strategiju razvoja saobraćaja u Srbiji, vezanu za taj novi dokument EU, kako bi mogli da konkurišemo kod EU i povučemo određena značajna sredstva, jer činjenica je da država nema para za nove puteve i za obnavljanje železničkih pruga. To vas pitam iz razloga - da li planirate izradu nove strategije i da li će tom novom strategijom biti obuhvaćen Koridor Istok?
Obzirom da je još 2006. godine na republičkom nivou uobličena bila tada ideja o izgradnji Koridora Istok, koji treba da ide iz pravca Požarevca preko Kučeva, Majdanpeka do Negotina u dužini od 138 kilometara. S tim bi se Koridor 10 spojio na tromeđi Srbija, Rumunija i Bugarska s Koridorom 4. Pretpostavljam da znate o čemu govorim. Ta trasa puta je utvrđena od strane najrelevantnijih srpskih projektantskih institucija. Znači, tu je bio angažovan CIP, Institut za puteve i Preduzeće za puteve Srbije.
Osim što obuhvata drumski saobraćaj, on obuhvata i železničku infrastrukturu, gde bi kod Mokranja i kod Prahova došlo do spajanja Železnice Srbije sa susednom Bugarskom. Za tu deonicu 138 kilometara potrebno je 173 miliona evra iz republičkog budžeta izdvojiti za izgradnju toga i to je bilo predviđeno budžetom za period od 2008. do 2012. godine u republičkom budžetu, a onda zbog svetske ekonomske krize ta sredstva nisu opredeljena.
Za projektovanje te deonice puta potrebno je negde oko 4.000.000 evra, iako se zna da će novom strategijom EU ulagati u luke, ali i u puteve koji su povezani s lukama, za nas u Srbiji značajan Koridor 10, ali je potpuno jasno i mislim da vi to razumete, da ukoliko ne izgradimo ovaj Koridor Istok, tranzit neće ići kroz Srbiju, ići će Koridorom 4 kroz Bugarsku i Rumuniju. Mislim da to nije interes države i mislim da se ni vi, kao ministar za saobraćaj, za tako nešto ne zalažete.
Kada ste govorili o tome da nema projekata i to je tačno, rekli ste da nećete postavljati pitanja – ko je odgovoran zašto nema projekata, nego ćete se sada potruditi da takve projekte izgradite, kako bismo mogli da povučemo ovih 800.000.000 dolara od Rusije. Smatram da ministarstvo treba za narednu godinu da predvidi novac za projektovanje kompletno ovog Koridora Istok. On nije značajan samo za 13 gradova istočne Srbije, to su gradovi u četiri okruga, ali je zaista značajan i za železnički i za putnički saobraćaj, kako bi Koridor 10 spojili sa Koridorom 4. Ako to ne bude urađeno, pošto most Kalafat već funkcioniše, ceo tranzit će ići kroz zemlje EU, jer Rumunija i Bugarska su članice EU.
Da bi to izbegli i sprečili, potrebno je da država uloži ova sredstva u izgradnju projekta, a da kasnije, iz ovih fondova EU koji su već opredeljeni, pošto u Prahovu postoji luka, a to je strategija EU, znači, možete da povučete određena sredstva za realizaciju ovog projekta, projekta izgradnje jednog takvog puta i povezivanje železnice između Srbije i Rumunije.
Ne znam da li znate sledeću činjenicu. Nju možda ne znate. U Sofiji je 2008. godine urađen strateški dokument koji je radio Evroregion Dunav 21. Njega sačinjavaju Srbija, Rumunija i Bugarska, ali i pogranične opštine, kod nas Borski i Zaječarski okrug i opštine iz Rumunije i Bugarske koje se nalaze tu, oko Dunava. U Sofiji je 2008. godine potvrđen taj strateški dokument Evroregiona Dunav 21 koji je obuhvatao sledeće stvari, između ostalog, da će gasovod južni tok doći iz pravca Zaječara u Srbiju. Koliko vidimo, to se realizuje. Projektovan je ovaj Koridor Istok i projektovano je spajanje železnice kod Mokranja, kako bi se železnica Srbije u tom delu, što najmanje košta, spojila sa susednom Bugarskom. Tada, nažalost, ja sam bila tamo, bili smo mi, predsednici opština Zaječarskog i Borskog okruga, a niko od ministara tadašnje Vlade nije bio, jer u Srbiji se pripremala kampanja za parlamentarne izbore.
Sa druge strane, iz Rumunije i Bugarske, osim predsednika opština bili su njihovi ministri. Te, ukoliko niste upoznati sa tom strategijom i tim dokumentom, molim vas da to pogledate, jer evroregioni imaju pravo da konkurišu kod EU, pa i na taj način možemo da izgradimo Koridor Istok.
Što se tiče stanja na putevima, znate da je u nekom prethodnom periodu, od pre nekoliko godina, nekada su se zvali regionalni putni pravci, prebačeni su u nadležnost lokalne samouprave i to je bilo loše, jer lokalne samouprave nisu imale para za održavanje tih saobraćajnica, a onda su budžetom Republike Srbije lokalnim samouprava opredeljena određena sredstva. Rebalansom budžeta Republike za ovu godinu, predviđena sredstva za održavanje tih tada regionalnih, sada puteva drugog reda, su prepolovljena. Postavlja se pitanje – na koji način će lokalne samouprave raditi zimsko održavanje puteva? Znam da je Vlada, tj. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ je prethodne godine preuzelo to na sebe, ali mislim da ove godine nema dovoljno para u republičkom budžetu. Kako će opštine to finansirati? Opštine danas nemaju para ni za redovno krpljenje tih puteva, a kamoli za presvlačenje nekih deonica. Time je zaista ugrožen saobraćaj na većoj teritoriji Republike Srbije, pogotovo u istočnoj i južnoj Srbiji, jer složićete se da u istočnoj Srbiji, kad padne sneg nekad visine i pola metra, to zimsko održavanje jako puno košta. Ukoliko država ne izdvoji dodatna sredstva za zimsko održavanje, mislim da će mnogi putni pravci u tom delu Srbije biti neprohodni.
Za državu je od interesa RTB Bor. Samim tim država će imati nekih drugih problema. Imate li način na koji ćete rešavati ovakve probleme i da li smatrate, kao ministar saobraćaja, da u narednom periodu ti putni pravci treba da budu i dalje u nadležnosti lokalne samouprave ili ih treba vratiti u nadležnost Republike? Mislim da ministarstvo mora da se opredeli i Vlada za jednu od te dve stvari. Ili će ih preuzeti na sebe, ili će lokalnim samoupravama dati dovoljno novca, kako bi mogli pre svega da zakrpe, dobro bi bilo da mogu i da presvuku te puteve, ali pre svega da mogu da obezbede zimsko održavanje. Verujem da znate kakvi su putni pravci u istočnoj Srbiji, ali ukoliko ne znate, mislim da ćete biti vrlo brzo u prilici, pošto idu lokalni izbori u Negotinu, da se upoznate sa svim tim putnim pravcima, jer obično kada dođu izboru krene i asfaltiranje. U Zaječaru smo imali neko asfaltiranje i obično se građani ovih malih mesta u Srbiji uvek raduju kada budu izbori, jer onda sigurno dobiju neku deonicu puta asfaltiranu. Smatram da to nije sistemsko rešenje problema i da država mora da napravi strategiju razvoja saobraćajnih putnih pravaca, železničkog saobraćaja, kako bi se znalo u šta ćemo ulagati u nekom narednom vremenskom periodu.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministri, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, nije sporno da je Zakon o robnim rezervama trebao da dođe u skupštinsku proceduru jer bi zakonom trebalo definisati sve ono što se odnosi na robne rezerve.
Nije sporno, to smo danas imali prilike da čujemo više puta, da je u nekom prethodnom periodu godinama i godinama u nazad došlo do zloupotrebe svega onog što se čuvalo kao robna rezerva, što je moglo u krajnjem slučaju da ugrozi i ekonomske slobode u ovoj zemlji, moglo da dovede do zdravstvenih problema. Ja ne bih govorila o tim zloupotrebama, o tome je govorila narodni poslanik Ranka Savić, ako ovlašćeno lice ispred LDP.
