Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane gošće iz Visokog saveta sudstva, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, imam sada ovde jednu dilemu i ja mislim da možda vi možete da mi rešite tu dilemu.
Koliko sam razumeo, mi sada raspravljamo u okviru zajedničkog jedinstvenog pretresa o dve tačke, tački 9. koja glasi – Prestanak funkcije predsednika suda Dejanu Ćojvašiću, predsedniku Privrednog suda u Čačku i tački 10. – Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju sa obrazloženjem i biografijama predloženih kandidatkinja i kandidata.
Ja sam ovde čuo od uvaženih gošći informaciju vezanu za tačku 9. dnevnog reda naše sednice, poštovana predsednice gospođo Gojković, ali nisam čuo ni u jednoj rečenici bilo kakvu informaciju o onome što je sadržina tačke 10. dnevnog reda, a mi ovde imamo zajednički jedinstveni pretres o ove dve tačke dnevnog reda.
Ja smatram, poštovana gospodo, da je izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju jedna veoma važna tema za sve nas narodne poslanike, za naše gošće iz Visokog saveta sudstva, kao i, poštovana gospodo, za sve građanke i građane naše Republike. Ja smatram, da s obzirom na važnost ove teme, smatram da je neophodno da naše gošće i ja sada pozivam naše gošće ipak, malo više nama ovde saopšte o kandidatkinjama i kandidatima koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Poštovana gospodo, moram ovde da podsetim sve nas, da je sudijska funkcija jedna od najvažnijih funkcija ovde, da je sudijski poziv jedan od najvažnijih poziva. Dovoljno je, poštovana gospodo, da se podsetimo nekih članova našeg Ustava, npr. član 142. koji kaže u jednom stavu – sudovi su samostalni, nezavisni u svom radu, sude na osnovu Ustava, zakona, drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora, a u članu 145, poštovana gospodo, da potvrdimo važnost ove teme, a onda i važnost naše odluke da se izvesni kandidati i izvesne kandidatkinje zaista izaberu po prvi put na sudijsku funkciju, član 145, koji govori o sudskim odlukama. Tim odlukama će se baviti ovi ljudi kada budu izabrani. U članu 145. kaže – sudske odluke se donose u ime naroda. Zatim kaže – sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru, propisu donetom na osnovu zakona. Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku. Dakle, osoba koja se prvi put bira na sudijsku funkciju ima ogromnu odgovornost. Za poziv sudije vezujemo strašne karakteristike i osobine ljudi koji se biraju na tu funkciju.
Ja smatram, poštovana gospodo, neprimerenim, da kada treba da odlučujemo o tome ko će biti izabran po prvi put na sudijsku funkciju, ne čujemo ni jednu rečenicu, iz biografije tih kandidatkinja i kandidata da ne znamo ko su ti ljudi, već da sudimo ovde na osnovu ovoga što je stiglo kao biografija, da građani i građanke koji su sigurno zainteresovan. Evo, u Leskovcu, ili u Lebanu, poštovani gospodine Arsiću npr. da čuju ko će da budu te sudije koji su prvi put izabrani, ne mogu ništa danas o tome da čuju.
Ja mislim, poštovana gospodo, da je i zbog ovih kandidata i kandidatkinja, njih devet, koji sigurno ovaj dan doživljavaju kao jedan svečani dan za sebe, za svoje profesionalne karijere, koji su pretpostavljam ljudi od izvesnog ličnog autoriteta, profesionalnog integriteta, da i oni čuju poneku reč, neku rečenicu, na osnovu koje mi možemo da glasamo za njih. Evo, ja ću da pomenem makar imena tih ljudi, da i oni čuju svoje ime, da građani znaju ko će biti izabran: Nataša Vasiljković, Aleksandar Girić, Ljiljana Marjanović Andrić, Jelena Stamenković, Jelena Stanković, predlažu se za sudije prvi put da se biraju za tu funkciju u Leskovcu. U Lebanu: Saša Dimitrijević, Tatjana Jovićević, Natalija Nedeljković, Bojana Stevanović. Poštovana gospodo, nije dovoljno da pomenemo samo imena tih ljudi. Veoma je važno, s obzirom na važnost i značaj njihove funkcije da malo ukažemo na načela, na važnost tog poziva, da i ti ljudi dobiju još jednu napomenu šta njih čeka u budućem radu. Hvala.

