Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, mi smo sve amandmane koje smo dali odnose se na pitanje nadležnosti pa tako i ovaj amandman, odnosno član 60. Zakona u poglavlju međumesnog prevoza koji se odnosi na definisanje stajališta autobuskih. Naime, u članu 60. se kaže da organ jedinice lokalne samouprave svojom odlukom određuje stajališta koja mogu da se koriste za određenu vrstu linijskog prevoza, koja se objavljuju u „Službenom glasniku “ jedinice lokalne samouprave i u sledećem stavu se kaže – odluka iz stava 1. ovog člana kojom se određuju stajališta za međumesni prevoz donosi se po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva.
Mi smo dali upravo amandman na ovaj stav 2. i predložili smo da uz reč „ministarstva“ doda reč „a za teritoriju AP Vojvodine, odnosno – za teritoriju autonomne pokrajine nadležan pokrajinski organ“. Obrazloženje za odbijanje našeg amandmana, u obrazloženju je rečeno – da se amandman ne prihvata iz razloga jer je u suprotnosti sa koncepciskim uređenjem međumesnog prevoza koje polazi od definisanja međumesnog prevoza kao prevoza koji se obavlja između naseljenih mesta, koja se nalaze na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave bez obzira da li se nalaze na teritoriji AP Vojvodine.
Međutim, ono što stvara dilemu za ovo odbijanje, je naime, u istom ovom zakonu u poglavlju o inspekcijskom nadzoru, AP se daju ovlašćenja, odnosno prenete nadležnosti u sprovođenju inspekcijskog nadzora, pa se u članu 154. kaže – poverava se autonomnoj pokrajini vršenje poslova inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog Zakona o obavljanju linijskog, posebno linijskog, vanlinijskog prevoza u domaćem prevozu i prevozu za sopstven potrebe u domaćem prevozu koji otpočinje i završava na teritoriji autonomne pokrajine kao i pregledu autobuske stanice i autobuskog stajališta koji se nalazi na teritoriji autonomne pokrajine i u pregledu dokumentacije pružaoca staničnih usluga u vezi sa obavljanjem delatnosti pružanja staničnih usluga.
Znači, pokrajina nema nadležnosti kada treba da da saglasnost na autobuska stajališta, ali sa druge strane u inspekcijskom delu ima i te kako prenete nadležnosti, što će reći, nema se poverenja u pokrajinu kad treba da da saglasnost na ovakvu jednu delatnost, ali postoji poverenje kada treba da obavlja inspekcijski nadzor. Hvala lepo.

U članu 64. koji se odnosi na red vožnje, naime, red vožnje u međumesnom prevozu, kaže se u ovom članu, može da se registruje samo na jednog prevoznika i kaže se – red vožnje u međumesnom prevozu registruje i overava Ministarstvo.
Mi smo predložili da se doda nastavak u ovom članu, odnosno ovom stavu, „a za teritoriju AP nadležan pokrajinski organ“.
Dalje, u istom članu Ministarstvo, onda smo rekli, „a za teritoriju AP vodi registar overenih redova vožnje u međumesnom prevozu koji sadrži naročito redni broj, poslovno ime prevoznika itd.“
U sledećem stavu isto, rekli smo da ministar, a za teriotoriju AP Vojvodine nadležan pokrajinski organ propisuje sadržinu obrasca, reda vožnje, sadržinu i način vođenja registra itd.
Podsetiću da je članom 148. ovog zakona, koji se odnosi na inspekcijski nadzor upravo definisano da ovlašćeno lice APV, odnosno AP, izvinjavam se, u vršenju posla inspekcijskog nadzora nad obavljenim prevozom i vršenja pregleda autobuskih stanica i autobuskih stajališta iz stava 1. ovog člana odnosi se, ima dužnosti i ovlašćenja iz člana 148, 147, i 149, upravo sam spomenula ovaj 148. u kome se kaže da on kontroliše i produžavanje važećeg reda vožnje, što je logično da onda vodi i registar.
Nažalost vi ste ovo odbili, sa istim obrazloženjem da zbog organizovanog međumesnog saobraćaja to nije izvodljivo. Ja ću samo podsetiti da od prvih najava za donošenje ovog novog zakona o prevoz putnika iz Pokrajinskog sekretarijata zaduženog za saobraćaj u više navrata su upućeni predlozi i sugestije za izmenu ovog zakona, odnosno koji tek treba da se usvoji, pre svega sa težnjom da se pojedini poslovi uređivanja prevoza mogu vršiti, kontrolu mogu vršiti organi APV, da se u toj oblasti napravi poboljšanje, pogotovo ako se uzme u obzir ovi članovi koji se odnose na inspekcijiski nadzor. Nažalost, to niste prihvatili, tako da vas pozivam da ponovo razmislite i da se ove sugestije prihvate kada su u pitanju nadležnosti, ako su one već dobrim delom definisane kroz inspekcijski nadzor. Hvala.

