Zahvaljujem potpredsedniče, uvaženi ministre, poštovani direktore RGZ, pomoćnici direktora, dame i gospodo narodni poslanici, predložene izmene Zakona o državnom premeru i katastru neće, ministre, uticati na efikasnost rada RGZ, iz razloga što u ovom predlogu nemamo ni jedan član koji skraćuje rokove po kojima RGZ treba da odgovori rešenjem ili zaključkom određenoj stranci.
Osnovni cilj ovih izmena zakona je da Vlada reši problem nezakonitog primanja ličnih dohodaka radnika koji su do sada radili i danas rade u RGZ i to je dobro. Glupo je terati i ovde prisutnog direktora i šefove ispostava da upisuju radnicima prekovremen sate, odlazak na teren, kako bi radnici RGZ imali pristojne plate. To je dobro rešenje. Nije to povećanje plata, to je samo usaglašavanje postojećih plata bez prekovremenih sati. Praktično, radnici RGZ, nakon izglasavanja ovog zakona, primaće istu platu kao što su primali do juče.
Loše je što zakon predviđa da se to odnosi samo na radnike geodetske struke. Vi ste i sami, ministre, rekli da pojedini pravnici odu jednom nedeljno u neku drugu opštinu, gde ih RGZ nema, gde imaju veliki broj predmeta i zato smatramo da ovaj član zakona treba da bude primenjen i na sve one druge radnike čiji su poslovi vezani za katastar nepokretnosti. Nadamo se da ćete, kao Vlada, imati sluga i prihvatiti ovaj amandman LDP.
Druga stvar koju želite da izmenite ovim zakonom, to je menjanje termina "naknada" u termin "taksa". Zaista ne vidim šta je smetnja tome, da predlog takse daje RGZ. Ko će drugi da da predlog takse? Potpuno je jasno da RGZ neće moći da propiše takse previsoke, iz razloga što, po izmenama Zakona o budžetskom sistemu, oni taj svoj predlog moraju da dostave Ministarstvu finansija na saglasnost do 31. marta. Ukoliko bi direktor sa svojim saradnicima dao prevelike takse, očekujem da Ministarstvo finansija takav predlog ne bi usvojilo.
Direktore, iskoristiću priliku, pošto ste ovde, da vam kažem da smatram da su do danas naknade koje ste primenjivali jako visoke za građane. Sa jedne strane, ovim zakonom mi oslobađamo sve one budžetske korisnike od plaćanja taksi, a sa druge strane, dosadašnje naknade su bile jako velike za građane, pa prilikom konverzije npr. zemljišta iz svojstva korisnika u svojstvo svojine, taksa je bila oko devet hiljada dinara. Mislim da, za uslove u kojima građani danas žive, je ta taksa jako visoka.
Tačno je, ministre, da RGZ ima najviše problema zbog lošeg Zakona o planiranju i izgradnji, zbog mnogih sudskih postupaka koji su u toku i zbog 30 hiljada predmeta koji čekaju u vašem ministarstvu po drugostepenoj žalbi.
Reći ću vam samo jedan primer. Vaše odeljenje u Zaječaru šest godina ne rešava predmete vezane za legalizaciju u drugostepenom postupku. Smatram da je šest godina dovoljno primeren rok. Mislim da je dovoljan rok i šest meseci da drugostepeni organ reši neke predmete, ali šest godina je, složićete se, malo mnogo, pa takav građanin niti može sad da upiše pravo svojine kod katastra, niti je mogao u nekom prethodnom roku, jer su to predmeti iz 2007. godine, da se prijavi ponovo za legalizaciju.
Deluje, ministre, da svaka Vlada, ova i ona prethodna i ona pre nje, kada radi izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kao da se trudi – na koji način što teže dobiti građevinsku nekada, sada lokacijsku ili upotrebnu dozvolu. Ovde se govorilo i presudi Ustavnog suda i vi to vrlo dobro znate, o tome smo govorili i kada je donošen Zakon o upisu prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, da postoji presuda Ustavnog suda, vi ste to rekli, kojim su ovlašćeni određeni članovi zakona vezani baš za legalizaciju, kao neustavni.
Gospodine ministre, vaša obaveza je bila, ne vas lično nego vašeg ministarstva, da do početka juna ovom parlamentu predložite izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Čak ste u nekom prethodnom periodu najavljivali potpuno novi Zakon o legalizaciji. Trenutno radnici opštinskih i gradskih uprava ne mogu da snose odgovornost zato što ne mogu da vrše legalizaciju po neustavnim odredbama. Mi smatramo da je potrebno da što pre takav zakon uđe u skupštinsku proceduru.
Govorili ste o tome, ministre, u raspravi u načelu, da je bilo mnogo korupcije u RGZ. Pritom ništa niste rekli o tome kakva je to korupcija bila. Podržavam lično ovaj član koji kaže da budžetski korisnici mogu dobiti licencu za izvođenje geodetskih radova za svoje potrebe. Na takav način budžetski korisnici ne bi plaćali privatnim geodetskim organizacijama ogromne takse, odnosno naknade za izvršene radove, a složićete se, ministre, da je to nekoliko stotina, nekoliko hiljada i nekoliko desetina hiljada evra, koje uzimaju privatne geodetske organizacije od lokalnih samouprava, konkretno njihovih direkcija za izgradnju, za bilo koji projekat koji je potreban za odobrenje lokacijskih dozvola.
