Poštovana ministarka, ja sada nisam pričala o rukovodstvu, ja sam pričala isključivo o revizorskim izveštajima RTB "Bor", koji su objavljeni. Svaki podatak koji sam iznela je podatak iz revizorskog izveštaja, gde revizor kaže sa oni ne upotrebljavaju standarde i sve ovo što sam iznela, da se ne bih ponavljala.
Sada, kada vi kažete da je to pitanje nadzornog odbora i da ćete se vi zalagati kao partija za opsežnu reformu javnih preduzeća, onda se postavlja pitanje, pošto ovde postoji Zakon o javnim preduzećima, zašto Vlada Republike Srbije nije do 1. jula raspisala konkurs za izbor direktora svih javnih preduzeća?
Zakon je donet prošle godine, sada kada treba da se primeni taj zakon, nikom ništa. To su reforme, nazovi, Vlade Republike Srbije. Ne kažem da vi lično ne biste raspisali, ali očigledno je da Vlada Republike Srbije nije želela da raspiše konkurse za izbor direktora svih javnih preduzeća.
Što se tiče člana 25. Ugovora o reviziji, to je stav 3. tačke 1. i 2. mora da sadrži strukturu revizorskog tima, kao i podatke o planiranom broju sati za obavljanje revizije po članovima revizorskog tima. Šta to znači? Šta to znači struktura, ko su ti ljudi? Iz tog razloga mi smatramo da kad neko, ko se razboli, treba da ga zameni drugi, da na takav način tumačimo zakon, da treba da se uradi aneks ugovora i zato to smatramo lošim.
Što se tiče javne rasprave, ministarka, potpuno razumem i znam šta je javna rasprava i potpuno je normalno da nakon javne rasprave vi promenite neke članove, nešto sa javne rasprave usvojite, nešto ne. Ali, nije normalno da nakon javne rasprave ubacite neke članove zakona koji nisu bili predmet javne rasprave. Zašto niste pitali Udruženje revizora, da li se slaže sa time da ministarstvo izdaje licence? O tome se radi.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani predstavnici DRI, predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, narodni poslanici, LDP će podržati oba izveštaja oba nezavisna tela. Mi smatramo da je vaš rad od velikog značaja za sve građane ove zemlje jer je prethodna Vlada, a i ova Vlada nastavila praksu da ne vrši kontrolu trošenja javnih finansija i javnih sredstava. Mi smatramo da zbog toga imamo tako veliki javni dug, toliko nezaposlenih lica, tako veliki deficit. Jedina stvar je da nezavisna tela izvrše kontrolu trošenja javnih sredstava.
U samom izveštaju, gospodine Sretenoviću, koji ste podneli i u onome što ste govorili, rekli ste da osam preporuka do danas koje ste napisali nije sprovedeno. Molila bih da mi odgovorite, koje su to preporuke koje ste dali, a do danas nisu sprovedene?
U izveštaju stoji da su osnovni problemi sa kojima ste se suočavali i u stvari gde se vršilo loše trošenje sredstava, to je neprimena Zakona o javnim nabavkama u skladu sa zakonom. Dalje stoji da mnoge institucije nemaju popisanu imovinu i obaveze. Postavlja se pitanje – u kakvoj mi to državi živimo, ukoliko u ministarstvima, u lokalnim samoupravama, u javnim preduzećima nemamo osnovnu stvar, a to je popis imovine?
Vi ste u svom odgovoru odgovorili narodnom poslaniku LDP Bojanu Đuriću da je bio u pravu kada je rekao da najveća javna preduzeća čije direktore imenuje Vlada Republike Srbije nisu poslovala u skladu sa zakonom, a to je JAT, gde ste rekli da je bilo problema sa uplatom pazara, "Putevi Srbije" i da je tačno to što je rekao, da oni nisu plaćali PDV, sve probleme koji postoje u "Srbijagasu". Takva je sigurno ista situacija i u "Železnicama Srbije" i "Telekomu".
Apsolutno je nedopustivo da i prethodna Vlada i ova Vlada nastavlja praksu partijskog imenovanja direktora, da Vlada današnja ne poštuje zakon koji je usvojio ovaj parlament krajem prošle godine, decembra meseca, a to znači da se raspišu konkursi do kraja ovog meseca za izbor direktora javnih preduzeća. Iz kog razloga to kažem? Iz razloga što najveće subvencije ove države dobijaju baš ta javna preduzeća, a to su: JAT, "Putevi Srbije", "Srbijagas", "Železnice", a pri tom ta ista preduzeća, suprotno Zakonu o javnim nabavkama i Zakonu o budžetskom sistemu i ostalim zakonima koji definišu poslovanje vezano za finansije, troše državni novac.
Gospodine Sretenoviću, želim da vam postavim jedno pitanje, obzirom da unazad nekoliko godina DRI nije kontrolisala jedno veliko preduzeće koje je u restrukturiranju, a mi smo kao LDP ovde tri godine unazad govorili da tamo postoje veliki problemi, to je Rudarsko topioničarski basen Bor, preduzeće u restrukturiranju.
