Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege iz Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, ovaj član 3. odnosi se na pojmove koji se pojavljuju u ovom zakonu. Inače, poslanička grupa, Lige socijaldemokrata Vojvodine, dala je 24 amandmana u cilju, upravo da se zakon tako, kako da kažem, poboljša, kako ne bi bilo nedoumica kod budućeg korišćenja od strane investitora, koji žele da ulažu u ovu oblast.
Samo ću podsetiti da u obrazloženju za donošenje ovog zakona stoji da je upravo jedan od ciljeva potreba za privlačenje budućih investicionih ulaganja i upravo naša je ideja bila da se neke nedoumice koje mogu da izazovu štetne posledice, a već takvih iskustava imamo, otklone.
Naime, u ovom članu 3. osvrnuću se samo na pojam u tački 40. to je eksploataciono polje, da ne bih sada čitala, pošto su stručni nazivi itd. zbog javnosti, koja ovo gleda, šta je bio cilj našeg amandmana u vezi ovoga. Upravo smatramo ako se ne usvoje naše predložene izmene može doći do raznih tumačenja i arbitraža, naročito kada se bude radilo o proizvodnje nafte, gasa i podzemnih voda, upravo onih resursa za koje je Vojvodina posebno interesantna i ima svoje specifičnosti, a kada se uvrsti u problematiku i zaštitni prostor, tu će biti potrebno imati stalne arbitraže.
Preklapanje eksploatacionog prostora za podzemne vode i geotermalne resurse nije moguće ako ostane predložena definicija eksploatacionog polja, naš amandman se odnosi upravo na to. Naime, kako će investitor zainteresovan za podzemne vode ili geotermalne resurse doći u situaciju da preklopi eksploatacioni prostor sa već odobrenim eksploatacionim prostor ako ostane ono, citiraću sada ono što stoji u ovom pojmu, u tački 40. do projektovane dubine eksploatacije koji je amandmanom predložen za brisanje.
Predloženim izmenama i dopunama mi smatramo da se sprečava monopolsko ponašanje investitora koji imaju odobrenje za eksploataciju od površine zemlje, a pri tome nema interesa ili tehnologiju za istraživanje, odnosno eksploataciju iste ili druge mineralne sirovine.
Smatramo, odnosno pitamo zašto je dozvoljeno preklapanje prostora za proizvodnju podzemnih voda i geotermalnih resursa, a za ostale mineralne sirovine nije? Zašto je preklapanje eksploatacionog prostora na različitim dubinama dozvoljeno za fluid vodu, a ne i za fluid naftu? U čemu je razlika ako za oba fluida važe isti prirodni zakoni fizike? Smatramo da se može desi da eksploatacioni prostor odnosno polje kontroliše neko ko nema odgovarajuću tehnologiju pa može ucenjivati i monopolski se ponašati a to pravo jedino ima država Srbija.
Dodali smo tačke 53. i 54. u kojima definišemo pitanje dokumentacije i želimo da tu nadležni organ koji bude davao saglasnosti ne dođe u situaciju da ima nekako diskreciono pravo, da prihvati ili ne prihvati neki tehnički dokument, tj. definisanjem ovog pojma smanjuje se mogućnost korupcije. To su bile naše intervencije u ovom članu. Međutim, ovo nije usvojeno. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Naime, ovaj amandman se odnosi na član 4. u kome se definišu mineralni resursi, odnosno mineralne sirovine od strateškog značaja za Republiku Srbiju. Mi smo ovaj spisak mineralnih sirovina od strateškog značaja dopunili, i to stavili na prvo mesto, pod tačkom jedan, podzemne vode za vodosnabdevanje stanovništva, jer voda je označena od strane UN kao nafta 21. veka koju je izuzetno važno i neophodno zaštiti. Ovih dana traje Konferencija o klimatskim promenama u Parizu i govori se upravo o značaju da se vodeni resursi sačuvaju.
Specifičnosti Vojvodine su zapravo da se podzemne vode, isključivo, u Vojvodini koriste za vodosnabdevanje, a često i sa onih dubina gde nisu obnovljivi, odnosno da su veoma sporo obnovljivi. Iz istih slojeva se često koristi i industrija, koriste se za zalivanje. Sada smo u prilici, vi to vrlo dobro znate, jer smo ovde usvojili da se zemlja izdaje, neću da kažem Arapima, odnosno „Al Dahri“, ne znam kako se već zove to preduzeće, pa oni isto tako mogu da koriste ove vodonosne slojeve.
Ovog momenta se upravo u Maloj sali održava sastanak sa ministarkom poljoprivrede, vezano za poljoprivredno zemljište i tu ako ne budemo imali ovaj resurs jako pod kontrolom i ako ne budemo vodili o tome računa da sačuvamo resurse podzemnih voda i da ih ne uvrstimo u ovaj zakon, bojim se da ćemo posle doći u situaciju da tu ne možemo stvari više kontrolisati.
U poglavlju 27, odnosno u oceni od strane Evropske unije stavljena nam je primedba da nemamo međuresorne saradnje, odnosno nedostaje ta međuresorna saradnja. Mislim da je ovo jedan od primera gde nije bilo dovoljno saradnje u skladu sa Zakonom o vodama, odnosno Ministarstvom za poljoprivredu i zaštitu životne sredine i isto tako i Ministarstvo za lokalnu samoupravu ima značaja u ovoj oblasti, zato što je nadležnost za vodosnabdevanje po tom zakonu isključivo u rukama lokalnih samouprava.
Mislim da nije nebitno da se ovaj resurs uvrsti kao resurs od strateškog značaja. Još samo da naglasim, nama je odbijen ovaj amandman, obrazloženje koje je isto kao kod gospodina Milinka Živkovića, a kada se otvori njegova stranica tamo piše – da nije zbog toga što je kod nekog trećeg. Međutim, nigde se podzemne vode ne spominju kao resurs od strateškog značaja. Hvala vam lepo.

Hvala lepo.                   
Naime, ovaj član 8. odnosi se, odnosno tretira slučajeve kada neki preduzetnik kada vrši geološka istraživanja ili eksploataciju ili drugih geoloških resursa bez potrebnih odobrenja, onda je, kaže se u ovom članu koji ste vi predložili, dužan da nadoknadi štetu vlasniku za zauzeto zemljište, a RS, odnosno budžetu autonomne pokrajine.
Mi smo predložili kada se tako nešto dogodi da se, ako se vrši tako nedozvoljena eksploatacija ili istraživanje, da se budžetu jedinice lokalne samouprave uplati 10 puta veća vrednost od vrednosti izvršenih geoloških istraživanja ili proizvedene mineralne sirovine jer smatramo da u ovom predlogu u kome se kaže da se samo nadoknadi šteta tamo gde je i onome kome je napravljena, smatramo da je to praktično na neki način stimulativno za one koji tako nedozvoljenu eksploataciju rade. Imali smo takve slučajeve i po Vojvodini kada su se gradili putevi, kada se koristio pesak i drugi materijali i ostajale su rupe u ataru koje su posle bile pretvorene u deponije.
Naime, mi smatramo da nedozvoljena geološka istraživanja ili eksploatacija sirovina najefikasnije mogu da evidentiraju nadležni organi lokalne samouprave i u ovom predloženom članu 8. stav 1. lokalna samouprava, kako ste to vi predložili, nema nikakvog interesa da se bavi ovim problemom, samo mogu imati velikih problema i organi i pojedinci na čijoj se to i oni koji to rade.
Usvajanjem predloženih izmena koje mi dajemo podigla bi se efikasnost, pa i efikasnost rada lokalnih samouprava koje su nadležne za kontrolu događaja na svojoj teritoriji i na predloženi način se čak stimulišu zaposleni u lokalu da ne evidentiraju, odnosno da budu neinformisani kada se dogodi nekakve eksploatacija nedozvoljena zbog lične koristi i takvih je slučajeva bilo i zato smatramo da je naš predlog amandmana da se to desetostruko kažnjava, da će zaustaviti ovakve nedozvoljene radnje.
Čini mi se da smo mi jednina zemlja u kojoj može da se desi da neko nedozvoljeno radi i da eksploatiše i da to inspekcija ne uoči na vreme, zato što je takva organizacija inspekcija da lokalne samouprave prosto nemaju interesa, čak naprotiv, može da dođe do korupcije. U obrazloženju vi ste rekli da amandman odbijate. Prilično nesuvislo, ali dobro. Hvala vam.