Kada ste već tu, imam još jedno pitanje da vam postavim vezano za Zakon o planiranju i izgradnji, koji nam niste dostavili, a odnosi se na retroaktivno izdavanje građevinskih, tj. lokacijskih dozvola. Pretpostavljam da ništa ne znate o tome. Kako je moguće, ministre, da opštinska uprava u Boru retroaktivno, 2012. godine, izda dozvolu za rekonstrukciju i dogradnju kluba RTB Bor, gde su radovi izvedeni 2011. godine bez ikakve dokumentacije? Zar to po zakonu nije krivično delo?
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Ne postoji ni jedan član zakona koji dozvoljava da se za novo izvedene radove na takav način izdaju lokacijske dozvole.

Gospodine ministre, nisam pričala o investiciji topionice i izgradnji fabrike sumporne kiseline, koja se takođe radi bez građevinske dozvole i za koju RTB Bor ima garancije ove skupštine za obezbeđenje od kanadske banke, što se takođe radi bez građevinske dozvole. Tu smo došli do toga da dva ministra iz Vlade poništavaju rešenje građevinskog inspektora. Vi ste tu potpuno u pravu da je to nedopustivo. Govorila sam o klubu RTB Bor, o kafani, banket sali, u koju je RTB Bor uložio 2011. godine 173.000.000 dinara za rekonstrukciji i dogradnju banket sale i soba za smeštaj, bez dozvole. Onda su one jadnike, radnike opštinske uprave, naterali da im izdaju dozvolu za novoizgrađeni objekat u toku 2012. godine. Vi ste lepo rekli da to jeste krivično delo, ali je greota da radnici službe nastradaju, ni krivi ni dužni, zbog bahatog ponašanja generalnog direktora RTB, Blagoja Spaskovskog.
Što se tiče ovih predmeta, naravno, ja ne mogu da vam dam kopije predmeta, ali mogu u saradnji sa Opštinskom upravom u Negotinu da vam prosledim na koga se vode predmeti i iz koje su godine, a sigurno je da ima predmeta starih šest godina.

Zahvaljujem predsedavajući.
Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.
Upravo smo imali prilike da vidimo od uvaženog gospodina ministra da nam čita i citira pesmu "Bože pravde". Da li, ministre, mislite da mi poslanici ne znamo stihove "Bože pravde"? Mnogo bih više volela da ste uvodno izlaganje od jedno 25 minuta isto tako govorili iz glave, umesto što ste nam čitali s papira sve ono što imamo u obrazloženju Zakona o prekršajima, a što smo kao narodni poslanici sami mogli da pročitamo.
(Isključen mikrofon.)

Potpredsedniče, pošto ste mi dali reč jedno 20-ak minuta nakon što ste me prekinuli, da biste dali reč gospodinu Markoviću.
Reklamiram član 109. Poslovnika, a to je izricanje opomene sa vaše strane, jer ste opomenu izrekli narodnom poslaniku Juditi Popović, bez ikakvog obrazloženja člana 109. po kom osnovu ste joj izrekli novčanu kaznu i opomenu?
Obzirom da ovde imate nekoliko, nije stavova, citata, ja bih volela da se izjasnite kao predsedavajući - da li je to Judita Popović prišla govornici bez dozvole,? Da li je govorila pre nego što je zatražila i dobila reč?Da li je upotrebljavala psovke i uvredljive izraze itd? Po kom stavu ste joj izrekli opomenu?
Drugo, predsedavajući od vas očekujem odgovor da li ste prekršili član 109. a pozivam se i na član 101. Član 101. koji kaže da vi imate pravo da odredite pauzu u radu sednice Narodne skupštine da biste izvršili potrebne konsultacije ili pribavili mišljenje.
Vi ste malo pre poslali gospodina koji sedi pored vas, znači, negde da se nešto raspita i rekli ste nam da ste pribavili mišljenje da može bez predstavnika predlagača. Izvinite, od koga ste pribavili to mišljenje? Gde je mišljenje u pisanoj formi? Na koji član Poslovnika se vi sada pozivate? Ko je to dao mišljenje da mi ovde možemo raditi bez predlagača, a to su predstavnici Vrhovnog saveta sudstva.
Zaista ne vidim šta je problem da pozovete predstavnika Vrhovnog saveta sudstva, da dođe i obrazloži ovde poslanicima odakle 16 sudija kada je konkurs bio za 15? Ne vidim šta je problem?

Zahvaljujem, predsedniče.
Poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, članom 14. predloženog zakona predviđeno je da pravno lice ili preduzetnik može svojim internim aktom propisati i stručnu spremu i radno iskustvo za računovođu. Činjenica je da veliki segment naše privrede čine preduzetnici i mala i srednja preduzeća. Činjenica je da preduzetnici sami vode firme, a kod malih i srednjih preduzeća su uglavnom to vlasnici. Nivo stručnog obrazovanja i preduzetnika i vlasnika malih i srednjih preduzeća danas u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou. S druge strane, pošto oni nemaju dovoljno znanja, oni se u svom radu oslanjaju na svoje računovođe.
Ukoliko bi ostao ovaj član 14. ovakav kakav jeste, to bi značilo da u Srbiji svako može da vodi knjige, pa i NKV radnik. S druge strane, ukoliko znamo da veliki broj ljudi radi kod preduzetnika i kod malih i srednjih preduzeća, kakvu ćemo situaciju imati u perspektivi u budućnosti? Nedovoljno stručan preduzetnik, nedovoljno stručan vlasnik malog i srednjeg preduzeća, loš knjigovođa. To sigurno mora kao rezultat da ima propast takvog preduzetnika.
Iz tog razloga, mi smatramo da računovođa ne može biti bilo ko, ne može biti NKV radnik. Da može, onda bi sigurno Ministarstvo i Vlada dozvolili da i kod budžetskih korisnika svako može da bude računovođa. Činjenica je da kod budžetskih korisnika postoje propisana zvanja, znači, to su diplomirani ekonomisti koji vode poslovne knjige.