Ovaj parlament, prethodni parlament, daje garancije RTB u visini od nekoliko stotina miliona evra. Mnogo puta smo govorili u parlamentu i tražili od Vlade Republike Srbije, i prethodne i ove sadašnje, da izvrši kontrolu poslovanja RTB Bor, obzirom da je država dala subvencije, obzirom da je država dala velike garancije i obzirom na činjenicu da "RTB Bor" godinama unazad nije imao predsednika upravnog odbora, a da Vlada Republike Srbije nije imenovala novog. Ni prethodnu ni ovu Vladu apsolutno nije interesovalo šta se dešava sa novcem koji je dala kao garanciju "RTB Bor". Zbog čega to govorim? Zato što to nisu iznosi od nekoliko miliona dinara, to su iznosi koji se mere stotinama miliona evra.
Na primer, činjenica je da je Vlada ove godine odobrila nova zaduženja za "RTB Bor" u iznosu od 132 miliona evra za rekonstrukciju topionice i izgradnju nove fabrike sumporne kiseline. Godinu dana pre toga odobrila je 135 miliona evra kod kanadske banke "EDC" za istu tu topionicu i istu tu fabriku sumporne kiseline. Do danas u "RTB-u Bor", osim što je stavljen kamen temeljac, nije krenula sa izgradnjom topionica. Pri tom, zamenik generalnog direktora RTB-a Bor, a ovde narodni poslanik i finansijski direktor za investicije, Milinko Živković, poslanik SNS, kaže da će od iznosa novog zaduživanja oko 40 miliona evra se izdvojiti za nove projekte kanadske kompanije "SNC Lavalen" koji gradi novu topionicu. Kako je uopšte kanadska kompanija "Lavalen" dobila posao u Boru? Ko plaća kompaniju kad se radovi uopšte ne izvode? Znači, tamo nije sproveden i otvoren postupak javne nabavke, a govori se o investiciji vrednoj 300 miliona evra.
Kako je moguće, sad je to pitanje i Agenciji za borbu protiv korupcije, da neko bude direktor "RTB-a Bor" za investicije, istovremeno narodni poslanik, gde Skupština odobrava takve garancije i kredite? Da li je to sukob interesa ili nije? Kako je moguće da tako velika firma RTB Bor, za koju je država dala garancije, svima naplaćuje avansno bakar, osim "Farmakomu" i po kom to osnovu "Farmakom" je mogao da uzme bakar od "RTB-a" u iznosu od 800 miliona a da ne da avans? Koje to privilegije ima "Farmakom" u odnosu na druge koji otkupljuju bakar od "RTB-a"?
Takođe, potpuno je nejasno i to kako je moguće da "RTB Bor" koji ne plaća poreze i doprinose za svoje radnike u iznosu od skoro dve milijarde dinara bude istovremeno donator opštini Bor? Znači, sporazumno zaključuju određene ugovore sa opštinom Bor, pa se onda izvedu radovi, čak i na zoološkom vrtu, kružnim tokovima, amfiteatru, zelenom bulevaru, sve bez građevinske dozvole. Jedan deo tih radova izveden je u kampanji 2010. godine, pred lokalne izbore u Boru, drugi deo sada.
Kako je moguće i to da opština Bor nakon izglasavanja budžeta za 2013. godinu retroaktivno sprovede javnu nabavku za rekonstrukciju puta Selište-Bor 20 km, za radove koji su izvedeni 2012. godine? Obzirom da tu postoji sprega Direkcije za izgradnju opštine Bor i "RTB-a" koji se stalno javlja kao donator, potrebno je izvršiti kontrolu poslovanja i opštine Bor za 2010, 2011. i 2012. godinu i "RTB-a Bor" za 2010, 2011. i 2012. godinu".
Jer, ako vi tražite državnu pomoć, ne plaćate poreze i doprinose, pri čemu opština gubi novac, stalno država, tj. Narodna skupština garantuje za te kredite, radovi se ne izvodi, a budete donator za radove koji nemaju građevinsku dozvolu, to nije u redu. Na takav isti način su izvedeni radovi na hotelu "Jezero", imamo dom u Brestovačkoj banji, vlasništvo "RTB-a", tako je izgrađen i počeo da se gradi i starački dom, bez ikakve saglasnosti ministarstva, a sve sredstvima opštine i "RTB-a", bez građevinskih dozvola.
Postavlja se pitanje da li Fond za razvoj Republike, koji je dao ta sredstva, kao i ova država, ova Skupština koja je odobrila garancije, koga to i zbog čega nikoga osim LDP ne zanima gde je otišao taj novac? Svi građani Bora to veoma dobro znaju. Opet kažem, ne radi se o iznosima od milion dinara, to su stotine i stotine miliona evra u pitanju. Sada kada budu otpisani ovi dugovi "RTB-a", vezano za poreze i doprinose, ko će nadoknaditi štetu opštini Bor?
Razumem ja da prethodna Vlada nije htela da vrši kontrolu poslovanja "RTB-a Bor" jer je generalni direktor "RTB-a Bor", a i danas je, Blagoje Spaskoski, član URS-a. Od prošle nedelje, od izbora u Zaječaru, on je odjednom postao član SNS. Doduše, on kaže – srpske narodne stranke, pošto ne zna ni kako se zove ta politička partija kojoj danas pripada. Na vlasti u Boru su do juče bili URS i SPS, a danas su prebegli iz URS-a u SNS i SPS. Apsolutno postoji sprega opštine Bor, "RTB-a Bor" i nezakonitog trošenja javnih sredstava iz Republike, Fonda za razvoj i samog "RTB-a". Ne bih da pričam o drobilicama i mašinama koje su nezakonito kupovali, a sve mimo Zakona o javnim nabavkama, mimo bilo kakvih tendera. Molim vas, pošto Vladu Republike Srbije apsolutno ne interesuje, a mi tvrdimo da "RTB Bor" gori slučaj nego Kolubara, da ispitate poslovanje i Opštine Bor i "RTB Bora".