Hvala lepo.
Ovaj amandman se odnosi na poglavlje 3. gde je definisana obaveza odnosno aktivnosti Geološkog zavoda Srbije.
Mi smo dali amandman na ovaj član u cilju da se u stavu 1. u kome se kaže da Geološki zavod Srbije, obavlja osnovna geološka istraživanja u smislu članova 17. i 18. ovog zakona, i druga geološka istraživanja obuhvaćena godišnjim programom iz člana 20. ovog zakona, kao i poslove primenjenih geoloških istraživanja od važnosti za Republiku Srbiju.
Mi smo ovde dodali posle reči „Srbiju“ i „evidentiranje i čuvanje celokupnih jezgra istražnih i svih eksploatacionih bušotina i zbirki minerala, stena i fosila od značaja za Republiku Srbiju“. Takođe smo i posle člana 4. dodali dva nova stava koji glase da Zavod može da obavlja poslove geološkog stručnog nadzora nad izvođenjem ovih vrsta, nad izvođenjem svih vrsta geoloških istraživanja za potrebe i u interesu Republike Srbije. Takođe novi stav – Zavod osniva specijalističke organizacione jedinice u svom sastavu u zavisnosti od strateškog značaja i zastupljenosti, preovlađujući mineralne sirovine po različitim delovima Republike Srbije.
U obrazloženju smo rekli, naime nigde se ne navodi ko vrši stručni geološki nadzor u ime vlasnika prostora, tj. Republike Srbije, osim geoloških inspektora koji pored drugih poslova to rade povremeno zbog njihovog malog broja, čuli smo i malo pre koliko ih ima. Inspektori vrše nadzornu kontrolu, a predloženi nadzor bi bio tehnički i izvršni.
Članom 4. i 5. stav 5. Predloga zakona, definiše se i imenuje lice koje štiti interes Srbije, samo u kompanijama u kojima Srbija ima deo kapitala. Izgledaće da Srbija nema interes da štiti svoja prirodna dobra i resurse još u fazi istraživanja, ako se ne prihvati ova dopuna koju mi predlažemo.
Naime, geološki nadzor po ovom predlogu zakona koji mora da imenuje investitor, uglavnom će štititi interese investitora, što je normalno i očekivano, jer štiti interese onoga koga plaća.
Mi smatramo da uključivanje Geo zavoda na ovakav način može da omogući upravo da štiti interese Republike Srbije, jer je on kao državna institucija na budžetu Republike i na pravi način štiti interese Republike Srbije.
Ovaj amandman je odbijen jer se kaže da je Zavod angažovan, odnosno radi samo primenjena geološka istraživanja koja vrše privredni subjekti i koji su nosioci istraživanja.
No, da ne komplikujemo stvari, jednostavno ste odbili naš amandman i smatramo da kontrola Republike Srbije u ovom slučaju isto tako nije na pravi način zastupljena. Hvala.

Samo želim da naglasim da je nama ovaj amandman odbijen, ali pod obrazloženjem da se ne prihvata, zbog toga što je prihvaćen amandman na član 20. stav 4. Predloga zakona koji su podneli narodni poslanici, naše kolege iz SVM, Balint Pastor i ostali poslanici, tako da ćemo prosto smatrati da je i naš amandman usvojen, a jedina opaska na amandman pod brojem 17 koji je usvojen, a odnosi se na finansiranje od strane Vojvodine, ja se samo pitam, odnosno poslanička grupa LSDV, sa kojim sredstvima će pokrajina to da finansira, s obzirom da je budžet za narednu godinu još smanjen, pa ne znam gde ćemo ta sredstva pronaći, ali hvala i za ovo.

U članu 160. stav 2. Predloga zakona, posle reči „razvoja“, dodaje se reč „geologije“.
Stav 6. menja se i glasi: „Kada se eksploatacija vrši na teritoriji AP sredstva ostvarena u skladu sa članom 159. ovog zakona, od naknade za iskorišćavanje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa u visini 20% je prihod Republike Srbije u visini od 40% prihod je budžeta lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija, a 40% je prihod AP“.
Što se tiče predloga za dopunu stava 2. podvlačimo da se radi o Predlogu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima a ne samo o rudarstvu. Bez razvijene geologije pitanje je vremena kada će nestati i rudarstvo.
Obzirom da svaka eksploatacija za sobom nosi i degradiranje eksploatisanih površina, kao i uništavanje putne infrastrukture, odnosno određeni stepen narušavanja uslova za život i standard stanovništva, primereno je da se raspodela vrši na predloženi način, jer su se sredstva ostvarena na osnovu naknade za korišćenjem mineralnih sirovina upravo namenjena unapređenju uslova života lokalne samouprave.
Tako da smo odredili i predložili amandmanom da 20% bude prihod Republike Srbije, 40% prihod lokalne samouprave i 40% prihod AP.
Imamo jedan primer za to, na primer naftna industrija u Hrvatskoj je unapredila svoje lokalne samouprave, vidi se da na tim mestima gde su izvorišta, gde se nafta iskopava, da su te lokalne samouprave, da su ti gradovi i ta sela jako razvijena, da se u te lokalne samouprave mladi ljudi koji su otišli na školovanje, možda u Zagreb ili neka veća mesta, vraćaju iz razloga što imaju gde da žive, imaju gde da rade, imaju uređena sela i uređene gradove, gde se vrši ta eksploatacija.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, želim da postavim pitanje ministru privrede u vezi sudbine „Vršačkih vinograda“.
Naime, tokom leta, u više navrata, u štampi se pisalo o sudbini „Vršačkih vinograda“ koje Vlada nije uvrstila u red privrednih subjekata od strateškog značaja, koja bi se zaštitila od prinudne naplate dugova, drugim rečima, država je „Vršačke vinograde“ pustila niz vodu.
Opština Vršac je u junu ove godine, sve su navodi iz medija, dostavila Agenciji za privatizaciju zaključak u kome se od agencije traži da prenese državni kapital na opštinu Vršac, s tim što bi država otpisala svoje potraživanje i da se opštini da godina dana da nađe strateškog partnera za „Vršačke vinograde“. Međutim, Agencija za privatizaciju, demantovala je tvrdnje da je opština Vršac tražila da joj država ustupi 72% kapitala „Vršačkih vinograda“ i da joj da rok od godinu dana da pronađe strateškog partnera. Tada je i rečeno, odnosno pisalo u štampi, da taj predlog nije naišao na podršku Agencije za privatizaciju.
U avgustu ove godine pojavila se opet vest da će, prema rešenju suda, Vrščani biti zaštićeni od prinudne naplate poverilaca u trajanju od mesec dana. Predstečajni postupak koji je pokrenut odlukom Privrednog suda u Pančevu će odblokirati račun i omogućiti nastavak već započete berbe grožđa jer, po rečima direktora „Vršačkih vinograda“, berbu su počeli, iako nisu znali da li će imati podršku nadležnih institucija i samo zahvaljujući odluci i razumevanju sudije u Pančevu da im produži život još mesec dana, uspeli su da oberu grožđe i ne dozvole da rod propadne.
Po okončanju berbe Vršački vinogradi bi trebali da odu u stečaj i da se posle određenog vremena kada se raščisti šta je čije prodaju kao pravno lice u stečaju. To se nametnulo kao jedino rešenje od kada ih je država izbacila iz programa zaštite od prinudne naplate poverilaca, iako je ona većinski vlasnik firme sa 72%.
Vršački vinogradi, opet sada početkom novembra, traže odlaganje stečaja kako bi opet pripremili plantaže za nastupajuću zimu, jer poljoprivredni radovi ne smeju da trpe zbog trenutne situacije. Privredni sud u Pančevu je 13. novembra imao zakazano ročište, upravo na temu rešavanja problema Vršačkih vinograda i trebalo je da odluče da li će Vršački vinogradi po drugi put, da li će im produžiti predstečajni postupak koji bi im garantovao zaštitu računa od prinudne naplate poverilaca ili će ih poslati u stečaj.
U „Novostima“ je direktor Nebojša Mišić, direktor vinograda rekao da bi za firmu najbolje bilo da se predstečajni postupak opet produži na još mesec dana, kako bi u tom periodu mogli da obezbede novac za pripremu vinograda za zimu. Što praktično znači da nekih dvestotinak zaposlenih brinu zapravo o ovako značajnom privrednom subjektu.