Meni deluje da mi danas na dnevnom redu imamo ovaj zakon isključivo zato što je obaveza Republike Srbije da do 1. januara 2023. godine uspostavi obavezne rezerve nafte i naftnih derivata i da je to osnovni razlog što je ovaj predlog zakona u proceduri. Vi ste, gospođo Mihajlović, u svom uvodnom izlaganju govorili o tome da se država Srbija krajem prošle godine obavezala da tako nešto uspostavi i to je dobro za energetsku sigurnost naše zemlje. To za nas u LDP nije sporno.
Članom 15. predlog zakona kaže se da se obavezne rezerve formiraju u visini 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje nafte ili naftnih derivata. Od vas ministarka nismo imali prilike da čujemo kolika je dnevna potrošnja nafte i naftnih derivata u Srbiji, koliki je prosečni dnevni uvoz nafte i naftnih derivata. Da li vaše ministarstvo ima te podatke? Ono što je još značajnije, da li postoji siva ekonomija u ovoj oblasti, da li imate procene koliko država gubi zbog sive ekonomije vezane za uvoz nafte i naftnih derivata ili prodaju istih? Ukoliko trebamo da uspostavimo robne rezerve nafte i naftnih derivata koji se vezuju za određeni broj dana, bez obzira da li je to uvoz ili dnevna potrošnja, onda je osnov da znamo te parametre. Molila bih vas da mi odgovorite na to pitanje – znate li koliki je prosečni dnevni uvoz i kolika je prosečna dnevna potrošnja nafte i naftnih derivata u Srbiji?
Članovima od 18. do 24. predviđeno je da se donese godišnji i srednjoročni program vezan za obavezne rezerve i teritorijalni razmeštaj. Kaže se da se sredstva za formiranje robnih rezervi, kao investicije u skladišta i prateću infrastrukturu, obezbeđuje u budžetu Republike Srbije, definiše se šta je skladištar i kaže se da se propisuje da se skladištenje obaveznih rezervi vrši u skladištima Direkcije i u skladištima subjekata u javnoj svojini, a ukoliko to nije moguće, ukoliko su svi ti rezervoari već popunjeni, onda se daje mogućnost da se vrši skladištenje nafte i naftnih derivata u skladištima drugih energetskih subjekata koji poseduju licencu za skladištenje nafte i naftnih derivata.
U obrazloženju ovog predloga zakona ste napisali da je početna godina za formiranje obaveznih rezervi 2014, da je cena izgradnje skladišnih kapaciteta između 200 i 240 evra po metru kubnom, u zavisnosti da li su kapaciteti za sirovu naftu ili naftne derivate, i da je ukupno potrebno 700 miliona evra za period od 2014. do 2023. godine za ulaganje u ovu oblast. To je otprilike 70 milijardi dinara. Ukoliko se zna da je budžetom za narednu godinu predviđeno tri milijarde, a od 2014. do 2023. godine imamo devet godina, ukoliko će naredni budžeti Republike Srbije biti projektovani na iznos od tri milijarde, onda je potpuno jasno da Vlada ne može da ostvari ovaj cilj vezan za investicije od 700 miliona evra.
U obrazloženju kažete, pročitaću vam sledeće, da će se skladišni prostori u javnoj svojini iskoristiti u potpunosti, što će dovesti do smanjenja fiksnih troškova po jedinici proizvoda za skladištenje. Takođe, donošenjem ovog zakona podstaći će se izgradnja novih skladišnih kapaciteta za oko 130 miliona evra, što će uticati na podsticaj domaće metaloprerađivačke i građevinske industrije i povećanje zaposlenosti.
Htela bih da vam postavim jedno pitanje, ne znam koliko ste u toku, država Srbija ima svoja skladišta. Najveće skladište je u Smederevu. Drugo po veličini skladište za naftu i naftne derivate je u Negotinu na Dunavu. Obzirom da je ono u vlasništvu 30% Direkcije za robne rezerve, a 70% je u vlasništvu NIS, pre petnaestak dana stiglo je obaveštenje iz NIS da će to skladište biti konzervirano, i to počev od 1. januara naredne godine. Ukoliko je to drugo skladište po veličini u Srbiji, ukoliko Direkcija za robne rezerve sama tamo ima 30% kapitala, vrednosti toga, a NIS 70%, a mi svi znamo da u NIS država ima svoje učešće, to znači da je to skladište većinski državno. Mi trebamo od naredne godine da počnemo da radimo obavezno skladištenje nafte. Zbog čega se onda ta skladišta u Negotinu konzerviraju? Zbog čega Direkcija za robne rezerve daje saglasnost NIS da to uradi? Pretpostavljam, možda ne znate, to je drugo po veličini skladište u Srbiji. Tamo ima 30 radnika. Od kada je izgrađeno skladište u Nišu za potrebe NIS koje je tri puta manje od ovog u Negotinu, sav promet NIS u istočnoj Srbiji …
To je tačno, jer sam razgovarala sa radnicima. Znači, za istočnu Srbiju, Borski, Zaječarski okrug snabdevanje naftom i naftnim derivatima ide iz Niša, a to je potpuno nerentabilno, jer iz Pančeva brodovima može da se dopremi u te skladišne kapacitete koji već postoje.
Znamo da država Srbija, o tome smo mnogo puta govorili, uvek ima za nas loše aranžmane sa Rusijom, gde ruska država štiti sebe, ima veće učešće za razliku od nas koji imamo manjinsko i uvek je to učešće na štetu naše države. Ako znamo da je rudna renta 3% i da se vi kao ministar ne slažete sa time, ali možda možete to da promenite na sledeći način. Ako NIS nisu potrebna ta skladišta, neka ih država uzme za sebe. Ako već ne možete da povećate rudnu rentu, neka NIS pokloni državi Srbiji ova skladišta, jer nema potrebe graditi druga. Naravno, negde će teritorijalno biti potrebno da se izgrade nova skladišta, ali odavde se snabdevala cela istočna Srbija, pre svega RTB Bor i potpuno je ekonomski neisplativo da iz Niša, pogotovo zimi, preko Tresibabe, prolaze cisterne, umesto da se to radi iz Negotina.
Ukoliko bi se tom skladištu dozvolilo da snabdeva samo Borski i Zaječarski okrug, oni bi bili potpuno renbatilni po svojoj proizvodnji. Ukoliko niste upoznati, volela bih da se upoznate sa tim problemom, jer zaista smatram da mi u istočnoj Srbiji ne možemo više da budemo građani drugog reda.
Obraćam se i jednom i drugom ministru. Ni prethodna Vlada, ni ova Vlada, za sada, nema ni jednu ozbiljniju investiciju vezanu za Borski i Zaječarski okrug, ukoliko izuzmemo RTB Bor i sve ono što je država uradila za RTB, gde se čak i topionica gradila bez građevinske dozvole koja je kasnije morala da se retroaktivno izda.
Kada govorim o skladišnim kapacitetima, postoje skladišni kapaciteti za gas. Znate li možda šta je sa Banatskim Dvorom? Da li je to u dobrom stanju ili je to izraubovano? Ne znam koliko znate, ministarka, 80-tih godina u Vojvodini su napravljene tri elektrane na gas. Vremenom su sve prešle na mazut zato što im nije bilo ekonomski isplativo. Jedna je bila u Sremskoj Mitrovici, jedna u Novom Sadu, a jedna u Zrenjaninu. Ta u Zrenjaninu je bila snage od 500 megavata i trebala je toplotnom energijom da snabdeva Pančevo. Nažalost, oni su prešli na mazut i to sada više nije moguće zato što je elektrana na gas ekonomski neisplativa.
Smatramo da Republička direkcija za robne rezerve, osim što treba da vodi računa o onome što skladišti, ona mora da vodi računa o svojoj imovini, jer ukoliko je nestalo žito, to je jedan problem, a ukoliko se imovina urušava, to je drugi problem. Mislim da država Srbija nije dovoljno bogata da svake godine ulaže u neke nove objekte, da ih adaptira zbog nečije nebrige.
Znam, ministre, da se vi ne slažete sa ovom rudnom rentom i zato sam i postavila pitanje da vidite sa NIS da li je moguće da državi Srbiji, koja tamo ima 30%, daju te skladišne kapacitete.
