Izvinjavam se. Nismo se razumeli. Ta deonica od 150 metara je jedino i urađeno, a sve drugo ostalo je samo krpljeno. Pojavio se jedan novi odron, ali ne znam kakva će njegova sudbina dalje biti. On je prema Novom Sadu, na deonici od Iriškog venca prema Novom Sadu. Ovaj o kome sam govorila, o tih 150 metara, to je urađeno korektno i na pravi način, ali hoću da kažem jedino taj deo, a sve ostalo je krpljenje tog puta.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje na inicijativu opštine Beočin, a radi se o uvođenju komunalnih naknada.
Naime, većina zakona koje je Skupština Republike Srbije usvojila zadnjih godina donela je nove nadležnosti jedinicama lokalne samouprave, što je sa jedne strane za poštovanje, jer bi se moglo podvesti pod princip decentralizacije vlasti.
U poveravanju poslova se nije vodilo računa o sredstvima koja su neophodna za obavljanje prenetih nadležnosti. U većini slučajeva, nažalost, imamo i činjenicu da nisu doneti ni podzakonski akti, tako da se može govoriti o svojevrsnoj paralizi sprovođenja zakonske regulative kada su u pitanju lokalne samouprave, pa je tako bezmalo u svim oblasti.
Ali, ja u ovom slučaju želim da se fokusiram samo na ovu oblast koja se odnosi na komunalne naknade, jer tu je kao jedan od izrazitih primera gde se zakonom ukida jedna vrsta prihoda lokalne samouprave, drugim zakonom određuje novi prihod i zbog, nažalost, nedonošenja podzakonskih akata onemogućava se lokalna samouprava da ostvari svoje zakonske obaveze.
Podsetiću da je Zakonom o komunalnim delatnostima određeno 14 delatnosti kao komunalne obaveze lokalnih samouprava i kada se pogleda spisak, jasno je da su to delatnosti od najvećeg značaja za ostvarivanje životnih potreba stanovništva. Želim i da ih pročitam, da i građani i narodni poslanici znaju o kojim se tu obavezama radi.
Kao prvo, tu je snabdevanje vodom za piće. Drugo, prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda. Zatim, proizvodnja i distribucija toplotne energije. Četvrto, upravljanje komunalnim otpadom, rak-ranom Srbije, nažalost. Peto, gradski i prigradski prevoz putnika. Šesto, upravljanje grobljima i pogrebne usluge. Sedmo, upravljanje javnim parkiralištima. Osmo, obezbeđivanje javnog osvetljenja. Deveto, upravljanje pijacama. Deseto, održavanje ulica i puteva na nivou opština. Zatim, održavanje čistoće na površinama javne namene. Sledeće, održavanje javnih zelenih površina. Dalje, dimničarske usluge i delatnost zoo-higijene. Nije na odmet da podsetim na ove obaveze.
Drugim rečima, jedinica lokalne samouprave je dužna da stvori uslove i obezbedi kvalitet, obim, dostupnost i kontinuitet u pružanju svih ovih usluga koje sam navela.
Postavlja se pitanje održivosti svih komunalnih sistema u lokalnim sredinama, baš zbog toga što one nemaju obezbeđene naknade, odnosno sredstva.
Što se tiče naknade, ono što se do sada koristilo na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, bilo je propisano da: „Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta plaća se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji“, „Službeni glasnik“ iz 2006. godine, dok se navedena naknada ne integriše u porez na imovinu, a najkasnije do 13. 12. 2013. godine. Kao zamenu za ovaj prihod, jedinice lokalne samouprave ili kao način da se obezbede sredstva za razvijanje komunalne infrastrukture i obavljanje delatnosti od opšteg interesa, članom 45. Zakona o komunalnim delatnostima, daje se mogućnost, jer se propisuje komunalna naknada kao jedan od prihoda lokalne samouprave, predviđa se ovim zakonom da će se naplaćivati narednog dana od dana prestanka naplate naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Drugim rečima, ukidanjem jedne naknade, uvodi se nova naknada kao komunalna naknada, a najkasnije od 1. 1. 2014. godine. Mi smo u 2015. godini ovaj podzakonski akt, koji je trebalo da reguliše ove komunalne naknade, ja se izvinjavam predsedavajući ali ja skoro ne čujem ni samu sebe, postavlja se pitanje kada će doći do ove zamene, odnosno do uvođenja komunalne naknade, odnosno do donošenja ovih propisa i do normalne održivosti komunalnog sistema u lokalnim samoupravama? Drago mije što je ovde ministarka.
