Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovani ministre Verbiću, molim vas za posebnu pažnju kada obrazlažem amandman na član 27, kao i uvažene gošće i gosti, budući da smo mi amandmanom na član 27. predložili da se u članu 27. menja stav 2. i da se u stav 2. unese princip akademske čestitosti, poštovana gospodo.
Evo kako mi to predlažemo da glasi – Ministar odobrava udžbenik za versku nastavu na predlog Zavoda i na osnovu pozitivnog mišljenja Komisije za versku nastavu, odnosno na osnovu ekspertskog mišljenja ukoliko je sproveden postupak ekspertize, poštovana gospodo, uz puno poštovanje principa akademske čestitosti. Princip akademske čestitosti, za sve one narodne poslanice i narodne poslanike koji možda nisu upućeni u materiju, počiva na samostalnoj izradi pisanih radova i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.
Dame i gospodo narodni poslanici, termin, kovanicu - akademska čestitost nisam smislio ja da bih reagovao na poplavu plagijata s kojom smo suočeni u poslednjih godinu i tri meseca, nego ta kovanica već postoji, poštovana gospodo, u izvesnim pravilnicima na fakultetima univerziteta u Srbiji. Na primer, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu postoji, gospodo, Pravilnik o akademskoj čestitosti, u kojem je akademska čestitost definisana ovako kako sam ja rekao, gde piše da je nateži prekršaj principa akademske čestitosti - plagijat. To nije moja specijalna inovacija, to je standard, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, slobodno vi pročitajte glasno kada dođe na red naš amandman, ja sada skoro nisam ni čuo da čitate moje ime i prezime, odnosno moje ime, Zoran Živković i Vladimir Pavićević, kako bi rekao gospodin Srđan Verbić.
Poštovani gospodine Verbiću, uvažene gošće i gosti iz Ministarstva, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 28. On zaslužuje, poštovana gospodo narodni poslanici, najozbiljniju pažnju svih narodnih poslanika jer se ne tiče šale, ne tiče se zamajavanja i ne tiče se zamišljanja. Tiče se nečega sa čime se mi suočavamo kao sa ogromnim problemom, a to su problemi pitanja plagijata u ovoj državi.
Mi predlažemo da se dodaje novi stav 3. posle stava 2. u članu 28, gde će na kraju da se dodaju sledeće reči: „Odobravanje priručnika i nastavnih materijala“, itd, „vrši se uz puno poštovanje principa akademske čestitosti.“
Budući da ministar Verbić, evo, već skoro godinu dana ne prihvata da se u ovoj Skupštini raspravlja o predlogu izmene Zakona o visokom obrazovanju kojim bi se princip akademske čestitosti definisao kao jedan od osnovnih principa našeg sistema visokog obrazovanja, mi smo morali na sadržinu ovog Predloga zakona da intervenišemo time što ćemo se pozvati na princip akademske čestitosti koji svakom autoru udžbenika, svakoj autorki, svakom profesoru i profesorki, svakom studentu mora da bude poznat.
Ne možemo da pređemo preko problema plagijata, poštovana gospodo. To nije tačno da toga nema. Pa mi smo ovde na Odboru, pa ministar Verbić je jednog rektora proglasio za čoveka koji nema doktorat, a on se predstavlja kao da ima doktorat.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, uvažene kolege narodni poslanici iz PUPS-a, poštovani ministre Verbiću, uvažene gošće i gosti iz Ministarstva, podneli smo amandman na član 29, kojim predlažemo da se doda stav 9. u kojem će na kraju da piše da se odobravanje udžbenika, priručnika i nastavnih materijala, itd, vrši uz puno poštovanje principa akademske čestitosti, poštovana gospodo.
Nemoguće je da zamislim situaciju da ovde u Narodnoj skupštini raspravljamo o pitanjima obrazovanja, o pitanjima izdavanja i odobravanja udžbenika za osnovnu školu, za srednju školu, a da ministru Verbiću ne saopštim da se strašno ogrešio o veliki princip svakog sistema visokog obrazovanja, a to je princip akademske čestitosti, poštovana gospodo.
I, da kažem gospodi Atlagiću i Orliću, to nije nekakav magloviti pojam, to nije čestitost koja se tretira u nekom smislu moralnih pogleda i usmerenja, to nije stvar koja se tiče individue, subjektivnog osećaja i slično, to je princip, poštovana gospodo, koji ima svoje jasno definisano značenje. To je princip, gospodine Atlagiću, koji počiva na samostalnoj izradi pisanih radova, a ne da se pojave ljudi koji angažuju nekoga da nešto napiše i onda to proglašavaju za svoje i na osnovu toga stiču naučna zvanja, nastavna zvanja itd.
