Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Vujoviću, poštovana predsednice Narodne skupštine, smatram da je malo pre povređen član 103. Poslovnika Narodne skupštine kojim se definiše pravo narodnog poslanika da se javi za reč po povredi tog Poslovnika.
Prethodni govornik je jednu reč koju sam ja zaista upotrebio, a ta reč glasi uspavanka, nazvao ružnom rečju. Poštovana gospodo, to nije ružna reč. Uspavanke se recituju deci pred spavanje, zašto bi to moglo da bude ružno?
U rečniku srpskog jezika kaže se da je uspavanka pesma kojom se uspavljuje neko. Moja namera je bila da poručim ministru Vujoviću, predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, da su poslanici SNS-a hteli danas tokom sednice ministru Vujoviću da šalju samo lepe reči i poruke, a ja smatram da narodni poslanik ima obavezu da kada se susreće u Narodnoj skupštini sa jednim ministrom, koji je uvek predstavnik izvršne vlasti, da tu priliku treba da koristi, to je njegova obaveza, da ga malo preispita, da malo kritikuje tog ministra, a ne, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, da ovde svi redom iz vladajuće koalicije pripremaju uspavanke.
Dakle, ne radi se o ružnoj reči, ne radi se o neparlamentarnom izrazu, ne radi se o pokušaju da se uvredi da se uvredi bilo ko, već se radi o podsećanju na to šta su prava i šta su dužnosti narodnih poslanika u našoj Narodnoj skupštini kao centralnoj političkoj instituciji i to je za pohvalu, gospođo Gojković, ja mislim, a ne za pokudu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Vujoviću, nekoliko je sada napomena koje želim da saopštim u replici povodom govora i ministra Vujovića i, naravno, gospodina Babića.
Najpre, naša je ideja, pošto je gospodin Babić rekao da ne bi trebao gospodin Pavićević da piše amandmane, pa da uslovljava glasanje o predlogu zakona prihvatanjem amandmana, pa nego šta ćemo da radimo? Ako mi smatramo da nešto treba da bude bolje, pripremimo amandman, podnesemo amandman, pa ne možemo da kažemo – ovo naše je bolje i onda neću da glasam tada, nego ću glasati sada. Pa ne može, poštovana gospodo.
Ministre Vujoviću, gospodine Babiću, mi smo u amandmanima predložili izvesne mehanizme koje treba da vode ka efikasnoj poreskoj upravi i smanjenju opterećenja poreskih obveznika vezano za ovaj prvi predlog zakona. Na osnovu govora gospodina Vujovića, ja sam razumeo da bi ti mehanizmi njemu mogli da budu prihvatljivi. Pa, da sačekamo ponedeljak i amandmansku raspravu da vidimo stav gospodina Vujovića, pa da se onda izjasnimo o predlozima zakona.
Ili, gospodin Vujović kaže – mentalno stanje upravljanja zakonima. I državom, gospodine Vujoviću. Pa mi smo napisali – na osnovu uporedne prakse, da poresku osnovicu npr. zakonom definišu u Bugarskoj, u Češkoj, u Slovačkoj, u Mađarskoj, u Letoniji, Poljskoj. Mi smo videli da ovde ne možemo sada na osnovu ovog predloga zakona to zakonski, ali možemo definisanjem obaveze, definisanjem pravilnika o tome, pa da ne može ministar tek onako, nego da ministar ima obavezu da definiše pravilnik.
Ja mislim, ministre Vujoviću, da bi to takođe moglo da bude prihvatljivo za vas. Sa strašnom pažnjom i nestrpljenjem čekam ponedeljak da čujem stav sada ministra Vujovića, ali i predstavnika vladajuće većine ovde.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, ne znam da li vi primećujete jednu radost koju ovde pokazuju narodni poslanici SNS kada meni date reč.

Jel vidite?