Za nas je takođe neprihvatljiva i činjenica vezana za Agenciju za borbu protiv korupcije da je Agencija naložila određene mere, a da po tim merama niko ne postupa. Koliko znam jedno od takvih mera imali ste da pomoćnik ministra saobraćaja ne može da bude ni na jednoj od drugih funkcija. Činjenica je da je u sukobu interesa i ministar Žarko Obradović koji se proslavio na neki način ovim testovima za polaganje mature, ali i činjenicom da predaje na Megatrend univerzitetu. Da li je to sukob interesa biti ministar, predavati na Megatrendu, istovremeno iz republičkog budžeta, iz budžeta Ministarstva za obrazovanje prenositi silan novac univerzitetu Megatrend, a pri tom za 15 fakulteta koji su podneli zahtev za registraciju i akreditaciju, pet godina ne davati nikakav odgovor, onemogućiti ostalim fakultetima da dobiju akreditaciju ili da se registruju gde zahtevi stoje u fiokama, smatram da je to sukob interesa. Biti ministar, predavati na fakultetu, tom istom fakultetu iz državnog budžeta prenositi novac, a dati zabranu ostalim fakultetima, u stvari im onemogućiti da se registruju time što njihove predmete držite u fioci.
Mi smatramo da treba povećati broj ljudi koji rade i u DRI i u Agenciji za borbu protiv korupcije, da treba obezbediti dodatni prostor jer je potpuno jasno da je Srbija zemlja u kojoj živimo, zemlja u kojoj će i narednih pet ili deset godina biti potrebna stroga kontrola trošenja i javnih finansija, a i stroga kontrola primene Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, posebno iz razloga što ste vi u izveštaju naveli da jedan broj institucija čak nije prijavio vama koliko novih funkcionera ima. Zahvaljuje.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je LDP podnela na član 9. značajno poboljšava tekst zakona koji se odnosi na dostavu poreskih akata.
Nedopustivo je ministre da se smatra da je poreski akt uručen onog trenutka kada je predat pošti. Ne čine Srbiju samo Beograd, Niš i Novi Sad. Srbiju čine i mali gradovi, poput Pirota, poput Babušnice, Zaječara, Negotina, Majdanpeka. Apsolutno je nemoguće i nije ostvarljivo da u roku od 15 dana pošta, poštari raznesu poreske akte ljudima koji žive u seoskim mesnim zajednicama.
Iz tog razloga smo mi podneli amandman koji glasi da se dostavljanje poreskih akata vrši kada se vrši preko pošte, da se računa 15 dana od trenutka kada je pošta dostavila obaveštenje, da je nekog poreskog obveznika pozvala u poštu da dođe i podigne rešenje.
Zar to nije dobro rešenje ministre? Ne možete vi računati da je neko primio poresko rešenje ukoliko mu niko nije čak ni odneo. On ima pravo na žalbu. Otišao je poštar, nikoga nije našao kući, ostavio je obaveštenje, od tog trenutka mu se računa rok.
Vi gospodine Dinkuću dva dana nama ovde govorite kako država treba da štedi i Republika i lokalne samouprave. Mi smo ovim amandmanom predvideli i to da se dostava može vršiti osim pošte i lično i elektronskim putem. Zar nije interes Vlade da štedi? Kakve troškove imate ukoliko dostavu poreskog akta vršite elektronskim putem? Nikakve. Imali bismo uštede u papiru. Znači, to nije obaveza da se dostava vrši elektronskim putem, nego kao mogućnost. Siguran sam da bi i lokalne samouprave i država mogle da uštede zajedno nekoliko desetina miliona dinara na takav način.
Zbog čega onda Vlada nije prihvatila taj naš amandman kojim se jasno precizira na koji način može da se vrši dostava poreskih akata.

Gospodine ministre, građani na selu ne plaćaju porez samo, vi kažete vezano za poljoprivredu, oni plaćaju i porez na imovinu. Šta će se desiti u lokalnim samoupravama kakva je na primer Negotin gde je tržišno precenjena vrednost nepokretnosti. Kada želite da prodate i kupite stan realna vrednost je 450 ili 500 evra, a kod obračuna poreza primenjuje se 850 evra. Znači, taj čovek na selu ima pravo na žalbu. Složićete se samnom.
Znači, on mora da ima mogućnost da predhodno primi rešenje i nije to samo slučaj u Negotinu. Apsolutno sam sigurna da u Babušnici, u ovim malim sredinama, ne da nema poštara, već nema ko to da raznese ta rešenja ljudima. Mi smatramo da je naš amandman svrsishodan i da poboljšava zakon.

Zahvaljujem.
Naš amandman glasi da se član 24. briše. Pre svega, mi smatramo da nije dobro rešenje da se u osnovnom tekstu zakona doda mogućnost da poreski inspektor sada može privremeno da oduzme i opremu onim licima koja obavljaju, u stvari, ne prijavljenu delatnost, iz tog razloga što se oni drastično kažnjavaju, jer se takva oprema oduzima pre nego što se sprovede prekršajni postupak.