Zato smatramo da nije korektno i da nije u redu da svako može da vodi poslovne knjige, pogotovo što zakon daje mogućnost da takvi NKV građani otvore i svoje knjigovodstvene agencije. Danas takvih ima oko 8.000 u Srbiji. Kakvu odgovornost snosi agencija kada loše vodi poslovne knjige za preduzetnika, a preduzetnik plati kaznu?
Može obrazloženje, ministarka, da bude – neka preduzetnik ili malo ili srednje preduzeće promeni knjigovodstvenu agenciju, ali činjenica jeste da neke agencije za knjigovodstvo naplaćuju usluge dve ili tri hiljade dinara na mesečnom nivou, neke druge, kvalitetnije, od 20.000 do 30.000 dinara. U zemlji u kojoj živimo, gde svakodnevno pada promet zbog povećanja PDV, zbog malih plata radnika i zbog siromaštva stanovništva, činjenica je da mali preduzetnici neće moći mnogo da plate svog računovođu ili knjigovođu i biraće onakvu agenciju koja knjigovodstvene usluge pruža sa što nižom cenom. To u perspektivi znači da će bilo koja kontrola, kada pogreši knjigovođa, izazvati velike kazne za tog preduzetnika i praktično zatvaranje firmi.

Zahvaljujem.
Članom 33. predviđeno je da pravna lica i preduzetnici svoj izveštaj o poslovanju treba da dostave Agenciji do 30. juna na javno objavljivanje. Mi smo u načelnoj raspravi govorili o tome, da za nas u LDP nije dovoljno da finansijski izveštaj bude samo javno objavljen, ukoliko niko nakon toga ne vrši kontrolu šta se dešava sa tim finansijskim izveštajima.
Kao primer toga, naveli smo RTB Bor, gde su nezavisni revizori godinama unazad ukazivali da RTB Bor ne postupa po Zakonu o računovodstvu i reviziji, da ne koristi međunarodne standarde. Činjenica je da u svim revizorskim izveštajima to piše, a da rukovodstvo RTB Bor ništa ne čini da nepravilnosti koje su iskazane u izveštajima primeni, kako bi narednu poslovnu godinu počeo sa zakonitim poslovnim stanjem.
Ne bih da ponavljam o čemu sam sve govorila u načelnoj raspravi, od toga da prema Londonskom i Pariskom klubu postoje nesuglasice za dve i pô milijarde, da prema kamatama ima isto toliko, da RTB Bor ima uknjiženu imovinu firmi koje više nisu i nemaju nikakve veze sa RTB Bor.
Iz tog razloga, mi smatramo da neko mora da izvrši kontrolu finansijskih izveštaja, da kada nezavisni revizor u svom radu uzdrži mišljenje i dâ neke preporuke, a onda pravno lice te preporuke ne ispoštuje u narednoj godini, prosto mora da trpi neke sankcije. Ukoliko takvih sankcija nema, onda se postavlja pitanje čemu onda uopšte i revizija završnih računa?

Zahvaljujem, potpredsednice.
Član 46. govori o novčanim kaznama koje su predviđene za pravna lica, a vezane za privredne prestupe.
U Predlogu zakona propisano je da takva kazna bude od 100.000 dinara do 3.000.000. Između ostalog, kazna se može propisati za nesastavljanje računovodstvenih isprava u skladu sa ovim zakonom, kao i ukoliko pravno lice ne vodi poslovne knjige u skladu sa Zakonom o računovodstvu.
Potpuno je jasno da zakoni u ovoj državi moraju da se poštuju. Potpuno sam sigurna da je mnogim privrednicima izrečena kazna za privredni prestup po prethodnom zakonu koji se zvao Zakon o računovodstvu i reviziji. Kad god su državi potrebni sveži novci, tako da kažemo, onda nadležne inspekcije rade svoj posao, ali onda se postavlja pitanje da li zakon treba da važi za sve ili samo za određene privredne subjekte? Da li je RTB "Bor" ikad kažnjen po ovom osnovu za privredni prestup i matično i zavisno društvo?
Ukoliko znamo da i 2009, 2010. i 2011. godine oni nisu poslovali i primenjivali Zakon o računovodstvu i reviziji i međunarodne standarde, onda je potpuno jasno da i zavisna društva i matična društvo su trebala da trpe posledice ovakvih kazni.
Potpuno sam ubeđena da se tako nešto nije desilo. Zbog čega onda postoje kaznene odredbe? Po meni kaznene odredbe bilo kog zakona treba da važe za sve. Ova narodna skupština, tj. prethodna, u prethodnom sazivu dala je garancije za kredit kod Kanadske banke, vezano za izgradnju, tj. rekonstrukciju Topionice i izgradnju Fabrike sumporne kisele u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor. Takve garancije su preko 100 miliona evra.
Činjenica je da 1. novembra bi trebalo da krene sa radom rekonstruisana topionica. Činjenica je da ti radovi neće biti gotovi do 1. novembra. Zavisno društvo RTB, Topionica i refinacija, po izveštaju nezavisnog revizora je prezaduženo, jer ima koeficijent apsolventnosti od 0,994. Potreban prihod da dođu na pozitivnu nulu, treba da bude veći za skoro 40%, od onoga što su imali u 2011. godini.
Onda se postavlja pitanje, da ukoliko ovde Narodna skupština daje garancije za kredite koje treba da vrati RTB Bor, iako znamo da Topionica i refinacija nemaju dovoljne prihode da budu pozitivni, odakle pravo onda njima da kupuju, npr. nameštaj za klub RTB? Em, što je RTB Bor rekonstruisao tu kafanu, banket salu za 173 miliona dinara, pa i to je bilo malo, pa je sada potrebno da Zavisno društvo Topionice i refinacija RTB kupuje još, molim vas i nameštaj.
