Ali Orlić ne interveniše na ove greške iz Vlade, nikada. Evo, ni danas.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, poštovani ministre Verbiću i uvažene gošće i gosti iz Ministarstva, mi narodni poslanici NS podneli smo amandman i na član 10. koji se tiče upotrebe jezika i pisma.
Mi smatramo da ipak u stavu 1. treba dodati jednu zapetu i odgovarajuće reči. Da pokušam da pojasnim ovde.
Vrlo jasno piše u stavu 1: udžbenik, priručnik i nastavni materijal dodatno nastavno sredstvo, didaktično i didaktičko igrovno sredstvo štampa se na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.
U redu, mi samo smatramo da je moguće zamisliti izvesne situacije, sadržinu možda u nekim udžbenicima gde je neophodno samo korišćenje u nekom malom delu i drugih jezika i pisama, kada se dešava da sadržina to zahteva.
Nama je obrazloženo ovde da nije moguće prihvatiti ovaj amandman zato što su međunarodno usvojene oznake i mere standardizovane, te da se bez obzira na jezik na kojem je udžbenik napisan pišu na isti način.
Ali, mi nismo mislili na te mere koje su standardizovane, na te jedinice, nego nam se čini da je nekada u nekom udžbeniku, koji se čak i ne tiče stručnih predmeta, na primer u stručnim i umetničkim školama na koje se odnosi stav 2. ovoga člana Predloga zakona, da je moguće zamisliti potrebu autora da nešto dodatno pojasni, objasni, a da to traži korišćenje nekog drugog jezika, nekih reči.
Onda nam se činilo da bi trebalo to ostaviti, kao mogućnost u Predlogu zakona kako se, možda i neka vrsta inovativnosti kod autora ne bi zakonski automatski sprečila ovakvom sadržinom zakona. Ako postoji dodatak obrazloženja, rado ću ja saslušati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, poštovani ministre Verbiću i uvažene gošće i gosti iz Ministarstva, podneo sam amandman na član 11, a gospodin Zoran Živković je podneo drugi amandman na isti ovaj član, jer nam se činilo da zavređuje sada našu pažnju i mi smo dobili odgovore.
Moj amandman na član 11. gospodine Bečiću nije prihvaćen, ali je prihvaćen koliko sam ja razumeo amandman, a ne moj je prihvaćen, a amandman gospodina Živkovića nije. U čemu je razlika?
Član 11. tiče se jednakih mogućnosti i zabrane diskriminacije. Mi smo pokušali u ova dva amandmana da damo jedan uput ministru da bi bilo poželjno, da kada govorimo o zabrani diskriminacije, uvek u sadržine jednog stava maksimalno, precizno definišemo čega se to tiče. Taj amandman nije prihvaćen, ali jeste prihvaćen amandman na član 11. koji se tiče jednog dodatka koji smo mi ovde primetili da ne dostaje.
Naime, u stavu 1. piše: udžbenik, priručnik i nastavni materijal, elektronski dodatak uz udžbenik, fali „zapeta“, pa smo je mi dodali - dodatno nastavno sredstvo didaktičko i didaktičko igrovno sredstvom svojim sadržajem i oblikom treba da omogući sprovođenje principa jednakih mogućnosti.
Smatram da, zaista jeste bilo potpuno razumno da se prihvati ovaj amandman, on se tiče nedostajućeg znaka interpukcije i žao mi je što i na ovaj član, na primer gospodin Orlić nije podneo amandman, a saglasan sam i postoji to evidentno ovde da jeste ovog puta podneo amandmane koji su jezički na Predlog zakona koji brani ministar Verbić i koji su, nužno je, prihvaćeni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, uvažene gošće Lužanin i Mujagić i poštovani gospodine Šuvakov, podneli smo amandman na član 12, važan amandman. Nije prihvaćen. I ja ću sada još jednom da pročitam ovde kako glasi naš predloženi tekst.
Mi smatramo da u članu 12. posle stava 5. treba da piše novi stav 6. koji bi trebalo da glasi – izdavanje udžbenika, priručnika i nastavnog materijala, dodatnog nastavnog sredstva, didaktičkog i didaktičkog igrovnog sredstva obavlja se uz, poštovana gospodo, puno poštovanje principa akademske čestitosti. Mi smo onda u obrazloženju pojasnili, poštovana gospodo, da se akademska čestitost tiče samostalne izrade pisanih radova i striktno poštovanje tuđih autorskih prava, a da je plagijat najteži prekršaj akademske čestitosti. Time smo mi sugerisali predlagačima da kada govorimo o udžbenicima, kada govorimo o priručnicima, ne sme da bude plagijata, poštovana gospodo, i da zbog toga u ovom stavu mora da bude izražen princip akademske čestitosti.