Taj naš odnos koji Srbija ima prema Rusiji na kraju se završava uvek na štetu Srbije, ali sada i na jedan drugačiji način, gde ruska država i pojedini predstavnici imaju pravo čak da kritikuju i komentarišu da li su naši ministri muškog ili ženskog roda. Ja smatram da su vaše kolege iz Vlade trebale na to da odgovore. Jer, ukoliko nas tako gledaju, mi imamo dve ministarke u Vladi, a ja smatram da treba bar polovina ministara da budu ženskog roda, onda je potpuno jasno da Vlada i vaše kolege u Vladi zaista ništa nisu preduzele da vas zaštite u tom smislu. Mi to kao LDP ne smatramo normalnim.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je potrebno doneti zakon o privatnom obezbeđenju i zakon o detektivskoj delatnosti i rešiti probleme koji postoje u toj oblasti. Gospodine Dačiću, mislim da će te se složiti sa mnom da MUP i policija nisu u stanju da se izbore sa sve većim brojem ubistava u ovoj zemlji, sa sve većim brojem huligana i nasilnika. Ako pogledate dnevnu štampu, prosto imamo činjenicu da se svaki dan u Srbiji desi jedno ili više ubistava. Kad policija i ministarstvo ne mogu da se izbore sa tako velikim problemom, onda je potpuno jasno da policija nije u stanju da se izbori sa problemom koji takođe interesuje građane, a to su sitna dela krađe i zaštita privatne imovine.
Smatram da će nakon donošenja ovog zakona biti mnogo više i preduzetnika i pravnih lica koji će se baviti delatnošću privatnog obezbeđenja. Njihove usluge, nažalost, neće tražiti samo institucije, nego sam potpuno uverena u to da će usluge vezane za privatno obezbeđenje u budućnosti, nažalost, tražiti građani ove zemlje.
Možda je razlog za to, gospodine Dačiću, što vi nemate dovoljno policajaca u malim sredinama, njihov broj nije dovoljan, a teritorije pojedinih opština su jako velike, pa možemo da kažemo da u tom smislu policija nije kriva što ne može da obezbedi svaki privatni objekat u Srbiji. Zato mislimo da će broj i preduzetnika i lica za privatno obezbeđenje u nekoj budućnosti biti daleko veće.
Judita Popović je govorila o stavu LDP vezano za ova dva zakona. Ja ću govoriti malo više o pojedinostima, zato što je ovo jedinstveni pretres, koje primedbe imamo na određene članove ovih zakona. Pre svega, govoriću o zakonu o privatnom obezbeđenju. U članu 12. predloženog zakona, gospodine Dačiću, vi predviđate da se može izdati licenca za vršenje posla privatnog obezbeđenja, između ostalog, ovlašćenom policijskom službeniku. Na početku vašeg izlaganja ste rekli da je u pojedinim zemljama propisano da se takve licence mogu izdati da li za detektive ili za privatno obezbeđenje tek nakon pet godina od prestanka radnog odnosa.
Rekli ste, i mislim da sam vas dobro razumela, da bi to bilo loše primeniti, takvu odrednicu, ovde u Srbiji, obzirom da imate preveliki broj radnika u policiji.
Da li ste time, predsedniče Vlade, hteli da kažete da će biti otpuštanja u MUP i policiji? Ako kažete da ima prekobrojni broj radnika, pretpostavljam da time mislite da će jedan broj radnika, da ne bi bio otpušten, preći i raditi ove poslove privatnog obezbeđenja.
Moram da vas pitam i sledeće. Zbog čega ste propisali da će ovo važiti samo za ovlašćene policijske službenike? Zašto ne i za zaposlene na posebnim ili određenim dužnostima, na primer na izdavanju oružja? Zašto pravite, gospodine Dačiću, diskriminaciju u tom smislu? Zbog čega se ovaj član zakona odnosi isključivo na ovlašćene policijske službenika, a ne i na radnike koji rade, na primer, na poslovima oružja? Znači, oni, po ovom zakonu, neće imati pravo da dobiju licencu. Smatramo da to nije u redu.
Članom 15. tog istog zakona vi kažete da se zahtev za izdavanje licence podnosi ministarstvu preko mesno nadležne policijske uprave. Zbog čega isključivo preko policijske uprave, kada znamo da postoje policijske stanice?
Navešću vam konkretan primer. Znači, u svim okruzima vi imate policijsku upravu, pa tako postoji, na primer, policijska uprava u Boru, policijska uprava u Zaječaru, a policijske stanice, to je definisano Zakonom o policiji članovima 24. i 25, su na primer u Negotinu, Majdanpeku, Kladovu. Koji je razlog da neko putuje u Bor ili da neko iz Knjaževca ide u Zaječar da bi predao jedan takav zahtev, kada je potpuno jasno da ćete i bezbednosnu proveru i svaku drugu proveru raditi u stvari preko policijskih stanica?
Vi tim istim članom u stavu 2. kažete šta je policijska uprava, ali Zakonom o policiji je jasno definisano šta je policijska uprava, a šta je policijska stanica.
Smatramo da je potpuno nepotrebno da sve ide preko policijske uprave. Smatramo da je dovoljno da zahtev bude podnet policijskoj stanici, koja kasnije može da ga prosledi policijskoj upravi.
Takođe, u članu 17. u stavu 2. kaže se da se žalba izjavljuje ministarstvu. Pošto je ovaj zakon vezan sa Zakonom o oružju i municiji i Zakonom o policiji, mislimo da žalba treba da se izjavi ministru, jer ukoliko za nabavku oružja, po Zakonu o oružju i municiji i ukoliko ste u zakonu o detektivskoj delatnosti, propisali da se žalba podnosi ministru, nema razloga da ovde onda bude u članu 17. ministarstvu. Smatramo da tu treba da bude isto kao i kod Zakona o oružju i kod Predloga zakona o detektivskoj delatnosti, gde se žalba podnosi ministru.
U članu 24, to je za mene neshvatljivo da vi zakonom predviđate da za nabavku oružja treba odobrenje ministarstva. A zbog čega ne i za nabavku municije? Znati, mi smatramo da je potrebno odobrenje ministarstva i za nabavku oružja i za nabavku municije, jer ne možete dozvoliti da svako može da kupuje municiju bez ikakvog odobrenja.
Gospodine Dačiću, mi smo po svim statistikama među prvim zemljama na svetu po broju oružja koja se nalaze kod privatnih lica, kod građana. Nažalost, među poslednjim zemljama smo po pitanju ekonomije.
U članu 28. potrebno je da se definiše gde se vrši vežba gađanja. Složićete se ne može neko da ode na livadu, pa da vežba. Znači, to treba da bude u streljanama otvorenog ili zatvorenog tipa. Iz tog razloga smatramo da treba dopuniti taj član 28. tako što će se vežba gađanja vršiti isključivo u ovlašćenim organizacijama, znači streljanama, bez obzira na to da li su otvorenog ili zatvorenog tipa.
Iste ili slične primedbe, gospodine Dačiću, imamo i na zakon o detektivskoj delatnosti. Vi u tom zakonu u članu 6. propisujete takođe licencu za vršenje detektivskih poslova i takođe uzimate u obzir samo ovlašćene policijske službenike.
Ovde možda niste morali da propišete rok od pet godina, ali ste morali makar da propišete rok od makar tri godine po prestanku radnog odnosa da policijski službenici mogu da dobiju licencu. Složićete se da dok god oni rade u policiji, ukoliko su danas podneli zahtev za raskid radnog odnosa, da još uvek imaju određene kontakte određene veze i mislimo da bi kao takvi bili u prednosti u odnosu na one koji nikad nisu radili u policiji.
Članovima od 9. do13. vi propisujete određene rokove u kojima neko treba da vam vrati identifikacione karticu detektiva. U roku od pet dana, da li je tako? Ali, nigde ne stoji u kom roku MUP treba da izda licencu. Znači, za to ne postoji rok. Mi smatramo da je dovoljan rok od 15 dana. Isto važi i za legitimaciju. U suprotnom, to može da se tumači i ovako da kada neko podnese zahtev, vi možete da mu date licencu u roku od pet dana, nekome za mesec, nekome za tri, a nekome ni za godinu dana. Zato smatramo da je tu trebalo da stoji rok za izdavanje licence.
Član 16. stav 7. propisuje 12 časova za to da se obavesti najbliža policijska uprava ukoliko se upotrebi vatreno oružje. Taj rok od 12 časova nije dovoljan, jer ste prethodnim stavom propisali da će detektiv u roku od 12 časova obavestiti odgovorno lice u pravnom licu, pa onda je sigurno potrebno još dodatnih 12 časova da pravno lice obavesti o tome nadležnu policijsku upravu. Zato smatramo da tu treba da stoji rok od 24 časa.
