Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Veroljub Arsić

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Pošto se više niko ne javlja, zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 7, 8. i 9. dnevnog reda.
Sa ovim bismo završili sa današnjim radom.
Nastavljamo u ponedeljak u 10.00 sati.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predloženo vam je da budete sudija i da kažnjavate, ili on ili ministarstvo. Ne ulazim u to. Dobro sam razumeo svoje kolege koji su govorili pre mene. Znači, traži se da ministar kažnjava. Postoje inspekcijski organi, postoje sudije za prekršaje, postoje preporuke DRI lokalnim samoupravama, skupštinama, jedinicama lokalnih samouprava, ali nemojte da narušavate pravni poredak u Republici Srbiji, pogotovo ne ustavni.

Gospodine ministre, ovde su se danas mnoge stvari izgovorile, ali nešto moram da vam kažem. Ovi koji su protiv elektronskog poslovanja i koji izražavaju sumnju da je to moguće u Republici Srbiji, to su samo iz jednog razloga – boje se da ih ne udari struja dok kucaju na računaru. To je jedini razlog zbog čega su oni protiv elektronskog poslovanja. Taj strah moraju da prevaziđu jer civilizacijske tekovine idu napred, a Srbija nije u praistoriji, hvala Bogu. Ako oni žele da ostanu tamo, neka ostanu i u Savezu komunista, pošto sam čuo i da smo zemlja radnika i seljaka itd, a ja mislim da smo zemlja građana Srbije i da su svi građani jednaki pred zakonom.

Gospodine ministre, vi Predlogom zakona o kontroli državne pomoći dajete Narodnoj skupštini jedan instrument kojim bi se kontrolisao rad vašeg ministarstva, a moje kolege iz opozicije kažu da to njima ne treba. Znači, povećava se nadležnost Narodne skupštine i svakog narodnog poslanika pojedinačno i opozicija kaže da to ne treba.

Kada sam ja bio opozicioni narodni poslanik, voleo bih da sam imao sve te instrumente, nego sam morao da preturam i tražim po raznim dokumentima, da proveravam i čitam razne sajtove da bi došao do određenih podataka za diskusiju kako izvršna vlast funkcioniše, kakvi su im postupci, kakve su im greške, kakvi su im zloupotrebe.

Mi sada nudimo opoziciji i svakom narodnom poslaniku, naravno, koji podržava Vladu, da može da kontroliše Ministarstvo finansija, da može da kontroliše kako se sprovodi državna pomoć i to neko odbija.

Ja ću samo da pročitam da je ta Komisija za kontrolu državne pomoći odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije, po predlogu zakona. To nije sporno. Ko bira članove Komisije? Pa, evo, u članu 12, stav 3. - odluku o izboru predsednika Komisije ili člana Saveta Narodna skupština donosi većinom glasova svih narodnih poslanika, po predlogu odbora Narodne skupštine nadležnog za poslove finansija. Po predlogu odbora našeg radnog tela, koji čine opet narodni poslanici.

Predsednik Narodne skupštine, koji je narodni poslanik, raspisuje konkurs. I to je njima sumnja. Ne, najbolje je da to radi, kao što je bilo do sad, ili je to valjda žal za proteklim vremenima, da je država odnosno Vlada ta koja je svemoguća, koja može i mora sve. Ta vremena su prošla. I to je njihov ideološki najveći problem. Vremena Saveza komunista su prošla. Sada živimo u normalnoj demokratskoj državi, uspostavljamo prave vrednosti u ovom društvu. O tome ćemo malo kasnije, kako to sve izgleda kada se napada neki predlog zakona čisto da bi se napadao.

Ali, mene čudi da moje kolege narodni poslanici iz opozicije ne žele da pojačaju kontrolnu i nadzornu ulogu Narodne skupštine. To je naša ustavna nadležnost. Valjda su nas zato građani birali. To je svrha ne samo donošenja zakona, nego i kontrola rada izvršne vlasti.

Neću da ulazim u to kakvi su izveštaji revizora. Pa, kakvi mogu da budu nego tipski? Kakvi mogu da budu? Ali ćemo da prepričavamo anegdote koje se dese. Samo da znate, državni revizor obaveštava Narodnu skupštinu, obaveštava srpsku javnost o eventualnim nepravilnostima, može da da preporuku da se neki rukovodilac smeni, ali Narodna skupština i jedinica lokalne samouprave nisu dužni da po tome postupaju, zato što su nosioci suvereniteta građana. I nemojte sebe da unižavate više.

