Zahvaljujem.
Članom 19. predviđeno je da ministar nadležan za poslove građevinarstva donese podzakonski akt. Mi s tim nemamo nikakav problem. Imamo problem samo u tome što ne postoji rok za donošenje jednog ovakvog podzakonskog akta.
Amandmanom LDP predviđeno je da je ministar dužan da takav podzakonski akt donese u roku od 30 dana. Mi smatramo da je to dovoljno vreme da takav akt bude donet.
U obrazloženju Vlade zbog čega je odbijen ovaj naš amandman stoji da se amandman ne prihvata obzirom da je nacrt podzakonskog akta u završnoj fazi izrade, ali da se ne može finalno obraditi sve dok predlog zakona ne usvoji Narodna skupština, a odmah po stupanju na pravnu snagu zakona biće objavljeni podzakonski akti.
Znate kako, ne vidim šta je loše u tome što smo mi dali amandman da taj akt bude donet u roku od 30 dana? Ovako, ministre, bez roka, mi poslanici treba da verujem na reč Vladi da ćete vi to uraditi odmah po stupanju na snagu ovog zakona.
Da je zaista namera da to uradite odmah, ne vidim šta bi bilo sporno da stoji da ćete to uraditi u roku od 30 dana.

Uz sve zamerke koje smo imali upravo prilike da čujemo od prethodnih poslanika, mi u LDP smatramo da dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima ne može da bude ovo što je u Predlogu zakona, a to je overena kopija rešenja o upisu prava svojine. Mi smo amandmanom predložili da dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima bude overena kopija pravosnažnog rešenja nadležnog organa o upisu prava svojine.
Zbog čega smo ovo uradili? Baš zbog toga što na rešenje o upisu prava svojine postoji mogućnost žalbe. Dokle god to ne postane pravosnažno, mi smatramo da tako nešto ne može biti dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima.
Vi ste to, ministre, ovde u obrazloženju Vlade to bukvalno i rekli, jer kao razlog zbog čega ste odbili ovaj amandman, vi kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što je odredbama Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole propisano da se na rešenje o upisu prava svojine na bespravno izgrađenom objektu može izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva, pa se samim tim podrazumeva da se dostavlja u smislu člana 20. stav 2. Predloga zakona pravosnažno rešenje o upisu prava svojine.
Znate šta, ja stvarno mislim da nešto ne može da se podrazumeva i ne vidim gde je problem da prihvatite amandman kojim se jasno definiše to da rešenje mora da bude pravosnažno? Zašto bi se nešto podrazumevalo, kad već i sami kao Vlada kažete da je na rešenje o upisu prava svojine moguća žalba, a vi u Predlogu zakona tražite samo to rešenje bez toga da to rešenje bude pravosnažno.
Mi smatramo da smo svojim amandmanom doprineli boljem tekstu zakona, a to što ga Vlada nije prihvatila ostavlja mogućnost zloupotreba, da neko sa rešenjem koje nije pravosnažno dalje postupa u predmetima po legalizaciji.

Hvala vam.
Vlada je odbila ovaj amandman LDP sa obrazloženjem da je predložena odredba člana 23. jasnija i preciznija, ali to, ministre, zaista nije tako. Član 23. predloženog zakona je prepisani član 195. iz Zakona o izgradnji objekata iz 2009. godine. Predlagač se uopšte nije potrudio da bar malo uredi taj član.
U stavu 4. ovog člana navodi se da će se po pravosnažno okončanom postupku rešenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju kada se utvrdi da ne postoji mogućnost legalizacije dostaviti nadležnoj građevinskoj inspekciji, a ta nadležna inspekcija, u smislu člana 33. stav 3, ima obavezu da donese rešenje o rušenju.
Ako smo konstatovali da članom 4. zakona legalizacija podrazumeva i upotrebnu dozvolu i odobrenje za izgradnju, onda je potpuno nejasno kada će se rušiti ti objekti. Da li će se rušiti ukoliko čovek ima dozvolu, ali je dobio upotrebnu? To je suprotno članu 9. predviđenog zakona.
Znači, predlagač može da koristi u ovom članu samo termin: „zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole i rešenje o odbijanju zahteva za naknadno izdavanje građevinske dozvole“. Potpuno se besmisleno to odnosi i na upotrebnu dozvolu. Radi jasnoće, predlagač zakona je morao posebno da definiše odlučivanje o zahtevu za naknadno izdavanje građevinske dozvole, a posebno ste morali da definišete na koji ćete način odlučivati o zahtevu za upotrebnu dozvolu. Tada bi ovaj zakon bio jasan, a ovako će stvoriti velike nedoumice u primeni i mislim da će biti loša praksa, jer je potpuno jasno da ukoliko nadležna inspekcija ne postupa po ovom zakonu, to znači da će oni odgovarati za to, a na ovakav način će mnogi objekti u Srbiji biti srušeni.

Amandmanom na član 26. praktično smo tražili da se stav 2. tog člana briše, a koji glasi da se jedan primerak rešenja i dokumentacije na osnovu kojih je izdato rešenje zadržava nadležni organ. Apsolutno je nepotreban taj stav obzirom da se u stavu 3. kaže da nadležni organ vodi službenu evidenciju o izdatim rešenjima.