Smatramo da je član 30. vezan za zaštitu podataka jako loše definisan i da tu zbog takve definicije člana 30. može da dođe do zloupotreba. Verujem da niste imali takvu nameru.
Na kraju želim da vam kažem i sledeće, gospodine predsedniče Vlade. Znam da vi niste pisali ovaj zakon, čak ni kao ministar unutrašnjih poslova zakon o detektivima. Do sada možda to niko nije izneo i možda to neko smatra nebitnim, ali mislim da nije u redu da mi dobijemo ovakav predlog zakona, pričam isključivo o detektivskoj delatnosti, koji ima previše pravopisnih i gramatičkih grešaka. Znači, ne štamparskih. To znači i govori o tome kakvog su obrazovanja državni službenici. To uopšteno govori o tome u kakvom smo mi sistemu obrazovanja, za koji mi iz LDP smatramo da je jako loš i da treba menjati obrazovni sistem u ovoj zemlji.
Gospodine Dačiću, moram da kažem da je dobro što ste povukli iz procedure zakon o državnim službenicima i zakon o državnoj upravi, jer tim predlozima, koje smo trebali da razmatramo juče, vratili biste državnu upravu 10, 20 godina unazad. Mislim da to ne treba da bude interes Vlade.
Ta dva predloga su bila politička predloga. Pošto verujem da ćete nam te predloge zakona ponovo uputiti u proceduru koristim priliku da vam nešto kažem. Predsedniče Vlade, loše je da načelnici okruga budu funkcioneri. To znači da može bilo ko, može i sa osnovnom školom, a do sada je moralo sedmi stepen, položen državni ispit. Loše je to da sa sedmog stepena dozvoljavate i spuštate nivo kvalifikacije na šesti stepen za upravne poslove. Mnogo je loše to da uvodite vršioce dužnosti za službenike na položaju. To je apsolutna politizacija državne uprave.
Pošto ste već ta dva predloga zakona povukli iz procedure, zato sam sada to rekla, nadam se da ćete razmisliti pre nego što ih vratite ovde u parlament, jer smatramo da je potrebna ozbiljna reforma državne uprave kako bi državna uprava bila efikasna, a ne ovakva kakva je danas.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvaženi ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste ministre danas došli u Narodnu skupštinu da nama poslanicima u parlamentu obrazložite tri zakona i to ste uradili za manje od sedam minuta, pri čemu ste tri minuta potrošili na zakon o železnici, a nešto manje od dva minuta za svaki od ova druga dva zakona koja su danas na dnevnom redu. To pokazuje koliko ste se ozbiljno pripremili za današnju raspravu i šta vi, a i Vlada Republike Srbije misli o železnici, jer bih mogla da razumem da vi za tri minuta predstavite neki zakon gde nemamo problema, ali u železnici ima previše problema da bi neko ko je ozbiljan ministar odvojio samo tri minuta za predstavljanje zakona narodnim poslanicima.
Mi nemamo brze pruge. Mi nemamo nikakve pruge i to je činjenica. Imamo AD "Železnica Srbije" sa nenormalno velikim dugovima. O tome u uvodnom izlaganju od vas nismo imali prilike ništa da čujemo, a vi ste svoje izlaganje započeli sledećim rečima – osećam zadovoljstvo, odgovornost i spremnost da saslušam i prihvatim sugestije i mišljenja narodnih poslanika. Tako ste započeli svoje izlaganje. Nadam se da sam vas dobro citirala. Gospodine ministre, smatram da ste vi to izrekli samo zato što ovde u Skupštini kada dođete postoji direktan prenos i to treba da čuju građani Srbije.
Da zaista mislite da treba da poslušate mišljenja narodnih poslanika i eventualne sugestije, vi biste danas bili prisutni na sednici Odbora Narodne skupštine koji je razmatrao ovaj zakon. Vi tamo danas niste bili. To nije prvi odbor kada vi kao resorni ministar ne prisustvujete da obrazložite narodnim poslanicima koji su članovi odbora određeni zakon. Vi do sada niste prisustvovali ni jednom odboru. Niste obrazlagali ni jedan zakon iz vaše nadležnosti. Na prethodnom odboru niste bili prisutni. Tamo je postavljeno preko 20 pitanja vašem pomoćniku. Ta pitanja su se odnosila na deo vezan za saobraćaj. Pomoćnik je znao odgovor samo na jedno pitanje i rečeno je da ćemo sve odgovore dobiti u pisanom obliku. Ministre, prošlo je više od mesec dana. Ni jedan odgovor nismo dobili kao članovi odbora na postavljeno pitanje – da li se planira rekonstrukcija puta Kladovo-Niš i mnoga druga pitanja koja su postavljena tada.
Ni danas kao narodni poslanici, članovi odbora, nismo imali priliku da od vas lično na sednici odbora čujemo šta vi mislite o "Železnici Srbije", koliki su dugovi javnog preduzeža "Železnica Srbije". To ni danas nismo uspeli da čujemo ovde u ovom delu rasprave. Nismo imali prilike da čujemo odgovore ni na mnoga druga pitanja.
Šta vas je, gospodine ministre, sprečilo da dođete danas na sednicu odbora? Taj odgovor nismo dobili ni od vaša dva pomoćnika koji su bili danas na sednici, niti smo dobili od predsednika odbora jer niko nije znao čime ste bili sprečeni da dođete na sednicu odbora.
Kada kažete da uvažavate mišljenja i sugestije narodnih poslanika, onda smatram da treba da dođete na sednicu odbora ili, što se mene tiče nije nikakav problem, da predložimo predsedniku odbora da se i sednice odbora prenose direktno na RTS pa se nadam da ćemo imati prilike da od vas čujemo određene stavove i mišljenja vezane za neki novi zakon koji budete predlagali parlamentu. Ozbiljna vlada predlaže ozbiljne zakone, zakone koji mogu da se primene u praksi, a zakon o železnici koji je danas na dnevnom redu to nije i vi to vrlo dobro znate.
Vi ste u obrazloženju zakona naveli da je jedan od razloga za donošenje ovog zakona usklađivanje sa paketima direktiva EU, ali zakon ste usaglasili sa tri umesto sa četiri direktive kako je trebalo. Od vašeg pomoćnika imali smo prilike da čujemo da sa jednom direktivom niste bili u mogućnosti da usaglasite zakon jer bi to bilo preskupo.
Kažete da je novina u ovom zakonu uvođenje nacionalnog programa železničke infrastrukture i taj nacionalni program treba da uradi Vlada, da ga potvrdi Narodna skupština za period od pet godina. Mislite li ministre, da za pet godina možemo da rešimo sve probleme železničke infrastrukture ili je potrebno da nacionalni program bude na 10, 15 ili 20 godina? Šta možemo da uradimo za pet godina? Ne možemo da uradimo ništa, iako optimistički tvrdite da sigurno možemo. Rekli ste u raspravi da niko u rukovodstvu države do 2008. godine nije znao da postoje koridori, da su železnice na nekoj nuli.
Verovatno ćete uskoro razviti tezu da se Sunce vrti oko Zemlje, a ne obrnuto. Probleme koje treba da reši ovaj zakon, a to ste napisali u obrazloženju, i osnovni problem za vas je nepostojanje određenih ovlašćenja direkcije za železnice za donošenje podzakonskih propisa koji su neophodni za bezbedno i nesmetano obavljanje železničkog saobraćaja. Da li je to jedini problem koji treba da reši ovaj zakon, jer samo taj problem ste naveli u obrazloženju? Pozitivne podzakonske propise mogla je da donese Vlada. Ako su to jedini problemi, zbog čega onda u zakonu stoji rok od 24 meseca za donošenje svih podzakonskih akata, ukoliko je to jedini problem kao što vi kažete u zakonu.
Zakonom predviđate i reforme javnog preduzeća ili AD Železnica Srbija u četiri nova preduzeća. Koliko će nas manje koštati ta četiri preduzeća? Imate li ekonomsku računicu? Ukoliko razdvojimo AD Železnica Srbije, koliko će to manje koštati državu?
Danas smo na odboru imali prilike da čujemo da ušteda neće biti bar u prvih nekoliko godina. Sada moram da vas pitam da li je to u dve godine, tri, pet, dvadeset pet? Za koliko godina možemo od reforme javnog preduzeća Železnica Srbije, pa nadalje, da očekujemo uštede tj. manje subvencije budžeta Republike, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave?
