Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, ovaj amandman se odnosi na uslova sticanja prava na starosnu penziju, pre svega na granicu odlaska u penziju koji se odnosi na žene.

Naš predlog je bio da se član 3. Predloga zakona briše, odnosno predlažemo da se zadrži postojeće zakonsko rešenje, kojim se predviđa da osiguranik stiče pravo na starosnu penziju, kada su žene u pitanju 60 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Ovo smo predložili zbog toga što je pitanje odlaska žena u penziju sa 65 godina jedno od najosetljivijih pitanja. Žene su najveći gubitnici tranzicije i u periodu sankcija, bez pomoći u odgajanju dece, lošeg materijalnog stanja. Položaj žena je ugrožen a briga za zdravlje žena je na niskom nivou. Uslovi života naših žena se ne mogu upoređivati sa uslovima života žena u EU.

Recimo, po Izveštaju Svetske banke o položaju i pravima žena, od 15. maja Srbija je u pogledu zdravlja žena među najlošijim zemljama. Po jednom kriterijumu za očekivani broj godina života bez ozbiljnih bolesti i udeo ženske dece u ukupnom broju rođenja Srbija je na 111. mestu od 136 zemalja.

Zbog toga smo smatrali da bez obzira na sve okolnosti ovo ne treba da bude pogoršanje za uslove odlaska u penziju. Ujedno sam i jako razočarana u Žensku parlamentarnu mrežu zbog toga što smo pali na ovom testu, jer smo obećale međusobno da ćemo kada su prava žena i zaštita žena voditi računa o tim pravima bez obzira koja je naša stranačka pripadnost. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovane kolege i koleginice poslanici, poštovani ministre, ovaj amandman smo predložili upravo iz sličnih razloga kao i…

Amandman koji smo predložili glasio bi, odnosno član bi glasio – visina prevremene starosne penzije određuje se na isti način kao i visina starosne penzije, s tim što je iznos tako određene penzije umanjen, dok osiguranik ne navrši 65 godina života, za 0,34% za svaki mesec pre navršenih 65 godina života, a u članu 11. stav 2. Predloga zakona član 70b, nakon reči: „Izuzetno od člana 70a ovog zakona, osiguraniku ženi se prevremena starosna penzije određuje na način kako se određuje starosna penzija, s tim što se iznos te penzije“, briše se reč: „trajno“, a preostali deo teksta stava ostaje isti.

Naime, radi se o tome da se u ovom predloženom amandmanu, u pogledu utvrđivanja visine prevremene starosne penzije, njeno umanjenje za 0,34% za svaki mesec ranijeg ostvarivanja starosne penzije u odnosu na opštu starosnu granicu sprovodi samo dok osiguranik ne napuni 65 godina života, čime bi se primenilo rešenje poznato, kao što smo već i čuli, u evropskoj praksi, primera radi u Nemačkoj, da se umanjenje vrši samo do ispunjenja uslova za dobijanje pune starosne penzije, a da nakon toga osiguranici primaju njen pun iznos.

Takođe, ja apelujem, kao i moja prethodnica gospođa Čomić, da pogotovo članice naše Ženske parlamentarne mreže imaju u vidu kada su žene u pitanju kako će se ovakva norma odraziti na život i zdravlje žena i koliko će žena uopšte moći da doživi period korišćenja penzije. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovane gospođe ministarke, ministri, poštovane kolege i koleginice, odmakli smo već dugo u današnjoj raspravi. Pretpostavljam da smo svi već umorni. Ja ću samo pokušati da se osvrnem na nekoliko stvari vezanih pre svega za izveštaj o elementarnoj nepogodi. Na žalost po svojoj staroj navici mi uvek delujemo na nesreću, delujemo na posledice, a ne delujemo preventivno i ne poštujemo onu narodnu – bolje je sprečiti nego lečiti. Tako da evo danas zbog ovoga sedimo ovde ovoliko dugo i normalno i velika sredstva će biti upotrebljena da se saniraju štete.
Želim samo na nekoliko stvari da se osvrnem u ovom izveštaju. Pre svega nešto što je meni bilo i čudno i ako hoćete i zasmetalo. U ovom izveštaju nema podataka o poplavama u Vojvodini tj. nema izveštaja „Voda Vojvodine“ o aktivnostima koje su preduzimane na teritoriji Vojvodine, pre svega u opštini Šid i Sremska Mitrovica ili bar nema izdvojeno. Pominju se u nekim delovima pojedinačnih ministarstava.