Gospodine ministre, organi lokalne samouprave, opštinske uprave, gradske uprave primenjuju uredbu o kancelarijskom poslovanju.
Po toj uredbi nemoguće je arhivirati predmet ukoliko uz to nemate svu dokumentaciju, a to bi predstavljalo i ovo rešenje o davanju građevinske dozvole ili nedavanju, odnosno odbijanju do legalizacije, tako da je taj stav potpuno nepotreban.
Iz tog razloga je zaista za čuđenje to da li je moguće da se u Vladi Uredba o kancelarijskom poslovanju ne primenjuje. Mislim da nije tako i da službenici Vlade sigurno primenjuju Uredbu o kancelarijskom poslovanju. Pretpostavljam da se takva uredba primenjuje i u ovoj Narodnoj skupštini, jer bi u suprotnom svako mogao iz nekog predmeta koji je arhiviran da uzme neki ugovor, sakrije ga i skloni od javnosti ili zloupotrebi.
U tom smislu, mi smatramo da je naš amandman bio svrsishodan, jer je ovaj stav potpuno nepotreban u zakonu.

Mi smo predložili ovim amandmanom da se član 32. briše zato što je apsolutno nepotreban ovaj član.
Pre svega, ministre, u članu 32. stav 1. kaže se da rušenje objekta, koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, da ne čitam dalje, neće se izvršavati do pravosnažnog okončanog postupka legalizacije.
Pre svega moram da vam kažem da pravno nije dobra formulacija. Ne može da se kaže da se rušenje objekta neće izvršavati. Valjda se neće izvršavati rešenje o rušenje.
Ceo taj stav je apsolutno nepotreban zato što u Zakonu u članu 33. stav 1. jasno ste precizirali kada će se objekti rušiti. Taj stav 1. člana 32. je potpuno
nepotreban. Nepotreban je, ministre, i ovaj stav 2. u kome vi kažete kada građevinski inspektori donose rešenje o rušenju. Pa, to stoji u Zakonu o planiranju i izgradnji i apsolutno to nema nikakve veze sa ovim zakonom.
Da smo u pravu i da ovaj član nije potreban, pokazuje i činjenica da u kaznenim odredbama Zakona nemate predviđenu kaznu šta se dešava kada građevinski inspektori ne postupe u skladu sa članom 32.

Mi smo podneli amandman na član 33. i to na stav 1. znači ne na ceo član tog zakona, jer smatramo da ne može da bude dovoljno dobra formulacija i nije dovoljno dobra, ministre, da se kaže da pravosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, stiču se uslovi za rušenje objekta, odnosno njegovog dela. Pre svega, kada je nešto postupak, taj postupak kao konačno rešenje ima neki akt.
Molim vas, ministre, samo pogledajte zakon, u stavu 2. i 3. pozivate na pravosnažni iz stava 1. a u stavu 1. se pravosnažni akt kao termin uopšte ne pominje. Znači i u stavu 2. i u stavu 3. imate poziv na pravosnažni akt iz stava 1. koji ne pominjete, koji ne postoji u tom stavu.
Iz tog razloga smo mi iz LDP dali predlog da se promeni stav 1. i da glasi – da se uslovi za rušenje objekta, odnosno njegovog dela stiču pravosnažnim aktom kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju i onda bi na taj način uveli, praktično taj član 33. u sva tri stava imao termin pravosnažni akt.
Vlada je odbacila ovaj amandman sa obrazloženjem da to radi iz istih razloga zbog kojih je odbacila i amandman Olgice Batić, a to je zaista smešno, jer amandman poslanice Batić glasi da se član 33. briše. Znači da ne postoje sva tri stava, a mi menjamo samo prvi stav i ne može da bude isti razlog zbog čega je odbačen naš amandman kao amandman Olgice Batić.

Gospodine ministre, ja sam ubeđena da vi niste bili na sednici Vlade kada su razmatrani amandmani na Predlog zakona o legalizaciji, jer ja mislim da vi kao čovek od struke su sigurno ne biste podržali amandman koji je prošao na Vladi, a koji je podnela poslanica SNS, kojim se povećava novčana kazna na 150.000 dinara za onog ko ne izda za osam dana upotrebnu dozvolu ili ne donese rešenje o rušenju ili ovlašćeno lice u organu može da ode u zatvor 60 dana, jer vama kao nekome iz struke mislim da je potpuno jasno da je to nemoguće uraditi.
U opštini Negotin ima 3.500 zahteva za legalizaciju, a svega dva čoveka koja rade na legalizaciji ili dva ili tri građevinska inspektora. To je nemoguće. Kada neko predlaže amandman, zašto kažem da mislim da niste bili? Zato što je vama potpuno jasno da je to nemoguće ostvariti u praksi.
Šta to znači, gospodine ministre, hoćemo li pohapsiti sve građevinske inspektore i sve radnike na izdavanju građevinske i upotrebne dozvole? Potpuno sam sigurna da vi niste za to. Zbog toga i kažem da niste bili na sednici Vlade.
Ali, pošto je ovaj zakon besmislen, sreća ovog besmislenog zakona je ta što u ovom članu 36. ne stoji ko podnosi prijavu za takve drakonske kazne od 150.000 dinara i 60 dana zatvora, te amandman koji je usvojen na Vladi neće moći da se primeni u praksi jer ne postoji ovde u članu ko podnosi prijavu. Pošto ste i vi, ministre, rekli da nećete rušiti nijedan objekat, ove drakonske kazne nikad neće biti primenjene. Još jednom vas molim, povucite zakon iz procedure.