Poštovani predsedavajući i ministre, rekla sam već i u najavi da ovih nekoliko amandmana svi se odnose na nadležnosti pa tako i ovaj član 65. koji se odnosi na registraciju i overu reda vožnje za linijski prevoz, gde se kaže da za međumesni prevoz vrši Ministarstvo, a mi smo dodali – a za teritorije AP nadležni pokrajinski organ, pogotovo ako se uzme u obzir, da u članu 149. u vršenju inspekcijskog nadzora, nad obavljanjem domaćeg prevoza, inspektor je dužan i ovlašćen, pa se kaže – podnosi zahtev za brisanje reda vožnje, odnosno polaska iz reda vožnje, kada utvrdi da prevoznik ne obavlja linijski prevoz, jer je to nešto što je po ovom zakonu u nadležnosti, preneta nadležnost AP, pa ne vidim razlog zašto i overu i registraciju reda vožnje, ne može da radi nadležni organ AP. Hvala.

Hvala lepo.
Ponovo je u pitanju nadležnost. Naime, kaže se u članu 67. – prevoznik može podneti zahtev za izmenu registrovanog reda vožnje u roku važenja reda vožnje, pa se u sledećem stavu kaže – ministarstvo i mi smo tu dodali – a za teritoriju autonomne pokrajine nadležan pokrajinski organ donosi rešenje kojim odobrava prevozniku izmenu registrovanog reda vožnje do isteka roka važenja registrovanog reda vožnje ako, pa se onda ređaju aktivnosti.
Pretposlednji stav u kome kažemo da ministarstvo, a za teritoriju autonomne pokrajine nadležan pokrajinski organ donosi rešenje kojim se odbija zahtev iz stava 1. ovog člana ako prevoznik zahteva izmenu registrovanog reda vožnje koja nije propisana u stavu 2. ovog člana.
Ponavljam da smatramo da bi bilo jako korisno usvojiti ove naše amandmane kada su u pitanju nadležnosti, jer ovo može samo da poboljša njegovo sprovođenje na teritoriji Vojvodine, pogotovo ako se uzme u obzir da je po istom zakonu na osnovu člana 147, 148, 149. i 154. u ovlasti inspekcijskog nadzora, to su prenete nadležnosti date pokrajinskom organu.
Zato vas molim da još jednom razmislite i da se ovi amandmani usvoje. Hvala lepo.