Nisu takva lica, gospodine ministre, kriva za sivu ekonomiju. Liberalno demokratska partija je ukazivala da će povećanje PDV, povećanje akciza, prouzrokovati povećanje i broja građana koji veše neće prijavljeno da rade. Apsolutno je nekorektno da te iste ljude kažnjavati time što ćete pre sprovedenog prekršajnog postupka i utvrđivanja njihove odgovornosti, dati mogućnost poreskim inspektorima da im oduzmu imovinu.
Ukoliko smo ukazivali pre nekoliko meseci da će povećanje PDV i povećanje akcize dovesti do toga da imamo veću sivu ekonomiju, onda mi smatramo da za to ne mogu da budu odgovorni ti građani, nego Vlada Republike Srbije i da Vlada Republike Srbije ne može te iste građane dodatno da kažnjava.

Gospodine ministre,  mi se ne zalažemo za sivu ekonomiju, ali smatramo da pre nego što se sprovede prekršajni postupak, nije korektno ljudima zapleniti opremu. Robu u redu, ali ne i opremu.
Vi kažete da ne registrovane delatnosti nemaju veze sa PDV. Gospodine ministre, da li znate koliko je ljudi koji su imali registrovane radnje, zatvorilo svoje radnje i sada radi na crno, baš zbog toga, zbog povećanja PDV? Vi ste govorili o pečenjarama, o pekarama. Znači, veliki broj preduzetnika je zatvorilo radnje i sada radi na crno. To je, naravno, loše, ali za to nisu krivi oni, kriva je ova vlada i ekonomska situacija u društvu i smanjen promet zbog povećanja PDV i akciza.
Vi kažete da od 2007. godine niko nije kontrolisao sivu ekonomiju, to ste sada saznali a ministar ste već godinu dana. Sada vas pitam – hoće li neko da snosi odgovornost za to što nije radio svoj posao šest godina unazad?

Svi ovi poreski zakoni su došli u Skupštinu po hitnom postupku, pa i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji treba, po Predlogu zakona, da stupi narednog dana na snagu od dana objavljivanja.
Smatramo da nije dobro da u toku poreske godine da zakon stupi na snagu odmag nakon objavljivanja. Smatramo da je potrebno staviti određeno vreme da poreski obveznici upoznaju ovaj zakon. Zato smo predložili da taj zakon stupi na snagu 30. dana od dana objavljivanja.
Takođe, ukoliko je ovaj zakon toliko dobar i toliko hitan, onda je zaista potrebno jedno dodatno objašnjenje - zbog čega se sva podzakonska akta donose u roku od šest meseci? Predložili smo da taj rok bude tri meseca. Smatramo da je rok potpuno dovoljan da Vlada i nadležno ministarstvo predloži podzakonska akta, kako bi ovaj zakon mogao da se primeni.

Ovaj zakon o porezu na dohodak građana stigao je u Skupštinu po hitnom postupku. Potpuno je jasno da će posledice nakon izglasavanja ovog zakona najviše osetiti građani koji žive u lokalnim samoupravama, obzirom da će prihodi lokalnih samouprava nakon stupanja na snagu ovog zakona biti značajno umanjeni.
Vi ste, ministre, rekli da se zalažete za finansijsku disciplinu, za ekonomsku disciplinu. Ali, ja smatram da biste mogli da se založite i za disciplinu u vašem ministarstvu. U kom smislu ovo kažem? Mislim da je šest meseci nepotrebno dugačak rok da se pripreme svi propisi za primenu ovog zakona, bez obzira na činjenicu što se odredbe Zakona o samooporezivanju primenjuju od 1. januara 2014. godine, pa od kad stupi ovaj zakon na snagu imate taman toliko, šest meseci. Smatramo da Ministarstvo finansija i Vlada mogu to daleko brže da pripreme.
Za nas u LDP je jako važna poreska predvidivost. Na sve one na koje će se primenjivati novi deo zakona vezan za samooporezivanje smatramo da ukoliko pripremite propise u roku od tri meseca, a ne šest kako je predviđeno, ostavili biste im mogućnost da se pripreme za novu vrstu oporezivanja.
Inače, LDP ne može da podrži ovaj zakon o porezu na dohodak građana. S jedne strane, ovim zakonom je smanjen porez na dohodak građana, smanjen je prihod lokalnim samoupravama, a onim drugim zakonom povećava se porez u vezi sa penzionim fondom i praktično država, ne kažem da ste vi lično odgovorni, ja smatram da je za to odgovorna Vlada, sredstva iz lokalne samouprave direktno preliva u republički budžet.

Predloženim amandmanom LDP u stvari predlaže da se biogorivo i biotečnost izuzmu od oporezivanja akcizom. Praksa je pokazala, a mi smo o tome govorili krajem prošle godine, da svako povećanje akciza neće doneti nove prihode u budžet Republike Srbije, već naprotiv, da će prihodi po tom osnovu biti umanjeni i da ćemo umesto toga imati šverc i sivu ekonomiju. To se pokazalo u praksi, da smo bili u pravu i da povećanje akciza neće kao rezultat imati povećanje republičkog prihoda.
Mi smatramo da Vlada treba da stimuliše biodizel i takvu vrstu goriva, a ne da dodatno opterećuje akcizom sve one koji koriste biogorivo i biodizel. Pozitivnih efekata povećanjem akcize nećete imati, a samo ćete time naneti štetu građanima koji koriste biogorivo i biotečnost time što će plaćati veću cenu.