Mi tražimo odgovor od Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija, a mislim da bi bilo dobro i da Ministarstvo za lokalnu samoupravu bude isto tako jedan od onih koji će odgovoriti, kada će se doneti akt u skladu sa članom 27. Zakona o komunalnim delatnostima, kojim treba da se propiše ko su obveznici komunalne naknade, osnov za obračun ovih naknada, merila za obračun iznosa komunalnih naknada, najviše iznose za te komunalne naknade, ko će biti oslobođen od njihovog plaćanja i jednostavno da se utvrde iznosi koji će omogućiti lokalnim samoupravama da naplate ove svoje naknade. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka sa koleginicama i kolegama i poštovani narodni poslanici, želim prosto da se vratim na temu. Podržavam ovaj amandman i prosto želim da podsetim na nešto zbog čega je agencija i formirana, upravo da regulišemo stanje u životnoj sredini, da sprečimo zagađenje hemikalijama koje su u širokoj upotrebi i u domaćinstvima, pa između ostalih i biocidi na toj listi, a da podsetim, agencija je 2009. godine formirana ne našim sredstvima, radi se, naime, o sredstvima 1,7 miliona evra koje je uložila Švedska SIDA, 1,5 miliona evra je ušlo je iz IPA Fonda, a namena je bila za formiranje ove agencije, za obuku, opremanje i za opremanje laboratorija za proveru onih uzoraka koje inspekcija uzme na terenu.
Znači, osnovni je cilj bio da se ova oblast uredi i ja bih želela stvarno od sveg srca da to narodni poslanici shvate, da građani shvate. Nije bila ideja da se tamo neki partijski kadrovi zapošljavaju, jer kada bi tako razmišljali onda bi se ja pitala šta će nam Agencija za bezbednost saobraćaja kada nam se procenat stradalih na putevima povećava? Sada smo tu nedavno ojačali Agenciju za luke koja se isto tako finansira naknadama, a ukinuli smo ovo iz oblasti zaštite životne sredine.
Bojim se da je to jedno potpuno neshvatanje i zato želim i molim kolege da se vratimo na temu, a ne da pričamo o svojim mestima i prosto da se osvrnem, koristim to vreme, da se osvrnem na komentare mog kolege iz Novog Sada. U ovom momentu Novi Sad ima 1.005 deponija do pet kubnih metara zapremine i 31 veliku deponiju, a najkasnije reaguje, odnosno najlošija je u pogledu regionalne deponije. Prema tome, ne bih svoj grad uzimala kao uzorak ni u kom slučaju jer je najgore od sve dece. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, kolege iz ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 13. ovog zakona, a on se odnosi na izmenu člana 50. postojećeg zakona koji se opet odnosi na nadzor nad primenom ovog zakona i popisima donetim na osnovu njega gde se kaže da nadzor vrši ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, a inspekcijski nadzor vrše nadležno ministarstvo i još neka druga ministarstva.
U obrazloženju zašto je došlo do izmena ovog člana govori se naime o tome da su definisane tačno obaveze svih inspekcija. Ono na šta smo mi podneli amandman i zašta smo smatrali da je bitno precizirati, odnosi se naime na poslednji stav ovog člana gde se kaže da inspekcije iz stava 2. ovog člana međusobno sarađuju, odnosno međusobno se obaveštavaju o preduzetim merama, razmenjuju informacije, pružaju neposrednu pomoć i preduzimaju zajedničke mere i aktivnosti značajne za sprovođenje nadzora. Sada ono najznačajnije, a agenciji dostavljaju informacije i o rezultatima i nalazim izvršenih inspekcija.
Pošto je agencija ukinuta u predlogu izmena zakona taj deo je brisan. Mi smo smatrali, baš zbog toga da bi neko vršio objedinjavanje aktivnosti i rada ovih inspekcija, jer kažem razlog zašto je došlo do ovih izmena je upravo navedeno da nije bilo sinhronizacije i zbog toga što nisu bile tačno definisane obaveze inspekcija. Znači mi smo predložili u amandmanu da se umesto brisane rečenice „agenciji dostavljaju informacije“ dodat rečenica „a ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine dostavljaju sve informacije o rezultatima izvršenih inspekcija “ tj. predložili smo da radi toga da bi to bilo precizno definisano da se sve ono što je do sada radila agencija u smislu objedinjavanja informacija od inspektora sada vrši i ministarstvo, odnosno da se tačno zna da se odnosi na Ministarstvo životne sredine iako se ovde govori o inspekcijama iz četiri različite oblasti, znači, životna sredina, sanitarna inspekcija, veterinarska i tržišna.
To je bio razlog zašto smo predložili i mislimo da je to potpuno suvislo s obzirom da taj rad agencije koja je to sve objedinjavala sada se izgubio i ovo bi ostalo po nama nedorečeno. Hvala.

Samo kao nastavak, praktično prethodnog člana, pošto je u postojećem zakonu u članu 50a bilo definisano da ministarstva iz člana 50. stav 2. ovog zakona sporazumom obrazuju zajedničko telo radi obavljanja poslova inspekcijskog nadzora u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, u radu zajedničkog tela učestvuje agencija.