Ovde je jedan kolega pomenuo aktivnosti u Sremskoj Mitrovici i hvala mu na tome, ali nije njegovo da nas on o tome obaveštava. Ovaj izveštaj treba da sadrži i tu informaciju. Toga ovde nema.
Posebno bih se osvrnula sa aspekta zaštite životne sredine i resornom ministarstvu da uputim svoje opažanje. Naime, u izveštaju ovog ministarstva stoji da je sa ugroženih područja sakupljeno 288.328 kilograma životinjskog otpada i 133.729 kilograma hrane životinjskog porekla, koja je uništena u kafilerijama. Nažalost, u ovom dokumentu ne stoji u kojim kafilerijama, niti stoji podatak koliko kafilerija postoji na teritoriji Srbije, što je veoma važan podatak, s obzirom da su tri kafilerije u Srbiji negde 2006/2007. godine preko projekta Svetske banke dobile opremu. To su bile u Ćupriji, Padinskoj Skeli i Somboru.
Nažalost, Padinska Skela i Sombor su početkom ove godine prestale sa radom zbog, tako bar u medijima stoji, finansijskih razloga i čekaju pomoć resornog ministarstva. Jedina koja je primala konfiskate i spalionica u Inđiji, ispostavilo se da su one jedine i funkcionisale u celoj regiji, pa je, koliko vidimo iz medija, a to ne stoji u izveštaju, ovde dovožena uginula stoka i sa područja Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine.
Ovo je veoma važno sa aspekta zaštite životne sredine i veoma je važno napomenuti da su ti objekti i te kako korisni i važni i da u suštini jedino na teritoriji Vojvodine rade.
Druga stvar koju bih napomenula je kada je upitanju stanje vodovodnih i kanalizacionih objekata, jer složićete se da je to nešto što je najveći problem, odnosno sa najdužim trajanjem ne rešavanja u opštinama koje su zahvaćene, odnosno naseljima koji su zahvaćene poplavama.
U izveštaju koji daje Ministarstvo za zdravlje stoje podaci vezani za zabranu korišćenja voda u pojedinim naseljima, voda za piće, ali ne stoje podaci vezani za stanje vodovoda i kanalizacije, s obzirom da ta infrastruktura masovno uništena ili su bar pretpostavke da je uništena, jer u izveštaju takvi podaci ne stoje.
Mi smo u okviru Odbora za zaštitu životne sredine, čiji sam ja član imali javno slušanje baš na temu posledice poplave po životnu sredinu. Nažalost, na tom javnom slušanju, da li zbog toga što je ono bilo organizovano relativno rano, pa nije bilo dovoljno podataka, ili predstavnici ministarstva i agencije koji su bili prisutni nisu bili spremni, odnosno sposobni, tako da kažem, da nas informišu. Tamo nismo mogli skoro ništa da čujemo, sem jednog fantastičnog izveštaja i prezentacije, bolje tako da kažem, profesora sa Šumarskog fakulteta o eroziji u Srbiji i posledicama koje takve pojave mogu da se dese. Kada ljudska delatnost napravi pogrešne poteze, ne stručno reaguje, ne stručno radi onda imamo takve pojave.
Nažalost, stručnjaci su se u celoj ovoj priči, moj je utisak, malo slušali, odnosno malo videli ili su se naknadno pitali za posledice, odnosno kako i šta treba raditi.
Mislim da u budućnosti moramo mnogo više stručnjake iz oblasti hidro-tehnike, stručnjake za eroziju, za bilo šta vezano za ovu oblast, jer mi se kao društvo moramo potpuno drugačije ponašati. Prisutan je veliki amaterizam u toj oblasti, pogotovo kada je izgradnja upitanju. Ovde smo imali prilike da čujemo šta će se sve događati oko gradnje kuća i tom slično.