Malo da diskutujemo poštovana predsednice Narodne skupštine.

Da čujemo ko su ti ljudi, koje su kvalifikacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnje sednice, gospodine Bečiću, o izboru prve polovine članova Nacionalnog prosvetnog saveta kojima je mandat istekao 18. marta 2015. godine, raspravljamo danas ovde bez prisustva i jednog gosta iz neke druge institucije.
Ja smatram da je to jedna dobra prilika, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, da se nas 250 ovde povodom rasprave o jednoj oblasti koja je za svaku savremenu demokratsku državu veoma važna, a to je oblast obrazovanja, pogledamo u oči, poštovana gospodo, i da sumiramo i rezultate našeg rada u toj oblasti u prethodnih godinu i po dana.
Danas je 14. oktobar 2015. godine. Gospođa Jerkov, predsednica Odbora za prosvetu je fino rekla da sedam meseci nemamo funkcionišući Nacionalni prosvetni savet, a Nacionalni prosvetni savet, poštovana gospodo, njegovo delanje, rad tog tela, tiče se razvoja, obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta vaspitanja i obrazovanja. To znači, poštovana gospodo, da mi ovde u našoj državi tokom sedam meseci nemamo funkcionišuće telo koje se bavi razvojem, obezbeđivanjem i unapređivanjem kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Onda narodni poslanici iz vladajuće većine, gospodin Orlić, gospodin Poskurica, gospodin Atlagić, ovde nama saopštavaju da to nije toliko strašno, šta znači sedam meseci kada sada imamo priliku da izaberemo najbolje ljude.
Znači, poštovana gospodo.
Gospodin Orlić nama ovde odgovara a ovu primedbu time što kaže – Možda, samo možda. Ja naravno otvaram rečnik da vidim šta bi to moglo da znači – Možda. Kada govorimo o Nacionalnom prosvetnom savetu, kaže – Možda znači može biti da.
Ja onda ovako zaključujem, gospodin Orlić nama saopštava – Može biti da Nacionalni prosvetni savet radi, a može biti da ne radi, nema sada mnogo…
Ne može, poštovana gospodo. Ne možemo rečju „možda“, „može biti da ne“ mi sudimo o ne funkcionišućem Nacionalnom prosvetnom savetu.
Ako za sedam meseci, gospodine Bečiću, nemamo funkcionišuće telo koje se bavi razvojem, obezbeđivanjem i unapređivanjem kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, onda je to najozbiljnije pitanje za našu raspravu ovde, kome moramo da posvetimo strašnu pažnju i da vidimo ko je odgovoran ovde među nama, koji narodni poslanik, poslanici kojih političkih stranaka, što mi imamo sedam meseci nefunkcionisanja Nacionalnog prosvetnog saveta.
Ja mislim, poštovana gospodo, i bilo bi mi drago da smo ovde svi saglasni oko toga da je obrazovni sistem jedan od najvažnijih segmenata naše države. Osnovne funkcije obrazovnog sistema, međutim, u našoj državi deluju kao da su razorene i slučaj Nacionalnog prosvetnog saveta, njegovog nefunkcionisanja u trajanju od sedam meseci je primer za svakoga ko hoće da posumnja u to da nama obrazovni sistem uopšte funkcioniše, poštovana gospodo.
Nije tu reč samo o Nacionalnom prosvetnom savetu. Mi smo ovde imali slučajeve da se ignorišu predlozi da se akademska čestitost uvede u sistem visokog obrazovanja. Imali smo jedan nezabeleženi u istoriji našeg parlamentarizma slučaj da se dan uoči rasprave na sednici Skupštine povlači iz procedure jedan Zakon o udžbenicima, poštovana gospodo. Za mene to znači da je delanje, pre svega, ove vladajuće većine bilo u ovih godinu i po dana takvo da oni ljudi koji zaključuju da je naš obrazovni sistem razoren imaju argumente za tu tvrdnju. Ako imaju argumente za tu tvrdnju, onda se ja vraćam na pitanje sa početka – a, čija je odgovornost što je to tako?
Ponavljam, ne bi trebalo da rečima „možda“, koje je koristio gospodin Orlić, ili rečima „nije toliko strašno“, koje su koristili gospoda Atlagić i Poskurica, mi bežimo od odgovornosti za neuređenost jedne oblasti, poštovana gospodo. Ja zaključujem da ovu većinu ovde nije briga za obrazovanje, da je ovoj većini ovde obrazovanje jedna sporedna stvar, koja obrazovanje tretira samo kao nepotrebni trošak. To moramo da menjamo, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, tri su sada napomene koje želim da saopštim u replici poštovanoj gospodi narodnim poslanicima Orliću i Atlagiću.
Najpre, podsećam gospodina Orlića, poštovani gospodine Bečiću, da termin „možda“ ne možemo ni u kakvoj formi da upotrebimo kada govorimo o odgovornosti za nefunkcionisanje Nacionalnog prosvetnog saveta, koje je trajalo sedam meseci. Ne možemo da koristimo reči – može biti da funkcioniše, može biti da ne funkcioniše. Umesto takvog, po mom sudu, pogrešnog pristupa, predlažem gospodinu Orliću da se veže za princip etike odgovornosti, da se utvrdi ko je odgovoran za nefunkcionisanje i da imamo onda nakon jasno utvrđene odgovornosti i sankciju za to. To bi bilo odgovorno delanje.
Druga stvar, gospodin Atlagić kaže – trebalo bi da čekamo, nije loše da se čeka, ima tu dobrih stvari. Ali, poštovana gospodo, od 8. juna je u proceduri ovaj predlog ovde, upravo ovaj predlog o kome danas razgovaramo. Od 8. juna do 8. jula je jedan mesec, avgusta drugi mesec, septembra treći mesec, oktobra četvrti mesec. Pa, što je četiri meseca čučao ovaj predlog bez ideje da o njemu raspravljamo, poštovana gospodo, gospodine Bečiću i gospodine Atlagiću?
Treća stvar, moram ovde da kažem, nije primereno, ja mislim, gospodine Bečiću, kada jedan narodni poslanik drugom narodnom poslaniku ovde kaže – ti samo izazivaš replike. Gospodine Bečiću, ne može ovde tako da se obraća narodnom poslaniku, jer Skupština jeste mesto za dijalog, za rasprave. Neko ko izazove replike, znači da ima drugačiji pristup, možda bolji od onoga koji se čuo. Dijalog umesto monologa, poštovana gospodo naprednjaci, posebno u našoj Skupštini. Hvala.