Drugim rečima, nastavlja se agonija ovog preduzeća i produžava se njegov život na po mesec dana, jer država ne smatra da je od strateškog značaja. Zato postavljam pitanje ministru privrede u ime građana Vršca i građana cele Vojvodine - zašto ovo preduzeće nije na listi preduzeća od strateškog značaja, kao što su 17 drugih preduzeća? I kakva je sudbina ovog preduzeća?
Samo da podsetim, po predlogu Ministarstva privrede na spisku 17 preduzeća čija privatizacija je odložena su Fabrike maziva Kruševac, Fabrika automobila Priboj, HIP Petrohemija, PKP korporacija, Resavica, „Jumko“, „Trajal korporacija“, „Galenika“, Politika a.d, „Ikar bus“, RTB Bor, Holding kablova Jagodina, Holding preduzeća „Prva Petoletka“ iz Trstenika i četiri njegova zavisna preduzeća, zatim „PTT – servoupravljači“, PTT tehnika i PTT zaptivke.
U čemu se ogleda strateški značaj ovih preduzeća, sem što zapošljavaju oko 22 hiljade radnika, a mnogi od njih daleko su veći dužnici od Vršačkih vinograda iako su u obrazloženju za njihovo stavljanje na ovu listu rečeno da postoje realne šanse da se oni revitalizuju u tom periodu od godinu dana.
Upada u oči, da nijedno poljoprivredno preduzeće sa teritorije Vojvodine nije na ovoj listi strateški značajnih preduzeća, kao da poljoprivreda nije strateški značajan sektor koji treba čuvati i spašavati za buduće naraštaje.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu pokazaće koje su prave namere Vlade kada je poljoprivreda u pitanju. Dakle, ponavljam postavljam pitanje ministru privrede da nam odgovori koja je sudbina Vršačkih vinograda. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice, mi smo za početak dali amandman na član koji se odnosi na definiciji i značenja izraza. Amandman se odnosi na tačku 22. gde se kaže da je složenica kao pojam kombinacija izraza navedenog u nazivu kategorije jakih alkoholnih pića ili geografske oznake jako alkoholnog pića od kojih potiče sav alkohol u jakom alkoholnom piću i naziva jednog ili više prehrambenih proizvoda osim prehrambenih proizvoda koji su korišćeni u proizvodnji tog jakog alkoholnog pića, odnosno prideva izvedenih iz tih naziva, itd.
Previše nejasno i mislimo da je naša intervencija na ovom amandmanu upravo u stilu da s obzirom da se ovde očigledno radi o prevodu koji po nama nije adekvatan i tu smo predlagali da se ova reč „od kojih potiče sav alkohol“ menja reč u „odakle“. Naime, amandman ima nameru da preciznije naznači kako sav alkohol u jakom alkoholnom piću potiče sa područja obuhvaćenog geografskom oznakom porekla.
U odgovoru koji smo dobili da amandman nije prihvaćen, navodi se da predlog zakona se odnosi na kombinaciju izraza navedenog u nazivu kategorije jakih alkoholnih pića, a ne odnosi se samo na obavezu da sav alkohol u jakom alkoholnom piću mora da potiče sa područja obuhvaćenog geografskom oznakom porekla. Moram da priznam da ni meni samoj nije jasno zašto nije samo sa jedne teritorije, jer mislimo i dalje da je u pitanju nezgrapan prevod, neadekvatan predlog sa engleskog s obzirom da se radi očigledno o pozivanju na direktive EU. Hvala lepo.

Poštovan i predsedavajući, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice, ovaj amandman je naime specifičan po tome pošto nam je odbijen iz formalnih razloga, ali se razlikuje tekst koji je odbila, koji ste vi kao ministarstvo odbili i tekst materijala koji smo dobili od službi jer smo mi dostavili ispravku pred zasedanje odbora, tako da vas molim da posebno razmotrite intervencije koje su ovde načinjene.
Naime, amandman se odnosi na poglavlje kategorije jakih alkoholnih pića u kome vi kažete da jaka alkoholna pića proizvedena u skladu sa ovim zakonom razvrstavaju se u kategorije date u prilogu pod nazivom „kategorija jakih alkoholnih pića“ koji je odštampan uz ovaj zakon i čini njegov sastavni deo.
Mi smo dali drugačiju definiciju ovog člana i smatramo da je ona podesnija. Naime, naveli smo da u članu 6. Predlog zakona stav 1. menjamo i glasi – jaka alkoholna pića proizvedena u skladu sa ovim zakonom razvrstavaju se u kategorije. Nakon stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi – kategorije jakih alkoholnih pića, tehničke definicije i zahtevi utvrđeni su u prilogu pod nazivom – kategorije jakih alkoholnih pića, koji je sastavni deo ovog zakona.
Zašto smo ovako intervenisali? Smatramo da je irelevantno da li je prilog odštampan ili ne, odnosno kako ste vi naveli u ovom predlogu člana, odnosno Predlogu zakona, te predlažemo amandman za koji smatramo da je u pravno-tehničkom smislu adekvatnije rešenje i koje daje bar neku sadržinu priloga kao razlog zašto prilog nije dat kroz normativni deo, odnosno tehničke definicije, posebni tehnički zahtevi i sl. Prosto smo ga tako formulisali i molim vas da još jednom razmotrite ovaj predlog sa ispravkom koji smo dali, jer kažem, razlog zbog koga ste vi odbili je kaže se – iz formalnih razloga, odbijen naš amandman. Nadam se da sam bila jasna. Hvala vam.

Ne želim da umanjim zadovoljstvo mojih kolega iz Nove stranke, ali u obrazloženju za ovaj amandman, koji smo dobili kao razlog za odbijanje, stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što je na isti način već prihvaćen amandman narodnih poslanika Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića.
Pošto je poslanička grupa LSV podnela osam amandmana, dva su prihvaćena, ja ću biti toliko slobodna da smatram da je i ovaj amandman prihvaćen, s obzirom da ste prihvatili identičan amandman kolega iz Nove stranke. Hvala.

Amandman koji smo mi dali u ovom članu, zapravo se radi o nekakvoj, hajde tako da kažem, gramatičkoj intervenciji koja nije prihvaćena. Evo, objasniću o čemu se radi.
Naime, u članu 30. stav 3. se kaže – za obavljanje poslova kontrole proizvodnje i kvaliteta Ministarstvo može da ovlasti sertifikaciono telo koje je registrovano u Registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom itd. Naš amandman je bila praktično intervencija u smislu da ne stoji - registrovano u registar, nego da se menja i da stoji - registrovano u registru.
Nažalost, naš amandman jednostavno je odbijen. Kaže se da se ne prihvata iz razloga što izraz – registrovano u registar je upotrebljen više puta u tekstu Predloga zakona imajući u vidu da jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa predviđaju obavezu da se izrazi, odnosno konstrukcije koje se upotrebljavaju više puta u određenom propisu moraju upotrebiti na isti način, a da se amandmanom predlaže izmena samo jednog člana Predloga zakona itd. Prosto, mislimo da je ovo pitanje padeža, a ne pitanje nekakvog drugog, neke druge intervencije i zato smatramo i ne razumemo zašto je iz tih razloga amandman odbijen.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na početku želim da naglasim moj lični stav, odnosno stav poslaničke grupe Lige Socijaldemokrata Vojvodine da bi, recimo, ovaj današnji Predlog zakona o izmeni Zakona o šumama trebalo razmatrati kada smo razmatrali Zakon o nacionalnim parkovima ili buduća izmena zakona, ako sam dobro razumela prošli put kada smo pre dve nedelje razmatrali Zakon o nacionalnim parkovima da se predviđa, odnosno očekuje izmena Zakona o zaštiti prirode. Mislim da je ovo izuzetno važno, da bi bilo dobro da su se ova tri zakona prosto u nekoj vrsti paketa zajedničke rasprave razmatrali i da bismo onda dobili, čini mi se, bolji dokument.