Ministar Verbić je nama odgovorio da - pojam akademske čestitosti nije definisan nijednim propisom i može se tumačiti veoma različito, a ja onda odgovaram ministru Verbiću, ako pojam, odnosno princip akademske čestitosti nije definisan jednim propisom zašto Vlada odbija da raspravljamo o našem predlogu izmena Zakona o visokom obrazovanju koji mi predlažemo da akademska čestitost bude princip definisan tačno određenim članom zakona o viskom obrazovanju?
Onda se gospodin Atlagić poziva jutros na akademsku čestitost, a ne glasa za taj predlog zakona, poštovana gospodo. Pa, kakva je to nedoslednost? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre Verbiću i uvažene gošće, gospođo Lužanin, gospođo Mujagić i gospodine Šuvakov, troslojna je argumentacija na naš amandman na član 15. Predloga zakona.
Najpre, ministre Verbiću, budući da se ovaj član tiče standarda kvaliteta udžbenika, mi smo smatrali da u 1. stavu jeste dovoljno da piše – radi postizanja kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja. Činilo nam se u drugom delu, ministre Verbić, da ova reč – odraslog, treba da se zameni rečju – polaznika, kako bi tekst ovog stava, ovog člana Predloga zakona, bio usaglašen sa Predlogom zakona u celosti.
Naravno, treći deo naše argumentacije za amandman na član 15. tiče se onog velikog principa koji sam prethodno pomenuo, vezano za član 12. Predloga zakona, a to je princip, gospodine Verbiću, akademske čestitosti. Za koji neki narodni poslanici ovde, kao što je gospodin Orlić npr, doktori nauka, kažu da je to jedan šaljivi princip, to vezuju, asocirajući sa televizijskim prenosima itd. gospodin Atlagić, se poziva na taj princip, ali ne uvažava ga kada treba da se glasa za to.
Evo, ja ću da kažem ovde, poštovana gospodo, još jednom, meni je to neophodno, da princip akademske čestitosti, podrazumeva da poštujemo tuđa autorska prava i da samostalno pišemo svoje radove. Poštovana gospodo, to je treći deo argumenta i za ovaj amandman. Najteži je oblik kršenja akademske čestitosti je plagijat, pa valjda nećemo o bez čestitosti da prođemo kada govorimo o standardima kvaliteta udžbenika, poštovana gospodo i gospodine Verbiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Verbiću i poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 16. Sada sam pažljivo slušao poštovana gospodo raspravu povodom prethodnih amandmana na lan 16. i ministre Verbiću, i moj je osećaj da je amandman koji je ovde obrazlagala narodna poslanica Bićanin, zaista najbolji od svih amandmana na član 16. i bolje rešenje od ovog koje sada postoji u stavu 3. ovog člana Predloga zakona.
Poštovana gospodo, gospođa Bićanin je lepo predložila da vreme za pripremu udžbenika u slučaju donošenja novog nastavnog plana i programa ne može biti kraće od 180 dana.
Evo ja sada ne argumentujem apsolutno za svoj amandman, već za amandman svoje koleginice u Narodnoj skupštini. Argumenti su apsolutno, meni se čini na strani koleginice Bićanin.
Ako je moguće da se razmisli još malo, jer ja mislim da ovaj kratki vremenski period gospodine Verbiću, zaista ostavlja prostor ne samo za dobre namere, kako vi možda očekujete kod mnogih ljudi, nego nekada i za loše namere, za namere koje se tiču neke manipulacije, na primer, curenja nekih informacija, na primer, za koju moguću korupciju, kada je ovako kratki rok dat gospodine Verbiću.
Tako ako je ikako moguće da se još malo razmisli o izmeni, amandman je precizan, - broj 60, zamenjuje se - brojem 180. Ja mislim da je to interes svih ovde.