Još nešto bih rekla. Nije prikazano stanje vezano za odnošenje otpada sa ovih područja koja su zahvaćena poplavama. Na pitanje koje sam ja uputila na tom javnom slušanju - šta se radi sa otpadom koji se odnosi iz zahvaćenih područja, dobili smo odgovor od predstavnika ministarstva da se preporučuje opštinama, odnosno naseljima da definišu privremenu lokaciju za odlaganje, što u prevodu znači bivša ciglana ili bivša nekakva depresija na terenu u kojoj će se bacati otpad i to je kao privremeno rešenje, a iz iskustva znam da su privremena rešenja nešto što najduže traje i ovo nije dobar pristup kada je upitanju zaštita životne sredine.
Osvrnula bih se samo još najedan detalj kada su mediji upitanju. Mediji su bili veoma puno prisutni tokom poplava, da ne kažem da su neki čak sa nekim sladostrasnim uživanjem snimali tuđu muku i jad, a nisu, recimo, učili stanovništvo kako se, između ostalog, ili kako bi moglo da se da uputstvo za čišćenje bunara posle poplava.
Ja ovde kod sebe imam jedan isečak iz novina koji bi bio fantastično uputstvo za građane, gde bi zapravo preko javnog servisa moglo da se organizuju tematske stvari vezano za postupanje u ovakvim situacijama, odnosno kako ljudi u domaćinstvu mogu da prevaziđu probleme i kako mogu da normalizuju svoj život.
Ja očekujem da posle ovog izveštaja, koji za mene nije ni potpun ni dovoljan, da dobijemo poseban jedan detaljan izveštaj kada je upitanju uticaj na životnu sredinu i posledice, jer to može da posluži posle i za apliciranje za različita sredstva.
Predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine neće podržati ovaj izveštaj, a ni njegov zakon koji je proistekao iz njega. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovane kolege i koleginice poslanici, ja ću se na neki način nadovezati mojim pitanjem na prethodnog govornika.
Naime, nedavno je u jednom našem dnevnom listu objavljen članak pod naslovom „Polovnjaci nam pune državnu kasu“ u kome se govori o tome da bi tokom ove godine u Srbiju trebalo da se uveze oko 100.000 polovnih vozila, mahom iz EU, zbog čega bi u budžet, po osnovu PDV, ušlo oko 60 miliona evra, pod pretpostavkom da je prosečna cena uvezenih vozila 3.000 evra.
Od 19. aprila na snagu je stupio nov Pravilnik o uvozu polovnih automobila, koji je doneo špediterima, uvoznicima polovnih automobila probleme. Naime, ovim pravilnikom se predviđa da pre carinjenja i registracije sva polovna vozila, koja u Srbiju stižu iz inostranstva prvo moraju da idu na ispitivanje u neku od šest ovlašćenih institucija, posle čega će dobiti uverenje o izvršenom ispitivanju koje će im dati, izdati Agencija za bezbednost saobraćaja. Podsetiću, Privredna komora Srbije i Agencija za bezbednost saobraćaja su upravo inicirale izmenu uredbe o uvozu polovnih vozila zbog toga da bi se uveo red u ovu oblast i da bi se uskladilo sa evropskim normama, kada su u pitanju izduvni gasovi, odnosno ekološki standardi, ali i bezbednost samih vozila. Tada je konstatovano, kada su oni to inicirali, da je zbog uvoza vozila starijih više od 14 godina, ugrožen saobraćaj u našoj zemlji.
Agencija je, moram to da naglasim, predložila Ministarstvu saobraćaja da odloži primenu ovog pravilnika, koji je stupio na snagu 19. aprila, prvenstveno zbog utvrđivanja metodologije rada prilikom kontrolisanja vozila i zbog obuke radnika koji bi to morali da obave. Međutim, šta se dogodilo u praksi? Pravilnik je počeo da se primenjuje nešto drugačije, kako bi se ubrzao postupak, jer su se špediteri žalili, pa se dozvoljava da se vozila prvo ocarine, odnosno da se plati PDV, a posle se obavlja pregled zbog čega se pojavljuju slučajevi da vozilo za koje je plaćen PDV ne može da prođe pregled kod ovlašćenih institucija, ni kontrolu Agencije za bezbednost saobraćaja, jer kako u ovom članku kaže – zapravo se preporučuje građanima, koji kupuju takva vozila, da budu na oprezu.