Opšti utisak je, a i ovde u vašoj diskusiji u kojoj ste rekli ko je sve učestvovao u javnoj raspravi itd, vidi se da je zapravo ovaj zakon unutarsektorski, imao je unutarsektorski pristup, tj. unutar sektora šumarstva. Ono što je dato u zakonu tiče se pretežno unapređenja kontrole nad radnjama u šumama i šumarstvu. U tome će doneti značajni napredak, što se svi manje-više i slažemo. Naime, doprineće boljoj kontroli i sankcionisanju nelegalne seče i trgovine šumskim proizvodima.
Međutim, u javnoj raspravi koja je bila održana, koliko sam videla sa sajta, u julu mesecu, vidim da je 15. jula bila održana u Nacionalnom parku „Fruška gora“ i kada sam se malo raspitala, vidim da nisu učestvovali predstavnici Zavoda za zaštitu prirode. Nije mi poznato ni da li su neki drugi predstavnici iz sektora zaštite životne sredine, odnosno pre svega zaštite prirode učestvovali u ovoj javnoj raspravi, što mislim da je manjkavost u ovome svemu. Mislim da je to izuzetno važno, jer će se tek u toku primene uočiti eventualne neusaglašenosti sa zahtevima zaštite prirode, odnosno onim elementima koji su dati u propisima koji ovu oblast uređuju.
Iako je, normalno, na sajtu bilo objavljeno i dostupno je bilo svima koji su bili zainteresovani, ali ja prosto želim da znam da li su predstavnici iz oblasti zaštite životne sredine bili pozvani da učestvuju aktivno u ovoj raspravi?
Druga stvar, odnosno ona na šta ja želim da fokusiram svoju raspravu, je upravo ono što se odnosi na razloge za donošenje ovog zakona o izmenama Zakona o šumama koji se navode u obrazloženju, a to je, možete da pretpostavite, vezano za nadležnosti AP Vojvodine. Naime, jedno od obrazloženja je, ponoviću, to smo već i čuli ali mislim da ne smeta to ponavljati više puta, da se odredbe zakona usklađuju sa odlukom Ustavnog suda od 13. jula 2012. godine, a u vezi su sa nadležnostima AP Vojvodine u oblasti šumarstva, kojom se kao neustavna proglašava odredba člana 18. tačka 1. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine iz 2009. godine, da AP Vojvodina uređuje šumarstvo na teritoriji Pokrajine i obezbeđuje ostvarivanje javnog interesa u ovoj oblasti. Malo pre smo u obrazlaganju ministarke čuli da je ovo upravo oduzeto, da bi Republika Srbija ostvarivala javni interes, kao da AP do sada nije ostvarivala na svojoj teritoriji javni interes.
Dakle, ako se analiziraju članovi zakona kojim se vide ove nadležnosti koje ukidaju, dobija se jedan sledeći niz, pa ću ja proći kroz taj niz članova. Naime, u članu 4, kojim je dopunjen član 10. stav 2. Zakona o šumama, propisano je da pored šuma, propisano je da se promena namene šumskog zemljišta iz člana 10. vrši uz saglasnosti Ministarstva i ukinuta je saglasnost pokrajinskog organa nadležnog za poslove šumarstva, opet u skladu ovom ustavnom odlukom. Zatim, članom 12. menja se i dopunjuje član 19. Zakona o šumama. To je taj član koji se odnosi na program razvoja šumarstva za celu teritoriju Republike Srbije, kao najviši planski dokument, program razvoja šumarstva na teritoriji AP se ukida opet zbog, kažem, Odluke Ustavnog suda o nadležnosti AP u oblasti šumarstva.
Međutim, ovde je još jedna druga interesantna novina u ovom članu, propisano je da navedeni program, kao krovni dokument, donosi Vlada umesto Narodne skupštine, a da ministarstvo podnosi Vlade svake pete godine izveštaj o sprovođenju programa razvoja šumarstva, što drugačije znači da mi sada kada donesemo ovaj zakon, to će biti naš praktično poslednji susret sa programom razvoja šumarstva, jer će ga ubuduće donositi Vlada i ministarstvo će podnositi izveštaj Vladi, a mi ćemo imati dodira sa ovom temom samo kada se budu donosili eventualno novi zakoni ili izmene postojećeg zakona, što mislim da nije dobro.
Član 14. - propisuje se nova sadržina plana razvoja šumskog područja i tu se ukidaju ovlašćenja AP, tj. ukida se pravo AP da donosi plan razvoja šuma na području AP, opet zbog navedenih razloga, da je to proglašeno protivustavnom odlukom.
Tek kod narednih članova pokrajina, tako mogu da kažem, dobija mogućnost da odlučuje, tj. moglo bi se reći da postoje punoletna, ali ne baš potpuno. Naime, u članu 17. propisuje se postupak donošenja osnova, šumskih osnova, da pokrajinski organ nadležan za poslove šumarstva može da donese program gazdovanja, ali uz saglasnost ministarstva, čime se obezbeđuje sprovođenje opet one odluke Ustavnog suda. Znači, od ovog momenta Ustavni sud nam je omogućio, ali uz nadzor ili tako da kažem uz tutora, da možemo da odlučujemo kada su šume u pitanju.
Članom 28. vrše se izmene u članu 42. koji propisuje obaveze zaštite šuma i ovde se kaže da sopstvenici i korisnici su šuma su dužni da postupaju po preporukama naučno-istraživačke institucije koja vrši izveštajno-dijagnozne prognoze, a to smo čuli da je prešlo u potpunu nadležnost Republike Srbije, ali sada mogu podnose izveštaje nadležnom pokrajinskom organu. Znači, nadležni pokrajinski organ može da dobije izveštaj, isitna, ne odlučuje o nekim drugim stvarima, ali može da dobije izveštaj, makar da imaju informaciju šta je to naučna institucija koju je angažovala Republika, našla, odnosno njen izveštaj.
Članom 30. dopunjuje se član 44. u vezi vršenja izveštajno-dijagnozno-prognoznih poslova u zaštiti šuma od biljnih bolesti i štetočina, na način da ove poslove obezbeđuje, čuli smo, to je već i ministarka rekla, ali ponoviću, obezbeđuje Republika Srbija na celoj teritoriji, a briše se ovlašćenje autonomne pokrajine. I u obrazloženju se kaže da su, to želim da naglasim, da su prihvaćene primedbe koje se odnose na finansiranje određenih poslova iz budžeta AP Vojvodine, s obzirom da je u postupku usaglašavanja Predloga zakona sa odlukom Ustavnog suda.
Mislim da deo nadležnosti, znači, ukinut je i prenet na Republiku Srbiju. Znači, davanje nadležnosti na parče, bojim se da će teško u praksi dati dobre rezultate i ja sama prosto nisam uspela da shvatim koliko je to sad novaca, šta se to sve oduzima, šta se to sve daje, na koji način će se to puniti, koristiti, gde su takse, gde su naknade, ja prosto se u tome, moram priznati, nisam snašla i jednostavno, očekujem da će to praksa pokazati kako će to zapravo u budućnosti funkcionisati.
Sledeće u mom izlaganju želim da se osvrnem na to kakvo je stanje, neke stvari, odnosno neke procente i podatke smo čuli, ali ja pre svega želim da prvo o nekim globalnim stvarima želim nešto da kažem, jer dolazim iz sveta zaštite životne sredine.
Nažalost, mi se važnosti šuma obično setimo kada se obeležavaju značajni datumi, kao što je Svetski dan šuma 21. mart ili kao što je Svetski dan zaštite životne sredine 5. jun, onda se priređuju razne priredbe, izvode se deca iz škole itd, to se pojavi u medijima i tada se mogu čuti fraze kako je cilj obeležavanja Dana šuma podizanje svesti građana o značaju šuma i unapređenje održivog gazdovanja šumama. Jedna floskula koja se u obrazloženju ovog predloga izmena Zakona o šumama upravo kao najveći argument navodi se bolje gazdovanje šumama.
Neke opšte činjenice su da se površine pod šumama u svetu ubrzano smanjuju. Tome doprinosi i proces globalnog zagrevanja planete. Kažu prema podacima UN da su se poslednjih 15 godina šumske površine u svetu smanjile za više od trostruke površine Nemačke. Po obimu i ulozi u životnoj sredini, šume imaju veliki značaj, to smo i sada mogli čuti, jer one su stabilizator klime, glavni su regulator kiseonika i ugljendioksida u vazduhu, učestvuju u prečišćavanju zagađenog vazduha. Zbog toga su i stekle epitet pluća biosfere.