To ne sme da se dešava poštovana gospodo. Ministre Verbiću, makar kažite da ste saglasni sa tim ako nije moguće da uđe u zakon. Kažite – moramo da se dogovaramo princip akademske čestitosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je neophodno da se prihvati naš amandman na član 30. u kojem predviđamo da se u stavu 2. tačka 3. menja i da glasi – ime autora ili grupe autora.
Evo, mi smo, poštovana gospodo, imali malopre situaciju u kojoj bismo mogli da sudimo na sledeći način. Dakle, gospodin Bečić je pročitao ime jednog predlagača amandman, samo ilustrujem zašto menjamo tačku 3. stava 2. člana 30, pročitao je ime jedno predlagača koji je poslanik.
Kada bismo slušali ovo što nam saopštava gospodin Verbić, onda bi na osnovu njegovog predloga gospodin Bečić mogao meni da da pravo na reč svaki put kada je predlagač amandmana, na primer, samo narodni poslanik Zoran Živković. A, evo gospodine Bečiću, ako vi ne budete glasali za ovaj amandman, onda to znači da i vi prihvatate to pravilo. To pravilo ne sme da postoji tako definisano, zato što unosi strašnu nepreciznost.
Mi se samo borimo, poštovana gospodo, za jedan element onoga što je i u našem Ustavu prepoznato kao najvažniji princip svake demokratske države pa i naše. Pa i mi valjda ovde hoćemo da imamo neku savremenu demokratiju, a to je princip vladavine prava. Princip vladavine prava, između ostalih stvar, počiva i na strašnoj potrebi da se precizno definiše ono što je zakonska materija. Pa, ne možemo nepreciznostima da stvaramo demokratiju u našoj državi. Precizno mora da se kaže, jer ako toga nema gospodine Bečiću, ja vas onda molim, svaki put kada tu nije gospodin Živković, a on podnese amandman, da po prirodi stvari ovako definisanih meni date pravo na reč. Ili ako neki drugi narodni poslanik nije tu iz SNS na primer, da se da reč onome drugome koji je tu. Ne možemo tako sa pravilima. Hvala.

Hvala, gospodine Bečiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, evo vidim da je stigao i gospodin Girić, odsustvovao je celo jutro i sada je došao da govori, poštovani ministre Verbiću i uvažene gošće i gosti iz Ministarstva.

Gospodin Girić je meni dobacio nešto i ja da mu otpozdravim, a tu je i gospođa Mrdaković.
Dakle, osnovno pitanje poštovana gospodo ovog amandmana je, da li kada mi kažemo – ime, to može da znači - imena, poštovana gospodo? Pa ne može.
Evo u rečniku, ali profesoru Atlagiću ne iz šezdesetih godina, vidim da vi imate tomove čini mi se tu, nego u rečniku srpskog jezika iz 2007. godine, koji je irelevantan sada.
Moramo da se pridržavamo i to rečnika i pravopisa, itd. Kaže – ime, ministre…
(Marko Atlagić, s mesta: O, ne, ne.)

… ime gospodine Verbiću, kaže – lični naziv čovekov koji zvanično dobije pri rođenju i koji s prezimenom predstavlja oznaku identiteta, na primer, devojci je ime Mara, ali ne možemo mi poštovana gospodo onda ovde da utvrdimo da više osoba koje dobiju ime i prezime mogu, a različita su imena i prezimena, mogu da budu zastupljena jednim imenom.
Dakle gospodo, u članu 31. mora da bude ime autora i grupe autora ili makar, ako vi hoćete ime ili imena autora.
To je nemoguće da to nije u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, jer je u sukobu sa onim što je i rečnik i pravopis, itd, onda imamo izvesnu vrstu problema poštovana gospodo, ovde.
Ako hoćemo množinu, onda koristimo - imena.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću i poštovani ministre Verbiću i uvažene gošće i gospodine Šuvakov, iz Minisatrstva, gospodin Girić nije bio jutros tu, nije čuo za jedan princip koji mi predlažemo da postane deo sadržine člana 32. Predloga zakona o udžbenicima, a to je poštovana gospodo, gospodine Atlagiću i gospodine Giriću, princip akademske čestitosti.