Postavljam pitanje ministarki saobraćaja, koja je donedavno bila ministarka zadužena za zaštitu životne sredine, zašto se već posle mesec dana ne pridržavamo Pravilnika, koji je zbog ekoloških razloga donet? Drugo pitanje – da li je sagledan štetan uticaj uvoza tako velikog broja vozila, odnosno polovnih automobila, prevashodno iz EU, koji će sutra biti naš otpad, a poznata je činjenica da mi ni sa našim otpadom ne znamo šta ćemo, a članice EU se na ovako elegantan način oslobađaju ovog balasta?
Podsetiću, prošle godine je prema podacima uvezeno negde oko 120.000 ovakvih vozila i na svakom koraku vidimo placeve sa polovnim automobilima, koji nisu prodati, koji imaju motorno ulje koje će se negde ispustiti, kada se rasklope u delove predstavljaju opasnost. Mislim da je ovo pitanje sasvim na mestu.
Bojim se da će štete po životnu sredinu koje ćemo morati da platimo, ako ne danas, onda za neko vreme, biti mnogo veće od ovih 60 miliona evra koje se očekuju da uđu u budžet.
Takođe, koristim vreme da postavim još jedno pitanje, a vezano je za ovo, uvezen je veći broj kombija sa osam sedišta i sedištem za vozača, koji su mnogi ljudi u Srbiji kupili kako bi obavljali van linijski prevoz.
Međutim, članom 9. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju određeno je da vanlinijski prevoz putnika, osim auto-taksi prevoza, može da obavlja prevoznik koji je vlasnik najmanje jednog registrovanog autobusa. Jasno je da mnogi ljudi koji su kupili ovakva vozila u nameri da ga koriste za izdržavanje svoje porodice, odnosno za vanlinijski prevoz i da bi omogućili egzistenciju, odnosno da bismo ispunili onaj naš čuveni slogan „otvaranje novih radnih mesta“, oni na ovaj način žele da budu legalizovani i zbog toga u njihovo ime postavljam pitanje, pre svega Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – da li postoji mogućnost izmene Pravilnika o broju predviđenih sedišta i omogućavanje određenog tehničkog prilagođavanja ovih vozila, tj. kombija uvezenih iz zemalja EU, koja imaju osam plus jedno sedište, kako bi se mogla koristiti za vanlinijski prevoz i naglašavam kako bi se obezbedila koegzistencija tim ljudima koji su zainteresovani? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, ponoviću neke stvari koje su moje kolege prethodno rekle. Naime, pred nama su tri ugovora o zajmu koje ova Skupština treba da potvrdi po hitnom postupku. Ne želim da komentarišem ove kredite sa aspekta povoljnosti, jer to su moje kolege više puta naglasile. Naš narod ne kaže slučajno – dug je zao drug. Pitanje je, ono što sebi postavljam, na šta će se ova sredstva trošiti?
Naime, mi iz LSV, a ja lično, s obzirom da dolazim iz oblasti zaštite životne sredine, bila bih najsrećnija kada bi se barem deo sredstava, koji su danas predmet ove naše debate, potrošio na izgradnju komunalne infrastrukture, a tu mislim na izgradnju sistema za odvođenje otpadnih voda, odnosno za kanalizaciju, za izgradnju sistema za tretman otpadnih voda i uređivanje deponija. Naime, izgradnja regionalnih deponija, a ja ću podsetiti da je strategija upravljanja otpadnim vodama doneta još 2003. godine, a da mi danas još uvek imamo problem divljih deponija i neuređenih smetlišta. To je, po meni, temelj svih problema.
Podsetiću da je još u vreme ministra Dulića doneta jedna Strategija koju su radili evropski eksperti. Radi se o strategiji približavanja Srbije EU u oblasti životne sredine, gde je naglašeno da je najgore stanje upravo u sektoru voda, gde je od ukupnih 10,5 milijardi evra, koliko je potrebno da se uredi oblast životne sredine, preko pet milijardi potrebno za uređenje voda, a od toga najviše treba potrošiti na uređenje otpadnih voda.
Sve ovo govorim zbog toga što sa nama nije ministarka poljoprivrede, jer želim da komentarišem ovaj Ugovor o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje razvoja sistema za navodnjavanje. Ovde su kolege više puta ponovile, ponoviću i ja, da se radi o kreditu za izgradnju ovog sistema na ukupno 13, odnosno na dva mesta u ovom dokumentu, koji smo mi dobili, piše 13, a na drugom 14 lokacija, na jednom mestu piše 24.000 hektara, a na drugom 31. To je u suštini nebitno. Najveći broj lokacija je u Vojvodini, njih 11.