Ja sam se vama obraćao.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, ja sada reklamiram članove 106. i 107. Poslovnika naše Narodne skupštine.
Umesto da narodni poslanik koji je malopre govorio prizna da je pogrešio tokom svog govora u izvesnim ocenama oko izbora polovine članova Nacionalnog prosvetnog saveta, uvaženi narodni poslanik je ovde izneo neprimerene ocene za delanje jedne narodne poslanice, koje se tiče njenog rada izvan Narodne skupštine Republike Srbije.
Vaša je obaveza bila poštovani gospodine Bečiću, da ukažete dotičnom gospodinu, ne samo da to nije primereno, nego da ukoliko se desi da ponovi te reči, da će nužno po odredbama Poslovnika, članovi 108, 109, 110. do 113. dobiti opomenu za takvo delanje. Plus, gospodine Bečiću, gospođa Jerkov je vrlo precizno opisala da u Nacionalnom prosvetnom savetu sada imamo izbor polovine članova, da su neki ljudi već članovi u Nacionalnom prosvetnom savetu i da među onim ljudima koji su već članovi ima i predstavnika onih oblasti na koje je ovde iznesena primedba da ih nema. Dakle, apsolutno je ovo izlaganje bilo neprimereno, netačno i uvredljivo za jednu narodnu poslanicu.
Vaša je obaveza bila, makar u ovoj poslednjoj stavci da reagujete gospodine Bečiću, da upozorite gospodina da takvo delanje ovde nije primereno i da mu kažete, da ukoliko to ponovi da ćete mu izreći meru opomene. Onda naravno, kao što to radimo sa opozicionim poslanicima Administrativni odbor, razrezivanje kazne, plaćanje kazne za ono što nazivamo neprimerenim delanjem u našoj Narodnoj skupštini poštovana gospodo i poštovani gospodine Bečiću.