Ovaj naš amandman je u članu koji kaže – Prevoznik koji namerava da prestane da obavlja međumesni prevoz po registrovanom redu vožnje dužan je da, najmanje 10 dana pre nameravanog datuma prestanka obavljanja prevoza, podnese zahtev za odjavu registrovanog reda vožnje i u istom roku obavesti pružaoca usluga i korisnike prevoza putem sredstava javnog informisanja ili na drugi odgovarajući način.
U sledećem stavu se kaže da Ministarstvo donosi rešenje, a mi smo tu dodali pored Ministarstva: „a za teritoriju autonomne pokrajine nadležan pokrajinski organ donosi rešenje o brisanju registrovanog reda vožnje iz registra sa datumom prestanka obavljanja međumesnog prevoza navedenim u zahtevu iz stava 1. ovog člana.“
Opet ponavljam, iz istih onih razloga koje sam i ranije pominjala kada su nadležnosti u pitanju, može samo da bude veoma korisno da ovaj deo posla za teritoriju Vojvodine obavlja nadležan pokrajinski organ, a ne samo Ministarstvo, s obzirom da su, kao što sam već do sada govorila, u oblasti inspekcijskog nadzora prenete nadležnosti pokrajinskom organu. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ja želim da uputim pitanje, odnosno da tražim odgovor od Ministarstva energetike i rudarstva i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a u ime građana Srbobrana koji imaju problem sa NIS-om.
Naime, u predgrađu, odnosno kod poslednjih kuća u Srbobranu odvijaju se radovi na bušotinama, odnosno pripremni radovi na bušotinama na kojima radi teška mašinerija NIS-a. Ova oprema radi 24 sata dnevno, uz veliku buku, prašinu, a odvija se i promet teških mašina kroz samo naselje, što je dovelo i do oštećenja pojedinih kuća.
Građani su tražili da se ovi radovi uopšte ne izvode u naseljenom mestu, ali pošto to nije bilo izvodljivo zahtev je bio da se sanira buka, odnosno da se smanji buka, prašina i da se obustavi promet teških vozila, pogotovo u noćnim satima, praktično u periodu od 22.00 do 7.00 ujutru. Normalno, i da se uvaži oštećenje, odnosno pravno na obeštećenje zbog šteta na kućama koje su nastale tokom ovih radova.
Održano je nekoliko sastanaka između predstavnika NIS-a i građana, ali, kako građani kažu, nije ispunjeno ono što je na tim sastancima dogovoreno, tj. poštovalo se nekoliko dana i posle se nastavilo sve po starom. Građani su praktično, zbog nemoći da na bilo koji drugi legalni način reše ovaj problem, počeli sa mirnim protestima. Nekih pedesetak građana je u tri navrata 3, 23. i 24. juna organizovalo mirne proteste tako što su seli ispred ulaza u dvorište gde su se ti radovi odvijali. Svi ovi protesti su bili uredno prijavljeni policiji i bili su overeni u opštini.
S druge strane, u NIS-u kažu da imaju dozvole i saglasnost državnih organa, da su održali sastanke sa rukovodstvom lokalne samouprave i sa građanima. Pitanje je na koji način su sve građane informisali o radovima koje će izvoditi i koje će efekte ti radovi proizvesti. To je sada znak pitanja i o tome želim da dobijem između ostalo i odgovor.
Kao sledeći korak, pošto se očigledno nisu mogli dogovoriti, NIS je uputio tužbe na 10 adresa za ometanje radova. Čak građani kažu da su neki dobili koji uopšte nisu učestvovali u protestu. Normalno, nakon svega ovoga građani su ogorčeni, osećaju se potpuno nemoćno i nezaštićeno i ne znaju više kome da se obrate. Ja praktično koristim ovu priliku u ime poslaničke grupe LSV da postavim pitanje šta da rade ti građani, jer se, kako oni kažu, NIS ponaša kao država u državi.
Ročište u vezi ovog problema, odnosno po ovim tužbama zakazano je za početak septembra. Najverovatnije da će epilog, kako oni kažu, biti da će se ove tužbe povući na prvom ročištu, jer kažu da je NIS-u jedino značajno dok se postupak ne okonča da građani nemaju pravo pristupa, odnosno da ne mogu da organizuju više proteste, a da oni u međuvremenu svoje radove završe. Praktično, na ovaj način kupuju vreme.
Da ne bi dobijali informacije iz medija i u novinama, pošto je o ovome pisalo i u medijima, da bismo pomogli građanima da dobiju odgovor na svoje pritužbe i da bi dobili pomoć, koliko je omogućeno da se dobije, tražim odgovor od Ministarstva energetike i rudarstva i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u vezi ovog slučaja, odnosno da ispitaju navode u ovom slučaju i da daju odgovor kako i na koji način mogu da pomognu građanima.
Želim da podsetim da je NIS kompanija koja je prva u Srbiji otvorila predstavništvo u Briselu još 2011. godine, sa ciljem da se, kako oni kažu, prate direktive i regulative EU u oblasti energetike, smanjenja emisija štetnih gasova i zaštite životne sredine. U ovom slučaju postavlja se pitanje - gde su ovde obični ljudi, odnosno građani, naše komšije i njihovo pravo na bezbednu i čistu životnu sredinu i kako da oni ostvare svoja prava i da se ubuduće ne osećaju ovako nemoćno? Hvala.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, želela bih prvo da se osvrnem na ovaj zakon o, skraćeno, konverziji samo sa par primedbi, ili bolje reći pitanja. Naime, kada ste govorili ko je sve do sada dao neku vrstu saglasnosti i mišljenja o predlogu ovog zakona, pomenuli ste da Evropska komisija nije imala primedbu na zakon, da su sa tekstom saglasna i druga ministarstva, da je saglasan NALED, članice Američke privredne komore, ostala udruženja itd, ali niste pomenuli, zato želim i da vas pitam, da li je konsultovan Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.
Naime, u Vojvodini ovih dana je upravo promovisan jedan dokument, Studija razmeštaja radnih zona u Vojvodini, kako bi se upravo uredilo ovo pitanje jer ima veliki broj radnih zona koje su nefunkcionalne i neuslovne i ovaj dokument treba praktično da posluži kao dokument kojim se želi ukazati koje su to radne zone spremne da prihvate potencijalne investitore i da se iz tog dokumenta vidi koje su infrastrukture opremljene. Jasno je da nijedan investitor, ili bar neki ozbiljan investitor, neće doći ako nekakva parcela nije infrastrukturno opremljena.
Sekretarijat je do sada obradio 39 radnih zona u okviru 20 lokalnih samouprava i time je pokrivena gotovo polovina lokalnih samouprava u Vojvodini. Ovaj dokument zapravo treba da posluži kao lična karta tih radnih zona koje bi omogućile da se na jednostavniji način dođe u potencijalnim mestima za investiranje i ovaj dokument je rađen u najsavremenijoj tehnici. Zato vas pitam – da li je konsultovan i Pokrajinski sekretarijat jer mislim da ovakav jedan dokument bi bio koristan i za celu teritoriju Srbije, kako bi se pojednostavila procedura dobijanja zemljišta, odnosno zainteresovanost investitora i kako bi se eventualno izbegle i potencijalne zloupotrebe? Toliko samo o ovom zakonu.