Pošto se opet kažem, kao posledica ukidanja agencije pojavljuje da je i dalje ostala obaveza ovakvog tela, smatrali smo opet iz istih razloga da ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine mora biti onaj ko će koordinirati rad ovog zajedničkog radnog tela. Nažalost, opet ponavljam, zbog po meni potpuno pogrešnog poteza ukidanja agencije kao stručne institucije. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarko sa kolegama, poštovani narodni poslanici, ovo je poslednji član, član 27. u kome mi predlažemo da umesto stupanja na snagu narednog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“, mi predlažemo da reč „osmog dana“ naime članom 151. Poslovnika Narodne skupštine, određeno je da ovlašćeni predlagač pri podnošenju predloga zakona daje i obrazloženje koje sadrži između ostalog razloge zbog kojih se predlaže da propis stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Pokušavajući da predstavi razloge ranijeg stupanja na snagu, predlagač izmena i dopuna Zakona o biocidnim proizvodima navodi, citiram – osnovni razlog zbog kog se predlaže da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ je potreba da se obezbedi kontinuitet u funkcionisanju sistema upravljanja biocidnim proizvodima, kao i zakonski okvir za promenu nadležnosti u ovoj oblasti.
Čuli smo već od prethodnog govornika, od kolege Karića da je već dve i po godine to nije na snazi, odnosno taj zakon je praktično ukinut, tako da ne vidimo razloge zašto se ne bi poštovala zakonska obaveza o stupanju na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Hvala.

Poštovana predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, poštovane koleginice i kolege iz Ministarstva poljoprivrede, poštovane kolege narodni poslanici, ponoviću već na početku ono što smo već i čuli, ali nije na odmete ponavljati da nam je danas evo na dnevnom redu izmena i dopuna Zakona o hemikalijama koji je donet 2009. godine, Zakona o izmenama i dopunama Zakona  biocidnim proizvodima koji je isto donet 2009. godine, i zakon o izmenama i dopunama  Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine donet 2004. godine kada je inače donet prvi set zakona iz oblasti životne sredine usklađivan i usklađen sa propisima EU.
Ono što je nekako zajedničko za ova tri zakona, odnosno razlozi za njihovo donošenje, su zapravo, za izmenu tih zakona, zapravo izmena ova dva prva zakona koja sam spomenula, zbog toga što je 2012. godine ukinuta Agencija, donet zakon o ukidanju Agencije koja je obavljala stručni posao za potrebe upravljanja hemikalijama i ovaj treći zakon koji se zapravo donosi zbog toga da bi se pomerio rok i da bi se opet prolongiralo nekakvo vreme za sprovođenje onoga što su obaveze iz ovog zakona, odnosno ono što je praksa pokazala da je neophodno.
U obrazloženju razloga za donošenje izmena Zakona o hemikalija i Zakona o biocidima se kaže da je cilj predloženih izmena zakona o hemikalijama pre svega uređenje osnova za naplatu taksi, za upravljanje hemikalijama koje sada postaju deo budžeta Republike Srbije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. S obzirom da kao što sam već rekla Agencija za hemikalije je ukinuta odlukom Vlade u septembru 2012. godine umesto naknada iz kojih se finansirao rad ove agencije uvode se takse koje su sada prihod budžeta Srbije.
Kaže se da se visina takse utvrđuje u tekućoj godini za narednu godinu primenom metodologije koju propisuje ministar finansija i ne može se povećavati tokom godine za tu godinu.
U obrazloženju za Predlog zakona se navodi da će projekcija očekivanih prihoda po osnovu plaćanja taksi zavisiti kako od visine takse koja će biti propisana, tako i od toga za koje upravne postupke će biti podnošeni zahtevi i u kom broju. Međutim, iznos ovih taksi u ovom trenutku nije moguće precizno navesti, jer će biti utvrđen, kao što sam rekla propisom.
U obrazloženju izmena Zakona o biocidnim proizvodima, navodi se da visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge i ne može se povećavati tokom godine.
Upada u oči da se u Predlogu izmena Zakona predviđa samo za upis hemikalija u registar plaćanja administrativne takse, a u svim drugim slučajevima plaća se taksa za koju se ne zna kolika će biti. U isto vreme, u obrazloženju se takođe navodi da se kao vid smanjenja s finansijskog opterećenja pravnih subjekata koji se bave proizvodnjom i prometom hemikalija, ukidanje plaćanja naknada za davanje stručne ocene i svojstvima i nameni određenih hemikalija. Znači, kao vid smanjenja finansijskog opterećenja, neće se naplaćivati ove procene.
Pomenuću samo član 20. Zakona o biocidima, znači onaj koji se sada menja, kojim je bilo predviđeno da se za proveru da li je tehnički dosije potpun i procena biocidnog proizvoda na osnovu tehničkog dosijea, plaća naknada, kako je sada postojala i što danas menjamo, brisanje stava 2. koji kaže da se - visina naknade određuje u zavisnosti od obima podataka za tehnički dosije, odnosno u zavisnosti od vrste aktivne supstance u biocidnom proizvodu, odnosno samog biocidnog proizvoda.