Kada sam već kod javnog preduzeća Železnica Srbije, moram ponovo da vas citiram, rekli ste, odgovarajući narodnom poslaniku Juditi Popović, da nikada niste vodili politikansku politiku u kadrovskoj politici, je li tako, i da pored vas sede tri pomoćnika koji su Veljini, tako ste rekli.
Moram da vas pitam, pošto imate još jednog novog pomoćnika, vezan za bezbednost saobraćaja, gospodina Mirkovića, pošto je takav odgovor, niste bili prisutni, nisam mogla da dobijem na sednici odbora. Da li je on pomoćnik ministra ili nije? Da li je gospodin Mirković podneo ostavku ili nije? I, ako jeste kada je, a ako nije, kako ste smeli kao ministar da dozvolite da bude imenovan za člana privremenog organa u Zaječaru? Zbog čega ga na toj sednici Vlade niste razrešili funkcije pomoćnika ministra, jer su to nespojive funkcije, obzirom da privremeni organ vrši zakonodavnu i izvršnu funkciju.
Moram odmah da vam postavim i sledeće pitanje, pošto je danas vaš pomoćnik rekao da je on zadužen za neki drugi resor, a na prethodnoj sednici odbora smo imali prilike da čujemo da je bio na godišnjem odmoru kada je počeo da radi, pa gde je onda on danas, gde je juče? On prima platu odavde iz Republike a ne u opštini Zaječar, gde je juče konstituisan privremeni organ? Znači, vi vrlo dobro znate da je nespojivo da neko bude član privremenog organa i pomoćnik ministra. I pitam vas zbog čega niste razrešili gospodina Mirkovića sa funkcije pomoćnika ministra?
Pošto kažete da vas ne pitamo o kadrovskoj politici i tome što mi u LDP smatramo da je generalni direktor Železnica Srbije izuzetno loše rešenje za železnicu, moram da vas pitam, pošto danas nisam imala prilike da dobijem odgovor na pitanje, vezano za ovaj sudar vozova, da li postoji neko odgovoran u ovoj zemlji zbog toga što je došlo do sudara vozova? Zbog čega se direktor nije oglasio? Zašto se vi niste oglasili kao ministar? U nekim ozbiljnim državama direktor bi podneo tog dana ostavku, a vi verovatno sutradan. U Japanu bi to bilo daleko gore, ali ovde u Srbiji sve prolazi, sve može i ne može. Znači, vozovi se sudare i nikom ništa.
Ministre, mogu da vas pozovem u istočnu Srbiju. Tamo sigurno nećete biti u situaciji da vidite da se vozovi sudare. Znate li iz kog razloga? Voz ne može da se sudari sam sa sobom, jer postoji samo jedan voz koji iz Niša preko Svrljiga, Zaječara stiže do Negotina, pa onda se taj isti voz vraća nazad. Kada ste danas govorili gospodinu Pastoru, rekli ste ovako – mislite li da je lako bilo ubediti jug i istok Srbije da se prvo rade železnice na severu. Moram da vas pitam, ministre, koga ste vi to ubedili od nas koji živimo na istoku Srbije ili od onih koji žive na jugu Srbije da prvo treba da se radi sever. Ubedili ste narodne poslanike koji su glasali za kredit Rusije od 800 miliona dolara gde se tačno zna u koje namene će se taj kredit koristiti. Mene kao poslanika iz istočne Srbije niste ubedili, ja za to nisam glasala. Glasala su dva poslanika URS iz Zaječara, jedan poslanik SNS iz Zaječara i jedan iz Bora, ali građane ne možete da ubedite u to da je prioritet sever, a da mi na istoku nemamo nikakvo pravo po pitanju železnice, niti neka prava imaju građani na jugu.
Ministre, tamo kod nas, ako je prosek u Srbiji da voz putuje 40 kilometara na sat, onda treba da znate da u istočnoj Srbiji ne putuje brzinom većom od 10 kilometara na sat. Slobodno možete da trčite pored voza, stići ćete pre nego voz. Ako pogledamo ovaj nacrt zakona, taj član 9. je postojao i u prethodnom zakonu gde lokalna samouprava i autonomna pokrajina mogu da traže da upravljaju nekim delom železničkih pruga, tamo gde ne postoji državni interes za to. Potpuno je jasno da to lokalne samouprave na mogu, jer je za to potrebno mnogo para.
Šta znači, ministre, član 15. zakona koji kaže da upravljač infrastrukture može obustaviti javni prevoz putnika i robe na železničkoj infrastrukturi ili delu železničke infrastrukture na kojoj javni prevoz putnika i robe postane nerentabilan uz saglasnost Vlade? Ako pogledamo situaciju kakva je na tom delu pruge u istočnoj Srbiji, apsolutno je moguće očekivati da ćemo jako brzo biti u situaciji da se tamo u potpunosti obustavi putnički saobraćaj, jer on zaista nije rentabilan. Nije rentabilan ako imate jedan voz, jedini, koji iz Niša stigne do Negotina, pa onda čekate da se tim istim vozom vratite. To je jedino prevozno sredstvo, taj voz, za mnoge stare ljude koji žive u selima, koji nemaju autobuski prevoz. Samim time, Timočka Krajina, znači istočna Srbija, bi bila potpuno ugašena. Ti ljudi vozom idu kod lekara.
Kada imate takav železnički saobraćaj, onda se postavlja pitanje – na koji način, barem to možemo da postavimo mi koji živimo u tim krajevima, može da se primeni član 15? Pre nekoliko godina smo bili u situaciji da se donese odluka o tome da putnički saobraćaj bude obustavljen, pa je uz neke velike napore taj saobraćaj ponovo pokrenut.
Ako imamo 3.800 kilometara pruga, a godišnje obnovimo 11 kilometara, neka bude i 30, onda potpuno treba da bude jasno svima nama ovde da je za obnovu svih postojećih pruga u Srbiji potrebno najmanje 200 ili 300 godina. Znači, dva ili tri veka sa tempom kojim vi radite.
Meni se zaista ne sviđa kada vi kažete, to mi stvarno smeta, ne mislim da su pre vas ministri bolje radili taj posao, ali ni svet nije počeo od vas. Godinama unazad Železnica Srbije proizvode gubitak i godinama unazad niko ne ulaže u železnice. Kada vi kažete da prethodna Vlada ništa nije uradila i da vi sada startujete od nule, onda sebi moram da postavim jedno jednostavno pitanje – kako onda zadržavate tri pomoćnika ministra iz prethodne Vlade za koju kažete da je nesposobno radila svoj posao? Zar nije logično da te ljude koji nisu radili, sada se izvinjavam vama, vi možda dobro radite, promenite ili je tu bio kriv samo ministar?
Ministre, vi uvek pokazujete neki optimizam, pa tako imamo završen koridor, mnoge asfaltirane kilometre i mnogo štošta od toga. Sigurna sam da ovaj zakon o železnici neće doneti brze pruge, neće doneti brzu rekonstrukciju pruga, niti ćemo imati bezbedniji i bolji saobraćaj. Zaista pozivam vas i direktora Železnica Srbije da podnesete ostavku.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvaženi ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste ministre danas došli u Narodnu skupštinu da nama poslanicima u parlamentu obrazložite tri zakona i to ste uradili za manje od sedam minuta, pri čemu ste tri minuta potrošili na zakon o železnici, a nešto manje od dva minuta za svaki od ova druga dva zakona koja su danas na dnevnom redu. To pokazuje koliko ste se ozbiljno pripremili za današnju raspravu i šta vi, a i Vlada Republike Srbije misli o železnici, jer bih mogla da razumem da vi za tri minuta predstavite neki zakon gde nemamo problema, ali u železnici ima previše problema da bi neko ko je ozbiljan ministar odvojio samo tri minuta za predstavljanje zakona narodnim poslanicima.
Mi nemamo brze pruge. Mi nemamo nikakve pruge i to je činjenica. Imamo AD "Železnica Srbije" sa nenormalno velikim dugovima. O tome u uvodnom izlaganju od vas nismo imali prilike ništa da čujemo, a vi ste svoje izlaganje započeli sledećim rečima – osećam zadovoljstvo, odgovornost i spremnost da saslušam i prihvatim sugestije i mišljenja narodnih poslanika. Tako ste započeli svoje izlaganje. Nadam se da sam vas dobro citirala. Gospodine ministre, smatram da ste vi to izrekli samo zato što ovde u Skupštini kada dođete postoji direktan prenos i to treba da čuju građani Srbije.