Osvrnula bih se na ovaj drugi, naime, izmena Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji. Ovde je to samo, tako da kažem, ovlaš pomenuto jer se radi praktično samo o pomeranju roka primene ovog zakona, tačnije, zakon prestaje da važi 22. jula i predlog je da se taj rok pomeri za 31. decembar ove godine. Razlozi koji se navode u obrazloženju su ti da do sada nisu realizovane sve mere iz državnog programa obnove, donetih na osnovu ovog zakona koji ističe 22. jula. Prema nekim podacima koji se pojavljuju u medijima, do sada je utrošeno 60 milijardi dinara, odnosno oko 50 miliona evra, za pomoć u obnovi oštećenih, kaže se, i porušenih stambenih objekata, objekata u vodoprivredi, za pomoć poljoprivrednicima, pomoć privrednim subjektima i druge namene.
U obrazloženju Predloga zakona koji nam je dat kaže se da su aktivnosti i mere iz donetih državnih programa obnove realizovane u velikoj meri. Pitam – šta znači „u velikoj meri“? Naime, primera radi, koji objekti su u oblasti vodosnabdevanja, kao što su, recimo, bunari koji su bili poplavljeni ili vodovodna i kanalizaciona mreža, u naseljima koja su bila poplavljena, koji su sanirani i do koje mere, do kog kvaliteta? Šta je sa deponijama otpada koje su bile poplavljene jer znamo da po celoj Srbiji imamo divljih deponija na sve strane? Kako su sanirane privremene deponije? Ako se setite, ministarstvo koje je nadležno za zaštitu životne sredine preporučilo je lokalnim samoupravama da odrede privremena odlagališta za ogromnu količinu materijala i nameštaja i svakakvog drugog materijala koji je iz tih kuća iznet nakon povlačenja vode. Zato pitam šta to znači, odnosno koji deo programa je uložen u ovakvu sanaciju?
Kaže se da su tek ovog proleća kada su obezbeđena sredstva Fonda solidarnosti Evropske unije nastavljeni radovi na sanaciji i rekonstrukciji infrastrukturnih objekata. Ako se setimo kakve smo zastrašujuće slike gledali o posledicama poplava, porušene mostove, urušene obale utvrda, zatim klizišta, da ne pričamo o kućama, uginuloj stoci, pitanje je – kog je kvaliteta i kog obima ta sanacija sprovedena? Ovde ću pomenuti samo jedan primer, a to je naslov koji je izašao 23. juna, gde se kaže da nema novca za sanaciju brane, a radi se poznatom rudniku antimona u krupanjskoj opštini i da taj problem još uvek nije rešen.
Jalovina je, kao što znate, isticala i ističe nizvodno, zagađuje nizvodne reke, potoke i zemljišta. Prema procenama uništila je do sada 50 hektara zemlje, a više od 600 hektara ostalo je pod nanosima.
I, sada da vas podsetim, u 23. oktobra tražila objašnjenje upravo u vezi sa izlivanjem ove toksične Jalovine iz rudnika Stolice i tražila samo objašnjenje šta je pokazala analiza kvaliteta mulja i dokle je taj mulj stigao. Podatak, odnosno odgovor koji sam dobila je radio, analize je radio Institut Batut u zaseku Kostajnik kod vlasnika parcele pored potoka, reći ću njegovo ime, gospodin Grujić Tomislav, na njegovom zemljištu je uzet uzorak. U uzorku je pronađeno da je sadržaj arsena 260 puta veći od dozvoljene vrednosti, olovo 68 puta, antimona 138 puta. Ako znamo da su to sve toksični elementi, postavlja se pitanje da li je neko obavestio vlasnika parcele da na svojim parcelama ne sme ništa da gaji, čak se i pominje za mnoga druga mesta da su isto tako ne preporučuje se gajenje voća, povrća ili nekih drugih kultura.
Sanacija brane je počela u novembru 2014. godine i videli ste tada ako se setite da je ministar Velimir Ilić bio na terenu i tada je udarna vest u stvari bila njegova zaglavljena cipela u mulju i gola peta koja se pojavila. Na žalost, ono što je osnovni problem o njemu se malo pričalo. On je tada obećao da će se rešiti ovaj problem izgradnjom brane. Na žalost, brana koja je napravljena predstavljala je čistu improvizaciju i normalno prva kiša je dovela do toga da je brana popustila.
U obrazloženju se kaže, ovog zakona koji predlažete, odnosno pomeranja, navodi se da je sve aktivnosti iz državnog programa obnove potrebno sprovesti do kraja ove godine. Mi smo u julu mesecu i da li je to realan rok da se ozbiljni radovi na sanaciji završe ako znamo da su sredstva tek negde proletos obezbeđena.
Nakon isteka ovog zakona, a to ste i vi sada pomenuli, donosi se novi zakon o vanrednim situacijama ili sanaciji katastrofa, reagovanje na katastrofe koji treba da reguliše ovu oblast sa akcentom na preventivi i smanjenju posledica elementarnih nepogoda i katastrofa.
Bojim se da će to biti još jedan zakon koji ćemo doneti, za koga ćemo reći da je u skladu sa direktivama, da je idealan itd, ali se on neće sprovoditi jer se ni postojeći zakon koji je donet 2009. godine, Zakon o vanrednim situacijama, u praksi dobrom delom ne sprovodi bar kada su u pitanju preventivne mere.
Samo ću navesti jedan detalj, ovim zakonom je predviđena obaveza da se na svim nivoima od lokalnog, do nacionalnog, pa i privredni subjekti su u obavezi da izrade procene ugroženosti teritorija u zavisnosti od opasnosti koje prete tim teritorijama.
Moram da navedem ovde definiciju procene ugroženosti jer je veoma važno da nam se katastrofe i štete koje smo preživeli ne ponove. Naime, procena ugroženosti je dokument kojim se identifikuju opasnosti, izvori ugrožavanja, mogući efekti i posledice i sagledavaju snage sredstva i preventivne mere.
Prema podacima koje imam, do sredine januara 2015. godine procene ugroženosti nije imala ni Republika Srbija, ni pokrajinski nivo, ni većina opština, a da smo do sada imali ove dokumente ili bar poštovali delimično bar postojeće zakone, ne samo Zakon o vanrednim situacijama, nego čitav niz zakona iz oblasti zaštite životne sredine mislim da bi posledice poplava bile daleko manje, da bismo mnogo manje štete imali i da nam sada ne bi pomerali nekakve rokove za koje ja stvarno izražavam veliku sumnju da ćemo moći da ispoštujemo i da ćemo opet doći u situaciju da ih pomeramo. Mislim da je krajnje vreme da poštujemo zakone i rokove koje usvajamo, a da ne pomeramo da svaki čas tražimo nekakve izmene. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovane kolege, želim da postavim pitanje u vezi izgradnje fruškogorskog koridora. Naime, pre nekoliko dana, ministarka saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva, gospođa Zorana Mihajlović je najavila da će se u naredne četiri godine obnoviti 1.100 kilometara puteva u Srbiji i da će biti uloženo 400 miliona evra. Plan za 2015. godinu, kako piše u medijima je obnova 260 kilometara. Nosilac ovog posla će biti „Putevi Srbije“. Pre nekoliko dana, ministarka je bila u poseti opštini Irig i tada je izjavila da je izgradnja fruškogorskog koridora vraćena u jedan od prioriteta, kako su mediji citirali već, iako to nije bilo lako.