Šume u najvećoj meri utiču na prečišćavanje vazduha od prašine i drugih čestica koje dospevaju u atmosferu, imaju hidrološku i vodozaštitnu funkciju, značajnu ulogu u sprečavanju poplava. Šume sprečavaju eroziju. Imali smo prilike, nažalost, da se uverimo na licu mesta šta to znači kad ignorišemo ulogu šuma u zaštiti od erozija i kada se gradi potpuno bez kontrole. I kod velikih kiša dogodi se ono što se, nažalost, u Srbiji dogodilo. Znači, sprečava pojavu klizišta i zabarivanje zemljišta, a naročito sprečava eolsku eroziju, nešto što je posebno važno kada je u pitanju Vojvodina.
To su činjenice koje vi možete da pročitate ili na internetu ili u bilo kom udžbeniku. Ali, ono što je karakteristika našeg područja, a tu ću se pre svega osvrnuti na stanje u Vojvodini, naime, prema podacima Svetske banke za period od 2012. do 2015. godine, najmanje šume u regiji imaju Srbija i Albanija. Taj podatak sam iznela i kada je bila rasprava o nacionalnim parkovima. U Srbiji, čuli smo, šume prekrivaju prosečno oko 30%. Prosek je čudo. Vojvodina ima negde oko 6,8 do 7%, barata se tim podatkom, a uža Srbija preko 30%, BiH, kao poređenje, ima oko 43%, iako se kaže da je tamo veoma prisutna nekontrolisana seča, ali da i dalje imaju pristojnu pošumljenost. Zatim, Crna Gora, u kojoj je oko 40% pošumljenosti, Makedonija nešto ispod 40%, Hrvatska blizu 35% i od zemalja šire regije Balkana ili od bivših republika Jugoslavije, najbogatija u zelenom blagu je Slovenija, koja ima preko 60% pošumljenost. Da ponovim ono što sam i pre dve nedelje rekla, da zato sigurno u Sloveniji nemaju alergije respiratornih organa i nemaju prašinu u vazduhu.
Da se vratim samo na uže područje Vojvodine, rekla sam već, negde oko 6,8, to je neki podatak koji se pojavljuje u zvaničnim dokumentima. Evo, sad čujemo da će se praviti inventura. Mislim da je puno toga do sada već i napravljeno, ali ako je dobijen neki projekat koji će da snimi stanje, da jedanput konačno imamo presek i da ne baratamo sa proizvoljnim podacima. Samo se onda pitam kakve smo podatke Svetskoj banci dali ako nemamo inventuru, ali dobro, neću sada o tome.
U Vojvodini je poseban problem raspored šuma, jer je ona skoncentrisana na šest površina, oko 90% i tog malog procenta ukupne pošumljenosti je skoncentrisano na 90% površine Vojvodine. To su Fruška Gora, Posavina, Deliblatska peščara, Vršački Breg, Subotička peščara i uski pojas uz Dunav i Tisu.
Uvažavajući sve funkcije koje imaju šume, stanje pošumljenosti u Vojvodini je, moglo bi se reći, zabrinjavajuće. Planirano povećanje pošumljenosti na osnovu nekih dokumenata koje sam imala prilike da vidim je negde oko 12% i za to je potrebno osnivanje oko 100.000 hektara novih različitih oblika šume i zaštitnog zelenila. Kada kažem zaštitno zelenilo, tu bih se zaustavila i mislim da je veoma važno podizanje upravo zaštitnih zelenih pojaseva, pre svega vetrozaštitnih pojaseva uz puteve, koji su zaštitnici od smetova, zaštita od bočnog udara vetra, a Vojvodina inače ima problem sa periodima sa jakim vetrovima, leti sprečavaju pregrevanje asfalta. To je sve svrha tih zaštitnih pojaseva.
Nažalost, uz autoput Beograd-Subotica još uvek nisu zasađene sadnice vetrozaštitnih pojaseva, iako je, ako se sećate, u februaru mesecu 2014. godine, tačnije 5. februara, premijer učestvovao u spašavanju dece i smetova kod Feketića i tada je bilo rečeno da će se pod hitno krenuti u podizanje vetrozaštitnih pojaseva. Sem nekih 15-ak zakržljalih tuja u jednom delu koje smo videli, verovatno je sam vlasnik samoinicijativno zasadio, ništa drugo od nekog organizovanog, planskog zasađivanja nema, bar se ne vidi na terenu.
Po Zakonu o javnim putevima, želela bih da se zaustavim na tome koja će tu biti nadležnost. Po Zakonu o javnim putevima, to je obaveza „Puteva Srbije“. Pokrajina nema nadležnost nad putevima, odmah da razjasnimo, imaju opštine i imaju „Putevi Srbije“, zavisno od kategorije. Znači, „Putevi Srbije“, kada je u pitanju autoput, svoju zakonsku obavezu da održavaju zeleni pojas, koja njima piše u njihovom Zakonu o javnim putevima, realizuje samo košenjem trave. Jutros kada sam dolazila vidim samo da kose travu, niko nigde nikakva stabla ne sadi.
Masovna je pojava da se uz puteve uklanja čak i žbunje i nisko rastinje i da se parcele, to je bar ono prisutno u Vojvodini, obrađuje do samog asfalta, ako se zna da Vojvodina ima negde oko 80% obradivih površina i velike su table uz puteve, onda se to jasno može videti. To, nažalost, rade i opštine i mesne zajednice i rade i sami vlasnici parcela, bez ikakvih sankcija. Treba samo preći u neku od susednih zemalja, da li u Mađarsku ili Hrvatsku, i videti kako je to u drugim zemljama, sada članicama EU, uređeno, kako imaju čitave pojaseve zaštitnih stabala. Nažalost, to kod nas još uvek nije prisutno.
Zatim, vetrozaštitni pojasevi su važni i uz obradive površine zbog erozije vetrom. Prema nekim podacima koje sam imala prilike da vidim iz Instituta za ratarstvo u Novom Sadu, u Vojvodini se godišnje vetrom odnese oko jedna tona zemlje po hektaru sa oranica. Nažalost, novi vlasnici su ukrupnjavanjem svojih parcela uništili i one pojaseve koji su ranije tu bili zasađeni, a uloga im je bila upravo da spreči eolsku eroziju.
Pošumljenost oko naselja i u samim naseljima je zabrinjavajuće mala. Ima opština u Vojvodini koje imaju pošumljenost ispod 1%. Veoma se lako seku stari drvoredi kao bolesni, svedoci smo toga i u gradovima, recimo u Novom Sadu, ili da se nestručno ošišaju krošnje, pa trebaju godine da prođu da se to stablo oporavi, a osnovna mu je svrha da stvori hlad, da spreči vetar da pravi štetu.
Ovim zakonom status šuma ima samo šuma veća od pet ari za koju je nadležan šumarski inspektor. Za sve druge manje zasade ili pojedinačna stabla nadležne su druge inspekcije, odnosno navodi se komunalna inspekcija. Bojim se, svedoci smo, da se vrlo lako građani odlučuju za seču, pogotovo sada u nestašici ogreva. Bojim se da će i toga biti. Nažalost, to smo imali 90-ih godina kada su i uz kanale i uz naselja posečena mnoga stabla.
Znači, dok se ne pozove pravi inspektor da spreči štetu, šteta može već da bude napravljena. Ako znamo da jednoj topoli treba otprilike 10 godina da dostigne punu krošnju, a da hrastu treba i 40 godina, onda se bojim da tu moramo mnogo preciznije definisati koji će inspektor u kojim situacijama biti nadležan, da bi građani znali kome da se obrate. Oni se najčešće obrate policiji, normalno, koja za to nije nadležna. Događa se da je bukvalno trka sa vremenom da se spreči nekakva bespravna seča.
Moj domen interesovanja je značaj šuma za postizanje čistijeg vazduha. Naime, ispitivanjem kvaliteta vazduha u pojedinim gradovima u Vojvodini pokazala su prekoračenja suspendovanih čestica, a to su, laički da objasnim, lebdeće čestice koje sadrže prašinu imaju sastojke izduvnih gasova, industrije i iz energetskih objekata. Upravo veća pošumljenost lišćarima pomogla bi da se ovo zagađenje smanji, a u letnjim mesecima da se smanji korišćenje klima uređaja, jer jedna krošnja može da zameni nekoliko klima uređaja.