U razlozima za potvrđivanje ovog ugovora navodi se da on treba da omogući, između ostalog, konkurentnost naših proizvoda na svetskom tržištu. Ovo posebno naglašavam zbog toga što niko nema ništa protiv ideje o navodnjavanju i maksimalnog korišćenja plovnih površina, ali postoje određeni problemi kada je Vojvodina u pitanju i neke činjenice o kojima se mora voditi računa, ako želimo da ovaj projekat bude održiv, da ne izgradimo sistem koji sutra možda nećemo moći da koristimo. Zašto?
Problem koji postoji u Vojvodini, a na žalost ništa manje na celoj teritoriji Srbije, su komunalne otpadne vode koje se bez prečišćavanja ispuštaju u kanale, jezera, reke, sve zavisi šta ko ima najbliže pored sebe, najčešće nekontrolisano pražnjenje septičkih jama. Navešću samo kroz brojke podatke vezane za teritoriju Vojvodine.
Od 463 naselja u Vojvodini, preko 400 nema kanalizaciju, a samo 7% stanovnika je pokriveno tretmanom otpadnih voda na postrojenjima koja ispravno funkcionišu. Ako tome dodamo zagađenja iz prehrambene industrije, zagađenja sa farmi, jer poznato je da na teritoriji Vojvodine postoje velike farme, većih kapaciteta, koje su veliki zagađivači, mnoge od njih su uredile pitanje svog stajnjaka upravo koristeći sredstva iz jednog projekta koji je postojao, odnosno koji je Svetska banka finansirala donacijom od 70%, a 30% su farme bile u obavezi da investiraju i dobile su uređaje za prikupljanje stajnjaka i za rasprostiranje po njivama. Iz tog projekta, između ostalog, sredstva su dobile i kafilerije, koje se ovim dana spominju. Jedna od njih je somborska kafilerija, koja je dobila deo opreme iz ovog projekta, i kafilerija u Ćupriji. Nažalost, vidimo da samo somborska radi, a da kafilerija u Ćupriji, iz nekih razloga, ne prima uginule životinje iz ovih tragičnih događaja, odnosno uginuća sa poplavljenih područja.
Sa druge strane, na teritoriji Vojvodine postoji problem otpada, još uvek ne uređenih deponija i problem divljih deponija. Svakog dana kada dolazim na zasedanje Skupštine prolazim između dve. Jedne velike, valjda staropazovačke, i jedna koja je u nastanku, ne znam da li to neko treba da primeti, ali mislim da je naspram Batajnice, koja je svakog dana sve veća i veća. To je slika o nama, koju ljudi steknu kada ulaze u Beograd, odnosno kada ulaze u ovu zemlju.
Po nekoj studiji, koja je rađena za teritoriju Vojvodine, prosečno svaka opština ima 12 divljih deponija.
Sada se postavlja pitanje – kada uzmemo sve ove činjenice i podatke koje sam iznela, a oni su lako proverljivi, sa kojom vodom želimo da navodnjavamo, odnosno da li će voda kojom ćemo navodnjavati i koja će se u ovom sistemu koristiti imati ispravan kvalitet za navodnjavanje, da li će biti zdravstveno bezbedna, odnosno da li ćemo moći da garantujemo ispravnost poljoprivrednih proizvoda? Da se vratimo na onu konstataciju da želimo da našim proizvodima budemo konkurentni na svetskoj pijaci.
Ako uzmemo u obzir da u jednoj Nemačkoj 95% stanovništva je pokriveno tretmanom otpadnih voda na celoj teritoriji Nemačke, isto tako je sa Austrijom i svim drugim praktično zemljama članicama EU, a obaveza novih članica je da do iduće godine i one svoje vode prečiste, mi nažalost u svemu tome strahovito kasnimo zato što u ovu oblast i do sada, a vidim da ni sada nećemo ulagati.
Ove su navedene lokacije na teritoriji Vojvodine. Moje osnovno pitanje je da li se u odabiru ovih lokacija vodilo računa o ovim činjenicama, odnosno o činjenicama da li te opštine na čijim se teritorijama nalaze lokacije imaju uređeno pitanje otpada, da li svoje otpadne vode ispuštaju na adekvatan način i ono što je česta pojava po selima, pogotovo po selima u Vojvodini, da ljudi svoje septičke jame onim malim cisternama prazne gde stignu i kako god im je to zgodno?