Još jednom da ponovim ovde, ja moram to da ponavljam zato što imamo ogromni problem sa plagijatima na koji se ne reaguje. Akademska čestitost, a ovde se tiče izdavanja udžbenika pripreme, udžbenika za osnovnu, za srednju školu, kako bismo sprečili da to bude sve kopirano, da kažemo uzeto od nekoga drugoga.
Ovo je predstavljeno kao svoje, nužno je da umetnemo princip akademske čestitosti, koji gospodine Giriću se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova.
Kada ja nešto napišem, onda sam ja autor toga, a ako se pozivam na ideju drugih autora, onda moram to da naznačim na izvesni način u izvesnoj napomeni, poštovana gospodo, a ne da ono što je tuđe u ovom slučaju najčešće tuđe ideje predstavljam kao svoje i da na taj način stičem čak i naučna zvanja, poštovana gospodo.
To ne sme da se dešava.
Predlog zakona o udžbenicima je jedan od zakona koji jeste dobar povod da reagujemo ovde na poplavu plagijata.
Kako da se u Predlog zakona unese princip akademske čestitosti i da kažemo da svako ko krši taj princip ne može da piše udžbenik koji će biti priznat u osnovnoj i srednjoj školi, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovani ministre Verbiću i poštovane gošće i gosti iz ministarstva, amandman na član 40. je poslednji amandman koji smo narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli na Predlog zakona o udžbenicima, poštovana gospodo.
U ovom amandmanu mi predlažemo da su u članu 40. stav 1. tačka 2. menja ta tačka i da umesto ovoga što piše sada ovde u tački 2. imamo sledeću sadržinu – udžbenik se povlači iz upotrebe u slučaju povrede autorskog prava i principa akademske čestitosti, poštovana gospodo.
Smatrali smo da je neophodno da reagujemo i na sadržinu ovog Predloga zakona usmeravanje pažnje svih narodnih poslanika i ministra Verbića ka jednom velikom problemu sa kojim smo suočeni u poslednjih godinu i tri meseca naročito, bilo je i ranije, ali sada naročito, a to je problem plagijata.
Mi smo smatrali da kada dođemo do ovog poglavlja u Predlogu zakona o udžbenicima koji se tiče povlačenja udžbenika iz upotrebe, da nije dovoljno, poštovana gospodo i gospodine Orliću, da ostane samo povreda autorskog prava, nego ta tačka mora da obuhvati i sve ono čega se tiče princip akademske čestitosti, poštovana gospodo.
Ponavljam, ja verujem da nakon ove sednice neće biti nijednog narodnog poslanika koji neće znati šta je akademska čestitost. Akademska čestitost, još jednom da kažem, poštovana gospodo, i to je dobro, zasniva se na samostalnoj izradi pisanih radova i, poštovana gospodo, na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava, dame i gospodo narodni poslanici. Hvala.

Dame i gospodo, broj ispitnih rokova i definisanje ispitnih rokova je nužno pitanje sadržine Zakona o visokom obrazovanju poštovana gospodo. Zato smo mi predložili sledeće - broj ispitnih rokova na našim univerzitetima je pet u skladu sa kalendarom ispita i to: januarski, februarski, junski, julski i septembarski, tačka. Kalendar ispita objavljuje se početkom svake školske godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene gošće i gosti iz Vlade Republike Srbije, predloženim rešenjem, ovim amandmanom koji sadrži ovakav predlog rešenja ne zadire se u autonomiju univerziteta, dame i gospodo narodni poslanici, jer univerziteti i ako se prihvati ideja da definišemo pet ispitnih rokova i dalje imaju pravo na utvrđivanje studijskih programa poštovana gospodo što je deo autonomije univerziteta. I dalje imaju pravo na raspolaganje finansijskim sredstvima što je deo autonomije univerziteta. Univerziteti i dalje imaju pravo na izbor nastavnika i saradnika, dame i gospodo narodni poslanici, što je do autonomije univerziteta.
Vlada treba da obezbedi red i ovakvim predlogom koji danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije brani ministar prosvete, gospodin Verbić, Vlada poručuje da ne može da obezbedi red oko jedne osnovne stvari. I šta onda radi Vlada budući da ne može da obezbedi red? Onda pokušava odgovornost da prenese na univerzitete pozivajući se na autonomiju. Autonomija će biti očuvana, poštovana gospodo, sa definisanih pet rokova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, poštovani ministre Verbiću i uvažene gošće i gosti iz Ministarstva, Vlada predlaže, dame i gospodo narodni poslanici, Narodnoj skupštini da zakonski obaveže samostalne visokoškolske ustanove da usaglase svoje opšte akte sa ovim zakonom u roku od tri meseca.