Možete. Ako je poslednja rečenica, možete.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici i najvećem broju sednica koje imamo u ovom sazivu, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Bogosavljević Bošković i uvažene gošće i gosti iz ministarstva, gospođo Bogosavljević Bošković, često dolazite u Narodnu skupštinu da branite predloge zakona, da zagovarate izvesni sistem ideja, verovanja i vrednosti u koju verujete i mislim da je to jedan veoma dobar pristup.
Danas mi se, pravo da vam kažem, dopala jedna borbenost koju ste pokazali u ovoj jednoj vrsti političkog dijaloga, čak i ako pretpostavimo da možda zbog nedostatka informacija nekada i niste u pravu, ta borbenost ukazuje na veru, na posvećenost i dobro je da takvi ljudi ovde na takav način, ja mislim, nastupaju.
Gospođo Bogosavljević Bošković, vi kažete da je cilj ovog Zakona o nacionalnim parkovima očuvanje i unapređenje vrednosti biodiverziteta, geodiverziteta, kao i kulturno istorijskih vrednosti. Da čuju svi narodni poslanici, saglasni smo sa vama gospođo Bogosavljević Bošković.
Vi kažete i u tački 3. članu 2. stavu 1. da je cilj očuvanje i unapređenje objekata geonasleđa. Saglasni smo i oko toga na primer. Saglasni smo i oko tačke 5. gde kažete da je cilj očuvanje i unapređenje adekvatnog kvaliteta života ljudi u nacionalnom parku kroz razvoj društvene, kulturne i ekonomske aktivnosti.
Do sada gospođo Bogosavljević Bošković imamo jednu saglasnost sa ove strane izvršne vlasti i sa ove strane ljudi koji uglavnom kritikuju ovu izvršnu vlast, a onda dolazimo do tačke 6. u članu 2. stav 1. gde piše da je cilj očuvanje kulturno istorijskih nasleđa. Saglasni smo i oko toga gospođo Bogosavljević Bošković, ali tu dolazimo i do jedne dileme, do jednog pitanja koje moram da vam kažem. Kada se tiče našeg iskustava, dijaloga sa vama se ponavlja kao deo iskustva ovih rasprava u Narodnoj skupštini.
Pitanje jezika, poštovana gospodo, gospođo Bogosavljević Bošković, takođe može da se tretira kao deo ove tačke 6. ovde. Zašto je pitanje jezika važno? Zato što kada pišemo zakone, poštovana gospodo, onda zakone moramo, gospođo Bogosavljević Bošković, da pišemo veoma jasno, veoma precizno. Ja mislim, ne moramo da se saglasimo oko toga, ali ja mislim da kada jedan predlog zakona dođe u Narodnu skupštinu on mora da prođe i završnu ispravku, čak i u redakcijskom smislu, u smislu teksta.
Mi smo bili prinuđeni, gospođo Bogosavljević Bošković, da podnesemo šest amandmana na članove 7. i 22. i po dva amandmana na članove 21. i 23. Evo, da vam kažem kakve vrste grešaka su se potkrale. Ako vi niste saglasni da su to greške, vi mi kažite. Ali, ako ste saglasni, odmah da nam kažete – pogrešili smo, prihvatićemo amandmane.
Evo, na primer, u članu 7, to se desilo juče u raspravi sa gospodinom Ljajićem i sa drugim ministrima, ali ja ne razumem, kaže se ovako – Nacionalni park „Šar-planina“ osnovan je radi očuvanja, pa se navodi šta sve, a onda kaže – šumskih i visokoplaninskih vegatacija. Da li se tako kaže? Možda ja nisam stručan. Ovde je danas, na primer, i zamerano nekim narodnim poslanicima što možda diskutuju o ovome, a nisu upućeni u to. Koliko sam ja učio, kaže se vegetacije ili vegetacija.