Zahvaljujem, potpredsednice.
Poštovani ministre, ne postoji ni jedan dovoljno dobar razlog da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
Šta je hitno da ovakav zakon stupi na snagu? Pre svega, vi u zakonu imate rokove da donesete pravilnik. Opštine imaju određene rokove da utvrde naknadu za uređenje građevinskog zemljišta i ne postoji ni jedan dovoljno dobar razlog da zakon stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja.
Mi iz LDP u danu za glasanje nećemo podržati zakon, ministre. Mislimo da je zakon konfuzan i da se njime neće rešiti problem objekata izgrađenih bez građevinske upotrebne dozvole. S druge strane na ovaj zakon je podneto 170 amandmana, a zakon ima 40 članova, što jasno ukazuje na kvalitet ovog zakona. Rešenja i problem nelegalne gradnje ovaj zakon rešiti neće.
Danas je već potpuno jasno da postoji problem i u vladajućoj koaliciji, obzirom da je gospodin Radenković iz SPS podneo amandman da se ovo primeni na neke druge objekte i nismo imali prilike da čujemo da će to podržati SNS, te vas još jednom molim, gospodine Iliću, povucite vi ovaj zakon iz procedure da Vlada ne padne pre nego što je predviđeno za nove republičke izbore.

Zahvaljujem potpredsedniče.
Poštovani ministre, pre tri nedelje kada ste obrazlagali Predlog zakona o legalizaciji, mi iz LDP smatrali smo da Vlada treba da povuče ovaj predlog iz skupštinske procedure.
Dokaz da smo bili u pravu je činjenica da je na ovaj Predlog zakona predloženo 170 amandmana, a zakon ima samo 40 članova. Dakle, četiri i po puta imate više amandmana na predloženi zakona, nego što zakon ima članova.
Zato vas danas ponovo pozivam da povučete zakon iz skupštinske procedure, jer ovakvim predlogom zakona sigurno nećete rešiti problem objekata za koje ne postoji građevinska ili upotrebna dozvola. Vi ovim zakonom praktično predlažete da se uradi legalizacija samo za one objekte za koje je podnet zahtev do marta 2010. godine.
Gospodine ministre, govorili ste u načelnoj raspravi, prošlo je tri nedelje pa se možda neki ne sećaju, da ste vodili računa o stavovima Ustavnog suda. Ali ti stavovi nisu predstavljali smetnju predlagaču da na jedan ozbiljan, stručan, potpun način definiše probleme vezane za sve nelegalne objekte.
Ovakvim Predlogom zakona praktično haos koji postoji u urbanističkom i građevinskom smislu prebacujete i u ovaj Predlog zakona. Liberalno demokratska partija je podnela 32 amandmana na predloženi tekst. Ovaj amandman na član 1. Vlada nije usvojila sa obrazloženjem da je predloženi član dovoljno jasan i obuhvata uslove, postupak i način legalizacije objekta.
Gospodine ministre, da ste pažljivo pročitali amandman LDP mislim da biste ga prihvatili, jer ovakvo obrazloženje Vlade nije dovoljno dobro da odbijete amandman LDP. Pre svega, predloženi član 1. zakona je neprecizan, jer zakonom predviđate da je legalizacija moguća samo za one objekte za koje je već podnet zahtev do marta 2010. godine. Taj član 1. vam je neprecizan i u smislu člana 4. predloženog zakona.
Članom 4. predviđate da se pod legalizacijom podrazumeva naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole.
Ako je to tako onda u članu 1. uopšte nije potrebno pominjati upotrebnu dozvolu, jer pojam legalizacije podrazumeva izdavanje i građevinske i upotrebne dozvole. Dalje, legalizacija se ne odnosi samo na izgrađene objekte bez građevinske dozvole, nego i na one koji su gradili i odstupili su od odobrenja za izgradnju.

Predložen član 2. je potpuno suvišan. Njime se definiše da se ovaj zakon ne odnosi objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u skladu sa propisima koji su važili u vreme izgradnje, ali kojima nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole odnosno odobrenja za izgradnju.
Ako je neki objekat, gospodine ministre, izgrađen u skladu sa propisima koji su važili u to vreme, takav objekat nije sigurno predmet legalizacije i taj član 2, takvo definisanje je besmisleno i nepotrebno. Vi ste ga stavili tu zato što članom 4. niste adekvatno i kvalitetno napisali šta se pod ovim zakonom podrazumeva i koji objekti podležu legalizaciji. U tom smislu LDP je članom 2. predloženog amandmana definisao na koje objekte se ovaj zakon primenjuje. Nemoguće je ministre, vi takve podatke imate. Pošto se po vama ovaj zakon primenjuje, a tako i piše, samo na ono na šta su podneti zahtevi, sigurno je da niko nije podneo zahtev od ovih ljudi koji su gradili u vreme kada nije bila potrebna građevinska dozvola. Zašto bi se oni javili za legalizaciju do marta 2010. godine? Nisu se javili. Na koga ćete ovaj član 2. da primenjujete? Problem je u tome što je grupa koja je pisala mesecima, osam meseci ovaj naknadni predlog zakona, nije dobro definisala šta je legalizacija objekata u članu 4.