S druge strane, ko će vraćati kredit? Ove godine, pošto je prethodno bio tri godine grejs period, treba da se krene sa otplatom kredita. Nezvanično RTB Bor nema para. Nema para između ostalog i zato što nekima daje bakar na odloženo plaćanje. Ja sam od RTB, od njihove službe za odnose sa javnošću dobila jedan dopis u kojem mi kažu, sada ministarka ne znam da li ćete vi moći da mi odgovorite na ovo pitanje, da RTB Bor daje po državnom nalogu bakar na odloženo jagodinskim "Kablovima", "Valjaonici bakra" u Sevojnu, pa i "Farmakomu", a čak daje na odloženo plaćanje i onim domaćim kupcima koji nemaju državnu zaštitu.
Kakav je ovo dopis od strane RTB? Čiji je to državni nalog, da RTB Bor, znači, koji je dužan, da "Farmakomu", za koga znamo da je u blokadi, bakar bez avansa? Da li je to moguće?
Drugo pitanje je, da s obzirom da "Farmakom" drži rudnik Lece, po čijem su nalogu radnici RTB plaćeni u RTB, radili par meseci pred otvaranje tog rudnika Lece. Da li Blagoje Spaskovski, kave veze on ima sa tim rudnikom? Da li je na primer član Upravnog odbora?
Svaki zakon, verujem da vi kao Vlada imate najbolju nameru ovim što ste razdvojili Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji i napravili dva zakona, da imate najbolju nameru da poboljšate finansijsku disciplini. Ali, dok god ministarka, zakon važi za jedne, a za druge ne, mi bolju finansijsku disciplinu u ovoj državi nećemo imati.

Članom 21. povećan je iznos prihoda, a time je praktično smanjen broj obveznika buduće obavezne revizije. S jedne strane to može da bude dobro, jer se na takav način rasterećuje privreda. S druge strane, to može da bude loše, jer niko neće moći da radi onu pravu nezavisnu kontrolu rada pojedinih privrednih društava.
Mi mislimo i sigurni smo da je revizija ovoj zemlji potrebna. Revizori su jako cenjeni u EU. Smatramo da ova država treba da radi i dalje na tome da u ovoj zemlji postoji što veći broj revizora. Na ovakav način, mislimo da će mnogi radnici koji već sada rada u postojećim revizorskim kućama ostati bez posla.
Činjenica je da DRI treba da kontroliše rad Vlade, ministarstava, lokalnih samouprava, ali smo iz prakse imali prilike da vidimo da DRI nema dovoljno ljudi i nema dovoljno kapaciteta da obradi sva javna preduzeća i lokalne samouprave koje su u njenoj nadležnosti. Zbog toga privatne revizorske kuće vrše reviziju rada lokalnih samouprava.
Smatramo iz tog razloga, zbog povećanja finansijske discipline, da nije trebalo staviti ovako veliki iznos od četiri miliona i 400 hiljada evra kao limit za početnu granicu za reviziju.

Zahvaljujem predsedavajući.
Prethodni govornik govorio je o Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Činjenica je da je taj zakon koji obavezuje da sve treba da se plati u roku od 45 i 60 dana trenutno na snazi. Mi na sajtu Ministarstva finansija i privrede imamo prilike da vidimo koje lokalne samouprave, koje škole, koji direktni korisnici ne poštuju ovaj zakon, tj. nisu u mogućnosti da postupaju po ovom zakonu zbog blokade računa.
Jedna od takvih lokalnih samouprava je gradska uprava Zaječara. Mi veoma dobro znamo da su 23. juna tamo održani izbori. Očekivalo se da će biti zakazana konstitutivna sednica za novu skupštinu, ali, to se nije desilo. Radnici javnih preduzeća i određenih ustanova u Zaječaru već par meseci ne primaju platu. Za to je odgovoran trenutno privremeni organ. I umesto da se privremeni organ bavi naplatom potraživanja, tj. plaća svoje račune, jedina stvar kojom se on bavi je smena direktora. Kod nas u LDP to je potpuno nedopustivo – da SNS na jednoj sednici privremenog organa stavi jednog direktora, a za tri dana zakaže sednicu, tog direktora smeni pa stavi nekog drugog i tako nekoliko puta. Ono što mi tražimo je da se zakaže konstitutivna sednica lokalne samouprave u gradu Zaječaru.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Poštovana ministarka, izmenama Zakona o budžetskom sistemu vi ne uvodite bukvalno nikakve novine, osim što uvodite registar koji neće imati nikakvu svrhu. Činjenica je da ovim zakonom, izmenama Zakona o budžetskom sistemu smanjujete plate svim zaposlenima i to za veliki procenat. Bukvalno plate radnicima koji imaju prosečnu platu od 20.000 ovim zakonom povećavate za tričavih 100 dinara. To znači da će zaposleni moći da kupe dva hleba mesečno ili kilo kafe više godišnje i to su izmene Zakona o budžetskom sistemu. Možete da kažete da nema zamrzavanje plata. Praktično zamrzavate plate i smanjujete plate ovim izmenama Zakona.
Što se tiče našeg amandmana i razloga zbog čega je Vlada odbila amandman, kažete da je racionalizacija i bolja kontrola kretanja mase plata u javnom sektoru ostvariva putem formiranja registra zaposlenih izabranih, postavljenih i angažovanih lica u javnom sektoru. Kako može da bude to bolja kontrola, uvođenje registra? Postoje koeficijenti, postoji osnovica i potpuno je jasno da na drugačiji način možete da vršite kontrolu plata. Kontrolu plata ste uradili i na taj način, time što ste smanjili plate.