Gospođo Gojković, sedam minuta bih da iskoristim, dva minuta za ovaj amandman i pet amandmanskih minuta da napravim jedan uvod za našu amandmansku raspravu budući da danas, poštovana gospodo, ceo dan, ja se nadam, ćemo, profesore Atlagiću, da razgovaramo o obrazovanju.
Najpre, kao što je predsednica Narodne skupštine rekla, o Predlogu zakona o udžbenicima koji se tiče osnove i srednje škole, poštovana gospodo, a nakon toga izmena Zakona o visokom obrazovanju i imamo osnove sistema obrazovanja i vaspitanja.
Hteo bih ovde jednu informaciju da saopštim narodnim poslanicima i ministru Verbiću i poštovanim gošćama i gostima iz ministarstva. Mi narodni poslanici Nove stranke podneli smo na ova tri predloga zakona ukupno 33 amandmana. Od ova 33 amandmana, poštovana gospodo, Vlada je prihvatila sedam amandmana i to sedam amandmana na Predlog zakona o udžbenicima, poštovana gospodo.
Ja mislim da je važno da se evidentira za istoriju parlamentarizma kod nas da smo za ovih godinu i tri meseca, poštovana gospodo, mi narodni poslanici Nove stranke podneli ukupno 1.483 amandmana, da je od tih 1.483 amandmana prihvaćeno 107 uključujući i ovaj na član 1. poštovana predsednice Narodne skupštine, što ukupno iznosi, poštovana gospodo, da čuju narodni poslanici SNS, 7,2%, poštovana gospodo. Dakle, 7,2%. Za godinu i tri meseca upornog, marljivog, posvećenog rada Nova stranka je došla na 7,2% prihvaćenih amandmana i podrške u biračkom telu.
Amandman na član 1. poštovana gospodo koji na našu žalost nije jedan od onih sedam prihvaćenih amandmana tiče se našeg predloga da menjamo naziv ovog Predloga zakona, odnosno zakona ako bude usvojen.
Vlada je predložila, ministar u ime Vlade da se zakon zove Zakon o udžbenicima, mi smo predložili, poštovana gospodo, da se taj naziv manja i da zakon ima sledeći naziv Predlog zakona o udžbenicima za osnovnu i srednju školu, što je, ja mislim, najprecizniji mogući naziv za ovaj Predlog zakona.
Mislim da je naš predlog u skladu i sa stavom 1. člana 1 ovog Predloga zakona gde lepo piše, poštovana gospodo, ovim zakonom uređuje se pripremanje, odobravanje, izbor, izdavanje, povlačenje i praćenje udžbenika i udžbeničkog kompleta, priručnika i nastavnih materijala i dodatnih nastavnih sredstava za osnovnu i srednju školu, poštovana gospodo. To piše u stavu 1.
Vlada je nama odgovorila, odnosno ministar Verbić u ime Vlade sledeće – ne može da se prihvati ovaj amandman zato što se Predlogom zakona pored udžbenika za osnovnu i srednju školu odobravaju i didaktička sredstva i didaktička igrovna sredstva i pomagala u predškolskoj ustanovi. Ali, poštovana gospodo, dovoljna je sadržina stava 2. člana 1. Predloga zakona da obuhvatimo i to, a u stavu 2. fino piše – na pripremanje, odobravanje, izdavanje i povlačenje didaktičkih sredstava i didaktičkih igrovnih sredstava i pomagala za predškolskog vaspitanje, obrazovanje i školu, kao i njihovo praćenje tokom korišćenja u vaspitno-obrazovnom radu, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona.