Naš predlog je, poštovana gospodo, ako se već menja zakon, ako se obavezuju samostalne visokoškolske ustanove da menjaju svoje opšte akte, da to urade nužno pre početka naredne školske godine, poštovana gospodo, dakle, u roku ne dužem od 45 dana. Jer, znate li šta će da se desi, dame i gospodo narodni poslanici? Studenti i studentkinje će da upišu studije na jednom studijskom programu, na jednoj samostalnoj visokoškolskoj ustanovi, na primer.
Kada budu čitali Statut univerziteta na kome studiraju, na kome se nalaze na prvoj godini studija, tamo će da pronađu jednu informaciju, a kada budu čitali Zakon o visokom obrazovanju, poštovana gospodo, tamo će da nađu drugu informaciju.
Šta će da se pitaju naši studenti i studentkinje, u kakvoj državi žive, kada nije bilo moguće da se uredi, da se opšta akta usaglase sa onim što je zakon i kada oni počnu da studiraju, nemaju identičnu informaciju ili informaciju o Statutu koja je prilagođena o onome što piše u zakonu, poštovana gospodo.
Još jednom ponavljam ključnu reč, mislim za ovaj predlog zakona, moramo da obezbedimo red. Vlada treba da obezbedi red, a ne da beži od svoje odgovornosti, poštovana gospodo.
Molim vas da se razmisli još jednom o tome. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Mihajlović, poštovane gošće i gosti iz ministarstva, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Arsiću. Četiri su napomene koje želim da saopštim povodom ovog amandmana koji smo na član 9. Predloga zakona podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja. Najpre obaveštavam narodne poslanike budući da sam siguran da naši gosti i gošće iz ministarstva i ministarka Mihajlović znaju da smo mi na ova dva predloga zakona, poštovana gospodo, podneli ukupno 19 amandmana i da je poštovana gospodo, narodni poslanici, od tih 19 amandmana, prihvaćeno je 15 amandmana. To je za mene razlog da proglasim ovde još jednu malu pobedu opozicije. Mi smo doprineli tome da predlozi zakona o kojima se raspravlja ovde budu još bolji. Još jedna stvar, povodom prve napomene ovde da dodam, mi smo ukupno gospodine Arsiću podneli za ovih godinu i tri meseca, narodni poslanik Zoran Živković i ja samo, 1.450 amandmana, okrugli su brojevi, poštovana gospodo, a od ovih 1.450 amandmana, prihvaćeno je, gospodine Arsiću, da proslavimo i to, tačno 100 amandmana.
Kada se to prenese u procente, poštovana gospodo …

Evo ovde je hrast sa Savinca, gospodine Arsiću. Biće vremena o tome danas da razgovaramo. Doneo sam jedno parče zdravo i fino, ali dobro, imamo 19 amandmana pa ćemo razgovarati.
Razumeo sam ovu vašu napomenu kao sugestiju da malo i o tome popričamo.
Poštovana gospodo, 6,9% prihvaćenih, što po analogijama koje ja pravim, po nekoj logici koju ja sledim, znači 6,9% podrške u biračkom telu, poštovana gospodo.
Samo da kažem, samo jedan dan nakon što je gospodin Babić ovde saopštio da imamo pad podrške Nove stranke, jedan nastup, jedan govor gospodina Babića je bio dovoljan da Nova stranka poraste za 1% kada govorimo o podršci o biračkom telu.
Gospodine Arsiću, ja predlažem da gospodin Babić što više govori i gospodin Stojmirović i ostala gospoda iz SNS. To je jedna napomena. Druga napomena, nije mi jasno zašto nije prihvaćen amandman na član 9. gospođo Mihajlović. Dozvolite gospodine Arsiću da pojasnim ovu svoju dilemu.
U Predlogu zakona, u članu 9. u stavu 1. Vlada je fino napisala – u uslovu pogledu finansijske sposobnosti, a to je i naslov člana, ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji izmiruje svoje poreske i poslovne obaveze i raspolaže kapitalom i rezervama u iznosu od, pa se navodi.