Da li mislite da su to velike uštede? Naravno da nisu. Vi ste ove dodatno osiromašene radnike zbog inflacije koja je preko 12% dodatno osiromašili. To ne može da da nikakve pozitivne efekte za ovu državu.

Zahvaljujem, potpredsednice.
Mi još uvek ovde vodimo raspravu na amandman na član 1. koji je podnela LDP. Sve amandmane koje smo podneli na ovaj zakon, podneli smo iz razloga da narodnim poslanicima, građanima Srbije objasnimo zbog čega je LDP protiv da se na teret svih građana Srbije prenese dug Javnog preduzeća u iznosu od 11,5 miliona evra. Očigledno je da u ovoj sali niti potpredsednica Vlade, niti bilo ko može da odgovori odakle potiče dug od milijardu i 300 miliona Javnog preduzeća "Puteva Srbije".
Iz tog razloga, mi smatramo, pošto pretpostavljam da ćete, predsedavajuća, odrediti pauzu sada od sat vremena ili malo kasnije, po Poslovniku, smatramo da je trebalo da dođe ministar Milutin Mrkonjić ovde i odgovori – odakle je dug od 11,5 miliona evra? Obzirom da je ministar Dinkić rekao da je decembra prošle godine usaglašen dug sa Javnim preduzećem "Putevi Srbije" po svim bilansima, u iznosu od pet milijardi ili 45 miliona evra, da je to sve plaćeno, opet na teret građana Srbije, odakle su onda nastali ovi aneksi?
Umesto što ministar Mrkonjić gradi, ne znam da li gradi ili danas ugovara neke koncerte, mislim da mu je mesto da dođe ovde pred narodne poslanike i razjasni, da se mi ovde ne bi nagađali da li je dug iz 1991, da li je dug iz 1992, da li je dug iz 2000, 2008. ili 2010. godine, da dođe i kaže odakle 11,5 miliona evra duga.

Liberalno demokratska partija sigurno neće podržati ovaj zakon, zakon kojim Vlade ove zemlje, SNS, SPS, URS žele da 11,5 evra javnog duga preduzeća "Putevi Srbije" pretvori u javni dug. Činjenica je da je ministar Dinkić u javnoj raspravi rekao da je decembra dug bio pet milijardi ili 45 miliona evra i da je to plaćeno. Činjenica je da niko, ni vi ministarka koja ste danas ovde, ni neko u ovoj sali, ni bilo ko iz Vlade želi da kaže poslanicima odakle je novih 11,5 miliona evra. Imali smo prilike samo da čujemo nagoveštaj da su to neki aneksi iz 90-tih godina. Da li to znači da Javno preduzeće "Putevi Srbije" ne poštuje Zakon o javnim nabavkama? Da izvodi radove mimo svog programa i šta sad? Treba svi da budemo odgovorni za takvu propast Javnog preduzeća "Putevi Srbije" i bahatost direktora Zorana Drobnjaka, i ne samo njegovu nego i bahatost ministra u Vladi koji čak ne nalazi za shodno ni da danas bude ovde u parlamentu i odgovori na neka elementarna pitanja narodnim poslanicima?
Nije li bahatost, potpredsednice, da ministar koji nam je dao Predlog zakona nema čak ni elementarna znanja o tome kako se zovu putevi u ovoj zemlji. Zar nije sramotno da nam u obrazloženju zakona napišete da će donošenje ovog zakona omogućiti nesmetano održavanje regionalnih i magistralnih puteva u Republici Srbiji? Putevi se tako ne zovu već unazad dve godine. Ne postoje regionalni i magistralni putevi, već putevi prvog i drugog reda.
Da li je moguće da vi 11,5 miliona evra želite da otpišete bez da znate kome je dužno Javno preduzeće "Putevi Srbije", čiji su to dugovi, kada su nastali, ko je odgovoran za aneksiranje ugovora mimo Zakona o javnim nabavkama i govorite još o regionalnim magistralnim putevima. Očigledno da predstavnici Vlade nisu pročitali čak ni ove zakone koji su na dnevnom redu. To mogu da kažem iz razloga što ste u zakonu koji je danas na dnevnom redu, gde preuzimate obaveze zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala. U analizi efekta kažete da se ne stvaraju novi privredni subjekti, ali se omogućava da postojeći privredni subjekti u putarskoj delatnosti obavljaju svoju redovnu aktivnost. Kakve to veze ima sa preuzimanjem dugova za lekove?

Želim da ukažem da niko u ovoj sali od predstavnika Vlade ne zna odgovor na pitanje – odakle 11,5 miliona evra? Ne razumem kako će poslanici SNS, SPS i URS glasati za ovaj zakon. Valjda je potpuno jasno da niko ne treba u ovoj Skupštini da podrži ovaj zakon.
Potpuno je jasno da je gospodin Drobnjak preterao godinama unazad. Njemu je omogućeno da ne plaća PDV. Od ljudi koji drže sitne trafike ova država traži da plaćaju PDV. Zbog čega on ima takve privilegije? Naravno da mi kao LDP tražimo odgovore na pitanja odakle su ti dugovi, kada su nastali i smatramo da ne mogu da budu prebačeni na teret svih građana Srbije.

Zahvaljujem.
Članom 7. predviđeno je da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku". Gospođo Grubješić, da li bi bilo moguće u zemljama članicama EU da direktor nekog njihovog preduzeća decembra meseca ne zna koja su mu dugovanja, da nakon tri meseca kaže da ima dugovanja veća za 11,5 miliona evra i da li u zemljama članicama EU niko za tako nešto ne bi snosio odgovornost? Pa ne drži on valjda te fakture i račune u džepu sa sobom, pa u decembru ne zna da mu nedostaje još 11,5 miliona evra?