Na primer, imali smo ovde isto oko jednog zakona da li je detergent ili deterdžent. Ja sam se tu uverio da je pravilno da se piše detergent, na primer, ali ne verujem da je vegatacija sada ovde.
Ili, gospođo Bogosavljević Bošković, u članu 22, pazite šta nam tu nedostaje, znak interpunkcije. Evo, gospođo Bogosavljević Bošković, kaže se – predsednika i članove stručnog saveta imenuje ministarstvo, nema tačke, nema zapete, pa ide sledeći red i veliko slovo, počinje rečenica – članovi stručnog saveta biraju se itd.
Gospođo Bogosavljević Bošković, ja smatram da baš zbog toga što ste često u Skupštini nije dobro da se ponavljaju iste greške, jer i prošli put kada smo se sreli ovde imali smo istu vrstu uputa i primedbi, gospođo Bogosavljević Bošković. Nije dobro, gospođo Bogosavljević Bošković, da jedan ministar uči na svojim greškama i da jedna Vlada uči na svojim greškama. Na tuđim greškama treba da se uči Vlada, gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, uvaženi ministre Ljajiću, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, narodni poslanik Zoran Živković i ja predlažemo da se u dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja uvrsti i naš Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Podsećam sve svoje koleginice i kolege narodne poslanike da smo gospodin Živković i ja još pre godinu dana, poštovana gospodo, uputili u skupštinsku proceduru ovaj Predlog zakona jer smo smatrali da je obaveza naših institucija, a podsećam još jednom ovde da je naša Skupština naša centralna politička institucija, da reaguju na jedan veliki problem, velike poplave plagijata sa kojom smo bili suočeni pre svega u prošloj godini, poštovana gospodo. Ja mislim da smo poslanik Zoran Živković i ja vrlo primereno ovde predložili da se u Zakonu o visokom obrazovanju menja onaj član koji sadrži uput na principe visokog obrazovanja u našoj državi.
Naš predlog je, poštovana gospodo i gospođe, da u Zakon o viskom obrazovanju uvedemo i princip akademske čestitosti upravo kao reakciju na veliki problem plagijata, a akademska čestitost, da podsetim još jednom sve nas ovde, poštovana gospodo, se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova i striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.
Podsećam gospodu narodne poslanike da su plagijati i auto-plagijati najteži prekršaji principa akademske čestitosti, poštovana gospodo. Podsećam svoje koleginice i kolege narodne poslanike još jednom danas da je i Evropski parlament u svojoj Rezoluciji o Srbiji saopštio da u Srbiji naše institucije i naša akademska zajednica nisu uspeli da se izbore sa velikim problemom plagijata.
Mi smatramo, poštovana gospodo, da ni sada nije kasno da naša Skupština konačno, prihvatanjem rasprave o ovom Predlogu zakona, a ja se nadam i glasanjem za ovaj Predlog zakona, reaguje na jedan veliki problem sa kojim se suočava ne samo naša akademska zajednica, čiji je akademski integritet ugrožen, nego i društvo u celosti i svaki naš građanin koji čestitim delanjem pokušava sebi da obezbedi neke prilike u svom životu. Nadam se da ćemo danas da glasamo za čestitost. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre Ljajiću i uvažene gošće iz Ministarstva, koje ceo dan pažljivo pratite ovu raspravu, povređeni su članovi 103. i 107. Poslovnika naše Narodne skupštine.