Ovaj naš amandman je sličan i praktično svi amandmani se odnose na isto, da akcizom ne treba da se obuhvati biogorivo i biotečnost.
Vi ste ministre u raspravi u načelu, a i juče i danas, govorili o tome s obzirom da će sve opštine imati manje prihoda zbog smanjenja poreza na zarade, da opštine i Republika treba da štede. Da li ste tako rekli ministre?
Da i Vlada treba da štedi i lokalne samouprave. Pri tom ste kritikovali određene lokalne samouprave koje troše puno novca svih građana iz budžeta, na reprezentacije, na koncerte, na dotacije sportskim klubovima i nevladinim organizacijama.
Moram da vas pitam, pre svega zato što ste ministar finansija, u ovoj zemlji postoji Zakon o javnim nabavkama koji se u nekim opštinama ne sprovodi. U tom smislu u opštini Negotin nije sprovedena po Zakonu o javnim nabavkama, nabavka za usluge koncerta povodom Dana opštine, koji je održan 10. maja. Kada govorimo o štednji gospodine Dinkiću, tu vas podržavam.
Na vlasti u opštini Negotin je SPS u koaliciji sa DS, a i vaša stranka kao manjinski partner učestvuje u Vladi. Preko 400 ljudi je bilo na ručku koji je plaćen iz budžeta opštine Negotin. Tim povodom je održan koncert Ane Bekute, koji je plaćen direktno iz budžeta opštine…

Govorim o temi, a to je štednja i način na koji lokalne samouprave ne trebaju da troše novac na reprezentaciju i na koncerte, tu podržavam gospodina ministra. U tom osnovu hoću da samo pitam – zbog čega jedna lokalna samouprava kao što je Negotin može da razbacuje novac na koncert Ane Bekute u vrednosti od milion ili čak od dva miliona dinara, a pri tom nema sredstava za osnovne funkcionisanje opštine?

Zahvaljujem potpredsednice
Više neću javljati, bez obzira na činjenicu što imamo još nekoliko podnetih amandman.
Gospodine ministre, ne bih da govorim o amandmanu. Želim samo nešto da vas pitam kao ministra finansija. Da li vi znate da se 23. juna u Zaječaru održavaju prevremeni izbori, obzirom da je Vlada pre mesec dana uvela privremene mere. Ali, ne znam koliko znate kakva je situacija sada od kada je tamo privremeni organ.
Znači, donet je budžet, posle nekoliko dana rebalans, sad se predviđa novi rebalans. Apsolutno se u Zaječaru ovog trenutka ne zna ko raspolaže finansijama grada. Jedan član privremenog organa prosto deli novac za jednu svrhu, drugi član za neku drugu. Taj grad ima velike kredite. Taj grad je dužan previše dobavljačima, te vas kao ministra finansija zaista smatram da treba da se preduzmu određene mere da se u narednih mesec dana omogući samo osnovno plaćanje iz budžeta grada za funkcionisanje škola, javnih preduzeća i ustanova, a da nakon izbora se donese novi budžet i uspostavi kontrola trošenja finansija.
(Predsedavajuća: Tema.)
U ovom smislu, ukoliko se sav novac iz gradskog budžeta potroši na razna predizborna obećanja, mislim da građani Zaječara neće moći da funkcionišu nakon izbora. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvaženi ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste ministre danas došli u Narodnu skupštinu da nama poslanicima u parlamentu obrazložite tri zakona i to ste uradili za manje od sedam minuta, pri čemu ste tri minuta potrošili na zakon o železnici, a nešto manje od dva minuta za svaki od ova druga dva zakona koja su danas na dnevnom redu. To pokazuje koliko ste se ozbiljno pripremili za današnju raspravu i šta vi, a i Vlada Republike Srbije misli o železnici, jer bih mogla da razumem da vi za tri minuta predstavite neki zakon gde nemamo problema, ali u železnici ima previše problema da bi neko ko je ozbiljan ministar odvojio samo tri minuta za predstavljanje zakona narodnim poslanicima.
Mi nemamo brze pruge. Mi nemamo nikakve pruge i to je činjenica. Imamo AD "Železnica Srbije" sa nenormalno velikim dugovima. O tome u uvodnom izlaganju od vas nismo imali prilike ništa da čujemo, a vi ste svoje izlaganje započeli sledećim rečima – osećam zadovoljstvo, odgovornost i spremnost da saslušam i prihvatim sugestije i mišljenja narodnih poslanika. Tako ste započeli svoje izlaganje. Nadam se da sam vas dobro citirala. Gospodine ministre, smatram da ste vi to izrekli samo zato što ovde u Skupštini kada dođete postoji direktan prenos i to treba da čuju građani Srbije.