Poštovana gospodo, naša ideja je bila sledeća - da jedan čovek koji je zainteresovan za materiju pitanja udžbenika za osnovno i srednju školu vrlo jednostavno preko naziva zakona može da dođe do onoga što je predmet njegovog interesovanja, a ne da taj čovek npr. čita taj zakon i onda u stavu 3. primećuje jednu ogradu, da se odredbe ovog zakona ne odnose na udžbenike koji se tiču visokih škola. Onda neki čovek npr. koji je pomislio – vidi Zakon o udžbenicima, znači udžbenici za sve moguće nivoe, za osnovno, za srednje i za visoko školstvo, on znači dobije zakon, misli to je taj zakon, dođe i tek onda kada uzme da čita zakon u stavu 3. primeti – jao, pa to nije za mene.
Poštovana gospodo, čini nam se da ako izmenimo naziv Predloga zakona i stavimo onako kako smo mi predložili, a to je predlog zakona o udžbenicima za osnovnu i srednju školu, da ćemo mi samo dodatno precizirati čega se tiče sadržina ovog Predloga zakona, odnosno zakona kada bude usvojen. Ja mislim da se time stvaraju uslovi odmah i za naš sledeći amandman na član 1. u stavu 3, gde bismo mi brisali taj stav 3, jer je pretpostavka da ako je naziv zakona – Zakon o udžbenicima za osnovnu i srednju školu, da ne treba da imamo viškove tekstova u zakonu, pa da onda objašnjavamo nekome – pazite, ovo se ne tiče udžbenika koji se odnose na visoki školstvo, na univerzitete itd.
Meni je drago, ministre Verbiću, što ste vi prihvatili sedam amandmana, ali mi nije drago i nisam zadovoljan objašnjenjem za ne prihvatanje amandmana koji se tiče naziva ovoga zakona i nadam se da ćemo diskutovati malo danas, jer u načelnoj raspravi, kao što se sećamo, nismo imali prilike da raspravljamo sa ministrom Verbićem, samo narodni poslanici SNS i vladajuće većine.
Druga stvar kojom nisam zadovoljan, mi smo podneli pet amandmana koji se tiču, ministre Verbiću, jednog velikog principa u visokom obrazovanju, a nijedan od pet nije prihvaćen. Oni se tiču, poštovana gospodo, akademske čestitosti.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre Verbiću, uvažene gošće i gosti iz Ministarstva. Amandman na član 1. se vrlo fino nadovezuje na amandman koji se tiče našeg predloga da se menja zakon.
Poštovana gospodo, pa mi smo upravo predložili ono o čemu je malopre govorio ministar Verbić, da se ne bavimo udžbenicima koji se tiču visokog obrazovanja, jer naravno da je pretpostavka, poštovana gospodo, da u okviru sistema visokog obrazovanja nudimo literaturu, čita se literatura. Ja sam očekivao, na primer, da će ministar danas kada dođe da ovde nama i donese predlog neke letnje literature u vidu nekih predloga zakona, potpuno novih, na primer o visokom obrazovanju. Ali, nema letnje lektire, poštovana gospodo, za nas narodne poslanike, kada se tiče obrazovnih zakona.
Pazite, ministar je u Predlogu zakona, gospodine Stojmiroviću, gospodine Atlagiću, ostavio, kaže – pripremanje, odobravanje i izdavanje udžbenika za ustanovu koja obavlja delatnost visokog obrazovanja. Znači, Vlada polazi od toga da u sistemu visokog obrazovanja treba da imamo udžbenike, da se to rešava nekim zakonom, a mi smo predložili da se briše taj stav, jer smatramo da sadržina ovog zakona treba da se tiče samo udžbenika, kao što i priliči, za osnovnu i za srednju školu.
Poštovana gospodo naprednjaci, pa dosledno bi bilo da se sada javite da kažete – u pravu ste, gospodo narodni poslanici iz Nove stranke, jer ste vi predložili ono o čemu smo mi malopre govorili. Ali, gospođo Gojković, to se neće desiti. Sada će da ustane i gospodin Atlagić i gospodin Stojmirović i gospodin Orlić i svi će da kažu nećemo za ovaj amandman.