Dozvolite da u dva minuta objasnim kako je malopre povređen Poslovnik. Najpre je gospodin Babić tražio reč po povredi Poslovnika na osnovu člana 103. Kada je dobio reč, nije rekao koji je član Poslovnika povređen, poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, a potom je gospodin Babić upotrebio, pod a, jedan termin kojim se zaista narušava dostojanstvo Narodne skupštine, a to je termin zagaditi. Šta je rekao ovde gospodin Babić? On je govor jednog narodnog poslanika opisao terminom zagađenje.

Poštovana gospodo, ja smatram da nije primereno da jedan narodni poslanik u našoj raspravi jednom narodnom poslaniku za njegov govor kaže da je zagađujući. Molim vas, predsednice Narodne skupštine, da se upotrebi makar Rečnik srpskog jezika. Ja ovde imam izdanje Matice srpske, iz Novog Sada. On može da se upotrebi, pa da se objasni značenje nekih reči. Pod b, poštovana gospođo Gojković, vi ste dozvolili gospodinu Babiću, da umesto da objasni kako je povređen Poslovnik, tj. kako ste vi povredili Poslovnik, da replicira gospodinu Zoranu Živkoviću na ono što je gospodin Zoran Živković prethodno govorio.

Gospodin Babić nije dobio reč da replicira, gospođo Gojković, nego da objasni kako ste vi povredili Poslovnik. Vi niste bili povredili Poslovnik. Red je da upozorite gospodina Babića na to. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici, gospodine Bečiću, uvažene gošće iz Ministarstva, poštovani gospodine Ljajiću, dobrodošli u Narodnu skupštinu. Ja sam primetio da vi niste naš čest gost, kada uporedim delovanje drugih ministara, i odmah vam upućujem prvo pitanje – zašto niste češće u Skupštine, gospdoine Ljajiću, da razgovaramo o velikim pitanjima, o velikim temama koje se, između ostalih stvari, gospodine Ljajiću, tiču i turizma?

Podsećam vas, naša Skupština je institucija koja postoji da bismo raspravljali o vizijama različitim, o planovima različitim, gospodine Ljajiću, ako postoji neka dilema, da se ovde raspravlja i o dilemama, pa da onda tokom rasprave dođemo do nečeg zajedničkog što će da nas usmeri ka najboljem planu, ka ostvarenju neke vizije. Vi ste i danas videli, ovde su za vas pripremljene izvesne pesme, koje se najčešće recituju deci. U rečniku srpskog jezika to se zove uspavanka. Dakle, vi ste naišli ovde danas, evo, ja to mogu slobodno da kažem, vrlo jasno, na veliki broj uspavanki narodnih poslanika, pre svega SNS-a. Znači, to treba da vas ohrabri da češće dolazite u Narodnu skupštinu sa predlozima zakona, sa temama za raspravu itd, a ne da vas nema, gospodine Ljajiću. Voleo bih da mi kažete zašto niste češće ovde.

Druga stvar, ja sam saglasan sa vašim obrazloženjem za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Tamo vrlo fino piše da se želi smanjenje sive ekonomije, i mi smo za to. Tamo piše da se želi efikasnija realizacija i naplata kazni. I mi smo za to, gospodine Ljajiću. Ne samo da smo za to, nego mi ovde dosledno već godinu i po dana zagovaramo i oštriju kaznenu politiku, tako da smo saglasni sa ovim obrazloženjem. Takođe, vi kažete da je neophodno usaglašavanje sa evropskim direktivama. Naravno. Pa mi moramo jasno ovde da kažemo – ka Evropskoj uniji, jer tamo su ti standardi koji obezbeđuju nama najbolje uslove života i u ovoj oblasti. I ne samo života, nego i delanja u privredi i u drugim oblastima, pa i u turizmu, poštovana gospodo.

Ali, podneli smo, ministre Ljajiću, 15 amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu i ja verujem da vas interesuje, ako smo saglasni oko ovih stvari koje se tiču obrazloženja, kako je to moglo da se podnese celih 15 amandmana. Moglo je, na članove 3, 16, 21, 29, 30, 51. i 58. A morali smo, gospodine Ljajiću, i po dva amandmana na sledeće članove: 44, 56, 60. i 62. Zašto, poštovana gospodo? Zato što mi polazimo, gospodine Ljajiću, od najvažnijeg načela na kojem počiva naša država i naš Ustav. To je načelo definisano u članu 3. Ustava, a glasi - vladavina prava.

To načelo, između ostalih stvari, poštovana gospodo, podrazumeva da zakoni moraju da budu i sadržinski veoma jasni i veoma precizni. Ja sam, gospodine Ljajiću, naišao, zajedno sa gospodinom Živkovićem, na strašne jezičke nepreciznosti, npr. u ovom Predlogu zakona. Svih naših 15 amandmana tiču se toga, poštovana gospodo. Čudi me onda i od narodnih poslanika SNS-a, koji su pripremili uspavanke, kako nisu pripremili poneki amandman. Evo, na primer, gospodine Ljajiću, u članu 16, samo da vam kažem, samo da vam ilustrujem ovaj…

Pa naravno.

Slobodno može.

Pa govorim, gospodine Bečiću, vi niste slušali.