Prema nekim procenama, odnosno podacima, za pošumljavanje neobraslog šumskog zemljišta i za unapređenje stanja postojećih šuma i očekivanog povećanja proizvodnje drveta, koja se i normalno očekuje od šuma, u Vojvodini je potrebno uložiti oko 110 miliona evra, ali mi sada ne vidimo iz kojih izvora bi Vojvodina uopšte u ovakvom odnosu snaga mogla da obezbedi ova sredstva.
Još nešto, na kraju, da napomenem da smo kao Republika potpisnici Razvojne agende UN, koja sadrži ciljeve održivog razvoja za naredni period, odnosno 2016-2030. godina, koju su usvojile 193 članice UN.
Tu ima 17 osnovnih ciljeva održivog razvoja i 169 podciljeva. U cilju pod rednim brojem 15. se kaže da će naša obaveza kao potpisnice, kao i svih drugih potpisnica, biti da se zaštiti, obnovi, promoviše održivi zemaljski eko-sistem, održivo upravljanje šumama, suprotstaviti se dezertifikaciji i zaustaviti i preokrenuti degradaciju zemljišta i zaustaviti gubitak biodiverziteta. To je tačna definicija koja u ovom dokumentu stoji.
Mi smo od septembra meseca u obavezi da uskladimo svoju razvojnu politiku sa ovim usvojen činjenicama i da definišemo model finansiranja. To je ono što je uvek kamen spoticanja kod nas – kako će se i iz kojih sredstava finansirati?
Koristim priliku da pitam – kada će se usvoji Zeleni fond, jer vi ste ga najavili još za septembar mesec, ali se sada on više ne spominje? Dakle, ako svi ne krenemo i ne okrenemo se ka zaštiti šuma i njihovoj pravoj ulozi, teško da ćemo nešto postići, sem ovakvih periodičnih izveštaja da se slabo šta postiglo. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege iz Ministarstva, želim da podržim u ime poslaničke grupe LSV upravo ovaj amandman i instituciju konkursa kao mogućnost da se izaberu pravi kadrovi. Nažalost, nama stručni i mladi ljudi, ne samo mladi ljudi, odlaze iz zemlje, najviše ćemo to osetiti u zdravstvu i ne možemo sebi da dozvolimo luksuz da se može baviti svako svačim. Ta priča podesni kadrovi, to smo već videli i to je nešto što je zapravo samo šteta.
Instituciju konkursa, ne samo u ovoj oblasti već u bilo kojoj drugoj treba podržati i da se dobiju najkvalitetniji kadrovi jer će nam sva mladost otići. Prema nekim anketama, nekih 80% mlađih od 35 godina koji su anketirani su izjavili da žele da napuste zemlju. Ko će nam sutra zaraditi penzije. Zato nam treba struka i znanje i zato podržavam ovaj amandman.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospodo iz ministarstva, poštovane kolege i koleginice, ovaj član 20. na koji smo mi podneli amandman, odnosi se na davanje saglasnosti. Naime, on kaže – zaštite unapređenje flore, faune posebno lovne i ribolovne i vegetacije šuma i voda, planiranje i korišćenje prirodnih resursa i prostora, uređivanje građevinskog i poljoprivrednog zemljišta u nacionalnom parku sprovodi se prema posebnim planovima, programima, osnovama i projektima u skladu sa ovim i drugim posebnim zakonom kao i planom upravljanja.
Članom je predviđeno da na ovaj akt na području nacionalnog parka saglasnost daje ministarstvo. Naš amandman koji smo predložili je tražio da se doda da za područje nacionalnog parka koji se nalazi na teritoriji AP Vojvodine, odnosno autonomne pokrajine, pardon, ministarstvo daje saglasnost uz prethodno pribavljena mišljenja nadležnog pokrajinskog organa.
Smatrali smo da je, s obzirom da se nalazi na području AP Vojvodine i dokle god postoje nekakve prenete nadležnosti, pogotovo kada je inspekcija u pitanju, i neke druge, odnosno kada postoji Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine da je logično da se dobije i mišljenje nadležnog pokrajinskog organa, pogotovo ako uzmemo u obzir da je pokrajina, recimo, finansirala master plan za Nacionalni park Fruška Gora, gde je cilj bio da se zaštite prirodne vrednosti, ekološka održivost, razvoj šumarstva, lovstva, ribarstva, pčelarstva, poljoprivrede čak i ekoturizma gde ovde se to malo spominje. A upravo je cilj bio da se kvalitetnim dokumentom, da se dobije osnov investitorima i opšte onima za investiranje u ovoj oblasti, daljem razvoju, normalno u cilju zaštite.
Mi smo dobili odgovor, kao odbijanje ovog amandmana da se amandman ne prihvata iz razloga što je donošenje navedenih akata regulisano drugim posebnim zakonom iz oblasti šumarstva, lovstva i drugo na osnovu kojih nadležni pokrajinski organi daju saglasnost u skladu sa posebnim zakonima. To je sada jedna šuma posebnih zakona i već danas u ovoj našoj raspravi se vidi da je neophodno ono što smo mi zastupali u načelnoj raspravi, da je bilo potrebno doneti posebne zakone za svaki nacionalni park sa jasno definisanim i čak elementima planova, a ne da stalno tragate za drugim zakonima i drugim dokumentima koji mogu da pomognu da se razreši problem.
Znači, ovde se ja pitam kojim zakonima, kojim propisima vezano za oblast šumarstva, lovstva i tako dalje, jer je ovde prevashodni cilj zaštita nacionalnog parka, odnosno onih planova kojima je cilj zaštita. Bojim se da ne dođemo u situaciju da su kroz druge dokumente neke stvari dozvoljene, a u ovoj oblasti zaštite, recimo, ne bi bile dozvoljene, pa zbog toga mislim da ovako kako je sročen odgovor nije zapravo za nas odgovor i nije dobar.
Ponavljam, da smo dobili Predlog zakona zasebno za svaki nacionalni park bez obzira na izjavu u načelnoj raspravi, da bi to bilo dodatno administriranje, ponavljanje članova i tako dalje, mi bi sada u jednom dokumentu imali sve i za svaki nacionalni park bi imali praktično neku vrstu svetog pisma kroz koje bi bilo moguće štititi taj nacionalni park, a ovako se pruža mogućnost da različita tumačenja pa čak i zloupotrebe nekih odredaba. Hvala vam lepo.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pre svega uz rizik da neke stvari ponovim koje je već govorila ministarka ili koje je govorila moja prethodnica, odnosno koleginica iz SVM, želim prosto na početku neke definicije da izvučem. Ponoviće se neke, neke su nove. Očigledno da smo različite dokumente definicije koristili. Ja pokušavam upravo za gledaoce i za one koji o ovoj oblasti malo znaju da malo više možda približimo ovu temu.
Tako ću početi od toga da je nacionalni park oblast zemlje, često u vlasništvu države, većim delom zaštićen od ljudskog uticaja, što mislim da je svima jasno. Negde u dokumentima sam pronašla da je definicija nacionalnog parka koja je data od strane Međunarodne unije za očuvanje prirode iz 1969. godine, još, da nacionalni park predstavlja jedan ili više ekosistema, malo ili nikako izmenjen ljudskom delatnošću i nastanjivanjem u kome biljne i životinjske vrste geomorfološki elementi i biljna i životinjska staništa daju poseban naučno, obrazovni, rekreativni značaj ili u kome postoji prirodni pejzaž velike lepote.
Za nauku to su idealni prostori za proučavanje prirodnih zakona, procesa i odnosa na koje čovek ne utiče. Na tim područjima, ovo je veoma važno upravo iz sagledavanja onoga što ovaj zakon definiše, isključuje se svaka delatnost koja bi mogla degradirati izvorna svojstva žive i nežive prirode, što bi značilo da su to kamenolomi, vodoprivredni, energetski zahvati, lov, ribolov, eksploatacija šume itd.
Na Svetskom kongresu o nacionalnim parkovima još 1992. godine u Karakasu usvojena je preporuka da svaka država zaštiti najmanje 10% svoje teritorije, a u Srbiji je prema nekim podacima koje sam ja pronašla, a vi ste tu pa me možete ispraviti, zaštićeno negde oko 3% teritorije, što znači da bi to moralo da bude znatno više da bismo dostigli te nekakve svetske standarde.