Interesantno je da vojvođanska Vlada daje novac „Putevima Srbije“ koji će voditi izradu idejnog projekta, a kako će se dalje finansirati, još se ne zna. Govorim samo o onome što se navodi u medijima. Premijer Vučić je rekao da za ovaj posao nije potreban leks specijalis, jer se radi o malim vrednostima poslova u odnosu na izgradnju „Beograda na vodi“ i da to možemo da sami finansiramo. Stanovnici Iriga znaju koliko je ovaj put važan za njih. U vreme ministra Velimira Ilića, želim da podsetim da su građani Iriga bili organizovali blokadu ovog puta jer se kroz sam centar odvija teški saobraćaj, ruše se kući, neretko se događa da kamioni uleću u kuće i ugrožavaju životne meštana i tada je ministar Ilić obećao izgradnju obilaznice oko Iriga i tada su bile dovučene i mašine kako da će radovi početi. Međutim, kada su se kamere ugasile, prestala je i gradnja i priča o izgradnji. Dakle, ako je ovu deonicu puta bilo teško vratiti u prioritete, kako je navela ministarka Mihajlović, da li su još neke deonice u Vojvodini predviđene ovim planom obnove i ako jesu, kako će se finansirati?
Drugo pitanje, da li će i za njih Vojvodina obezbeđivati sredstva, a posao voditi „Putevi Srbije“? Da li se planira formiranje preduzeća „Puteva Vojvodine“ koji bi se brinuli o putevima u Vojvodini, jer zbog lošeg stanja magistralnih puteva kroz Vojvodinu, primera radi, od Novog Sada do Pančeva se putuje više od dva sata, a do Vršca čak i duže i samo kao poređenje, a mi često volimo da se poredimo sa Slovenijom, danas takve razdaljine u Sloveniji i ne osetite.
Drugo pitanje odnosi se na divlju deponiju kod Novih Banovaca. Naime, ja sam 29. jula 2014. godine postavila pitanje Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, kada će sprečiti nastajanje divlje deponije kod Novih Banovaca uz sam auto put. Tada sam dobila odgovor od „Puteva Srbije“ koji su ga uputili preko ministarstva, meni kao odgovor, poslanici, da je ta deponija u nadležnosti mesne zajednice Novi Banovci, a ako se proširi do auto puta, biće uklonjenaa.
Posle mene, isto pitanje je postavila i poslanica Gordana Čomić, ali Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine, ali i dobila odgovor koji se odnosio na deponiju kod Nove Pazove koja je 19 km udaljena od deponije kod Novih Banovaca, što znači da su potpuno promašili temu.
Prošlo je skoro godinu dana i niko nije ništa uradio, ni mesna zajednica Novi Banovci, ni „Putevi Srbije“. Deponija u međuvremenu raste, gledamo je svaki dan kada putujemo, povremeno gori i bukvalno je došla do ivice puta.
Ponovo postavljam pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaj i infrastrukture, i ovog puta i Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kada će preduzeti mere da zaustave širenje ove deponije i očiste ovaj prostor, jer ugrožava saobraćaj, stvara ružnu sliku u Srbiji koja želi u Evropu i ovako nešto ne može da se vidi nigde u Evropi. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, želim da uputim pitanje, odnosno da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine, a pitanje se odnosi na dolazak nemačke kompanije „Tenis“, koja planira izgradnju 20 farmi svinja u Srbiji, od čega se za početak pet farmi planira u Vojvodini i to u Banatu, u Zrenjaninu, Vršcu, Kovinu, Kikindi i Pančevu.
Krajem aprila potpisan je Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i ovog nemačkog lidera u proizvodnji svinjskog mesa, koji je rezultat posete premijera Vučića prošlog septembra Nemačkoj i očigledno dogovora o ovom ulaganju, jer je premijer ovih dana najavio i potpisivanje za najdalje mesec dana ugovora između Republike Srbije i ovog proizvođača. Radi se o ulaganju od 420 miliona evra u proizvodnju milion i po svinja, a za početak, kao što sam navela, u Banatu da se izgradi pet ovih pomenutih farmi, gde bi se uzgajalo 750.000 svinja.
U novinskom članku, koji mi je zapravo bio povod da ovo pitanje postavim, navodi se da će svaka farma zapošljavati 150 ljudi, što znači ukupno 3.000 radnika kada se izgradi svih 20 farmi. Nemci takođe planiraju i zakup poljoprivrednog zemljišta, što posebno interesuje upravo paore u Vojvodini, ali ne žele zakup na tri do pet godina, kako je to sada omogućeno, pa će se verovatno menjati Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Takođe se navodi da će možda gajiti i genetski modifikovanu hranu na bazi genetskih modifikovanih organizama, koja je kod nas zabranjena. Jednom rečju, izgleda da nam predstoji novi „leks specijalis“ kako bismo ugodili stranom investitoru.
Ovo su sve informacije iz medija i ne znam da li je i sama ministarka za poljoprivredu i životnu sredinu, gospođa Bošković, informisana o detaljima ovog dogovora, ali sa mesta na kome se nalazi, poslanički klub LSV očekuje da ona i odgovori na ova pitanja. Mislim da će zbog ovog posla Ministarstvo doći u sukob interesa, jer dolazi do izražaja greška koja je napravljena još spajanjem životne sredine sa sektorima zagađivačima, kao npr. energetika i životna sredina, poljoprivreda i životna sredina, transport i životna sredina, gde ministri često dolaze upravo u sukob interesa, što pokazuju iskustva drugih zemalja u procesu pridruživanja. Zato želim da postavim nekoliko pitanja, za koja očekujemo da ćemo dobiti odgovor, kako bismo na vreme znali šta nam to predstoji, odnosno šta ćemo to preuzeti kao obavezu u ugovoru, da ne bismo posle imali naknadu pamet ili imali afere kojima ćemo se u nekom budućem periodu baviti.
Dakle, prvo pitanje koje želim da postavim je da li će se omogućiti da paori u Vojvodini, odnosno u regionu gde se planiraju ove farme, da oni uzgajaju hranu za ove farme kao kooperanti i koji profil radne snage će biti zaposlen na ovim farmama, tj. da li će zapošljavati obrazovanu i stručnu radnu snagu, jer znamo da na biroima za zapošljavanje imamo i agronome i tehničara, ili će raditi samo kao pomoćni radnici, ili, što bi se žargonski rekli, kao svinjari?
Zatim, šta se planira sa stajnjakom i otpadnim vodama sa farme, odnosno osokom, jer se radi o ogromnim količinama ovog tečnog zagađenja? Samo kao orjentaciju da kažem, po standardu po jednoj svinji stvori se do 8,6 litara zagađene vode na dan, što iznosi, kada se izračuna u konačnoj veličini, oko šest miliona litara otpadne vode na dan. To je visoko zagađena otpadna voda, pre svega jedinjenjima azota. Šta će se raditi sa tom otpadnom vodom?
I sada u Vojvodini postoje farme koje otpadne vode ispuštaju u kanale, reke, zagađuju i podzemne i površinske vode, a Banat je inače region u kome imamo problem sa arsenom u pitkim vodama.
Takođe, s obzirom na kapacitet ovih farmi, one su u obavezi da imaju integrisanu dozvolu. Postavljam pitanje – kada će krenuti u proceduru pribavljanje ove dozvole, jer danas u Srbiji ima 63 farme, od toga u Vojvodini je 25 farmi svinja, koje podležu obavezi da pribave ovu dozvolu? Do sada ni jedna farma na teritoriji Srbije, koja je inače bila u obavezi za ovu dozvolu, nije pribavila.
Isto tako, postavljam pitanje – kako će zbrinjavati uginule životinje, odnosno, s obzirom na kapacitete, koje će kafilerije biti sposobne u Srbiji da prihvate ove uginule životinje?