Bilo je tu još diskusije i oko toga, znate, kad god nekim zakonom pokušavamo da neku materiju malo bolje uredimo, da unapredimo, da se pozovemo na dobra iskustva i zemalja u regionu i zemalja EU, uvek se napadnemo i uvek je Vlada napadnuta da mi te zakone donosimo zbog članstva u EU. Evo, odmah ću da kažem - nije to primarno i nije to najvažnije. Donosimo zakone isključivo zarad interesa građana Srbije i države Srbije, to neka nauče jednom.

Napadnuti su ovi zakoni koji uređuju oblast računovodstva i revizije, kažu - to su direktive EU itd. Sad ja postavljam pitanje - evo, imamo nekoliko investitora, ima ih više ali ja ću da navedem samo tri-četiri, "Aerodrom Beograd", "Boš", Nemačka, itd, da ne nabrajam ta preduzeća, oni obavljaju neku delatnost u Srbiji, jesu povezana lica sa svojim matičnim kompanijama, ali mene sada interesuje da li ta preduzeća, da ne primenjujemo međunarodne računovodstvene standarde, dobit i profit koju ostvaruju u Srbiji mogu da budu prikazani u bonitetu tih preduzeća? Evo, ja tvrdim da ne mogu. A ako nečiji bonitet, a uložio je novac u Srbiji, ne može da bude prikazan u njegovom poslovanju, na tržištu hartija od vrednosti, da li su one vlasničke, da li su dužničke, ne ulazimo u to, taj neće da ulaže u Srbiju.

E, sad će da kažu - znate, ali to su strane kompanije, šta nas briga za to. Dobro, evo da kažemo da je i ta pretpostavka tačna. Dolazimo do drugog problema. Ako imamo ozbiljnu kompaniju u Srbiji, gde je isključivi vlasnik rezident ili građanin Republike Srbije, grupa građana, itd, neću da ulazim u vrstu tog privrednog društva, da li ono može, ukoliko ne primenjuje međunarodne računovodstvene standarde, da podigne kredit u inostranstvu kod neke banke koja ne posluje na teritoriji Republike Srbije? Evo, tvrdim da ne može. Moraće možda da podiže nepovoljnije kredite na domaćem tržištu zato što mi nismo predvideli svojim zakonima da primenjujemo međunarodne računovodstvene standarde. Ali ćemo zato da raspalimo po EU, ona se raspada, ona je ovakva, ona je onakva, a pri tom zaboravljamo da smo valjda svi mi birani od građana Republike Srbije i da prvo njima odgovaramo i da trebamo da radimo u njihovom interesu, a ne da budemo za neku političku ili ekonomsku regionalnu organizaciju, međunarodnu ili ne. Na prvom mestu treba da nam budu interesi građana Srbije.

Bilo je diskusije i oko tog čuvenog Zakona o računovodstvu. Tu moram da vam kažem, gospodine ministre, velika je uznemirenost u jednom delu stručne javnosti koja se tiče oblasti računovodstva i tih čuvenih licenci koje se izdaju, koje bi po tumačenju nekih trebale da se izdaju. Najviše je tome doprineo sekretar Saveza računovođa i revizora Srbije, gospodin Pero Škobić, koji je u nekoliko članaka upoznao računovođe i revizore da će morati da se pretplate, ono što je on dao u svom intervjuu, da se pretplate na publikacije koje izdaje Savez računovođa i revizora, da će morati da idu na seminare da bi, bože moj, znali zakonsku regulativu koja se ubrzano menja, pa je potrebno njihovo neprestano osposobljavanje i da oni neprestano usavršavaju svoje znanje. Svoje znanje bi usavršavali tako što bi išli na te seminare, gde bi skupljali određeni broj poena a sa određenim brojem poena bi stekli pravo da produže licencu ili zvanje računovođe ili revizora. Zato se iz tog razloga te, da kažem, neobaveštenosti jednog dela naše javnosti, podigla velika prašina i tog nastupa koji je gospodin Škobić imao nedavno, pre desetak dana.

Da budemo jasni, nije logično da postoje računovodstvene agencije koje obavljaju tu delatnost, a da nemaju ni jednog zaposlenog. To odmah da raščistimo. Kako neko može da obavlja neku delatnost, da pruža neku uslugu da nema nijednog zaposlenog? To nije normalno. Ili je reč o zloupotrebi, zloupotrebi zakona. Može sve da bude po zakonu, ali da bude zloupotreba zakonskog prava.

Zato je dobro što se konačno uvodi taj registar koji će da bude javan, svako će imati uvid u njega. Dobro je što za razliku od zakona iz 2004. godine nije uspostavljen monopol kakav je imao Savez računovođa i revizora donošenjem tog zakona 2004. godine i koji su ta loša iskustva, kako su se ponašali u Savezu računovođa i revizora prema svojim članovima, gde su im bukvalno gulili kožu sa leđa, napravili jedan ozbiljan problem kada se donosio zakon. Znači, može da se polaže kod dve organizacije u Srbiji, može kod bilo koje, bilo gde u svetu koja ispunjava uslove iz našeg zakona, a to je da je članica Međunarodne federacije računovođa i revizora.