Da zaista mislite da treba da poslušate mišljenja narodnih poslanika i eventualne sugestije, vi biste danas bili prisutni na sednici Odbora Narodne skupštine koji je razmatrao ovaj zakon. Vi tamo danas niste bili. To nije prvi odbor kada vi kao resorni ministar ne prisustvujete da obrazložite narodnim poslanicima koji su članovi odbora određeni zakon. Vi do sada niste prisustvovali ni jednom odboru. Niste obrazlagali ni jedan zakon iz vaše nadležnosti. Na prethodnom odboru niste bili prisutni. Tamo je postavljeno preko 20 pitanja vašem pomoćniku. Ta pitanja su se odnosila na deo vezan za saobraćaj. Pomoćnik je znao odgovor samo na jedno pitanje i rečeno je da ćemo sve odgovore dobiti u pisanom obliku. Ministre, prošlo je više od mesec dana. Ni jedan odgovor nismo dobili kao članovi odbora na postavljeno pitanje – da li se planira rekonstrukcija puta Kladovo-Niš i mnoga druga pitanja koja su postavljena tada.
Ni danas kao narodni poslanici, članovi odbora, nismo imali priliku da od vas lično na sednici odbora čujemo šta vi mislite o "Železnici Srbije", koliki su dugovi javnog preduzeža "Železnica Srbije". To ni danas nismo uspeli da čujemo ovde u ovom delu rasprave. Nismo imali prilike da čujemo odgovore ni na mnoga druga pitanja.
Šta vas je, gospodine ministre, sprečilo da dođete danas na sednicu odbora? Taj odgovor nismo dobili ni od vaša dva pomoćnika koji su bili danas na sednici, niti smo dobili od predsednika odbora jer niko nije znao čime ste bili sprečeni da dođete na sednicu odbora.
Kada kažete da uvažavate mišljenja i sugestije narodnih poslanika, onda smatram da treba da dođete na sednicu odbora ili, što se mene tiče nije nikakav problem, da predložimo predsedniku odbora da se i sednice odbora prenose direktno na RTS pa se nadam da ćemo imati prilike da od vas čujemo određene stavove i mišljenja vezane za neki novi zakon koji budete predlagali parlamentu. Ozbiljna vlada predlaže ozbiljne zakone, zakone koji mogu da se primene u praksi, a zakon o železnici koji je danas na dnevnom redu to nije i vi to vrlo dobro znate.
Vi ste u obrazloženju zakona naveli da je jedan od razloga za donošenje ovog zakona usklađivanje sa paketima direktiva EU, ali zakon ste usaglasili sa tri umesto sa četiri direktive kako je trebalo. Od vašeg pomoćnika imali smo prilike da čujemo da sa jednom direktivom niste bili u mogućnosti da usaglasite zakon jer bi to bilo preskupo.
Kažete da je novina u ovom zakonu uvođenje nacionalnog programa železničke infrastrukture i taj nacionalni program treba da uradi Vlada, da ga potvrdi Narodna skupština za period od pet godina. Mislite li ministre, da za pet godina možemo da rešimo sve probleme železničke infrastrukture ili je potrebno da nacionalni program bude na 10, 15 ili 20 godina? Šta možemo da uradimo za pet godina? Ne možemo da uradimo ništa, iako optimistički tvrdite da sigurno možemo. Rekli ste u raspravi da niko u rukovodstvu države do 2008. godine nije znao da postoje koridori, da su železnice na nekoj nuli.
Verovatno ćete uskoro razviti tezu da se Sunce vrti oko Zemlje, a ne obrnuto. Probleme koje treba da reši ovaj zakon, a to ste napisali u obrazloženju, i osnovni problem za vas je nepostojanje određenih ovlašćenja direkcije za železnice za donošenje podzakonskih propisa koji su neophodni za bezbedno i nesmetano obavljanje železničkog saobraćaja. Da li je to jedini problem koji treba da reši ovaj zakon, jer samo taj problem ste naveli u obrazloženju? Pozitivne podzakonske propise mogla je da donese Vlada. Ako su to jedini problemi, zbog čega onda u zakonu stoji rok od 24 meseca za donošenje svih podzakonskih akata, ukoliko je to jedini problem kao što vi kažete u zakonu.
Zakonom predviđate i reforme javnog preduzeća ili AD Železnica Srbija u četiri nova preduzeća. Koliko će nas manje koštati ta četiri preduzeća? Imate li ekonomsku računicu? Ukoliko razdvojimo AD Železnica Srbije, koliko će to manje koštati državu?
Danas smo na odboru imali prilike da čujemo da ušteda neće biti bar u prvih nekoliko godina. Sada moram da vas pitam da li je to u dve godine, tri, pet, dvadeset pet? Za koliko godina možemo od reforme javnog preduzeća Železnica Srbije, pa nadalje, da očekujemo uštede tj. manje subvencije budžeta Republike, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave?
Kada sam već kod javnog preduzeća Železnica Srbije, moram ponovo da vas citiram, rekli ste, odgovarajući narodnom poslaniku Juditi Popović, da nikada niste vodili politikansku politiku u kadrovskoj politici, je li tako, i da pored vas sede tri pomoćnika koji su Veljini, tako ste rekli.
Moram da vas pitam, pošto imate još jednog novog pomoćnika, vezan za bezbednost saobraćaja, gospodina Mirkovića, pošto je takav odgovor, niste bili prisutni, nisam mogla da dobijem na sednici odbora. Da li je on pomoćnik ministra ili nije? Da li je gospodin Mirković podneo ostavku ili nije? I, ako jeste kada je, a ako nije, kako ste smeli kao ministar da dozvolite da bude imenovan za člana privremenog organa u Zaječaru? Zbog čega ga na toj sednici Vlade niste razrešili funkcije pomoćnika ministra, jer su to nespojive funkcije, obzirom da privremeni organ vrši zakonodavnu i izvršnu funkciju.
Moram odmah da vam postavim i sledeće pitanje, pošto je danas vaš pomoćnik rekao da je on zadužen za neki drugi resor, a na prethodnoj sednici odbora smo imali prilike da čujemo da je bio na godišnjem odmoru kada je počeo da radi, pa gde je onda on danas, gde je juče? On prima platu odavde iz Republike a ne u opštini Zaječar, gde je juče konstituisan privremeni organ? Znači, vi vrlo dobro znate da je nespojivo da neko bude član privremenog organa i pomoćnik ministra. I pitam vas zbog čega niste razrešili gospodina Mirkovića sa funkcije pomoćnika ministra?
Pošto kažete da vas ne pitamo o kadrovskoj politici i tome što mi u LDP smatramo da je generalni direktor Železnica Srbije izuzetno loše rešenje za železnicu, moram da vas pitam, pošto danas nisam imala prilike da dobijem odgovor na pitanje, vezano za ovaj sudar vozova, da li postoji neko odgovoran u ovoj zemlji zbog toga što je došlo do sudara vozova? Zbog čega se direktor nije oglasio? Zašto se vi niste oglasili kao ministar? U nekim ozbiljnim državama direktor bi podneo tog dana ostavku, a vi verovatno sutradan. U Japanu bi to bilo daleko gore, ali ovde u Srbiji sve prolazi, sve može i ne može. Znači, vozovi se sudare i nikom ništa.
Ministre, mogu da vas pozovem u istočnu Srbiju. Tamo sigurno nećete biti u situaciji da vidite da se vozovi sudare. Znate li iz kog razloga? Voz ne može da se sudari sam sa sobom, jer postoji samo jedan voz koji iz Niša preko Svrljiga, Zaječara stiže do Negotina, pa onda se taj isti voz vraća nazad. Kada ste danas govorili gospodinu Pastoru, rekli ste ovako – mislite li da je lako bilo ubediti jug i istok Srbije da se prvo rade železnice na severu. Moram da vas pitam, ministre, koga ste vi to ubedili od nas koji živimo na istoku Srbije ili od onih koji žive na jugu Srbije da prvo treba da se radi sever. Ubedili ste narodne poslanike koji su glasali za kredit Rusije od 800 miliona dolara gde se tačno zna u koje namene će se taj kredit koristiti. Mene kao poslanika iz istočne Srbije niste ubedili, ja za to nisam glasala. Glasala su dva poslanika URS iz Zaječara, jedan poslanik SNS iz Zaječara i jedan iz Bora, ali građane ne možete da ubedite u to da je prioritet sever, a da mi na istoku nemamo nikakvo pravo po pitanju železnice, niti neka prava imaju građani na jugu.