Predloženim amandmanom LDP tražila je da se ovaj član briše iz razloga što smo amandmanima podnetim na prethodne članove kvalitetnije, stručnije i bolje u odnosu na Vladu definisali šta je to legalizacija.
Gospodine Iliću, vi obično dođete u ovaj parlament i razgovarate sa poslanicima. Danas ste očigledno rešili da ćutite. Ako danas nećete sa nama da diskutujete o amandmanima onda zaista nema potrebe da budete tu. Sedamnaest ljudi je već diskutovalo, od vas nismo čuli ništa. Tri nedelje je prošlo od kada ste obrazlagali zakon u načelu. Smatram da kao ministar treba nešto da kažete mimo ovog obrazloženja koje smo dobili kao mišljenje Vlade zašto nam se predlozi i amandmani ne prihvataju. Ako ćete da ćutite na 170 diskusija, onda mislim da će se i ostali poslaničke grupe složiti sa time, da u opšte nema potrebe da bude u sali.
Vi ste gospodine ministre u uvodnom izlaganju kada se govorilo o zakonu u načelu više govorili o Zakonu o upisu prava svojine, nego o Zakonu o legalizaciji. Tada ste rekli da mnogi građani mešaju ta dva zakona, a mešaju ih zato što ste vi kada ste branili Zakon o upisu prava svoje, više puta koristili pojam legalizacije.
Tada smo vas mi iz LDP molili da ne koristiti termin legalizacija kod Zakona o upisu prava svojine jer će građani smatrati da im time rešavate pitanje izdavanja građevinske i upotrebne dozvole. Očigledno je ovoj Vladi osnovni prioritet bio da donese zakon, predloži parlamentu i bude usvojen Zakon o upisu prava svojine kojim se nijedno pitanje vezano za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole ne rešava. Jedino što se rešava je to da građani koji nemaju objekat upisan u katastru mogu da ga upišu za sto evra. Ako imamo milion i 500 hiljada takvih objekata u ovoj zemlji, ova država će rupu u budžetu popuniti sa 150 miliona evra.
Time ti građani nisu rešili svoj problem. Ovim zakonom građani koji imaju objekte izgrađene bez građevinske dozvole problem svojih objekata neće rešiti, gospodine ministre. Pre svega, sami ste rekli u obrazloženju da ovaj zakon važi samo za polovinu tih objekata, onih 700 hiljada koji su podneli zahtev. Šta je sa ostalih 700 hiljada? Rekli ste tada u raspravi u načelu, da sigurno niko neće rušiti objekte. Građanima ste putem medija rekli da nema potrebe da legalizuju objekte ukoliko ne žele da ih prodaju. Ovim zakonom kažete da ukoliko građanin bude odbijen, znači, ne upotpuni dokumentaciju sledeći korak je rušenje. To je obmanjivanje građana, gospodine ministre.
Kada na jedan Predlog zakona imate 170 amandmana, očigledno da vi, ne vi lično, vaši saradnici, niste dovoljno stručno, niste dovoljno kvalitetno, niste možda imali vremena, a ja smatram da jeste, sagledali problem nelegalne gradnje. Ovim predlogom zakona, znači, ovakvim zakonom problem nelegalne gradnje u Srbiji neće biti rešen.
Čemu onda ovakav zakon? Ovaj zakon ne treba da se zove zakon o legalizaciji, nego zakon o legalizaciji objekata za koji je podnet zahtev do marta 2010. godine, a onda da parlamentu predložite novi zakon. Zakon o legalizaciji objekata za one objekte za koje nije podnet zahtev. Pred Ustavom svi građani treba da budu jednaki, onda podjednaka prava treba da imaju i oni koji su podneli zahtev i oni koji to nisu. Ovim zakonom vi takvu mogućnost ne dajete. Znači, vi ste u raspravi u načelu, govorili o Zakonu o upisu prava svojine u odnosu na Zakon o legalizaciji. Molim vas da se uključite u diskusije. Ukoliko ćete da sedite i svo vreme da ćutite onda nema potrebe da budete u sali.

Zahvaljujem.
Ja nisam imala namere da govorim o ovom amandmanu, ali prosto, pošto je ministar Ilić govorio nešto što je mimo ovog što piše u amandmanu, pominjao novi zakon o planiranju i izgradnji, smatram da trebam da kažem par reči o tome.
Gospodine Iliću, nelegalni objekti u ovoj zemlji nastali su iz više razloga. Jedan od razloga je to što građani nisu imali novac da plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, drugi razlog za to je činjenica da je bila jako komplikovana procedura za izdavanje građevinske dozvole ili odobrenja za izgradnju, pa su građani posegli za nelegalnom gradnjom. Treća činjenica je da nadležni građevinski inspektori u nekom svom periodu nekog vremena nisu kvalitetno i stručno obavljali svoj posao.
Vi ste malo pre govorili o novom nacrtu zakona o planiranju i izgradnji govoreći o tome da će novim zakonom biti moguće da građani dobiju građevinske dozvole u roku od sedam dana. Govorili ste i to da ti građani i pravna lica neće morati da plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, nego da će se to kompenzovati kroz porez na imovinu.