Mislim da je, s obzirom na kratkoću vremena, ovo veoma važno, da odgovori Ministarstvo na vreme, kako bismo znali šta nas prilikom sklapanja ugovora očekuje. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, mi smo u članu 3. ovog zakona, odnosno deo koji se odnosi na pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, predložili zamenu stava 2. sa tri nova stava, koja glase: „U postupku odlučivanja po pravnom sredstvu kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku sud je dužan da postupa hitno. Postupci u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku imaju prvenstvo u odlučivanju. Stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku.“
Naime, ovim amandmanom smo prekomponovali stav 2. iz člana 3. Predloga ovog zakona kako bi se naglasilo da o pravnom sredstvu kojim se zahteva ubrzavanje postupka mora da se hitno odlučuje, te da ovi postupci imaju prvenstvo u odlučivanju. Dakle, i o pravnom sredstvu mora da se odluči u razumnom roku.
Ovaj amandman nije prihvaćen uz obrazloženje da je predloženi član delotvorniji. Hvala.

U članu 4, u poglavlju koje se odnosi na merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, mi smo predložili izmenu ovog člana, tako da je pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, a naročito se uzima u obzir složenost predmeta u činjeničnom i pravnom smislu, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, celokupno trajanje postupka i ponašanje suda itd.
Mi smo u ovom opisu člana naveli taksativno sve ono što je u predloženom članu bilo navedeno u nizu.
U obrazloženju koje smo dali, naveli smo da u odnosu na Predlogom zakona predloženi tekst, amandmanom se vrši određeno preciziranje člana 4, čije će pravilno razumevanje biti od izuzetne važnosti u primeni ovog zakona, na šta, između ostalog, ukazuje i pozivanje na član 4. u nizu bitnih odredaba čl. 10, 18, 30. i 31. Ovaj član je odbijen jer je, kao, dovoljno jasno i precizno objašnjen u onome što je Vlada predložila. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ovaj član 9. odnosi se na ispitni postupak. Mi smo dali amandman na član izmenom stava 2. koji se odnosi na izveštaj.
Naime, u predlogu je rečeno da izveštaj sadrži izjašnjenje o razvoju postupka u vremenu i predlog roka u kome postupak može da se okonča. Mi smo ovaj član precizirali bolje, po nama bolje i rekli smo da izveštaj sadrži: izjašnjenje o razvoju postupka u vremenu, izjašnjenje o merilima iz člana 4. ovog zakona i predlog roka u kome postupak može da se okonča, upravo smatrajući da izveštaj sudije ili predsednika veća ili javnog tužioca, pored sadržaja utvrđenih stavom 2. člana 9. Predloga zakona treba da ima i dimenziju izjašnjenja o merilima za ocenu trajanja suđenja iz člana 4. Predloga zakona.
Naš amandman je odbijen i ne bih da čitam kompletno obrazloženje. Prosto ste smatrali da ovo nije neophodno na ovaj način precizirati. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, iako smo u načelnoj raspravi rekli da ovaj zakon zapravo nema nikakvog značaja za građane Vojvodine i da je to nešto što je stvar lokalne samouprave grada Beograda, mi smo predložili da se posle člana 16. doda član 17, čija bi uloga bila zapravo praćenje realizacije ovog projekta. Tu smo predložili da se formira komisija od 17 članova iz reda narodnih poslanika i pet članova iz reda stručnjaka.
Poslaničke grupe predlažu kandidate za članove komisije, srazmerno broju narodnih poslanika poslaničke grupe u odnosu na ukupan broj narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, s tim da svaka od poslaničkih grupa ima najmanje jednog člana ove komisije.
Članovi komisije iz reda stručnjaka biraju se na predlog Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Odlukom o obrazovanju komisije bliže će se utvrditi njen zadatak i sastav.
Komisija ima pravo da traži od državnih organa i organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su joj potrebne.
Predstavnici državnih organa i organizacija dužni su da se odazovu pozivu komisije, itd.
Ovaj amandman je odbijen, jer je rečno da će se formirati radna grupa koja će u ime Narodne skupštine kontrolisati rad realizacije ovog projekte.
Moram na kraju da dodam da sam se danas osećala kao učesnica u nekakvom rijalitiju, gde smo slušali sukobe i prepucavanja naših kolega koji žive u Beogradu, a mi koji živimo u drugim delovima Srbije i koji imamo druge probleme, kao što su visoki nivo podzemnih voda, poplave, odroni, klizišta, jednostavno smo slušali neku priču koja nas se ne dotiče, jer smatramo da imamo mnogo većih i mnogo važnijih problema.
Jedino želim da pozdravim kolege iz Skupštine grada Beograda, jer smo ovih dana radili njihov posao i danas, da tako kažem, smo se prosto valjali po ovim klupama od premora, jer smo obavljali nešto što nije bio naš zadatak. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani predstavnici Vlade na čelu sa premijerom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, već smo daleko odmakli sa današnjom sednicom i ja kao što je malo pre rekla predsednica dolazim isto tako iz Novog Sada i verujte mi da čak ne znam ni gde se nalazi ovaj prostor za izgradnju „Beograda na vodi“. Intimno mene i ne zanima puno, nemam primedbu na to da Beograd bude lep uređen, naprotiv, dolaziću kao turista da ga razgledam, ali mi smeta što, ne da smeta, nego eto prosto želim da istaknem nešto drugo, tj. hoću da kažem ne smeta mi što će Beograd da ima, ali mi smeta što mi nemamo.

