Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković i poštovani potpredsedniče i poštovani gospodine Verbiću i poštovane gošće Lužanin, Mujagić i poštovani gospodine Šuvakov, član 18. tiče se iste stvari i evo ja ću sada gospodinu Orliću, koji je tražio posebno obrazloženje, da pokažem kako ja mislim, ministre Verbiću, da ipak u članu 18, kao i u članovima 17. i 16, treba da se izmeni ova formulacija koja postoji, apsolutno zbog preciznosti. Valjda moramo da saopštavamo precizno u našim zakonima.
Naime, u članu 18, u delu koji podrazumeva da se navodi ime autora priručnika i nastavnih materijala, mi smatramo, ministre Verbiću, da zbog preciznosti treba da stoji ime autora ili imena grupe autora. Ministar Verbić, poštovana gospodo, nama kaže sledeće – da kada ja kažem ime autora, da ovo ime, koje je nužno jedno, može da se odnosi na više autora. Ne može, poštovana gospodo, ja mislim. Ja mislim da to nije ni u skladu sa ovim jedinstvenim metodološkim pravilima, jer pre svega ovde moramo, ja mislim, da računamo sa preciznošću jezika koji koristimo.
Evo, još jednom moram da ponovim. Znači, kada neko kaže ime poslanika, ne može da misli na više, već misli na jedno ime jednog poslanika, ja mislim. Ali, kada kaže samo poslanika, e tu može da se misli na jednu osobu ili na više osoba. Ali, kada stoji ime, ja mislim da ne može. Mogu da se konsultuju još malo ova jedinstvena metodološka pravila, da nekada malo i protumačimo onako kako je zaista dosledno i precizno, gospodine Bečiću. Ja imam i član 19. i iste se stvari tiče i ponovo ću da ovde kažem.

Nije mi još isključen mikrofon sa člana 18.

Gospodine Bečiću, ja znam da biste vi hteli meni da isključite mikrofon posle tri sekunde, ali ja sam morao, poštujući pravila u našem Poslovniku Narodne skupštine, da vas upozorim da je meni uključen mikrofon i da mi teče ono vreme koje ste vi hteli da uračunate u naredni amandman. Upoznali smo se za godinu i tri meseca ovde, poštovana gospodo, u glavu, ja mislim. Pa, po ceo dan sedimo ovde, raspravljamo, pa nema nikakve dileme. Ali, nije mi jasno kako je moguće da nakon godinu i tri meseca, evo u slučaju amandmana na član 19, ministre, ako sam ja nešto pogrešio i ako je to velika greška koju pravim, molim vas da mi kažete. A ako nisam pogrešio, da vi onda prihvatite naše amandmane, ne samo na ovaj član 19, nego i na 18, 17. i 16, jer nisam odustao od njih.
Zaista mi se čini da, evo, i u članu 19, evo kako kaže: „Lista iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke“, pa se navodi koje podatke, i u tački 3. piše: „ime autora dodatnog nastavnog sredstva“. Mi, naravno, predlažemo da u članu 19. stoji - ime autora ili imena grupe autora, dodatnog nastavnog sredstva.
Isto je obrazloženje za neprihvatanje amandmana kao u prethodnim slučajevima, ali ja mislim da je zaista očigledno, ministre Verbiću, da bi obrazloženje vaše bilo dobro da ne postoji reč: „ime“ ispred reči autora. Bez obzira na vaše tumačenje onoga što piše u Jedinstvenim metodološkim pravilima, jer ovo stvara jednu strašnu nepreciznost, ja mislim. Neko mi možda mogao da iskoristi tu nepreciznost, ko na primer nije kao vi, ministre Verbiću, nema dobre namere, nego ga, na primer, usmeravaju neke loše namere i da se onda ovo tumači kao jednina i nikako drugačije.

Hajde da to preciziramo.
Evo, gospodin Bečić mi je produžio vreme za ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, poštovani ministre Verbiću, uvažene gošće Lužanin i Mujagić i uvaženi gospodine Šuvakov, mi smatramo da sadržina tačke 9) unutar stava 6. člana 20. ovog Predloga zakona treba da bude drugačija, uz dodatnu napomenu kolegi Markoviću da nije zgodno da jedan narodni poslanik svoje amandmane definiše kao rutinske. Poštovana gospodo, ja ni za jedan svoj…

Morao sam to, gospodine. Zamislite, jedan poslanik za svoj amandman da kaže – to je rutinski amandman. Pa nema rutinskog amandmana, poštovana gospodo. Kako to može?