Moram da vas podsetim, gospodine Iliću, da ste vi bili nekad ministar za kapitalne investicije, kome je bilo u nadležnosti takođe ovo izdavanje građevinske dozvole i odobrenja za izgradnju.
Tadašnje ministarstvo nije dobro radilo svoj posao. Vi ste u raspravi, u načelu, govorili o tome da su svi ministri podjednako krivi za nelegalnu gradnju, ali da su ministri radili posao kako treba u Srbiji bi bila revolucija. Ja tu sa vama mogu da se složim, jer za milion i 400 hiljada objekata u Srbiji teško da bi neko preuzeo odgovornost da tako nešto ruši.
Sada moram da vas pitam - na osnovu čega vi kažete da ne treba da se plati naknada za uređenje građevinskog zemljišta koje zaista potreban prihod u lokalnoj samoupravi? To ne može i ne treba da se kompenzuje porezom na imovinu. To ne može da se plati prilikom dobijanja upotrebne dozvole. Kažete da će sada biti praksa da ono što je izgradila lokalna samouprava treba da se naplati, a ukoliko je određeni objekat gradio investitor, na primer sam uveo vodu, struju, to ne mora da plati, pa tako i po današnjem zakonu. Znači, ukoliko je investitor, po današnjem zakonu kako važi, sam uradio vodovod, sam napravio put, sam doveo struju, on taj deo naknade za uređenje građevinskog zemljišta po važećem zakonu nije morao da plati. Loše da se to radi kod dobijanje upotrebne dozvole.
Slažem se s vama da ta cena ne može da bude velika, pa vi pominjete zone 300 evra po kvadratu, sigurno je negde i više od toga, ali postoje lokalne samouprave koje su jako siromašne, gospodine ministre. Ova vlada je smanjila bar za 20% prihod lokalnim samoupravama kroz smanjenja taksi na firmu, kroz smanjenja poreza na zarade i kroz mnoge druge republičke propise. Kako vi mislite da onda opštine asfaltiraju ulice, kako da opštine rade vodovod i kanalizaciju ukoliko za to nemaju sredstva?
Nije tačno, gospodine ministre, mislim da vi to znate, ali možda ste napravili omašku, ne bih da kažem da ste namerno rekli, da je ukinuta amortizacija. Sada se daje mogućnost da amortizacija bude 1%, znači do 1%, ranije je bila 0,8%. Kada je taj predlog zakona obrazlagao Mlađan Dinkić i kada smo mi poslanici govorili o tome da je to besmislica dati lokalnim samoupravama mogućnost da amortizaciju smanje na nulu, njegovo opravdanje za to je bilo - ukoliko se porez na imovinu poveća, neka građani smenjuju predsednika opštine.
Vi ste danas govorili o tome da porez na imovinu treba da se uveća. Kao član poslaničke grupe LDP smatram da porez na imovinu ne može da se uveća, građani to nemaju više odakle da plate, gospodine ministre. Ne možete vi republičkim propisima da uzimate prihode lokalnim samoupravama, a da lokalne samouprave terate da povećavaju porez na imovinu. Od čega to da plate osiromašeni građani. Nema potrebe da se to uvodi. Vi ste pričali o porezu na imovinu kao kompenzaciju naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Vrlo dobro sam vas i pažljivo slušala.
Takođe, kada govorimo o upisu prava svojine i 100 evra i milion 400 ili milion i 500 hiljada objekata, to je prihod za državu, složićete se, ako svi upišu svoja prava u katastar nepokretnosti od 150 miliona evra. To je republički prihod. Na taj način vi veštački povećavate bruto društveni proizvod i fiktivno smanjujete javni dug u odnosu na taj BDP. To je cilj ove vlade da fiktivno na takav način smanji javni dug. Time građani ne dobijaju građevinsku dozvolu, time ih prosto upisujete katastar i samim tim dajete mogućnost lokalnim samoupravama da im naplaćuju porez na imovinu. To su činjenice.
Govorili ste, ministre, u raspravi, u načelu, da u katastrima u Srbiji nedostaje jedno 30 pravnika, pa da pravnike iz Kragujevca, na primer, šaljite u neke druge opštine. Kada smo ovde u parlamentu razmatrali plate zaposlenih u katastrima nepokretnosti u Republičkom geodetskom zavodu, jedan od amandmana je bio da se plata ne povećava samo radnicima geodetske struke, nego i tim diplomiranim pravnicima. Sećate se toga. I vi ste načelno bili za to. Za to su se zalagale ovde mnoge poslaničke grupe. Šta se desilo u danu za glasanje? Taj amandman nije prošao. Znači, danas radnici u katastru koji su diplomirani pravnici imaju manje plate za isti posao od radnika koji su geodetske struke. Kako očekujete da imate pravnike u Republičkom geodetskom zavodu, pa nećete ih imati? Niste za to vi odgovorni. Vi ste malopre rekli kako poslanici glasaju, a za to su odgovorne ovde poslaničke grupe koje u danu za glasanje za to nisu glasale.