Da zaista mislite da treba da poslušate mišljenja narodnih poslanika i eventualne sugestije, vi biste danas bili prisutni na sednici Odbora Narodne skupštine koji je razmatrao ovaj zakon. Vi tamo danas niste bili. To nije prvi odbor kada vi kao resorni ministar ne prisustvujete da obrazložite narodnim poslanicima koji su članovi odbora određeni zakon. Vi do sada niste prisustvovali ni jednom odboru. Niste obrazlagali ni jedan zakon iz vaše nadležnosti. Na prethodnom odboru niste bili prisutni. Tamo je postavljeno preko 20 pitanja vašem pomoćniku. Ta pitanja su se odnosila na deo vezan za saobraćaj. Pomoćnik je znao odgovor samo na jedno pitanje i rečeno je da ćemo sve odgovore dobiti u pisanom obliku. Ministre, prošlo je više od mesec dana. Ni jedan odgovor nismo dobili kao članovi odbora na postavljeno pitanje – da li se planira rekonstrukcija puta Kladovo-Niš i mnoga druga pitanja koja su postavljena tada.
Ni danas kao narodni poslanici, članovi odbora, nismo imali priliku da od vas lično na sednici odbora čujemo šta vi mislite o "Železnici Srbije", koliki su dugovi javnog preduzeža "Železnica Srbije". To ni danas nismo uspeli da čujemo ovde u ovom delu rasprave. Nismo imali prilike da čujemo odgovore ni na mnoga druga pitanja.
Šta vas je, gospodine ministre, sprečilo da dođete danas na sednicu odbora? Taj odgovor nismo dobili ni od vaša dva pomoćnika koji su bili danas na sednici, niti smo dobili od predsednika odbora jer niko nije znao čime ste bili sprečeni da dođete na sednicu odbora.
Kada kažete da uvažavate mišljenja i sugestije narodnih poslanika, onda smatram da treba da dođete na sednicu odbora ili, što se mene tiče nije nikakav problem, da predložimo predsedniku odbora da se i sednice odbora prenose direktno na RTS pa se nadam da ćemo imati prilike da od vas čujemo određene stavove i mišljenja vezane za neki novi zakon koji budete predlagali parlamentu. Ozbiljna vlada predlaže ozbiljne zakone, zakone koji mogu da se primene u praksi, a zakon o železnici koji je danas na dnevnom redu to nije i vi to vrlo dobro znate.
Vi ste u obrazloženju zakona naveli da je jedan od razloga za donošenje ovog zakona usklađivanje sa paketima direktiva EU, ali zakon ste usaglasili sa tri umesto sa četiri direktive kako je trebalo. Od vašeg pomoćnika imali smo prilike da čujemo da sa jednom direktivom niste bili u mogućnosti da usaglasite zakon jer bi to bilo preskupo.
Kažete da je novina u ovom zakonu uvođenje nacionalnog programa železničke infrastrukture i taj nacionalni program treba da uradi Vlada, da ga potvrdi Narodna skupština za period od pet godina. Mislite li ministre, da za pet godina možemo da rešimo sve probleme železničke infrastrukture ili je potrebno da nacionalni program bude na 10, 15 ili 20 godina? Šta možemo da uradimo za pet godina? Ne možemo da uradimo ništa, iako optimistički tvrdite da sigurno možemo. Rekli ste u raspravi da niko u rukovodstvu države do 2008. godine nije znao da postoje koridori, da su železnice na nekoj nuli.
Verovatno ćete uskoro razviti tezu da se Sunce vrti oko Zemlje, a ne obrnuto. Probleme koje treba da reši ovaj zakon, a to ste napisali u obrazloženju, i osnovni problem za vas je nepostojanje određenih ovlašćenja direkcije za železnice za donošenje podzakonskih propisa koji su neophodni za bezbedno i nesmetano obavljanje železničkog saobraćaja. Da li je to jedini problem koji treba da reši ovaj zakon, jer samo taj problem ste naveli u obrazloženju? Pozitivne podzakonske propise mogla je da donese Vlada. Ako su to jedini problemi, zbog čega onda u zakonu stoji rok od 24 meseca za donošenje svih podzakonskih akata, ukoliko je to jedini problem kao što vi kažete u zakonu.
Zakonom predviđate i reforme javnog preduzeća ili AD Železnica Srbija u četiri nova preduzeća. Koliko će nas manje koštati ta četiri preduzeća? Imate li ekonomsku računicu? Ukoliko razdvojimo AD Železnica Srbije, koliko će to manje koštati državu?
Danas smo na odboru imali prilike da čujemo da ušteda neće biti bar u prvih nekoliko godina. Sada moram da vas pitam da li je to u dve godine, tri, pet, dvadeset pet? Za koliko godina možemo od reforme javnog preduzeća Železnica Srbije, pa nadalje, da očekujemo uštede tj. manje subvencije budžeta Republike, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave?
Kada sam već kod javnog preduzeća Železnica Srbije, moram ponovo da vas citiram, rekli ste, odgovarajući narodnom poslaniku Juditi Popović, da nikada niste vodili politikansku politiku u kadrovskoj politici, je li tako, i da pored vas sede tri pomoćnika koji su Veljini, tako ste rekli.
Moram da vas pitam, pošto imate još jednog novog pomoćnika, vezan za bezbednost saobraćaja, gospodina Mirkovića, pošto je takav odgovor, niste bili prisutni, nisam mogla da dobijem na sednici odbora. Da li je on pomoćnik ministra ili nije? Da li je gospodin Mirković podneo ostavku ili nije? I, ako jeste kada je, a ako nije, kako ste smeli kao ministar da dozvolite da bude imenovan za člana privremenog organa u Zaječaru? Zbog čega ga na toj sednici Vlade niste razrešili funkcije pomoćnika ministra, jer su to nespojive funkcije, obzirom da privremeni organ vrši zakonodavnu i izvršnu funkciju.