Činjenica je da mi danas kao narodni poslanici, niti danas u raspravi u pojedinostima, niti smo u raspravi u načelu imali prilike da saznamo odakle je nastao taj dug od 11,5 miliona evra, kome su otpisani dugovi vredni pet milijardi krajem prošle godine, a očekujete od narodnih poslanika vladajuće većine, SNS, SPS, URS, PUPS, da podrže ovakav zakon.
Za mene, kao narodnog poslanika, potpuno je jasno da Vlada Republike Srbije podržava direktora JP "Putevi Srbije", iz sledećih razloga: prvo - što mu dozvoljava da se šali sa dugovanjima vrednim milijardu i nešto, drugo - što nije raspisala konkurs za izbor direktora JP "Putevi Srbije", iako je imala rok, po Zakonu o javnim preduzećima, do 1. jula, treće - što tamo još imamo upravni, a ne nadzorni odbor i četvrto - što dozvoljava direktoru i upravi tog preduzeća da krši zakon vezano za sve propise vezane za računovodstvo i finansijsko izveštavanje.
Ako će na takav način Srbija da bude i postane član EU, mi smatramo da je tako nešto nemoguće. Očigledno je da od vas ne možemo da dobijemo odgovor ni na jedno pitanje. Odgovor nismo dobili ne samo od vas, niti od ostalih ministara u Vladi. Očigledno je da ministar Milutin Mrkonjić nema hrabrost da dođe ovde u Skupštinu sada kada se raspravlja, između ostalog, i o njegovim dugovanjima i da poslanicima kaže kada su nastali ti dugovi, da li su iz vremena predizborne kampanje, da li su od nove godine do danas, da li su nastali npr. asfaltiranjem nekih ulica u Zaječaru pred ove izbore.
Smatramo da je sramota što ministra danas nema. Očigledno je da vi ovde treba da budete jedini koji ćete na neki način ćuteći da branite ovaj zakon jer ja vas razumem da nemate šta o ovome da kažete. Najpametnije je da Vlada Republike Srbije povuče zakon iz procedure.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvažena ministarska, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste u vešem uvodnom izlaganju govorili o tome šta mislite o ovim zakonima koji su danas na dnevnom redu. Između ostalog, rekli ste i to da su zakoni usaglašeni sa pojedinim direktivama EU, da je dobro to što uvodite mikro preduzeća kao novinu u zakonu o računovodstvu, a malo pažnje posvetili ste javnoj raspravi, govoreći o tome kako je javna rasprava po ovim zakonima bila duga. U obrazloženju zakona kažete da je javna rasprava bila 12. marta 2013. godine, da ste pojedine primedbe prihvatili a pojedine primedbe niste prihvatili od strane nezavisnih institucija. Tu se radi o primedbi pojedinih udruženja računovođa, preduzeća za reviziju kao i predstavnika privrednih društava koje se odnose na uvođenje sertifikata licima koje vode poslovne knjige. Kao Vlada smatrali ste da takva primedba nije osnovana.
Gospođo ministarska, vi ste na neki način obmanuli javnost. Nakon ove javne rasprave i nakon što su svi imali pravo i priliku da kažu šta misle o Nacrtu zakona, vi ste pojedine članove zakona izmenili nakon što je održana javna rasprava. Tako je Komora ovlašćenih revizora koja je formirala radnu grupu da bi nam dala mišljenje i dala nam je mišljenje pre 12. marta nakon toga nije mogla da se izjasni o određenim članovima zakona o revizije jer ste bukvalno podmetnuli nakon javne rasprave.
Onda kada obrazložite neki zakon kažite bila je javna rasprava, ali smo nakon javne rasprave mi uveli, izmenili, dodali nove članove koji nisu bili na javnoj raspravi i tek onda možete da kažete da je bila javna rasprava, ovako za nas u LDP možemo slobodno da kažemo da javna rasprava nije bila.
Govorili ste o tome koje su konkretne primedbe i zbog čega ih ne dajemo na pojedine zakone? U članu 7. Zakona o reviziji, vi uvodite novu praksu da Ministarstvo finansija izdaje licence ovlašćenim revizorima. Do sada je to radila Komora. Zbog čega sada to treba da radi Ministarstvo finansija? Mi smatramo da je loše rešenje, da će se kasniti sa izdajom licenci i da su to dodatni troškovi jer Ministarstvo finansija, pre svega treba da uvede novi sistem i obuči nove kadrove u Ministarstvu, kako bi izdavali licence. Za nas u LDP to nije prihvatljivo rešenje.
Takođe, članom 25. Zakona o reviziji, definišete ugovor i obavezne elemente ugovora o reviziji koji zaključuju društvo za reviziju sa svojim klijentima. Navedeni obavezni elementi nameću društvima za reviziju da unapred opredele vreme koje je potrebno da se revizija uradi po svakom članu tima.
Mi smatramo da je ovakvo rešenje, pre svega, nepraktično jer je izuzetno teško izračunati koje je vreme tačno potrebno za svakog pojedinačnog člana da uradi poslove potrebe za sastavljanje revizorskog izveštaja. Šta će se desiti ministarka, kada se pojedini član revizorskog tima razboli, dobije grip, znači revizorska kuća će morati da aneksira ugovor sa svojim klijentom zbog izmene člana tima. Mi zato smatramo da je dovoljno bilo da ugovor sadrži elemente koliko dana je potrebno za reviziju, koliko članova broji tim, a ne i detalje i posebno za svakog člana tima, jer složićete se da je apsolutno nedopustivo, ako se neko razboli da treba da radite aneks ugovora.