Rekli ste, gospodine ministre, o obraćanju gospodinu Seniću, pošto ste rekli da vi nećete rušiti objekte, pa ste onda rekli da to ne mislite vi lično, znači, vi naravno lično ne rušite objekte, nego to neće rušiti uglavnom lokalne samouprave i protiv toga vi ništa ne možete, ali ste rekli da ministarstvo ne ruši objekte. To nije tačno. Postoje objekti za koje dozvolu za izgradnju izdaje isključivo ministarstvo.
Deset miliona u republičkom budžetu predviđeno je za rušenje od strane nadležnog ministarstva. Znači, ne od strane lokalnih samouprava. Molim vas, zaista kada govorite u ovom parlamentu da govorite onako kako jeste i konkretno.
Da možete da rušite, pokazuje činjenica, vi ste o tome govorili u načelnoj raspravi, kada ste rekli da sam bila u pravu da Topionica RTB Bor nema dozvolu, pa ste retroaktivno morali da pravite papire, da li je tako, za jednog od perjanice nekada URS, a danas SNS koji, vidim, može sa polomljenom nogom da ide u Arenu, a ne može da reši problem dozvole. Vi ste morali da mu rešite problem dozvole za investiciju vrednu 300 miliona evra.
Razumem vas da vi kao ministar ne želite da porušite takvu investiciju zato što je tu država dala garancije, niti će tih 300 miliona evra platiti RTB, nego svi građani ove zemlje. Da li vi postavljate pitanje vašim kolegama u Vladi, gospodinu Bačeviću, na primer, kako je moguće da u poslednja tri meseca RTB Bor koji treba na neki način da vrati te kredite ima šest puta manju proizvodnju bakra, ne iskopina rude, znači čistog bakra iz elektrolize, od predviđenog? Šta to znači? To znači da će svi tereti tih investicija pasti na građane? Hoće li da snosi neko odgovornost, taj Blagoje Spashovski? Neće.
Ministre, moram da vas pitam, pošto je to krivično delo građenje bez građevinske dozvole, da li ste vi tom gospodinu napisali krivičnu prijavu, ne mislim vi, nego vaš nadležni inspektor? Ko štiti tu perjanicu, kažem, nekada SPS, pa URS, pa sada SNS, tog gospodina u RTB Bor, koji ne radi samo to bez građevinske dozvole? Tako radi i RTB Bor Klub, pa tako radi hotel „Jezero“, pa sada tako radi po celoj opštini Bor. Znači, on gradi kružne tokove bez dozvole, dom za stara lica bez dozvole, zoološki vrt, zeleni bulevar. Pri tome, tera radnike opštinske uprave da retroaktivno izdaju papire. Na kraju će neki od tih jadnih radnika da odgovara za sve bahatosti gospodina Blagoja Spashovskog.
Znači, ministre, ovako, ovaj zakon je zaista loš. Ne mislim da se vi ne razumete u planiranje i izgradnju, vi ste te struke. Nekada ste govorili da je dovoljna slika za legalizaciju i fotografija, pa ste videli da tako ne može.
Mislim da je amandman o kome sada raspravljamo dobar. Nisu ti građani krivi, ni pre 2009. godine, ni oni posle 2009. godine, što su gradili bez dozvole. Ne, apsolutno ne smatram da pravdam te građane. Možda su bile teške procedure, komplikovane. Ukoliko novim zakonom o planiranju i izgradnji zaista smanjite procedure, ta dozvola, verovaću vam na reč, bude za sedam dana, onda apsolutno stoji to da treba da podržimo ovaj amandman, stavimo tačku na nelegalnu gradnju, a na dalje da svim građanima omogućimo da rade isključivo i samo po zakonu.

Zahvaljujem potpredsednice, poštovani zameniče predsednika Visokog saveta sudstva, vi ste do sada imali prilike da čujete diskusije narodnih poslanika iz različitih poslaničkih grupa, a svi ti narodni poslanici su diplomirani pravnici. Nisam diplomirani pravnik, diplomirani sam inženjer elektronike i želim da vam kažem kako mi obični građani koji nismo pravnici vidimo pravosuđe u ovoj zemlji.
Danas na dnevnom redu imamo predlog o izboru predsednika nekoliko najznačajnijih sudova u našoj zemlji. Smatram, da nije dovoljno da nam date biografije kandidata i predlog Visokog saveta sudstva. Smatram, da je dobro bilo da kandidati danas budu prisutni ovde, jer ono što bih sigurno pitala kandidate je - kakav je njihov program rada? Kako će kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda unaprediti rad tog suda ili kandidati Privrednog apelacionog suda? Da li će ostankom na tu funkciju učiniti to da se presude donose brže, da se nabavi neka nova oprema potrebna za rad suda ili je dovoljno biti, ne mogu da komentarišem da li su vaši predlozi ovde, da li su ti ljudi stručni i najstručniji u svojoj oblasti? Ali, ako je neko i dobar sudija ne znači da je dobar rukovodilac.
Kada građani govore o pravosuđu u našoj zemlji, pre svega, tu se postavlja jedno pitanje – da li u pravosuđu postoji korupcija, da li je pravosuđe nezavisno ili je pod uticajem političkih stranaka i izvršne vlasti i da li su zakoni koji primenjuju sudije prepuni rupa, tako da pojedine presude mogu da se donesu ovako ili onako?