Samo ću da podsetim šta su biocidi kao supstance, prosto zbog gledalaca koji ovo prate, radi se dakle, da su biocidi supstance koji imaju negativno dejstvo na nepoželjne organizme, nazivaju se nepoljoprivredni pesticidi, imaju širok spektar primene, kao što je dezinfekcija, kao dezinfekciona sredstva, razni konzervansi, insekticidi, sredstva za zaštitu drveta itd. Koriste se u bolnicama, restoranima, mrtvačnicama, prostorijama gde se pere veš, u bazenima za kupanje, kupatilima, u preparatima za uništavanje pacova i insekata, itd.
Oni su u osnovi opasni i za njih je potrebno ispitati svojstvo da bi se znalo da li imaju štetno dejstvo na ljude i životnu sredinu, pre nego što se stave u promet. Ja pitam – gde je tu zaštita životne sredine i zaštita zdravlja građana ove zemlje?
Smatramo da je bilo veoma štetno ukidanje Agencije za hemikalije i ponoviću po ko zna koji put, ukidanje Fonda za životnu sredinu, koji je u isto to vreme ukinut. Želim upravo da se osvrnem na obrazloženje Zakona iz 2009. godine, kada je ovaj zakon donet i kada je osnovana, odnosno uspostavljena Agencija.
U ovom se obrazloženju kaže da je osnovni cilj donošenja tog zakona tada, uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na teritoriji Republike Srbije, osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja i životne sredine, kao i poboljšanje slobodnog prometa hemikalijama sa zemljama Evropske unije i drugim zemljama, osiguravajući konkurentnost privrede, što je veoma važno, složićete se, a podstičući razvoj bezbednijih alternativa.
Dakle, pravilno upravljanje hemikalijama je osnovni cilj donošenja tada zakona o hemikalijama, a jedan od instrumenata za ostvarivanje tog cilja bilo je osnivanje Agencije za hemikalije.
Kaže se tada u obrazloženju – na taj način rasteretilo bi se Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja od usko specijalizovanih i stručnih poslova, a stvorilo bi se specijalizovano telo koje bi ubuduće na stručniji i organizovaniji način sprovodilo obaveze iz ovog zakona, kao i druge obaveze koje se nameću u našem približavanju Evropskoj uniji.
Nadzor nad primenom zakona o hemikalijama ostao bi u nadležnosti Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, jer tada je životna sredina bila zajedno sa prostornim planiranjem, sada je sa poljoprivredom, ne znam sa kim će u narednom periodu biti. O tome ćemo valjda negde u nekom kasnijem periodu pričati, a delom se oslanja na tržišnu inspekciju, odnosno inspekciju jedinice lokalne samouprave.
Kaže se, da će formiranje agencije za hemikalije stvoriti uslove da ona kasnije preraste u centralizovanu agenciju koja bi se bavila bezbednosnim aspektima svih hemikalija koje se stavljaju na tržište, a koriste se u različite svrhe, pa bih samo podsetila da postoje hemikalije koje se koriste za opštu i profesionalnu upotrebu, biocidi, sredstva za zaštitu bilja, kozmetički proizvodi, deterdženti, a da se nadzor nad primenom propisa o pojedinim hemikalijama organizuje od strane različitih inspekcija. Danas smo već čuli koje su sve ovde inspekcije uključene.
Kaže se, takođe – uspostavljanjem ovakve agencije, primenilo bi se pravilo da se problemi najbolje rešavaju ako se stave pod isti krov.
Bez obzira na to što stoji u obrazloženju da ovakve agencije postoje u skoro svim novim zemljama Evropske unije, jer je to bio preporučeni, institucionalni model za nove zemlje, kao što je recimo u Sloveniji osnovan Ured za upravljanje hemikalijama. U Poljskoj postoji Biro za hemikalije, u Slovačkoj postoji Centar za supstance i preparate, u Švedskoj postoji Švedska agencija za hemikalije i drugo.
Novim propisima o integrisanom upravljanju uspostavlja se Evropska agencija za hemikalije u Helsinkiju. Takođe, u studiji švedske Agencije za hemikalije, koja je inače pripremljena za svrhu naše međusobne saradnje i obuka kadrova za rad u ovoj agenciji bila je finansirana od strane Švedske, preporučeno je formiranje ovakve agencije.
U obrazloženju je tada rečeno da su izvori finansiranja ove agencija bila bi sredstva od naknada, budžet i donacije.
Kaže, takođe da s obzirom da se za ovu vrstu delatnosti u državnoj administraciji potrebno vrlo stručno znanje, kao što su znanja iz regulatorne toksikologije i procene rizika, kao i činjenice da za ovom vrstom kadra u Evropskoj uniji postoji veoma velika potražnja zbog usvajanja novih propisa.
Nije dobro vezivati ove službenike, odnosno ovako visoko stručan kadar za državne službenike koji bi bili obučeni uz pomoć projekta međunarodne pomoći i kada bi se njihove plate podvele pod administrativno smanjenje, kako se to inače i radi sada kod nas. Onda bi to uticalo na njihov odliv.