Evo o čemu želim da govorim, a vezano je upravo za ovu temu. Naime, prosto kao ilustraciju na Iriškom Vencu, ne znam da li taj potez znate, to je na putu između Novog Sada i Rume, postoji deonica puta negde od Iriškog Venca prema Irigu na kome je prošle godine zbog onih kiša došlo do odrona i na kome je na dužini od 150 metara, koji se slučajno zove „Ruska krivina“ došlo je do rekonstrukcije i dan danas sa jedne i sa druge strane te deonice stoji tabla na kojoj piše da je to program rekonstrukcije puteva Republike Srbije. U jednom uglu stoji naziv Ministarstva za građevinu i saobraćaj ili kako se već sada zove, a na drugoj strani „Putevi Srbije“ i graditelj je bio neka iriška firma. Radi se o celih 150 metara puta.

Ostatak puta na iriškom vencu je zakrpa na zakrpi, sada se pojavljuju novi odroni a saobraćaj, teški saobraćaj, to najbolje znaju građani Iriga se i dalje odvija posred naselja zbog čega dolazi i do rastresanja kuća. Nekoliko puta su kamioni uletali ljudima u kuće i ja sada pitam, da li ćemo i za ovakvu vrstu projekta koji je od životnog značaja ne samo za meštane ovog dela i ne samo za Nacionalni park Frušku Goru, nego i za deonicu prema Republici Srpskoj i prema auto-putu, imati jednog dana leks specijalis?