Nadam se da ćete se složiti samnom kada mi, koji nismo pravnici, zaključak o tome kako radi naše pravosuđe možemo da donesemo samo na osnovu primera presuda koje su sudovi doneli. Nedopustivo je da afera „Indeks“ zastari u ovoj zemlji. Znači, kupovina i trgovina diplomama i ispitima. Nedopustivo je da slučaj pedofilije vezan Ilarijona zastari. Nije to slučaj da niste platili kaznu za prekršaj, „Jugoskandik“ takođe.
Za mene koja dolazim iz Negotina, prošlog meseca zastareo je slučaj vezan za auto-trke u Negotinu. Slučaj star deset godina sa smrtnim ishodom i desetinama povređenih na tim nezakonito, bez ikakvih dozvola, urađenim auto-trkama. Tu niko nije snosio odgovornost. Kako je porodici te preminule žene i tim povređenima? Kada kažemo da li tu postoji politički ili ne uticaj, da li je to možda mito ili korupcija, o tome ne mogu da sudim, ali mogu da kažem da je direktor trka tada bio funkcioner DSS u Negotinu. Sada pričaju da je u nekoj od stranaka na vlasti. Ko će objasniti toj porodici da pravdu nisu dobili na sudu. Verujem da niko.
Problem pravosuđa je problem na koji način se izvršavaju odluke koje su sudije donele. Navešću vam primer presude Upravnog suda, gde Upravni sud tri puta donosi presudu da se načelnik opštinske uprave vrati na mesto načelnika u Negotinu. Lokalni funkcioneri uopšte ne poštuju presudu Upravnog suda.
Problem našeg pravosuđa je to što nema kontrole da li se presude izvršavaju ili ne. Takav slučaj je i u Zaječaru, gde Privredni apelacioni sud donosi presudu u korist grada Zaječara, da se Televizija „Best“ u roku od 15 dana iseli iz prostorija i plati gradu 11 miliona. Šta radi gradska vlast? Gradska vlast uopšte ne poštuje presudu. Pravi poravnanje na 36 meseci i raspisuje oglas u roku od osam dana da možete da zauzmete taj prostor ukoliko imate regionalnu frekvenciju za televizijski radio program. Naravno, na koji može da se javi samo Televizija „Best“.
Koja je svrha presude Apelacionog suda kada ona nije sprovedena onako kako treba u praksi? Takva bahatost u Zaječaru se nastavlja tako što sada lokalna vlast na čelu sa SNS i SPS ukida ustanove – Turističku organizaciju, znači nema problema – Sportski savez Dom kulture. Pravi neke nove institucije. Da li je to normalno? Da li će na takav način da se otpuštaju radnici? Da li su to mere štednje? Za mene nisu.
Moram da postavim još jedno pitanje, naravno, gospodine Tomiću ne odnosi se na vas lično, ali činjenica je da privredni sudovi imenuju stečajne sudije. U industriji hemijskih proizvoda u Prahovu je to urađeno od strane Privrednog suda u Zaječaru. Stečaj je uveden 25. oktobra 2011. godine u fabrici IHP Prahovo ali u delu đubriva. U međuvremenu je taj deo privatizovan od strane Eliksir grupe, koja je platila 4.500.000 evra.
Sada je sudija, to pitam zbog radnika kojima je neisplaćeno 17 plata zaostalih i dve i po nove, je taj novac oročio. Da li je to normalno? Ko kontroliše rad tih stečajnih sudija? Možemo mi imati najbolje zakone. Ukoliko se ti zakoni ne primenjuju u praksi onda mi ništa od tih zakona nemamo. Ukoliko presude suda budu takve da građane dovode u sumnju da je sudstvo korumpirano, da je podložno političkom uticaju, mi onda pravosuđe u ovoj zemlji nemamo. Jer, svaki građanin po meni, smatram da je to normalno treba da ista prava na sudu kao i neki funkcioner. Dok god građani misle da nije tako možemo slobodno da kažemo da nemamo nezavisno pravosuđe. Potrebna je reforma pravosudnog sistema u ovoj zemlji, ali takva da bude na korist svih građana u ovoj zemlji.

Član 107, predsedavajući.
Vi ste upravo narušili dostojanstvo Narodne skupštine kada ste sada izjavili da ste izrekli opomenu Juditi Popović zato što se ona vrlo uvredljivo izrazila. Gospodine predsedavajući, ponovite šta je rekla Judita Popović i na koji način se uvredljivo izrazila. To je, gospodine predsedavajući, jedna neistina. Ona je vama rekla da ne govorite istinu. To nije uvredljivo.
Ovde smo juče imali prilike da slušamo kako smo diletanti, kako smo neznalice i vi za to niste izricali opomenu. Ne postoji ni jedan dovoljno dobar razlog iz člana 109, znači ne postoji ni jedan osnov da Juditi Popović izreknete neistinu. Uvredljivo je, gospodine predsedavajući, to što ste sada prekršili dostojanstvo Skupštine i član 107. kada ste rekli neistinu da se Judita Popović uvredljivo izrazila.
Tražim da nam date stenogram, znači sada, odmah, šta je rekla gospođa Judita Popović i da javno pred svima pročitate koju je to uvredljivu reč ona upotrebila.

Zahvaljujem potpredsednice, uvaženi potpredsedniče Vlade, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici.