Mi smo kada smo razmatrali na Odboru u načelnoj raspravi o ovim zakonima čuli da je došlo do određenog, ja sam to pitanje tada postavila, da je došlo do odlaska određenog broja specijalizovanog kadra koje je napustilo Ministarstvo i mi evo danas razmatramo uvođenje taksi koje neće biti više sredstva koja će se ulivati u agenciju, ili bi se davala nekim stručnim kadrovima, nego će biti deo budžeta Republike Srbije.
Mi ćemo ponovo pričati nažalost o potrebi jačanja kapaciteta za sprovođenje zakona u procesu približavanja Evropskoj uniji, a upravo na ovom primeru se vidi koliko se štete može napraviti donošenjem ovakve odluke o ukidanju Agencije, koja je imala upravo ulogu da započne uvođenje reda u oblasti upravljanja hemikalijama.
Samo kao poređenje, imamo primere gde kod nas agencije nisu ukinute pod izgovorom štednje ili prevelike administracije kao što je to inače i bilo u jednom periodu, prosto neka vrsta hajke protiv agencija.
Jedan od primera je recimo Agencija za upravljanje lukama, koja je ostala u Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, čiju smo dopunu upravo usvojili tu nepunih deset dana kako je od tada prošlo.
Njeno finansiranje je predviđeno iz naknada kao što je bilo finansiranje ove Agencije za hemikalije koja je ukinuta i zbog čega mi danas, uzgred budi rečeno raspravljamo o izmenama ova dva zakona.
U mom ličnom stavu radi se o jednom neshvatanju zaštite životne sredine i jednom prostom maćehinskom odnosu prema ovoj temi, a neprekidno slušamo kako je najteže i najskuplje Pglavlje 27. u procesu našeg približavanja Evropi, a to je poglavlje zaštite životne sredine.
Na osnovu nekih studija koje su urađene, to je negde procenjeno na 10,5 milijardi evra, koje će biti potrebno da ovu oblast uredimo, pa između ostalog i ovo što se odnosi na hemikalije.
Navodi se drugi bitan razlog za izmenu ovog zakona, je kaže – potreba da se razgraniče nadležnosti inspekcija za zaštitu životne sredine i drugih inspekcija koje, to su već moje kolege i pominjale.
Prema postojećem Zakonu, predviđeno je da ova ministarstva u kojima se nalaze inspekcije koje su navedene, da obrazuju zajedničko telo radi obavljanja inspekcijskog nadzora u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava.
Ali je, kaže se u obrazloženju dosadašnja praksa pokazala da je rad ovog tela bio neefikasan, jer kako se kažu nisu bile precizno navedene nadležnosti svakog resora.
U članu 50. ovog prethodnog zakona kada su agencije ukinute, navodi se da se agencijama dostavljaju informacija o rezultatima i nalazima izvršenih inspekcija i ona je zapravo vršila administrativne i stručne poslove za potrebe ovog tela, pa, ako grešim molim da to obrazložite ako to nisam dobro razumela.
Dakle, postavlja se pitanje, ono što mene zapravo zanima, da li je ovo telo bilo neefikasno pre ili posle ukidanja agencije? Smatramo da će ovako kako je i sada zamišljeno i sa preciznim obavezama svakog učesnika, odnosno svake inspekcije ovo telo i dalje biti neefikasno ako se ne definiše ko koordinira i prati njegov rad i sa tim u vezi poslanički klub LSV je i podneo amandmane.
Treći zakon koji se danas razmatra je zakon o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Kao što sam već i spomenula i kao što smo već čuli donet je 2004. godine i njime se uređuju vrste, aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola, nadležnosti za izdavanje tih dozvola, uslovi za izdavanje, sadržaj zahteva za izdržavanje, postupak izdavanja, nadzor, kazne i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja, i normalno uz ovaj zakon bile su donete i prateće uredbe i pravilnici.
U obrazloženju se kaže da je razlog za predlaganje izmena i dopuna ovog zakona obezbeđivanje usklađenosti određenih zakonodavno pravnih rešenja sa primenom u praksi, a u cilju sprečavanja i kontrole zagađenja životne sredine. Praksa je pokazala da je neophodno predložiti određene izmene ovog zakona.
Naime, prema pravilnicima, postojeća postrojenja su na osnovu člana 34. Zakona o integrisanim dozvolama bili u obavezi da pribave dozvolu do 2015. godine, a predlog ovih izmena je upravo da se njima taj rok produži najkasnije do 31. decembra 2020. godine.
Uredbom su predviđeni rokovi za podnošenje zahteva, odnosno bili su predviđeni za podnošenje zahteva za postojeća postrojenja koja imaju obavezu da podnesu integrisanu dozvolu u periodu 2009. do 2014. godine u zavisnosti od delatnosti kojom se bave, pa na primer klanice i farme su bile u obavezi da podnesu zahtev do marta 2011. godine, cementare su bile u obavezi do februara 2010. godine itd.