Čuli smo malopre od koleginice, ali ja ću ponoviti, nacionalni parkovi se mogu svrstati u dva tipa, u američki i evropski. Kažu – američki tim je formiran za turizam i rekreaciju, a evropski ima odlike rezervata gde se živi svet razvija i živi potpuno slobodno, a samo je zaštićen od svakog ljudskog uticaja.
Dakle, kakvo je stanje kod nas? Čuli smo i ponoviću, imamo pet nacionalnih parkova koji odgovaraju evropskom tipu, ali mi smo to po svom običaju modelirali, odnosno odgovaramo delu rezervata, ali se u njima nažalost intenzivno razvija turizam, grade se i objekti preko dozvoljenih kapaciteta, to smo u praksi svedoci, imamo isto problem sa stihijskom radnjom zbog čega se javlja problem i otpadnih voda i otpada u pojedinim nacionalnim parkovima, seče se šuma, da li planski ili divlje, i toga ima, dolazi do erozije i ugrožavanja upravo onoga što ih čini nacionalnim parkovima, što bi mi prostim jezikom rekli – netaknute prirode.
Republika Srbija je svojim Ustavom iz 2006. godine, u članu 97. definisala obavezu da uređuje i obezbeđuje, između ostalog, održivi razvoj, zaštitu i unapređenje biljnog i životinjskog sveta, pa je tako Zakonom o zaštiti prirode, iz 2009. godine, definisana zaštita svih kategorija prirodnih dobara, pa i kategorija nacionalni parkovi, za koju se predviđa usvajanje posebnog zakona o nacionalnim parkovima.
Zakon o nacionalnim parkovima iz 1993. godine je stupanjem na snagu ovog Zakona o zaštiti prirode stavljen van snage i mi danas raspravljamo o usvajanju novog zakona o nacionalnim parkovima, u skladu sa onim Zakonom o zaštiti prirode iz 2009. godine. Očigledno je da se dosta dugo pripremao, s obzirom da je još krajem 2011. godine najavljeno njegovo donošenje. Tada je, naime, najavljeno da će svaki od pet nacionalnih parkova Srbije dobiti poseban zakon koji će na bolji način regulisati granice, zaštitu, ulaganje i razvoj tih prirodnih dobara.
Svetska praksa je da svaki nacionalni park ima svoj zakon, jer svako područje ima svoje specifične zahteve u pogledu zaštite i treba da se razvija u skladu sa tim merama. Zašto se odustalo? Prosto, to želim i vas da pitam. Nešto smo čuli i na Odboru za zaštitu životne sredine, ali sada i zbog javnosti i zbog ostalih poslanika želim da čujemo to ponovo. Zašto se odustalo od posebnih zakona, već su svih ovih pet nacionalnih parkova stavljeni u jedan zakon?
Želim posebno da se osvrnem na Nacionalni park „Fruška gora“, koji je jedini na teritoriji Vojvodine i ujedno je najstariji, ovde smo čuli, nacionalni park u Srbiji, koji je proglašen još 1960. godine, a osnovni motiv za osnivanje ovog parka je bila zaštita prirodnih lepota, istorijskih spomenika, biljnog i životinjskog sveta i osobina zemljišta. Da napomenem da je još 1949. godine Vlada Narodne Republike Srbije osnovala organizaciju Narodno izletište „Fruška gora“, sa zadatkom - unapređivanje ovog kompleksa kao izletišta i odmarališta.
Želim da istaknem nekoliko karakteristika kada je u pitanju Nacionalni park „Fruška gora“, da se prostore na oko 26 hiljada hektara, od kojih je oko 19 hiljada hektara u državnoj svojini, a u privatnoj i drugim oblicima svojine je preko sedam hiljada hektara, od kojih je negde oko šest hiljada vraćeno crkvi.
Fruška gora je za nas velika planina i, iako smo u ravnici, najviši vrh joj je 539 metara. Ima ulogu relativno značajnog klimatskog modifikatora i najviše utiče na promenu temperaturnih i padavinskih prilika na samom planinskom području, ali i u neposrednoj okolini, što je od velikog značaja upravo za Novi Sad i za sve druge opštine koje se naslanjaju na Frušku goru, a to su pretežno opštine iz Srema.
Na Fruškoj gori postoji oko 180 izvora i 13 akumulacionih jezera i postoji nekoliko lokaliteta termo-mineralnih voda. Na njoj se nalazi oko 1500 biljnih vrsta, među kojima više od 40 ima status prirodnih retkosti Srbije i preko 200 vrsta ptica. Posebno treba naglasiti da je Fruška gora jedino mesto u Srbiji gde su aktivna gnezda orla krstaša, najugroženije vrste sa svetske crvene liste. Tu su i spomenici kulture, među kojima je 16 manastira sagrađenih od 15. do 18. veka. Dakle, to su sve vrednosti koje treba sačuvati i koje zapravo građane Vojvodine najviše i zanimaju.
Postavlja se pitanje - kako se gazdovalo ovim nacionalnim parkom? Nešto od tog istorijata smo čuli od moje koleginice i drago mi je što i oni podržavaju neke stvari za koje se i mi zalažemo. Ovim područjem država upravlja kroz razne oblike organizovanja do danas. Naime, do 1991. godine Pokrajina Vojvodina imala je osnivačka prava, odnosno nadležnosti nad ovim nacionalnim parkom, kada joj je iz poznatih razloga, dolaskom Miloševića na vlast, oduzeta ova nadležnost, kao uostalom i drugi oblici autonomije u Pokrajini.
Zakonom o nacionalnim parkovima iz 1993. godine formirano je JP Nacionalni park „Fruška gora“, koje upravlja ovim nacionalnim parkom i dan danas. Na osnovu Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, iz 2009. godine, i Sporazumom o prenosu osnivačkih prava sa Republike na Pokrajinu, iz 2010. godine, ovo preduzeće je vraćeno Pokrajini, ali je odlukom Ustavnog suda Republike Srbije, u julu 2012. godine, ponovo oduzeto pravo osnivanja Pokrajini, što znači da je Pokrajini nadležnost nad Nacionalnim parkom „Fruška gora“ oduzimana dva puta. Ovim Predlogom zakona o nacionalnim parkovima nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo, to smo već čuli i od koleginice, što znači da je oduzet i inspekcijski nadzor u Nacionalnom parku „Fruška gora“, što je bila poverena nadležnost Pokrajine Vojvodine. Istina, u Zakonu o zaštiti prirode, u članu 119, koji je inače krovni zakon, kaže se da se AP Vojvodini poverava vršenje inspekcijskog nadzora nad primenom odredaba ovog zakona na zaštićena područja koja se nalaze na teritoriji AP, ali očigledno kako koji zakon dođe na usvajanje, to smo svedoci, oduzimaju se nadležnosti Vojvodini kao maloletnom i neodgovornom detetu.
Iako je na Odboru za zaštitu životne sredine rečeno da inspekcijski nadzor ostaje kao poverena nadležnost za sva zaštićena područja na teritoriji Pokrajine, pa tako i za Nacionalni park „Fruška gora“, u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode kao krovnom zakonu, smatramo da to mora biti navedeno u članu 25. Predloga ovog zakona koji je danas u raspravi, tj. Zakona o nacionalnim parkovima. U tom smislu mi smo podneli i amandman i očekujemo da će se to razmotriti i da će u zakonu to biti preciznije definisano, da ne bi bilo pogrešnih, odnosno proizvoljnih tumačenja kasnije u primeni u praksi.
Drugo važno pitanje je finansiranje nacionalnih parkova. U Predlogu zakona, ovom koji je pred nama, ne navodi se na koji način se finansiraju javna preduzeća koja upravljaju nacionalnim parkovima, samo se u obrazloženju navodi da nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije u odnosu na koja se već daju u razdelu 23 Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ali se navodi da su glavni prihodi za podmirivanje troškova upravljanja nacionalnog parka iz delatnosti samog javnog preduzeća i od naknada za korišćenje nacionalnog parka.
Istina, u Zakonu o zaštiti prirode navedeni su svi izvori finansiranja, pa se kaže da su to budžet Republike Srbije, AP, lokalne samouprave. Interesantno je da se navode i sredstva Fonda za zaštitu životne sredine, a poznato vam je da ste Fond ukinuli 2012. godine i sada je u najavi donošenje novog fonda koji će se, kako čujem, zvati zeleni fond. Ali, nažalost, izgubili smo tri godine.