Dijalog, predsednice, pa moramo dijalog u Skupštini.

Već su se prijavili i gospodin Atlagić …

Ali znam da prethodi.

Poštovana predsednice, pa Skupština je mesto za raspravu…

Oduzeli ste mi sada deset sekundi, ali ima amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, vi se ljutite na mene, ja mislim, bez razloga, i poštovani ministre Verbiću, uvažene gošće i uvaženi gosti iz Ministarstva, narodni poslanici Nove stranke, to smo mi, podneli smo amandman i na član 2. ovog Predloga zakona, poštovana gospodo.
Saopštio bih ovde dve napomene, poštovana gospođo Gojković, evo, vama da se obratim, pa ako se neko od narodnih poslanika javi za diskusiju, meni će biti drago. Evo, da sledim i vašu instrukciju u jednom delu.
Najpre, poštovana gospodo, mi smo predložili ovde dve vrste izmena u sadržini člana 2, ali je odgovoreno samo na jednu vrstu izmena. Mi smo ovde predložili da se dodaju reči: „u štampanom i/ili elektronskom obliku“ na jednom mestu. Nama je odgovoreno zašto to nije prihvatljivo za ministra Verbića.
Ali, predložili smo još jednu stvar, da se posle termina: „polaznika“ dodaju reči: „u osnovnom i srednjem obrazovanju odraslih“, kako bismo, poštovana gospodo, kada god pripremamo zakone, kada ljudi čitaju zakone koje mi ovde usvojimo, kako bismo imali najpreciznije moguće formulacije, ja mislim da je zaista ovo preciziranje na isti način važno kao što je bilo važno da preciziramo i naziv ovog Predloga zakona.
Molim i predlažem svim narodnim poslanicima, gospođo Gojković, nikoga neću po imenu i prezimenu da pomenem, svima kojima je žao što nije prihvaćen neki od amandmana Nove strane, gospođo Gojković, da u danu za glasanje, to će biti danas, glasaju za naše amandmane, uprkos tome što je ministar rekao da neće da prihvati amandman i uprkos tome što možda i vi kažete – nemojte da prihvatite amandman. Ali, ako im je žao da kažu glasamo za taj amandman i da ovde budemo dosledni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici gospodine Bečiću, poštovani ministre Verbiću i poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, prihvaćen je naš amandman na član 5, kao i na sledeći amandman na član 7. ovog predloga zakona. Evo, unapred odmah to da obavestim narodne poslanike, pre svega iz SNS ovde, da znaju, gospodine Bečiću, da će u danu za glasanje, kada budu glasali za Predlog zakona u celosti, glasati i za ova dva amandmana narodnih poslanika Nove stranke.
Mi smo primetili, poštovana gospodo, da u stavu 1. člana 5. Predloga zakona, gospodine Bečiću, postoji jedno gomilanje reči, nepotrebno. Evo, imamo jednu reč viška i mi smo odlučili da predložimo Vladi Republike Srbije i ministru Verbiću, gospođi Lužanin, gospodinu Šuvakovu, koji sede ovde, da se izbrišu one reči koje su suvišne, poštovana gospodo, i da samo jedna reč ostaje u stavu 1. Naravno, razuman čovek, kada se suoči sa tim predlogom, prihvata razumni predlog i zato je ovaj amandman i prihvaćen.
Smatram da je povodom ovog amandmana dobro da uputimo jednu poruku izdavačima da kada pripremaju dodatna nastavna sredstva, priručnike, udžbenike, da naravno moraju da vode računa o sadržini udžbenika, ministre Verbiću, o kvalitetu udžbenika, ali da vode računa o tome da udžbenicima koje pripremaju ni na jednoj stranici nema ovakvog gomilanja reči. To nije slučaj sada, poštovana gospodo, da se svi malo pozabavimo time. Naravno, da pošaljem i ja jednu poruku gospodinu Orliću, da obrati pažnju i na ovakve pogreške koje dolaze iz Vlade, a ne samo da se bavi ovde delanjem opozicionih poslanika, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre Verbiću i uvažene gošće i gospodine Šuvakov iz ministarstva, prihvaćen je da obavestim narodne poslanike i ja gospodine Bečiću kao predlagač amandmana, naš amandman na član 7. gde imamo jednu malu razliku, gospodine Bečiću, u odnosu na član 5. pa je zato bilo neophodno da se javim i ovaj put po amandmanu.
U članu 5. imali smo gomilanje izvesnih reči, a u članu 7. je zaboravljeno ponešto da se stavi, poput jednog znaka interpunkcije na primer, ali imamo i jedan veznik viška.
Gospodine Bečiću, ja sada ipak moram ovde da kažem. Saglasan sam sa ovim što je povodom ovog amandmana neophodno je, pošto je gospodin Orlić, ipak pomenuo naš amandman i on je u pravu. Treba da on interveniše i na pogreške koje dolaze sa ove strane.
Gospodine Bečiću, naša primarna uloga je da uvek reagujemo na pogreške koje dolaze od izvršne vlasti od ljudi koji nastupaju u ime izvršne vlasti. Tu ulogu ne smemo nikada da propustima, ne smemo da je zanemarimo, a gospodine Bečiću, gospodin Orlić potpuno zanemaruje tu ulogu i umesto da se bavi ispravkama u odnosu na ono što radi ministar Verbić ili drugi ministri, članovi Vlade ili predsednik Vlade, gospodin Orlić je kao svoju centralnu ulogu ovde definisao bavljenjem ispravkama amandmana koji dolaze iz opozicije.
Neka radi to, ja sam saglasan, ali neka ne zaboravi ovo što je primarno, jer smo mi gospodine Orliću zakonodavno telo. Moramo da kontrolišemo ove ljude i ministra Verbića i gospodina Šuvakova i druge članove Vlade i predsednika Vlade i kada god greše, pa, kada su nekad i omaške da im ukažemo na to, to da ne propuštamo poštovana gospodo ovde u Narodnoj skupštini. Hvala.