Već smo čuli da je ukupno 196 postrojenja bilo u obavezi da podnesu zahteve za integrisane dozvole. Podneto je ukupno 166 zahteva, a do kraja 2014. godine izdato je samo 10 od kojih je pet na pokrajinskom nivou, tri na republičkom i tri na nivou lokalne samouprave. Pošto znam podatke koji se odnose na pokrajinski nivo, ukupan broj zahteva u Vojvodini podneto je 33 koji su podneti, pet za nova postrojenja i 28 za postojeća. Izdato je od toga pet dozvola i dve se očekuju za naredni nekoliko dana, a radi samo jedan zaposlen službenik.
U ministarstvu koliko ja imam informaciju rade tri osobe na izdavanju dozvole, a evropski standard je takav da tri dozvole se izdaju po jednom zaposlenom na godišnjem nivou. Znači, jedan službenik može tri dozvole obraditi u jednoj godini.
Na opštinskom nivou u Vojvodini još 35 zahteva je podneto što je ukupno oko 70 zahteva za postojeće integrisane dozvole. Međutim, ni jedan lokal u Vojvodini, odnosno ni jedna lokalna samouprava do sada nije izdala dozvolu.
I što se tiče novih postrojenja, omogućava ovim predlogom izmene zakona da započne period dobijanja integrisane dozvole, odnosno da oni rad mogu da započnu tako da posle probnog rada neajduže do 240 dana pod uslovom da su rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine u skladu sa pripisanim vrednostima.
Zašto je ovaj proces ovako spor? Ja sam to pitanje postavila i na odboru – da li nadležni organi nemaju dovoljno ljudi koji rade na izdavanjima ovih dozvola, a videli smo iz ove statistike, molila bih vas ako grešim, da li je ona tačna, jer ona po meni izgleda zastrašujuće i ovakvim tempom sa ovako malo zaposlenih koji rade na izdavanju ovih dozvola nećemo dostići ni do 2020. godine dobre rezultate. Da li operateri postrojenja koja podnose zahtev za ovu dozvolu nemaju dovoljno znanja da pripreme sve elemente zahteva ili postoje smetnje i sporost od strane drugih organa u pribavljanju potrebnih elemenata, ili prosto ne žure sa ispunjavanjem uslova, računajući na pomeranje rokova.
Takođe, javna rasprava povodom ovoga nije sprovedena. U obrazloženju se kaže – nije sprovedena na osnovu odluke nadležnog odbora Vlade od 13. decembra 2013. godine, s obzirom da je nacrt zakona stavljen na sajt 2012. godine i kako kažu, bio je dostupan za one koji su se interesovali.
Naime, javnost odnosno građani imaju pravo da znaju kakve izmene se prave i kako će to uticati na životnu sredinu, odnosno na njihovo zdravlje i život,a sve opet kažem u skladu sa Arhuskom konvencijom gde građani imaju pravo na informaciju o stanju životne sredine, imaju pravo da odlučuju kada u pitanju njihov interes i njihovo zdravlje i imaju pravo da traže zakonsku zaštitu kada je njihova životna sredina ugrožena.
Navešću samo primer, jedno pitanje, da li je gospodinu Grujić Tomislavu iz Kostajnika, da li je obavešten da na svojoj njivi ima zagađeno zemljište zato što je prisutan arsen, olovo, kadmijum zbog izlivanja jalovine iz rudnika „Stolice“?
Ja sam ovo pitanje postavila kao poslanica i dobila ovaj odgovor, ali ja ne znam da li je gospodin Grujić Tomislav i obavešten šta se na njegovoj njivi nalazi, a kao rezultat ekološkog, prosto mogu da kažem ekološke katastrofe.
Ovakvo pomeranje granica i ova procedura praktično ide na ruku „lošim đacima“, kako ja to volim da kažem, i predviđamo osnovni razlog za sprovođenje ovog zakona, a to je zaštita životne sredine, odnosno svih medijuma kao što je voda, vazduh, zemljište, pravilno upravljanje otpadom, a time i zaštita zdravlja građana.
Poslanička grupa LSV je predložila amandmane na ova prva dva zakona u želji da se popravi šteta napravljena zakonom iz 2012. godine kada je ukinuta agencija, iako bi za neke od predloženih izmena dali predlog „briše se“. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, ovaj amandman koji smo podneli na član 8. odnosi se na nadležnosti. Naravno, ono što smo spomenuli u načelnoj raspravi, da smo amandmane mahom davali u toj oblasti, i tu smo predložili da se u članu 8. Predloga zakona o energetici posle stava 2. dodaje novi stav 3. koji treba da glasi – nadležni pokrajinski organ za pitanje energetike podnosi ministarstvu godišnji izveštaj o sprovođenju programa za teritoriju AP najkasnije do 30. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Ovaj amandman je odbijen uz obrazloženje da se podaci za potrebe izveštaja uzimaju od AP i nema razloga da se dodaje ovaj član. Mi smatramo, s obzirom da postoji Pokrajinski sekretarijat za energetiku i da postoje određene nadležnosti u ovoj oblasti, da se može usvojiti obaveza nadležnom pokrajinskom organu da podnosi ministarstvu godišnji izveštaj o sprovođenju programa za teritoriju AP Vojvodine, koji inače izrađuje i da ovo ne bi predstavljalo nikakav višak za ovaj član. Hvala.