Ja sam odustao od svog zato što je bolji amandman koleginice Bićanin, gospođo Gojković. Ja mislim da je to u redu.

E, u redu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Gojković, poštovani ministre Verbiću i uvažene gošće i gosti iz Ministarstva, smatram da ovaj amandman treba da bude prihvaćen zbog preciznosti koju treba da imamo u Predlogu zakona, a evo i da pojasnim poštovanoj gospodi narodnim poslanicima i gostima.
Član 17. tiče se kataloga udžbenika i mi menjamo ovaj deo koji kaže sledeće – Katalog sadrži sledeće podatke, pa između ostalog tačka 3) - ime autora udžbenika. Mi smatramo da ne mora da bude jedan autor, nego više autora i to smo zapisali u amandmanu. Ministar Verbić nam je odgovorio - Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa utvrđeno je da se izrazi u propisu upotrebljavaju u jednini, a i da neka reč može da znači množinu. Na primer autora. Ali, ne može ako ispred toga stoji reč ime. Jer, pazite, u tački 3) piše – ime autora. Zamislite sada da neko kaže ime poslanika. Pa, neće sigurno misliti da je ime Zoran Živković i Vladimir Pavićević, to su dva imena.
Znači, nužno je, poštovana gospodo, da piše, ja mislim, ime autora ili imena grupe autora. Jer, ako ostane ime autora, ne može jedno ime više autora. To bi značilo da Zoran Živković, Vladimir Pavićević itd, da je to sve jedno. Pa ne može, poštovana gospodo. Mora da stoji ime autora ili imena grupe autora.
Ako ostane ovako, gospođo Gojković, evo, možete i vi da date svoj sud, kao i ostala gospoda narodni poslanici, zaista ne može, jer u jednini je i reč pre. Ne može jedno ime više autora. Ja mislim da je nužno da se menja ovo. Ja razumem obrazloženje za neprihvatanje amandmana pod uslovom da ne postoji reč ime ispred autora.

Da li ste saglasni, gospođo Gojković?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Verbiću i uvažene gošće i gosti, tačno je da sam ja u obrazlaganju amandmana na član 16, koji smo podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja, saopštio da ću vreme koje imam za argumentaciju svog amandmana posvetiti podršci argumentaciji koju je za svoj amandman ovde podnela narodna poslanica koleginica Bićanin. Ja mislim da je gospođa Gojković to apsolutno precizno razumela.
Dakle, to nije značilo da ja odustajem od svog amandmana, nego zbog važnosti onoga o čemu je govorila gospođa Bićanin ja sam hteo da naglasim još jednom i ministru koliko je važno da u članu 16. zamenimo to, ali to ne znači da odustajem od amandmana na članove 17, 18. i 19. Evo zašto. Evo, gospodine Orliću, vi kažite. Zamislite da piše u nekom propisu, u nekom zakonu – ime poslanika. Onda vi podrazumevate da neko misli na jednog poslanika, a neko drugi misli da se misli na više poslanika. Evo, šta vi mislite, kada bih ja rekao - ime poslanika SNS Vladimira Orlića i Zorana Babića.

Ali, o tome je reč ovde, gospođo Gojković.

Pa, evo, neka ministar onda reaguje. Da li sam ja, ministra, sada u pravu? Evo, gospodine Orliću, kažite i vi. Pa, ne može ime više autora, mora imena ako je više autora. Razumem ono autora da može u jednini i množini, ali ne može sa rečju ime ispred. Ja mislim da je očigledno, poštovana gospodo.
Gospođo Gojković, ja kada govorim o suštini amandmana, vi ne dozvoljavate da govorim. Ja na nekim primerima hoću samo da ilustrujem.

Akademsku čestitost ću posebno da ilustrujem. Hvala.

Pa da se ne naljute gospoda iz SNS, gospodin Orlić na primer.