Najdrastičnija i najlošija stvar je član 21. Zakona o reviziji, ma koliko da vi želite da opravdate da tim članom 21. kojim uvodite novu praksu da sva pravna lica čiji je prihod veći od 4,4 miliona evra podležu reviziji, da time pravite određene uštede, mi smatramo da nije tako. Tačno je da revizorski izveštaj košta, ali je mnogo manja šteta uraditi revizorski izveštaj nego ne uraditi ga.
Na ovaj način smatramo da bez obzira što revizorska struka ima značajno mesto u finansijskom sistemu EU, vi ovakvom izmenom zakona prosto takve mere u potpunosti zaustavljaju tek započet razvoj revizorske profesije u našoj zemlji, a njeno zaostajanje za članicama EU bi bilo dodatno povećano. Mi smatramo da bi ovakve izmene zaustavile zapošljavanje i obuku novih radnika u preduzećima za reviziju odnosno da bi proizvele upravo suprotan efekat i dovele do otpuštanja više stotina radnika.
Revizija obavljena u skladu sa međunarodnim standardima revizije doprinosi podizanju nivoa finansijske discipline, a vi ste rekli gospođo ministarka da se zalažete za finansijsku disciplinu i značajno olakšava implementaciju međunarodnih računa, ocena i standarda i međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja. Zato mi smatramo da nije u interesu naše zemlje da se umanji broj obaveznika revizije kroz povećanje kriterijuma već da je interes u stvari potpuno suprotan i da treba ići na širenje baze obveznika revizije.
Sada ću reći i primer zašto tako mislimo. Bez obzira na činjenicu što će i ovim zakonom RTB Bor biti obuhvaćen u procesu revizije, a bio je obuhvaćen i sada, želim samo da vam ukažem koliko je štetno što ste povećali iznos na 4,4 miliona evra kao obavezu za vršenju revizije umesto na primer, da to bude 2,5 miliona.
U Zakonu o računovodstvu u članu 5. Zakona kaže se da sva pravna lica i preduzetnici moraju da poštuju sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom, sada o računovodstvu, nekada o računovodstvu i reviziji.
Šta se dešava ministarka sa onima koji ne poštuju to? Koje sankcije trpe takve firme? To ću konkretno da vas pitam za RTB Bor. RTB Bor podleže reviziji i podlože tome da mora sve svoje izveštaje da uradi u skladu sa Zakonom o računovodstvu a do sada Zakonom o računovodstvu i revizijama. Ukoliko nezavisni revizori godinama unazad 2009, pa 2010, pa 2011. godine uzdržavaju mišljenje od finansijskog izveštaja i matičnog društva, tj. konsolidovanog i zavisnih društva, ko preduzima mere zbog čega se ne poštuju revizorski izveštaji? To nema nigde u zakonu.
Vi ste u zakonu definisali da svi izveštaji treba da idu na sajt agencije, pa šta ako su na sajtu, ukoliko revizor za RTB Bor kaže – ne izražavamo mišljenje da finansijski izveštaji iskazuju objektivno i istinito finansijski položaj društva na dan 31. decembar 2011. godine, kao rezultat poslovanja i novčane tokove za godinu koja se završava na taj dan, jer finansijski izveštaji nisu u skladu sa računovodstvenim propisima Republike Srbije. Šta to znači? To znači da RTB Bor ne poštuje Zakon o računovodstvu, ne poštuje međunarodne standarde.
Revizor još kaže i to da izveštaji nisu rađeni po međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, da se ne primenjuje međunarodni računovodstveni standard, Zakon o računovodstvu i reviziji. Kaže i to da je Pravilnik o računovodstvu, to je interni akt donet 1998. godine i da nakon toga nije usklađen sa važećim propisima o računovodstvu i reviziji.
Moram sada da vas pitam, da li je generalni direktor RTB Bor, Blagoje Spaskovski, živi u 1998-oj godini i da li zna da je ovo 2013. godina. Ako ovaj parlament i Vlada non stop daju garancije RTB Bor-u, može li taj RTB Bor makar da poštuje propise ove zemlje. Šta se dešava sa ovakvim mišljenjem? Ništa. Revizor kaže sledeće – mi smo obavili reviziju finansijskih izveštaja društva za prethodni period o kojim smo se uzdržali od mišljenja. Društvo nije postupilo po izraženim rezervama i korigovalo značajne materijalne greške i mi ne možemo da utvrdimo poslovanje.
Koja je korist od toga što je to objavljeno na sajtu? Nikakva. Da li ima neke posledice RTB Bor? Nema. Pa čemu onda služi Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji kada niko dalje ne vrši kontrolu. Onog trenutka vi kažete, članom 33. zakona stav 3. da sva pravna lica moraju to da objave na sajtu i to je u redu. Šta dalje? Oni objave da imaju nepravilnosti i dalje nikom ništa.
U tim izveštajima revizora za RTB Bor jasno može da se utvrdi sledeće. Da je konsolidovani izveštaj o promenama na kapitalu RTB Bor da je iskazan gubitak iznad visine kapitala, u 2009. godini 22 milijarde i 800 miliona, u 2010. godini 22 milijarde 882 miliona, a u 2011. godini 23 milijarde 683 miliona. Pa, ako neko ima takav gubitak, da li mi njega treba da kontrolišemo? Ako revizor napiše da nešto nije ispravno ko dalje sprovodi kontrolu? Znači, vi takve elemente niste uneli ni u novi Zakon o računovodstvu.