Ja bih mogao onda sad da kažem, na osnovu, evo, tačke 9) da, na primer…

Ja sam uvek za dijalog, gospodine Bečiću, za raspravu. Pa mi smo u Skupštini, nismo mi ovde monologe neke da imamo.
Na primer, kada bih ja polazio od nekih loših namera, što, na primer, nikada ne očekuje gospodin Verbić, onda bih ja mogao da zaključim i na osnovu sadržine tačke 9) ovoga člana da je ovo rutinski malo pisano, kao što kažu, na primer, narodni poslanici SNS.
Mi smo predložili ovakav tekst za tačku 9), „izjavu o tome da li je neko od članova Liste ocenjivača rukopisa udžbenika (u daljem tekstu: Lista ocenjivača) autor udžbenika za isti predmet istog razreda kod bilo kog izdavača, lice zaposleno kod izdavača, angažovano ili poslovna povezano sa njim, uključujući i druge oblike plaćene saradnje.“
Ministar je javio i odgovorio da on ne misli da je ovo bolje. Mi i dalje smatramo da je bolje. Molim vas, ministre, pošto sada opet ne učestvujete u dijalogu, da na naše amandmane Nove stranke ne tretirate kao rutinske. Ne.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, poštovani ministre Verbiću i uvažene gošće sada tri i gosti iz ministarstva, smatram da je neophodno da se prihvati naš amandman na član 21. zbog preciznosti, poštovana gospodo. Moram sada da se poslužim i rečnikom i evo šta kaže – precizan, koji se ističe velikom tačnošću, jasnoćom i potpunošću.
Iza ovog našeg amandmana stoji ukupna preciznost, to znači tačnost, jasnoća i potpunost, a evo kako. U stavu 2. člana 21. piše – ministar imenuje posebnu komisiju za izbor članova liste ocenjivača, koja ima 11 članova i onda se nabraja ko i odakle.
Poštovana gospodo, bez obzira na sadržinu preostalih celina, delova ovog zakona, ako mi ostavimo ovakvu formulaciju neće biti precizno apsolutno, potpuno jasno, kao što piše tačno na šta se misli na ovo 11 članova. Da li na listu ocenjivača, kažem, bez obzira na sadržinu zakona u celosti ili na komisiju za izbore. Mi smo predložili samo da izađemo iz bilo kakve mogućnosti da budemo neprecizni, ministre Verbiću, a to znači da smo predložili sledeću formulaciju – ministar imenuje posebnu komisiju za izbor članova liste ocenjivača, znamo sada šta znači lista ocenjivača, a komisija ima 11 članova i onda se navodi ko, odakle i šta itd.
Šta je problem da se to prihvati? Ne vidim uopšte bilo kakvu prepreku, poteškoću. Zar ne treba svi ovde da budemo usmereni ka toj tačnosti, jasnosti, potpunosti, preciznosti. Ako ne prihvatite ministre Verbiću, nadam se da će povodom ovog amandmana na član 21. narodni poslanici vladajuće većine glasati za ovaj amandman.

Dame i gospodo, gospodine Bečiću, želim samo da objasnim gospodinu Radojeviću.

Gospodin Radojević je precizno saopštio svoj stav o jednoj stvari, ali ne o onome što je sadržina mog amandmana i onda sam samo hteo da pitam zašto je uopšte gospodin Radojević govorio o mom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, poštovani ministre Verbiću i uvažene gošće i gosti iz ministarstva, dve su stvari koje hoću da saopštim kao deo argumentacije za prihvatanje našeg amandmana na član 2, koji je slojevitiji. Predlažemo tri vrste izmena u tri stava, itd.
Prva napomena – nikada ne razumem narodnog poslanika koji se zahvali članu Vlade što je prihvaćen amandman. Nema šta mi da se zahvaljujemo bilo kome ko dolazi u ime Vlade. Mi ovde usvajamo zakone, pravimo najbolje tekstove. Mi treba njih da ubeđujemo neprestano da smo mi u pravu, kada procenjujemo da smo u pravu. A taman posla da se sada, kada se prihvati, zahvaljujemo ministru. Meni je prihvaćeno 107 amandmana za godinu i tri meseca, nijednom nisam rekao hvala, nego – bravo što ste prihvatili amandman. Nema tu razloga za zahvalnost. To je naš posao, poštovana gospodo. Ja mu kažem bravo što je prepoznao da je to tačno.
Druga stvar, čini mi se da sad možda malo bolje razumem zašto ministar Verbić ne prihvata ove amandmane koji zahtevaju dodatnu preciznost. Pročitao sam obrazloženje i onda sam zaključio, iako imam dobre namere, da možda ministar Verbić ne drži toliko do preciznosti, ni u zakonima. Jer, ovako piše: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je a rok koji je predlagač utvrdio garantuje dovoljno vremena“. Ja ću, poštovana gospodo, početi da podnosim amandmane na obrazloženja za neprihvatanje amandmana, gospodine Bečiću. I ja ću da proverim, naravno, da li je to u skladu sa jedinstvenim metodološkim propisima i ako jeste, ja ću podnositi. Ako nije, tražiću da se to menja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, uvaženi ministre Verbiću i poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, prihvaćen je naš amandman na član 24. Predloga zakona. Samo ću u jednoj rečenici ovde da kažem da mi je veliko zadovoljstvo što će i narodni poslanici SNS u Danu za glasanje, kada budu glasali za ovaj Predlog zakona u celosti, glasati i za naš amandman, tj. njegovu sadržinu na član 24, koji postaje sastavni deo Predloga zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovani ministre Verbiću i uvažene gošće i gosti iz Ministarstva, meni je drago da je prihvaćen amandman na član 25. i obaveštavam narodne poslanike da smo sada u jednom talasu prihvaćenih amandmana koje smo podneli mi, narodni poslanici Nove stranke, na Predlog zakona o udžbenicima.
Smatram samo da je bilo dovoljno argumenata i mnogo razloga da ovaj broj naših prihvaćenih amandmana bude mnogo veći od sedam, ali šta je tu je. Ja ću se do kraja rasprave boriti za prihvatanje i onih amandmana koje Vlada nije prihvatila i poslala nam obrazloženje za neprihvatanje. Hvala.

  Mogu onda da nastavim da govorim?