Ministre, tamo kod nas, ako je prosek u Srbiji da voz putuje 40 kilometara na sat, onda treba da znate da u istočnoj Srbiji ne putuje brzinom većom od 10 kilometara na sat. Slobodno možete da trčite pored voza, stići ćete pre nego voz. Ako pogledamo ovaj nacrt zakona, taj član 9. je postojao i u prethodnom zakonu gde lokalna samouprava i autonomna pokrajina mogu da traže da upravljaju nekim delom železničkih pruga, tamo gde ne postoji državni interes za to. Potpuno je jasno da to lokalne samouprave na mogu, jer je za to potrebno mnogo para.
Šta znači, ministre, član 15. zakona koji kaže da upravljač infrastrukture može obustaviti javni prevoz putnika i robe na železničkoj infrastrukturi ili delu železničke infrastrukture na kojoj javni prevoz putnika i robe postane nerentabilan uz saglasnost Vlade? Ako pogledamo situaciju kakva je na tom delu pruge u istočnoj Srbiji, apsolutno je moguće očekivati da ćemo jako brzo biti u situaciji da se tamo u potpunosti obustavi putnički saobraćaj, jer on zaista nije rentabilan. Nije rentabilan ako imate jedan voz, jedini, koji iz Niša stigne do Negotina, pa onda čekate da se tim istim vozom vratite. To je jedino prevozno sredstvo, taj voz, za mnoge stare ljude koji žive u selima, koji nemaju autobuski prevoz. Samim time, Timočka Krajina, znači istočna Srbija, bi bila potpuno ugašena. Ti ljudi vozom idu kod lekara.
Kada imate takav železnički saobraćaj, onda se postavlja pitanje – na koji način, barem to možemo da postavimo mi koji živimo u tim krajevima, može da se primeni član 15? Pre nekoliko godina smo bili u situaciji da se donese odluka o tome da putnički saobraćaj bude obustavljen, pa je uz neke velike napore taj saobraćaj ponovo pokrenut.
Ako imamo 3.800 kilometara pruga, a godišnje obnovimo 11 kilometara, neka bude i 30, onda potpuno treba da bude jasno svima nama ovde da je za obnovu svih postojećih pruga u Srbiji potrebno najmanje 200 ili 300 godina. Znači, dva ili tri veka sa tempom kojim vi radite.
Meni se zaista ne sviđa kada vi kažete, to mi stvarno smeta, ne mislim da su pre vas ministri bolje radili taj posao, ali ni svet nije počeo od vas. Godinama unazad Železnica Srbije proizvode gubitak i godinama unazad niko ne ulaže u železnice. Kada vi kažete da prethodna Vlada ništa nije uradila i da vi sada startujete od nule, onda sebi moram da postavim jedno jednostavno pitanje – kako onda zadržavate tri pomoćnika ministra iz prethodne Vlade za koju kažete da je nesposobno radila svoj posao? Zar nije logično da te ljude koji nisu radili, sada se izvinjavam vama, vi možda dobro radite, promenite ili je tu bio kriv samo ministar?
Ministre, vi uvek pokazujete neki optimizam, pa tako imamo završen koridor, mnoge asfaltirane kilometre i mnogo štošta od toga. Sigurna sam da ovaj zakon o železnici neće doneti brze pruge, neće doneti brzu rekonstrukciju pruga, niti ćemo imati bezbedniji i bolji saobraćaj. Zaista pozivam vas i direktora Železnica Srbije da podnesete ostavku.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvaženi ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste ministre danas došli u Narodnu skupštinu da nama poslanicima u parlamentu obrazložite tri zakona i to ste uradili za manje od sedam minuta, pri čemu ste tri minuta potrošili na zakon o železnici, a nešto manje od dva minuta za svaki od ova druga dva zakona koja su danas na dnevnom redu. To pokazuje koliko ste se ozbiljno pripremili za današnju raspravu i šta vi, a i Vlada Republike Srbije misli o železnici, jer bih mogla da razumem da vi za tri minuta predstavite neki zakon gde nemamo problema, ali u železnici ima previše problema da bi neko ko je ozbiljan ministar odvojio samo tri minuta za predstavljanje zakona narodnim poslanicima.
Mi nemamo brze pruge. Mi nemamo nikakve pruge i to je činjenica. Imamo AD "Železnica Srbije" sa nenormalno velikim dugovima. O tome u uvodnom izlaganju od vas nismo imali prilike ništa da čujemo, a vi ste svoje izlaganje započeli sledećim rečima – osećam zadovoljstvo, odgovornost i spremnost da saslušam i prihvatim sugestije i mišljenja narodnih poslanika. Tako ste započeli svoje izlaganje. Nadam se da sam vas dobro citirala. Gospodine ministre, smatram da ste vi to izrekli samo zato što ovde u Skupštini kada dođete postoji direktan prenos i to treba da čuju građani Srbije.
Da zaista mislite da treba da poslušate mišljenja narodnih poslanika i eventualne sugestije, vi biste danas bili prisutni na sednici Odbora Narodne skupštine koji je razmatrao ovaj zakon. Vi tamo danas niste bili. To nije prvi odbor kada vi kao resorni ministar ne prisustvujete da obrazložite narodnim poslanicima koji su članovi odbora određeni zakon. Vi do sada niste prisustvovali ni jednom odboru. Niste obrazlagali ni jedan zakon iz vaše nadležnosti. Na prethodnom odboru niste bili prisutni. Tamo je postavljeno preko 20 pitanja vašem pomoćniku. Ta pitanja su se odnosila na deo vezan za saobraćaj. Pomoćnik je znao odgovor samo na jedno pitanje i rečeno je da ćemo sve odgovore dobiti u pisanom obliku. Ministre, prošlo je više od mesec dana. Ni jedan odgovor nismo dobili kao članovi odbora na postavljeno pitanje – da li se planira rekonstrukcija puta Kladovo-Niš i mnoga druga pitanja koja su postavljena tada.
Ni danas kao narodni poslanici, članovi odbora, nismo imali priliku da od vas lično na sednici odbora čujemo šta vi mislite o "Železnici Srbije", koliki su dugovi javnog preduzeža "Železnica Srbije". To ni danas nismo uspeli da čujemo ovde u ovom delu rasprave. Nismo imali prilike da čujemo odgovore ni na mnoga druga pitanja.
Šta vas je, gospodine ministre, sprečilo da dođete danas na sednicu odbora? Taj odgovor nismo dobili ni od vaša dva pomoćnika koji su bili danas na sednici, niti smo dobili od predsednika odbora jer niko nije znao čime ste bili sprečeni da dođete na sednicu odbora.
Kada kažete da uvažavate mišljenja i sugestije narodnih poslanika, onda smatram da treba da dođete na sednicu odbora ili, što se mene tiče nije nikakav problem, da predložimo predsedniku odbora da se i sednice odbora prenose direktno na RTS pa se nadam da ćemo imati prilike da od vas čujemo određene stavove i mišljenja vezane za neki novi zakon koji budete predlagali parlamentu. Ozbiljna vlada predlaže ozbiljne zakone, zakone koji mogu da se primene u praksi, a zakon o železnici koji je danas na dnevnom redu to nije i vi to vrlo dobro znate.
Vi ste u obrazloženju zakona naveli da je jedan od razloga za donošenje ovog zakona usklađivanje sa paketima direktiva EU, ali zakon ste usaglasili sa tri umesto sa četiri direktive kako je trebalo. Od vašeg pomoćnika imali smo prilike da čujemo da sa jednom direktivom niste bili u mogućnosti da usaglasite zakon jer bi to bilo preskupo.
Kažete da je novina u ovom zakonu uvođenje nacionalnog programa železničke infrastrukture i taj nacionalni program treba da uradi Vlada, da ga potvrdi Narodna skupština za period od pet godina. Mislite li ministre, da za pet godina možemo da rešimo sve probleme železničke infrastrukture ili je potrebno da nacionalni program bude na 10, 15 ili 20 godina? Šta možemo da uradimo za pet godina? Ne možemo da uradimo ništa, iako optimistički tvrdite da sigurno možemo. Rekli ste u raspravi da niko u rukovodstvu države do 2008. godine nije znao da postoje koridori, da su železnice na nekoj nuli.