Napomenuću da po Zakonu o komunalnim delatnostima briga o odvođenju otpadnih voda i deponijama je u nadležnosti lokalnih samouprava. Nažalost, one nemaju najčešće, pogotovo male opštine i siromašne, sredstva ni stručnog kapaciteta. Imate opštine u kojima na deponiji ne radi nijedan inženjer, a u Nemačkoj na jednoj regionalnoj deponiji na čelu te deponije sedi doktor nauka. To su relacije. U tu Evropu ulazimo, a nalazimo se u ovim brojkama, odnosno u ovim činjenicama.
Bez pomoći i angažovanja države ovaj se problem neće skoro rešiti i od toga zavisi održivost i ovog projekta. Mi iz LSV razumemo potrebu da se podigne kredit. Razumemo ekonomski interes. Ali, podsećam da se mora poštovati pravilo struke kako se ne bi dešavale neke stvari, odnosno kako ne bismo imali loše posledice, a videćemo i nakon ovih poplava da ćemo imati problema veoma mnogo u saniranju štete zbog neprečišćenih voda, nekontrolisanih deponije i tome slično. Hvala vam lepo.

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, imam čast da se prvi put obratim. Dolazim upravo iz sektora zaštite životne sredine, gde sam bila deset godina pomoćnik pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine. Ovom prilikom želim da podržim amandman gospođe Čomić, baš zbog toga što smatram da je poljoprivreda kao oblast koja je jedna od najvećih zagađivača u suprotnosti da bude u istom ministarstvu sa zaštitom životne sredine.
Niz je primera iz prakse, pogotovo kada su u pitanju mlekare, klanice, rasuto zagađenje sa površine zemlje. Imali smo sada slučaj zagađenja u Užicu, odnosno uticaj poljoprivrede na oblast voda, odnosno pitkih voda. Zato smatram da bi životna sredina trebala da bude ponovo izdvojena u zasebno ministarstvo. Na žalost, pokazala je praksa unazad da je životna sredina kao trinaesto prase, stalno je bila pod nekim drugim ministarstvom. Ako se setimo, 2000-te godine je bila prvo samostalno ministarstvo, pa je posle 2004. godine ukinuta, ušla u paket sa naukom, pa je onda posle toga bila u sastavu urbanizma, odnosno energetike, evo sada je u sastavu poljoprivrede. Pitam se koje je još ministarstvo ostalo, pa da mu se pridoda zaštita životne sredine.
Još samo da se osvrnem, čak i predlagač ovog zakona, kada je obrazlagao ovo ministarstvo, nije posvetio dovoljnu pažnju ili čak mislim da nije ni spomenuo u obrazloženju životnu sredinu, nego se fokusirao upravo na oblast poljoprivrede. Mislim da će nas sve jako boleti glava kada dođe razmatranje Poglavlja 27 i dostizanje standarda u životnoj sredini. Zato ponavljam, podržavam u ime Lige socijaldemokrata Vojvodine ovaj amandman. Hvala.

Želim da se osvrnem na spominjanje pokrajinskog sekretarijata i prenetih nadležnosti. Drago mi je što je to ovde pomenuto iz jednog drugog razloga.
Prenete nadležnosti su jedna priča, a prenete pare su druga priča. Nažalost pokrajina nema sredstva iz naknade za zagađenje, a nažalost unazad dve godine Fond za životnu sredinu je ukinut. Tako da ta priča o nadležnostima je u redu, ali ako nema sredstava, onda to ne može da sprovodi ni pokrajinski sekretarijat, ni jedna lokalna samouprava. Ako nema preneta sredstva, a ima nadležnosti ne može da radi svoj posao kako treba. Hvala.

Kratko ću.
Kada je u pitanju fond, u Zakonu o zaštiti životne sredine stoji da postoji budžetski fond u kome se sabiraju namenska sredstva od naknada od zagađenja. Da li to znači da ćemo taj član zakona u narednom periodu izbaciti i da li ćemo fond kao kategoriju izbaciti, jer u međuvremenu teku sakupljanja sredstava od ovih naknada i ne znamo zašta se ona troše unazad dve godine? Hvala lepo.