Ovaj amandman se isto odnosi na nadležnosti, u članu 9. se dodaje da se i nadležnom pokrajinskom organu omogući, odnosno odnosi se na regionalnu saradnju, s obzirom da AP ima odličnu regionalnu saradnju u okolini. Ne vidimo razlog da se ovaj amandman ne usvoji.
Naime, ta promocija regionalne saradnje, o kojoj se u članu 9. radi, odnosi se na regionalnu saradnju i tiče se pobrojanih državnih organa i tela, kaže se u ovom članu. Dalje se kaže – ne radi se o saradnji regiona, kada bi ovakav predlog sadržan u datom amandmanu imao smisla.
S druge strane, u obrazloženju se kaže – saradnja koju na međunarodnom nivou ostvaruje AP Vojvodina kroz saradnju regiona može da obuhvata i oblast energetike, pa nije jasan razlog šta bi na predloženi način dopunjavao član 9. Mi smo upravo u obrazloženju rekli da AP ima upravo odličnu regionalnu saradnju i ova zakonska mogućnost ne bi predstavljala opterećenje, pošto se i do sada odvijala u oblasti energetike. Ne vidimo razlog da ona nije i navedena u zakonu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, kao što je kolega već spomenuo, član 16. se odnosi na energetske delatnosti koje su probrojane, ima ih ukupno 28 u ovom Predlogu zakona, a mi smo samo predložili da se posle tačke 28. doda tačka 29, odnosno da se navede da je i proizvodnja geotermalne energije energetska delatnosti. Smatramo da dopuna ovog člana sa ovom tačkom ne bi ništa poremetila.        
Obrazloženje zbog koga smatramo da bi ovo trebalo uvrstiti u ovaj zakon je taj što je poznata činjenica da prostor AP Vojvodine ima veliki potencijal geotermalne energije i ovaj izvor energije spada u kategoriju obnovljivih, odnosno zelenih izvora energije. Po nama, on mora biti nabrojan. To je inače u skladu sa državnim i evropskim opredeljenjima i strategijama.
U odgovoru koji smo dobili od Ministarstva po ovom pitanju navodi se da je proizvodnja geotermalne toplotne energije bliže uređena zakonom kojim se uređuje rudarska delatnost i očigledno se smatra da ovde ne bi trebala da bude navedena. Smatramo da ne bi ništa poremetila da je navedena i nabrojana u oblast energetskih delatnosti. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj član 28. odnosi se na saglasnost za skladištenje i snabdevanje za sopstven potrebe.
Uzeću toliko vremena da pročitam deo ovog člana da bi se shvatilo šta je bio cilj našeg amandmana.
Naime - Za skladištenje nafte, derivata nafte i biogoriva za sopstvene potrebe ukupnog kapaciteta preko pet tona i za snabdevanje sopstvenih prevoznih sredstava na sopstvenim stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava za koje se ne izdaje licenca pribavlja se saglasnost koju daje Ministarstvo izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Saglasnost za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe se izdaje pod uslovom da objekti za skladištenje i sopstvene stanice za snabdevanje ispunjavaju uslove i zahteve utvrđene tehničkim propisima, propisima o energetskoj efikasnosti, propisima o zaštiti od požara i eksplozija, kao i propisima o zaštiti životne sredine.
Dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana prilaže se u zahteve za izdavanje saglasnosti za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe. I ono što je bitno – Dokaz o ispunjavanju uslova iz stava 2. ovog člana je izveštaj nadležnog inspektora.
Mi smo uložili amandmana u kome smo rekli da se u stavu 2. ovog člana da se autonomnoj pokrajini poverava izdavanje saglasnosti za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe za subjekte koji imaju sedište na teritoriji AP Vojvodine. Utemeljenje za ovo što govorim imam u tome da su AP povereni poslovi inspekcijskog nadzora u oblasti energetike AP Vojvodine nadležni organ autonomne pokrajine radi efikasnijeg rada trebalo da izdaje i saglasnosti za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe.
Odgovor koji smo dobili kao razlog za odbijanje ovog amandmana kaže se da se ne prihvata zbog toga što poslove inspekcijskog nadzora nad primenom propisa iz oblasti markiranja i kvaliteta derivata nafte saglasno Predlogu zakona vrši republička tržišna inspekcija.
Ovaj inspekcijski nadzor se vrši i nad objektima za skladištenje nafte, itd. Ovde u tekstu se nigde ne vidi šta je posao inspekcije ovog ministarstva. Po ovome ispada da samo tržišni inspektor daje saglasnosti, a da ulogu nema inspekcija iz ove oblasti, iako, vratiću se ponovo na ovaj član, dokaze o ispunjenosti iz uslova ovoga člana, jer daje izveštaje nadležnom inspektoru. Radi se o tehničkim uslovima, a ne samo o tržišnim. To, prosto, nije jasno. Ili obrazloženju nešto nedostaje, ili stvarno ovaj nadzor vrši samo tržišna inspekcija. Zbog toga smatramo da bi naš amandman u ovoj oblasti trebalo usvojiti. Hvala lepo.