Verovatno ćete uskoro razviti tezu da se Sunce vrti oko Zemlje, a ne obrnuto. Probleme koje treba da reši ovaj zakon, a to ste napisali u obrazloženju, i osnovni problem za vas je nepostojanje određenih ovlašćenja direkcije za železnice za donošenje podzakonskih propisa koji su neophodni za bezbedno i nesmetano obavljanje železničkog saobraćaja. Da li je to jedini problem koji treba da reši ovaj zakon, jer samo taj problem ste naveli u obrazloženju? Pozitivne podzakonske propise mogla je da donese Vlada. Ako su to jedini problemi, zbog čega onda u zakonu stoji rok od 24 meseca za donošenje svih podzakonskih akata, ukoliko je to jedini problem kao što vi kažete u zakonu.
Zakonom predviđate i reforme javnog preduzeća ili AD Železnica Srbija u četiri nova preduzeća. Koliko će nas manje koštati ta četiri preduzeća? Imate li ekonomsku računicu? Ukoliko razdvojimo AD Železnica Srbije, koliko će to manje koštati državu?
Danas smo na odboru imali prilike da čujemo da ušteda neće biti bar u prvih nekoliko godina. Sada moram da vas pitam da li je to u dve godine, tri, pet, dvadeset pet? Za koliko godina možemo od reforme javnog preduzeća Železnica Srbije, pa nadalje, da očekujemo uštede tj. manje subvencije budžeta Republike, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave?
Kada sam već kod javnog preduzeća Železnica Srbije, moram ponovo da vas citiram, rekli ste, odgovarajući narodnom poslaniku Juditi Popović, da nikada niste vodili politikansku politiku u kadrovskoj politici, je li tako, i da pored vas sede tri pomoćnika koji su Veljini, tako ste rekli.
Moram da vas pitam, pošto imate još jednog novog pomoćnika, vezan za bezbednost saobraćaja, gospodina Mirkovića, pošto je takav odgovor, niste bili prisutni, nisam mogla da dobijem na sednici odbora. Da li je on pomoćnik ministra ili nije? Da li je gospodin Mirković podneo ostavku ili nije? I, ako jeste kada je, a ako nije, kako ste smeli kao ministar da dozvolite da bude imenovan za člana privremenog organa u Zaječaru? Zbog čega ga na toj sednici Vlade niste razrešili funkcije pomoćnika ministra, jer su to nespojive funkcije, obzirom da privremeni organ vrši zakonodavnu i izvršnu funkciju.
Moram odmah da vam postavim i sledeće pitanje, pošto je danas vaš pomoćnik rekao da je on zadužen za neki drugi resor, a na prethodnoj sednici odbora smo imali prilike da čujemo da je bio na godišnjem odmoru kada je počeo da radi, pa gde je onda on danas, gde je juče? On prima platu odavde iz Republike a ne u opštini Zaječar, gde je juče konstituisan privremeni organ? Znači, vi vrlo dobro znate da je nespojivo da neko bude član privremenog organa i pomoćnik ministra. I pitam vas zbog čega niste razrešili gospodina Mirkovića sa funkcije pomoćnika ministra?
Pošto kažete da vas ne pitamo o kadrovskoj politici i tome što mi u LDP smatramo da je generalni direktor Železnica Srbije izuzetno loše rešenje za železnicu, moram da vas pitam, pošto danas nisam imala prilike da dobijem odgovor na pitanje, vezano za ovaj sudar vozova, da li postoji neko odgovoran u ovoj zemlji zbog toga što je došlo do sudara vozova? Zbog čega se direktor nije oglasio? Zašto se vi niste oglasili kao ministar? U nekim ozbiljnim državama direktor bi podneo tog dana ostavku, a vi verovatno sutradan. U Japanu bi to bilo daleko gore, ali ovde u Srbiji sve prolazi, sve može i ne može. Znači, vozovi se sudare i nikom ništa.
Ministre, mogu da vas pozovem u istočnu Srbiju. Tamo sigurno nećete biti u situaciji da vidite da se vozovi sudare. Znate li iz kog razloga? Voz ne može da se sudari sam sa sobom, jer postoji samo jedan voz koji iz Niša preko Svrljiga, Zaječara stiže do Negotina, pa onda se taj isti voz vraća nazad. Kada ste danas govorili gospodinu Pastoru, rekli ste ovako – mislite li da je lako bilo ubediti jug i istok Srbije da se prvo rade železnice na severu. Moram da vas pitam, ministre, koga ste vi to ubedili od nas koji živimo na istoku Srbije ili od onih koji žive na jugu Srbije da prvo treba da se radi sever. Ubedili ste narodne poslanike koji su glasali za kredit Rusije od 800 miliona dolara gde se tačno zna u koje namene će se taj kredit koristiti. Mene kao poslanika iz istočne Srbije niste ubedili, ja za to nisam glasala. Glasala su dva poslanika URS iz Zaječara, jedan poslanik SNS iz Zaječara i jedan iz Bora, ali građane ne možete da ubedite u to da je prioritet sever, a da mi na istoku nemamo nikakvo pravo po pitanju železnice, niti neka prava imaju građani na jugu.
Ministre, tamo kod nas, ako je prosek u Srbiji da voz putuje 40 kilometara na sat, onda treba da znate da u istočnoj Srbiji ne putuje brzinom većom od 10 kilometara na sat. Slobodno možete da trčite pored voza, stići ćete pre nego voz. Ako pogledamo ovaj nacrt zakona, taj član 9. je postojao i u prethodnom zakonu gde lokalna samouprava i autonomna pokrajina mogu da traže da upravljaju nekim delom železničkih pruga, tamo gde ne postoji državni interes za to. Potpuno je jasno da to lokalne samouprave na mogu, jer je za to potrebno mnogo para.
Šta znači, ministre, član 15. zakona koji kaže da upravljač infrastrukture može obustaviti javni prevoz putnika i robe na železničkoj infrastrukturi ili delu železničke infrastrukture na kojoj javni prevoz putnika i robe postane nerentabilan uz saglasnost Vlade? Ako pogledamo situaciju kakva je na tom delu pruge u istočnoj Srbiji, apsolutno je moguće očekivati da ćemo jako brzo biti u situaciji da se tamo u potpunosti obustavi putnički saobraćaj, jer on zaista nije rentabilan. Nije rentabilan ako imate jedan voz, jedini, koji iz Niša stigne do Negotina, pa onda čekate da se tim istim vozom vratite. To je jedino prevozno sredstvo, taj voz, za mnoge stare ljude koji žive u selima, koji nemaju autobuski prevoz. Samim time, Timočka Krajina, znači istočna Srbija, bi bila potpuno ugašena. Ti ljudi vozom idu kod lekara.
Kada imate takav železnički saobraćaj, onda se postavlja pitanje – na koji način, barem to možemo da postavimo mi koji živimo u tim krajevima, može da se primeni član 15? Pre nekoliko godina smo bili u situaciji da se donese odluka o tome da putnički saobraćaj bude obustavljen, pa je uz neke velike napore taj saobraćaj ponovo pokrenut.
Ako imamo 3.800 kilometara pruga, a godišnje obnovimo 11 kilometara, neka bude i 30, onda potpuno treba da bude jasno svima nama ovde da je za obnovu svih postojećih pruga u Srbiji potrebno najmanje 200 ili 300 godina. Znači, dva ili tri veka sa tempom kojim vi radite.
Meni se zaista ne sviđa kada vi kažete, to mi stvarno smeta, ne mislim da su pre vas ministri bolje radili taj posao, ali ni svet nije počeo od vas. Godinama unazad Železnica Srbije proizvode gubitak i godinama unazad niko ne ulaže u železnice. Kada vi kažete da prethodna Vlada ništa nije uradila i da vi sada startujete od nule, onda sebi moram da postavim jedno jednostavno pitanje – kako onda zadržavate tri pomoćnika ministra iz prethodne Vlade za koju kažete da je nesposobno radila svoj posao? Zar nije logično da te ljude koji nisu radili, sada se izvinjavam vama, vi možda dobro radite, promenite ili je tu bio kriv samo ministar?
Ministre, vi uvek pokazujete neki optimizam, pa tako imamo završen koridor, mnoge asfaltirane kilometre i mnogo štošta od toga. Sigurna sam da ovaj zakon o železnici neće doneti brze pruge, neće doneti brzu rekonstrukciju pruga, niti ćemo imati bezbedniji i bolji saobraćaj. Zaista pozivam vas i direktora Železnica Srbije da podnesete ostavku.