Nama se učinilo poštovana gospodo da ova kovanica kada kaže – koji izmiruje svoje poreske obaveze, gospođo Mihajlović, zaslužuje dodatno preciziranje i jedini naš predlog izmene tiče se toga da dodajemo jednu reč kojom se precizira to što ovde piše i mi predlažemo da se doda reč – redovno izmiruje.
Dakle, da nema sada neke dileme kada bi moglo to da se izmiri, nego da, ili preduzetnik koji redovno izmiruje svoje poreske, poslovne obaveze.
U obrazloženju zašto se ne prihvata ovaj amandman, ovako piše – amandman se ne prihvata iz razloga što ugovor predstavlja saglasnost volja dve strane, gde kao obligacioni odnos nije predmet uređivanja ovog Predloga zakona.
Znači, ja ovako zaključujem gospodine Arsiću, termin – redovno je dovoljan da predstavnici Vlade saopšte da to redovno znači da to nije predmet ovog Predloga zakona.
Ako ja nešto nisam dobro razumeo, a to je moguće i ja prihvatam, ja nisam jedan od narodnih poslanika koji smatra da je sto posto u pravu za sve što kaže, ali oko ovoga imam jednu razumnu osnovanu dilemu.
Molim ministarku samo da objasni kako to da termin „redovno“, kojim mi samo dodatno preciziramo ono što je poruka u ovom stavu, ovog člana, Predloga zakona, ne može nikako da postane deo zakona.
Znači, precizirane obaveze u pogledu finansijske sposobnosti ne može. To je gospodine Arsiću, bila druga napomena.
Treća napomena, vezana za amandman na član 9, a tiče se i ovoga što je malo pre rekao gospodin Stojmirović, gospodine Arsiću.
Gospodine Stojmirović kaže, nije to primereno da opozicija predlaže i povodom ovog amandmana na ovaj član Predloga zakona, da predlaže oštrije kazne. Zašto, gospodine Arsiću? Gospodin Stojmirović je rekao – očekuje se da opozicija uvek malo ublaži. Zašto, gospodo? Nije pitanje oštrije kaznene politike, stvar pozicije i opozicije, jer pozicija je trenutna. Kada Nova stranka bude na vlasti, mi dosledno zagovaramo oštriju kaznenu politiku i naravno da ćemo predlozima zakona, ali mi sada kao opozicija trenutna, gospodo, zagovaramo oštriju kaznenu politiku. Vlast može blažu kaznenu politiku i molim vas da ovde uvažavamo izvesnu vrstu argumenata.
Gospodine Stojmiroviću, da se to uvaži. Mi ovde dosledno, od predloga zakona do predloga zakona zagovaramo oštriju kaznenu politiku kao opozicija i to je legitimno dok ne osvojimo vlast. Kada osvojimo vlast, nastavljamo dosledno da sprovodimo svoju politiku.
Gospodine Arsiću, poslednja napomena, nužna kada imamo kao gošću u našoj Narodnoj skupštini ministarku Mihajlović, gospodin Živković je to već pomenuo, mi smo se dogovorili pre dva dana, gospođo Mihajlović, da ćemo da vam donesemo dokaze za onaj, kako se to zove, prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju, pa kada se dođe do onog lokaliteta Bele Palanke, koji se nalazi na nekadašnjem povezivanju istočnog i zapadnog Rimskog carstva, naravno, ranohrišćanska bazilika. Podneli smo dokaze da je to zatrpano. Ponudite vi sada dokaze, gospođo Mihajlović, da nije. Hajde da vidimo to. Gospodin Živković je vama to uručio. Kada ćete vi nama da pokažete crno na belo da nije zatrpano? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, gospodine Arsiću, poštovana gospođo Mihajlović, uvažene gošće i gosti iz ministarstva, amandman koji smo na član 38. podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja je jedan od 15 naših prihvaćenih amandmana na ova dva predloga zakona, poštovana gospodo.
Ovde samo želim da podsetim, pre svega narodne poslanike, da je prihvatanjem amandmana jedan dobar predlog zakona, što smo mi i rekli u načelnoj raspravi, postao još malo bolji, poštovana gospodo.
Ali, povodom ovog amandmana moram da uputim jednu intervenciju, jednu napomenu da saopštim našem predsedavajućem današnjom sednicom, gospodinu Arsiću, koji je mene pitao ovde šta je ova cepanica koju držim ovde. Gospodine Arsiću…. (Isključen mikrofon)