Podsetiću vas da je još 2010. godine, kada je ministar za infrastrukturu bio gospodin Milutin Mrkonjić, bilo rečeno da se planira i da samo što nije, da će se graditi tzv. banatska magistrala, odnosno deonica puta od rumunske granice preko Zrenjanina, Novog Sada do Rume, odnosno do spajanja sa auto putem, gde bi zapravo jedna od najznačajnijih deonica bila izgradnja tunela kroz Frušku goru.

Istraživanja o mogućnostima probijanja tunela obavljena su još sredinom 90-ih godina, a u prostornom planu Fruške gore, koji je donet još negde 2005. godine planirano je da ulaz u tunel bude negde kod Sremske Kamenice, a izlaz kod Iriga, odnosno gde bi se Irig obišao. Studiju izvodljivosti tada je finansirala pokrajinska administracija.

Kaže se, takođe, u ovom jednom članku, koji pominje taj period, nažalost, posle toga se to više nije spominjalo i ovaj tunel se više ne spominje, najvažniji značaj tunela biće što će se zauvek rešiti ogroman problem prolaska teretnjaka kroz Frušku goru i kroz Irig, gde ova saobraćajnica predstavlja jednu od najprometnijih sa 10 do 12 hiljada vozila dnevno i da će se na najbolji način zaštiti Fruška gora i stanovnici ovoga dela.

Sada prosto postavljam pitanje praveći poređenje sa ovim što se planira sa izgradnjom „Beograda na vodi“, gde se očigledno pojavljuje iskrena želja da se nešto napravi i uradi, što znači kada se nešto neće, onda se to ni ne radi. Znate, ako se nešto ne proceni kao prioritet, onda se zapravo tome ne pridaje onaj pravi značaj.

Mi smo u 2015. godini. Gledamo kako se grade mostovi u Beogradu, putevi i tuneli širom Srbije. Sada smo ceo dan potrošili i još ćemo vremena potrošiti na raspravu oko ovog zakona o „Beogradu na vodi“, a samo se eto u Vojvodini rekonstrukcija puta od 150 metara proglašava nekako značajnom, obeležava se tablom.

Most u Novom Sadu, kao što znate, još nije završen, a koji je porušen tokom bombardovanja. Televizija u Novom Sadu, odnosno zgradu Televizije više niko ni ne spominje. Najnovija priča, odnosno najnovija potreba koju želim da naglasim je izgradnja mosta kod Bačke Palanke koji treba da omogući lakšu komunikaciju između sela koja administrativno pripadaju Bačkoj Palanci, a nalaze se u Sremu i koji su sada, kako je Hrvatska ušla u EU, izgubili mogućnost da koriste svoje pogranične legitimacije, nego moraju da koriste pasoše i to otežava jednostavno komunikaciju i rad tog stanovništva. I tu se sada ne zna kada će se taj most graditi.

Zašto sve ovo navodim? Prosto želim da uporedim koliko ima, kada je Vojvodina u pitanju, jer ja dolazim iz LSV i problemi građana Vojvodine su mi, moram priznati, bliži nego ostalog dela Srbije… Prosto želim da naglasim da li će se i tada donositi nekakvi lex specialis kako bi se ti vitalni problemi rešili i ja bih želela da tada vidim na galeriji, kao što danas vidimo prisustvo kolega iz Skupštine Grada Beograda i uprave, možda predstavnike Skupštine AP Vojvodine i Vlade Vojvodine, ako do takve jedne mogućnosti dođe. Prosto bih želela da i tako nešto vidim, a naglašavam ponovo protiv gradnje „Beograda na vodi“ nemam, niti želim da se upuštam u analize svega toga. Ja samo želim da i mi tako nešto imamo. Hvala.