Evo samo kao nastavak, praktično člana 28. i član 29. gde se kaže – saglasnost za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe privremeno se oduzima, i član se odnosi upravo na to - ako imalac ove saglasnosti ne održava u ispravnom i bezbednom stanju objekte za skladištenje i sopstvene stanice za snabdevanje sopstvenih prevoznih sredstava u skladu sa tehničkim propisima itd.
Prosto se opet pozivamo na ista obrazloženja, smatrajući da AP ima određene nadležnosti i u pogledu inspekcije i ovih saglasnosti i da je potpuno razumljivo i logično da obavlja ovaj posao. Hvala.

Želim samo da napomenem, ovi amandmani koji su nam usvojeni da se ne stekne utisak da su, tako i ovaj amandman, da je nešto kapitalno u pitanju.
Naime, radi se o amandmanima redakcijskog karaktera, kao što sam u načelnoj raspravi spomenula, očigledno da je zakon pisan u velikoj brzini, pa je bilo i slovnih i drugih grešaka. Upravo smo na te greške skrenuli pažnju našim amandmanima, pa se zato stiče utisak da je puno naših amandmana usvojeno. I ovo je jedan od takvih amandmana u kome se radi samo o redakcijskom karakteru. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre i poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ovaj član odnosi se na obnovljive izvore energije, odnosno na nacionalne ciljeve i plan korišćenja obnovljivih izvora energije.
Ovde se u članu 65, o kome se raspravlja, kaže da je korišćenje energije iz obnovljivih izvora u interesu Republike Srbije i da Vlada na predlog ministarstva donosi Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije, pa u Nacionalnom akcionom planu se kaže šta sve on sadrži i tačka 7. kaže da su mere za ostvarivanje planiranih udela energije iz obnovljivih izvora, koji naročito uključuju podsticajne mere, mehanizme saradnje, saradnju lokalnih, pokrajinskih i republičkih organa, politiku razvoja resursa, biomase u energetske svrhe, kao i njihove efekte.
Naš amandman je bio da se u ovom članu 7, nakon ovih zadnjih reči: „politiku razvoja resursa biomase u energetske svrhe“, dodaju: „politiku razvoja resursa geotermanlnog potencijala u energetske svrhe“.
Podsetiću vas da je i premijer Aleksandar Vučić u svom ekspozeu na strani 32. rekao da je jedan od strateških ciljeva u energetskom sektoru iskorišćavanje svih raspoloživih resursa. Kako će biti na raspolaganju za korišćenje geotermalne energije, koju sam već spominjala ranije kao potencijal prisutan u Vojvodini, ako za nju ne definišemo politiku i sve ostale sistemske parametre za nacionalno i održivo korišćenje?
Amandman je odbijen pod obrazloženjem da nije u skladu sa direktivom, odnosno da direktiva definiše samo biomasu. Samo bih podsetila da u obrazloženju za ovaj zakon, u kome se govori o poštovanju direktiva, napominje se na jednom mestu, pravim paralelu, zahtev direktive je da se omogući Agenciji da izriče novčane kazne do 10% godišnjeg pometa operatera sistema, kaže se u obrazloženju, međutim, taj zahtev direktive zbog drugih zakona koji uređuju izricanje kazne nije bilo moguće propisati, što znači da mi u toj oblasti ne poštujemo direktive, odnosno Agencija energetskim subjektima će moći da izriče samo upozorenja, opomene itd, znači, neće imati ovu klauzulu koja je direktivom predviđena.
To znači da u nekim segmentima možemo da budemo dosledni pratioci direktive, a u nekima to i ne moramo. Hvala.

Želim samo da repliciram kolegi. Kada pominjemo Nemačku i Ameriku, Amerika nije potpisnik KJOTO protokola, ali troškovi u životnoj sredini, kada biste pravili bilans onoga šta mi pravimo kao štetu u životnoj sredini, a šta bismo mogli da izbegnemo ako bi sve otpade iz životne sredine, dakle i biomasu i otpad i sve drugo, koristili mi bismo daleko dogurali, jer time ne bismo više imali deponije, krajputaše kao što sada imamo, ne bismo imali borbu sa divljim deponijama. Kao primer da vam navedem da Novi Sad plaća 40 miliona dirana godišnje za odnošenje divljih deponija. To je isto kao da ste otvorili prozor i bacili pare odmah kroz prozor. To je sudbina po svim delovima Srbije.
Kako mislimo da razvijamo turizam, kako mislimo da razvijamo proizvodnju zdrave hrane, da pijemo zdravu vodu, a da ne navodim primere iz skore prošlosti što smo zbog svog nemara prema životnoj sredini doveli do toga.
Ako može nešto da se koristi kao alternativni izvor energije, onda ga treba koristiti zato što uvek treba napraviti bilans gde se gubi, a gde se dobija. Kada bismo te troškove merili nisam sigurna da bi kolega bio u pravu. Hvala.