Zatim, koriste se naknade za korišćenje zaštićenog područja, koriste se prihodi ostvareni u obavljanju delatnosti upravljanja zaštićenim područjem, zatim prihodi ostvareni za realizaciju programa, planova i projekata zaštite područja, donacije, pokloni i pomoći, kao i drugi izvori u skladu sa zakonom. Onda, kada se ode na sajt JP Nacionalni park „Fruška gora“, stoji da se finansira kroz obavljanje delatnosti šumarstvo, lovstvo, ribarstvo, iz budžeta Republike Srbije i AP Vojvodine, kroz učešće na konkursima i iz sredstava donacija i projektnih sredstava iz različitih fondova.
Opasno je kada u osnovnoj delatnosti stoji da je to šumarstvo, lovstvo i ribarstvo, a znamo i videli smo već sa početka da su to po definiciji upravo delatnosti koje jedan nacionalni, odnosno onaj ko gazduje nacionalnim parkom ne bi trebalo da radi, da mu je zaštita zapravo prvi i osnovni cilj. Onda je meni kao običnom građaninu jasno zašto se JP Nacionalni park oslanja na osnovu delatnost, a to je, recimo, seča šuma, lov, dozvola gradnje itd, a to nije zaštita kakva se sprovodi u drugim zemljama i kako ona treba da izgleda. Onda je jasno zašto ja, recimo, kao neko ko putuje često Fruškom gorom, vidim kamione koji izvlače trupce i pominju se često nekakve sanitarne seče, a o bespravnoj seči da i ne govorim.
Inače, moram da napomenem, Vojvodina je najmanje pošumljena regija u Evropi, ima negde oko 6% površine pod šumom. Da nema Fruške gore, taj prosek bi bio još manji. To bi za sve nas koji se ovim temama bavimo, i uopšte za ljude u vlasti, trebalo da bude upaljeno crveno svetlo za uzbunu da se prioritet mora dati zaštiti postojećih šuma i pošumljavanju novih površina.
Kao poređenje, u regiji najmanje šuma upravo imaju Srbija i Albanija, i to prosečno Srbija 32%, a mi u Vojvodini bi bili sretni kada bi dostigli evropski minimum od 14%. Od zemalja šire regije Balkana, najbogatija zelenim blagom, kako to u medijima piše, jeste Slovenija u kojoj je pošumljeno preko 60% šume. Zato tamo nemaju prašine i pretpostavljam da zato tamo ljudi nemaju problem sa disajnim organima, za razliku od građana i pogotovo dece u Vojvodini.
Osvrnuću se na klimatske, to je prosto, ne samo popularna tema, nego nešto što je od izuzetnog značaja. Klimatske promene dovode do dugih sušnih perioda sa visokim temperaturama kao što smo imali ovog leta i zato očuvanje šuma pogotovu u nacionalnim parkovima mora biti prioritet svih nivoa vlasti. Betonski pločnici, zgrade u gradovima leti dodatno zagrevaju gradove. Materijali poput asfalta i betona upijaju vrućinu sunca i emituju u svoju okolinu. Zbog toga je temperatura na gradskim ulicama, to je već poznata činjenica, nekoliko stepeni više nego iznad urbane zone. Više zelenih površina, stabala, parkova, znači, i manje pregrevanja, biljke upijaju vodu i potom vraćaju nazad u atmosferu, a to snižava okolnu temperaturu. Eto jednostavnog načina da i smanjimo potrošnju energije i da ne zagađujemo životnu sredinu upravo ako podignemo nivo pošumljenosti.
Još nešto vezano, kada je u pitanju Nacionalni park Fruška Gora, to je problem regionalnog puta koji prolazi kroz nacionalni park kojim se odvija teški saobraćaj, stvara se buka, izduvni gasovi koji zagađuju vazduh, a to ne sme sve da postoji u nacionalnom parku. U predlogu zakona, u članu 17. predviđa se mogućnost da upravljač može ograničiti ili promeniti režim saobraćaja ako se ugrožava ili nanosi veća šteta nacionalnom parku. Ovaj put koji prolazi kroz Frušku Goru evidentno je ugrožava što su potvrdile i analize vazduha koje su rađene pre nekoliko godina na Iriškom vencu. Takođe, česte su pojave odrona, jer „Putevi Srbije“ koji gazduju, odnosno upravljaju ovim putem nisu podigli zaštitne potporne zidove uz put, pa se pri većim kišama na put sruče čak i stabla iz zemlje i onda samo imate saobraćajni znak, odnosno znak koji upozorava da pripazite, a zapravo ne možete da učinite ništa. Znači, preplitanje nadležnosti jednih i drugih mora da bude sinhronizovano, odnosno mora aktivnost da bude takva da ne ugrožava šumu, a pre svega da ne ugrožava živote građana.
Jasno je da se ova odredba o mogućnosti da upravljač zabrani ili preusmeri saobraćaj u praksi neće koristiti jer bi došlo do poremećaja saobraćaja, jer to je žila kucavica koja je prema Bosni i autoputu, a tada zaštita normalno po pravilu nema prioritet i nažalost to je realnost kod nas. Zato je neophodno izmestiti ovaj put iz Nacionalnog parka i izgraditi tunel kroz Frušku Goru čime bi konačno prodisala punim plućima. Videli smo postavljanje kamena temeljca za „Beograd na vodi“ pre nekoliko dana, mi želimo da vidimo postavljanje kamena temeljca za izgradnju tunela kroz Frušku Goru i obilaznice oko Iriga. Nažalost, pokrajina za to nema ni nadležnosti, ni novac, pa mora da čeka da dođe na red za ovaj put ako ikada i dođe.
Mi smo predložili amandmane na ovaj zakon kako bi bio jasniji i lakši za primenu, iako smatramo da je za svaki nacionalni park trebalo doneti poseban zakon što upravo pokazuje primer Nacionalnog parka Fruška gora i u danu za glasanje LSV će glasati u zavisnosti od toga da li će biti prihvaćeni neki od naših amandmana.
Drugo, samo momenat, to je Protokol o sprečavanju zagađenja voda prouzrokovanog plovidbom. Ovaj protokol je drugi dokument koji želim da komentarišem, a ovaj protokol je uz okvirni sporazum o slivu reke Save. Pozdravljam, pre svega, potpisivanje ovakvog protokola jer je bilo krajnje vreme da se ovakve stvari urede. Naime, o čemu se radi.
Ovim protokolom se predviđa da mi kao jedna od četiri potpisnice obezbedimo prihvat otpada i otpadnih voda sa plovila na određenim punktovima kroz Srbiju gde će se postaviti prihvatne stanice. Takođe se obavezujemo da ćemo sprovoditi praćenje kvaliteta reke Save u lučkim oblastima i inspekcijske mere kako bi se uverili u poštovanje svih uputstava i zahteva za sprečavanje zagađenja prouzrokovanog plovilima. Obavezujemo se da ćemo sarađivati preko Savske komisije u cilju sprečavanja zagađenja voda prouzrokovanog plovidbom brodova i uspostaviti međusobni informacioni sistem između potpisnica. I to je sve razlog da pozdravimo uspostavljanje ovakvog jednog protokola kako bi uredili odnose između nas koji smo potpisnici, a to je četiri zemlje u regionu.
Ali, moramo znati da se od nas očekuju i da ovakav protokol poštujemo. Mi nemamo sistem za tretman otpadnih voda dovoljno. Čuli smo na Odboru da će se punktovi uspostaviti u Šapcu i u Sremskoj Mitrovici. Nijedan od ova dva grada nema sistem za tretman otpadnih voda. Pitanje upravljanja otpada, odnosno preuzimanja otpada isto tako. Znači, nemamo ni dovoljno uređenih deponija, a posebna stavka je moritoring voda koji smo ovim protokolom u obavezi kontinuirano da obavljamo. Nažalost, najčešće kada se traže sredstva za uspostavljanje moritoringa onda tih sredstava nema i to obično ne bude prioritet i po pravilu onda nemamo dovoljno podataka i nemamo, odnosno za ono za šta tražimo. Prema tome, to bi moralo da se promeni. Ovaj protokol zahteva i finansijska sredstva i angažovanje nadležnih institucija da se obezbede uslovi koji su potrebni za njegovo sprovođenje. Hvala vam lepo.