Moram odmah da vam postavim i sledeće pitanje, pošto je danas vaš pomoćnik rekao da je on zadužen za neki drugi resor, a na prethodnoj sednici odbora smo imali prilike da čujemo da je bio na godišnjem odmoru kada je počeo da radi, pa gde je onda on danas, gde je juče? On prima platu odavde iz Republike a ne u opštini Zaječar, gde je juče konstituisan privremeni organ? Znači, vi vrlo dobro znate da je nespojivo da neko bude član privremenog organa i pomoćnik ministra. I pitam vas zbog čega niste razrešili gospodina Mirkovića sa funkcije pomoćnika ministra?
Pošto kažete da vas ne pitamo o kadrovskoj politici i tome što mi u LDP smatramo da je generalni direktor Železnica Srbije izuzetno loše rešenje za železnicu, moram da vas pitam, pošto danas nisam imala prilike da dobijem odgovor na pitanje, vezano za ovaj sudar vozova, da li postoji neko odgovoran u ovoj zemlji zbog toga što je došlo do sudara vozova? Zbog čega se direktor nije oglasio? Zašto se vi niste oglasili kao ministar? U nekim ozbiljnim državama direktor bi podneo tog dana ostavku, a vi verovatno sutradan. U Japanu bi to bilo daleko gore, ali ovde u Srbiji sve prolazi, sve može i ne može. Znači, vozovi se sudare i nikom ništa.
Ministre, mogu da vas pozovem u istočnu Srbiju. Tamo sigurno nećete biti u situaciji da vidite da se vozovi sudare. Znate li iz kog razloga? Voz ne može da se sudari sam sa sobom, jer postoji samo jedan voz koji iz Niša preko Svrljiga, Zaječara stiže do Negotina, pa onda se taj isti voz vraća nazad. Kada ste danas govorili gospodinu Pastoru, rekli ste ovako – mislite li da je lako bilo ubediti jug i istok Srbije da se prvo rade železnice na severu. Moram da vas pitam, ministre, koga ste vi to ubedili od nas koji živimo na istoku Srbije ili od onih koji žive na jugu Srbije da prvo treba da se radi sever. Ubedili ste narodne poslanike koji su glasali za kredit Rusije od 800 miliona dolara gde se tačno zna u koje namene će se taj kredit koristiti. Mene kao poslanika iz istočne Srbije niste ubedili, ja za to nisam glasala. Glasala su dva poslanika URS iz Zaječara, jedan poslanik SNS iz Zaječara i jedan iz Bora, ali građane ne možete da ubedite u to da je prioritet sever, a da mi na istoku nemamo nikakvo pravo po pitanju železnice, niti neka prava imaju građani na jugu.
Ministre, tamo kod nas, ako je prosek u Srbiji da voz putuje 40 kilometara na sat, onda treba da znate da u istočnoj Srbiji ne putuje brzinom većom od 10 kilometara na sat. Slobodno možete da trčite pored voza, stići ćete pre nego voz. Ako pogledamo ovaj nacrt zakona, taj član 9. je postojao i u prethodnom zakonu gde lokalna samouprava i autonomna pokrajina mogu da traže da upravljaju nekim delom železničkih pruga, tamo gde ne postoji državni interes za to. Potpuno je jasno da to lokalne samouprave na mogu, jer je za to potrebno mnogo para.
Šta znači, ministre, član 15. zakona koji kaže da upravljač infrastrukture može obustaviti javni prevoz putnika i robe na železničkoj infrastrukturi ili delu železničke infrastrukture na kojoj javni prevoz putnika i robe postane nerentabilan uz saglasnost Vlade? Ako pogledamo situaciju kakva je na tom delu pruge u istočnoj Srbiji, apsolutno je moguće očekivati da ćemo jako brzo biti u situaciji da se tamo u potpunosti obustavi putnički saobraćaj, jer on zaista nije rentabilan. Nije rentabilan ako imate jedan voz, jedini, koji iz Niša stigne do Negotina, pa onda čekate da se tim istim vozom vratite. To je jedino prevozno sredstvo, taj voz, za mnoge stare ljude koji žive u selima, koji nemaju autobuski prevoz. Samim time, Timočka Krajina, znači istočna Srbija, bi bila potpuno ugašena. Ti ljudi vozom idu kod lekara.
Kada imate takav železnički saobraćaj, onda se postavlja pitanje – na koji način, barem to možemo da postavimo mi koji živimo u tim krajevima, može da se primeni član 15? Pre nekoliko godina smo bili u situaciji da se donese odluka o tome da putnički saobraćaj bude obustavljen, pa je uz neke velike napore taj saobraćaj ponovo pokrenut.
Ako imamo 3.800 kilometara pruga, a godišnje obnovimo 11 kilometara, neka bude i 30, onda potpuno treba da bude jasno svima nama ovde da je za obnovu svih postojećih pruga u Srbiji potrebno najmanje 200 ili 300 godina. Znači, dva ili tri veka sa tempom kojim vi radite.