Liberalno demokratska partija podnela je amandmane na predložene zakone koje danas razmatramo. Neke od tih amandmana Vlada je prihvatila. Smatramo da smo time dali svoj doprinos, da predloženi zakoni budu kvalitetniji i bolji.
Govoriću, gospodine ministre, na početku o Predlogu zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti. Vi ste u svom uvodnom izlaganju govorili o tom zakonu i rekli ste da država nema podatke o ostvarenim transakcijama, da ovim predlogom zakona vi, praktično, želite da uvedete red u postojeće agencije i omogućite formiranje novih agencija koje će se baviti prometom i zakupom nepokretnosti, da želite da obezbedite pravnu sigurnost za građane, ali pre svega da želite da smanjite crno i sivo tržište u ovoj oblasti. Praktično, time želite da obezbedite dodatna sredstva za republički budžet. Za nas je to u LDP prihvatljivo, jer smatramo da treba suzbiti tu crnu i sivu ekonomiju.
Složićete se, ministre, pre nego što na nešto obavežete građane i postojeće agencije, kao i ove koje će biti naknadno formirane, primer kako se upravlja nepokretnostima, kako se oni izdaju u zakup ili kako se prodaju treba da da država, tj. Vlada, ministarstva i lokalne samouprave. Oni treba da daju primer na koji način se uspešno, domaćinski, kvalitetno upravljati nepokretnostima. Nije bitno samo to što će od toga, od davanja u zakup nepokretnosti u državnoj svojini, na primer kada to daje jedinica lokalne samouprave, biti ostvaren prihod za budžet lokalne samouprave, nego to treba da bude primer na koji način i te buduće agencije i ove koje sada postoje treba da rade. Nažalost, mi takve primere nemamo u praksi. Pretpostavljam da neke stvari vi možda ne znate, na koji način to funkcioniše u Srbiji.
Vi veoma dobro znate da je za izdavanje u zakup nepokretnosti koje su u vlasništvu lokalne samouprave, gradova ili opština prethodno potrebno pribaviti saglasnost Republičke direkcije za imovinu. Nekada, u nekim ranijim godinama ta saglasnost za izdavanje u zakup se čekala možda godinu ili više dana, a danas se to dobija za par meseci. Ali, ako ova vlada uvodi set nekih novih mera štednje, ako su ovoj državi potrebni prihodi, onda država mora da obrati pažnju i na to šta rade pojedine jedinice lokalnih samouprava, koje bez saglasnosti Republičke direkcije za imovinu daju svoje nepokretnosti u zakup. Ne želim da kažem da time čine krivična dela, ali navešću vam primer jedne takve jedinice lokalne samouprave, pa neka neko od vaših kolega koji je za tu oblast kaže da li to jeste ili nije krivično delo.
U Zaječaru, gde je na vlasti SNS, SPS i PUPS, gradonačelnik Zaječara je bivši direktor Televizije „Best“. Postoji presuda apelacionog suda da ta televizija bude izbačena iz opštinskim, tj. gradskih prostorija, zato što godinama unazad nije plaćala zakup i treba da plati gradu 11 i nešto miliona. Predsednik Skupštine Grada Zaječara, iz SNS, saziva sednicu po hitnom postupku, smenjuje javnog pravobranioca i na dnevni red stavlja prebijanje dugova između grada i televizije. Veoma dobro znate da po Zakonu o budžetskom sistemu ne postoje kompenzacije za jedinice lokalne samouprave.
Pošto su tu sednicu pratili mediji, a ni na jednoj nakon toga mediji više nemaju pristupa i tamo je potpuni medijski mrak, u Zaječaru, ta tačka je bila povučena, da bi sutradan na gradskom veću bila doneta odluka o prebijanju na neki način dugova. Umesto da Grad Zaječar dobije 11 miliona od zakupa nepokretnosti, to se prolongira na 36 meseci. Za to imam papire. Uz to se kao drugi ili treći stav te odluke daje nalog da se raspiše ponovna licitacija za taj objekat od 1100 kvadrata. Za osam dana sprovedena je licitacija objekta i toj istoj televiziji, čiji je direktor postao gradonačelnik, je taj prostor ustupljen za 50% nižu cenu nego cenu koju su trebali da plaćaju do tada. Znači, umesto da Grad Zaječar dobije 400.000 dinara mesečno, a pošto se ovde radi o ugovoru na tri godine, to se daje za 214.000. Grad Zaječar gubi 7,5 miliona dinara. Ima li država pare za bacanje? Ja mislim da nema.
Kako je moguće, ministre, da bez saglasnosti Republičke direkcije za imovinu neko bahato smanji cenu za 50%, a da pri tome, kada to da na licitaciju, koja traje svega sedam dana, uslov bude da imate 45 radnika, a prednost ima onaj koji ima frekvenciju regionalnu za televizijski i radio program? Izvinite, zaista smatram da to spada u neke vidove krivičnih dela.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završiću. Ako mogu samo još jednu stvar?
U Aranđelovcu, pošto mi svi pričamo o investitorima, u privatizaciji su kupljena dva objekta, i to hotel „Staro zdanje“ i hotel „Šumadija“. Dana 4. oktobra je investitor dao zahtev za raskid privatizacije, jer za godinu dana nije dobio dozvolu da može da investira, a planirao je da investira 50 miliona evra. To je nesposobna vlast i nesposobna…