Činjenica je koju ukazuje revizor je ta da je RTB Bor vanknjižni vlasnik kluba RTB. Znači, i RTB Bor, a to se vidi u revizorskom izveštaju za 2011. godinu, u taj klub RTB, a to znači u restoran, u banket salu, u sobe za prenoćište, uložio 170 i nešto miliona dinara. Znači, u nešto čega nije bio vlasnik i čija imovina nije uknjižena 2011. godine. Dok 2012. godine, zamislite čuda, mimo odeljenja za urbanizam, daje retroaktivnu građevinsku dozvolu. Gde to postoji u ovoj zemlji? Svaki građanin mora da dobije lokacijsku dozvolu pre izvođenja radova.
Da li je to krivično delo? Istovremeno ih vi oslobađate od poreza i doprinosa, a oni ulažu u banket sale. Znači, ne ulažu 100 dinara nego 173 miliona dok ova država, na teret građana, njima otpisuje druga dugovanja. Zbog čega? Da bi Blagoje Spaskovski tamo mogao da peva u restoranu ili da naručuje krmenadle od jelena. Verovatno zato treba da uložimo i u lovstvo u ovoj godini. Nije samo to ministarka, revizor kaže i ovako – po izvodu otvorenih stavki sa NIS-om, RTB je dužan dve milijarde, a RTB u svom izveštaju prikazuje 500 miliona. Čekajte gde je tih milijardu i po? Kako je moguće da revizora godinama u nazad, tri godine u nazad piše da RTB Bor nije obezbedio učešće u kapitalu Instituta za bakar Bor, Fabrike lak žice Bor u stečaju i Fabrike opreme i delova Bor u stečaju.
Znači da on sve te tri firme vodi kao svoje vlasništvo, a one su potpuno nezavisne, nemaju nikakve veze sa RTB.
U pitanju je imovina od 600 miliona koju RTB knjiži kao da je njihova, iako nije. Time pokazuje da ima veću imovinu nego što jeste.
Takođe, pokazuje se i to da RTB Bor nema usaglašeno stanje obaveza sa Agencijom za osiguranje depozita i borskom bankom i to prema londonskom klubu, za dve i po milijarde.
Prema pariskom klubu za 192 miliona, a za kamate dve i po milijarde. Revizor kaže da su na taj način potcenjene obaveze po osnovu glavnice, kamata i finansijski rashod, a time se precenjuje i finansijski rezultat.
Koliki je onda gubitak RTB Bor? Samo za kamate glavnice, tu je u pitanju pet i po milijardi, ovo što su uknjižili tuđu imovinu na sebe, još 600 miliona. Tu je gubitak RTB Bor 23 milijarde ili 33 milijarde. Kako mi onda tražimo strateškog partnera?
Tu je osnovno pitanje sledeće, revizor nezavisni je vršio kontrolu. Izveštaj o izvršenoj kontroli je istaknut u skladu sa Zakonom o agenciji. Dalje nikome ništa.
To niste predvideli novim Zakonom o računovodstvu i to je osnovna naša kritika. Ne radi se samo o RTB, radi se i o ostalim firmama.
Znači, kada nezavisni revizor skrene pažnju, i naredne godine ta firma ne uradi ništa po tom pitanju, pa prođe još jedna godina, a oni opet ništa, čekajte, da li tu neko čini krivično delo?
Da li tu ima neke odgovornosti ili nema nikakve ili se odgovornost odnosi isključivo na privatne preduzetnike, to će biti sada mikro preduzeća, na mala i srednja preduzeća.
Ova preduzeća, iako RTB Bor nije u državnom vlasništvu, nikome ništa. Mislim da ljudi koji treba da poštuju zakon su Vlada, pa naša država u restrukturiranju, ta preduzeća, gde mi svi građani zbog takvih preduzeća, zbog takve Vlade, svake godine dajemo subvencije i svake godine imamo sve veći javni dug Srbije.
Oni moraju da poštuju zakon.
Šta će sada Ministarstvo finansija preduzeti? Hoće li nešto da preduzme? Neće, jer gospodin Ronaldo menja stalno adrese, od 1998. godine od kada ima pravilnik SPS posle URS sada SNS i još bira šta će da jede.
Ne bih da pričam šta je sve RTB radio. Vi vrlo dobro znate. Dali ste im preko milijardu i 400, preko Fonda za razvoj, za PIO i dobili su. Da li plaćaju nešto od toga?
Fabrika sumporne kiseline i rekonstrukcije topionice po tom revizorskom izveštaju, treba da bude gotova 1. novembra ove godine. Hoće li biti gotova?
Neće, jer su radovi obustavljeni. Zašto? Zato što je RTB krenuo da radi bez građevinske dozvole, odnosno lokacijske. Ko je za to odgovoran? Ne može da bude odgovorna kanadska firma "Projektant", nego generalni direktor Blagoje Spaskovski, jer Zakon o planiranju i izgradnji je potpuno jasan.
Ko krene da radi bez dozvole to je krivično delo. To je investicija vredna 300 miliona evra.
Šta radite vi kao država i kao Vlada? Ništa. Tu su dati krediti i vi to vrlo dobro znate. Dakle, 130 miliona 2010. godine sa grejs periodom. Taj grejs period je istekao. Ko će to da plaća?
Sa jedne strane, država daje garanciju, a sa druge strane Blagoje Spaskovski radi šta mu padne na pamet, kružne tokove, amfiteatar, zoološki vrt i pravi RTB klub?
Da li je to normalno gospodine ministre, da neko spiska 173 miliona u nešto što nije njegovo vlasništvo, da bi naknadno dobio građevinsku dozvolu i pravi sobe za prenoćište? Da li je to posao RTB.