Meni se zaista ne sviđa kada vi kažete, to mi stvarno smeta, ne mislim da su pre vas ministri bolje radili taj posao, ali ni svet nije počeo od vas. Godinama unazad Železnica Srbije proizvode gubitak i godinama unazad niko ne ulaže u železnice. Kada vi kažete da prethodna Vlada ništa nije uradila i da vi sada startujete od nule, onda sebi moram da postavim jedno jednostavno pitanje – kako onda zadržavate tri pomoćnika ministra iz prethodne Vlade za koju kažete da je nesposobno radila svoj posao? Zar nije logično da te ljude koji nisu radili, sada se izvinjavam vama, vi možda dobro radite, promenite ili je tu bio kriv samo ministar?
Ministre, vi uvek pokazujete neki optimizam, pa tako imamo završen koridor, mnoge asfaltirane kilometre i mnogo štošta od toga. Sigurna sam da ovaj zakon o železnici neće doneti brze pruge, neće doneti brzu rekonstrukciju pruga, niti ćemo imati bezbedniji i bolji saobraćaj. Zaista pozivam vas i direktora Železnica Srbije da podnesete ostavku.

Ministre, vi opet meni ne odgovoriste na pitanje – koliki je dug javnog preduzeća Železnice Srbije?
Kad kažete da svaki zakon može da se primeni i da biste vi voleli da ovaj zakon bude primenjiv u praksi, a da to zavisi od vas i od Vlade i od onih ljudi koji su na rukovodećim mestima, pre svega, složićete se, zavisi od generalnog direktora Železnice Srbije dok se to ne podeli na četiri duga preduzeća.
Onda se postavlja pitanje, pošto je gospodin Simonović postavljen na dužnost pre stupanja na snagu Zakona o javnim preduzećima, čovek koji ima završen Union fakultet, gde mu je osnovna preporuka to što je bio predsednik Saveza omladine ili tako nešto – dokle će, ministre, ova vlada i ova država da favorizuje kadrove sa privatnih fakulteta na uštrb kadrova i studenata sa državnog fakulteta? Da li vi smatrate, kao ministar, da je on odlično rešenje, gospodin Simonović, i da će on moći da sprovede zakon koji je danas na dnevnom redu? Apsolutno smatram da on, kao kadar, to ne može da iznese, što znači da ni ovaj zakon, ma koliko da vi kažete da imate dobru nameru da bude primenjiv u praksi, zbog takvih kadrova neće biti u primeni.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ovim amandmanom LDP je predložila da poslodavac koji ne zaposli osobe sa invaliditetom, u skladu sa članom 24. ovog zakona, dužan je da uplati iznos od 50% prosečne zarade po zaposlenom u privredi, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio.
Smatramo da nije korektno poslodavcima koji rade u privredi nametnuti obavezu da isplaćuju iznos prosečne plate i zarade u Republici Srbiji. Neprihvatljiv je stav koji je donela Vlada i obrazloženje zbog čega je odbijen ovaj amandman koji kaže da Republički zavod za statistiku ne objavljuje podatke kolika je prosečna plata za zaposlene u privredi i iz tog razloga ovakav amandman ne može da se prihvati.
U obrazloženju Vlade zbog čega je odbijen amandman kaže se da je, u skladu sa dugoročnim razvojem Republičkog zavoda za statistiku za period od 2009. do 2012. godine, ukinuta obaveza zavoda da prate u privredi. Mislim da je danas 2013. godina i da je ta strategija istekla prošle godine.
Ukoliko prethodna Vlada nije želela da da jasne podatke o prosečnoj plati zaposlenih u privredi, očigledno da ni ova vlada nema nameru da Republički zavod za statistiku obaveže da da prosečnu platu za zaposlene u privredi.
Činjenica je da su prosečne plate u privredi bar za 25%, ako ne i više, manje od prosečne plate na nivou Republike. Zbog čega se to ne daje? Iz jednog prostog razloga, jer kada bi se objavili takvi podaci, onda bi se jasno videlo u kakvom je stanju naša privreda.
Kako objasniti poslodavcima u Leskovcu, npr, u Knjaževcu, u Majdanpeku, u Negotinu, koji rade u privredi, da treba da isplate iznos proseka republičkog kada su njihove plate od 15-20 hiljada dinara? Vi ih na takav način obavezujete da isplaćuju duplo veće plate.
Smatramo da nije korektno poslodavcima u privredi nametnuti republički prosek. Nama je potpuno jasno da je privreda ove zemlje u sve težoj i težoj situaciji. Danas je mnogo lošija i u težem je stanju nego prethodne godine. Iz tog razloga ne shvatamo obrazloženje Vlade i mislimo da ovde ima dovoljno narodnih poslanika koji žele da pomognu osobama sa invaliditetom i da ti narodni poslanici treba da prihvate ovaj amandman, jer da bi pomogli osobama sa invaliditetom mi moramo da stvorimo mogućnost gde će te osobe moći da se zaposle, a jedino gde će moći to je privreda, ali ako privredi nametnete ono što više ne može da podnese, vi ćete imati sve veći broj nezaposlenih i veći broj otpuštenih radnika. Tačno je da danas imamo mnogo manje privrednih subjekata nego prošle godine.
Na ovan način vi ne pomažete osobama sa invaliditetom i prosto stvarate mogućnost da one uopšte ne mogu da se zaposle jer poslodavci iz privrede to ne mogu da podnesu. Iz tog razloga smatramo da ovaj amandman LDP koji pravi jasnu razliku prosečne plate u privredi u odnosu na prosečnu platu u Republici Srbiji treba biti prihvaćen i treba obavezati Republički zavod za statistiku da iznese podatke kolika je prosečna plata u privredi. Hvala.