Ono što je najvažnije, nadzor nad radom svega toga vrši ministarstvo i neće biti zloupotreba prilikom brisanja zvanja računovođe. To je možda najveći problem u celoj ovoj priči.

Znači, nije problem da neko stekne zvanje, problem je da kad dokaže jednom svoje znanje, ne mora da ga dokazuje svake godine, jer ni mi ne menjamo zakone svake godine u jednoj oblasti, a on će svoje usavršavanje da ima kroz rad u delatnosti koju obavlja, jer to je nešto normalno. I medicina napreduje, ja nisam znao da doktori moraju stalno da polažu neke ispite, elektrotehnika napreduje, nisam znao da moraju inženjeri stalno da dokazuju svoje znanje, i da ne nabrajam dalje, pa ne vidim i zašto bi Savez računovođa i revizora i neke slične organizacije imale neka ekstra ovlašćenja nego sve druge organizacije koje se ovim bave. Mi često menjamo i zakone, pa evo iz oblasti pravosuđa, iz oblasti i krivičnog prava, Krivičnog zakonika, nisam čuo da je neki sudija ponovo polagao pravosudni ispit ili tužilac javnotužilački, pa mislim da i računovođe kad već jednom steknu to znanje ne treba stalno da ga dokazuju.

Kažem da je javnost bila uznemirena najviše zbog samog nastupa predstavnika Saveza računovođa i revizora i zato je bio toliki pritisak i na kolege poslanike i na članove Radne grupe i na samog ministra. Ali da ponovim, mi zakone ne donosimo samo zbog toga da bi postali član EU, nego na prvom mestu i isključivo zakone donosimo u korist građana Srbije i države Srbije i ova tri zakona su i u korist građana Srbije i države Srbije.
Voleo bih da znam o čemu se ovde dešava, ali bar imamo jednu dobru identifikaciju.

Ono što nisam rekao i što se nije desilo, nemojte te reči da mi stavljate u usta. To je prva stvar.

Druga stvar, što se tiče identifikacije, drago mi je da se konačno identifikovao onaj ko se boji računara da ga ne ubije struja. Evo, to je taj strah koji postoji. Znači, najbolje je da ostanemo u doba Saveza komunista Jugoslavije ili Srbije ili kako god hoćete, znači, da živimo u tom sistemu i da se odreknemo i demokratije i svega, samo da bi ta ideologija opstala.
Nije to bilo savetovanje, to je bila diskusija na Odboru za finansije, da raščistimo odmah. Nije to rečeno kako je vama preneto, žao mi je što vam nisu preneli kako treba, to nije moj problem.

Što se tiče Komunističke partije Kine, svaki narod ima pravo da odredi u kakvom će okruženju da se razvija i nemam ništa protiv toga. Nemojte da pokušavate da me posvađate sa Kinom.

Mene čudi to da ovde jedna opoziciona stranka ne želi da kontroliše Vladu Republike Srbije i šta god da se predloži, osim valjda da piše ime i prezime ili ime poslaničke grupe ili ime političke stranke, i ako to nije ime njihove političke stranke ili njihove poslaničke grupe, to će ovde biti napadano. Bar kad napadaju, neka napadaju sa nečim što ima smisla, a ne da tražimo od kolega narodnih poslanika da se odreknu ovlašćenja koja stiču Zakonom o kontroli državne pomoći, jer meni to zaista nije jasno.

Znači, sve ove Vladine agencije itd, pa ne možete vi da učestvuje na tržištu gde postoji konkurencija i da vi sami uređujete to tržište bez nekog regulatornog tela. To je nemoguće. Tako je bilo samo u doba Saveza komunista i zato se ja pitam – da li je to ideološki težnja ka tome? Tad je država sve kontrolisala, sve uređivala, sve merila, nije postojalo tržište koje nije bilo državno i nisu ni bila potrebna regulatorna tela. Valjda hoće da se vratimo u društvenu imovinu i da država radi sve.
Ja nešto ovde ne razumem, zaista. Evo, priznajem, zaista ne razumem. Znači, zaista ne razumem.

Evo ovako, shvatanje parlamentarnog života i parlamentarne borbe je sledeće. Opozicija treba da kritikuje zakon, dobro, u redu, slažem se. Oni koji podržavaju Vladu Republike Srbije treba da brane taj zakon i zakonske odredbe, kako ko zna, kako ko ume, isto kao i opozicija da napada kako zna, kako ume itd. Ali, to ne podrazumeva valjda, ja sam to tako razumeo, da niko od poslanika ne sme da obrati pažnju na diskusiju svog kolege, bez obzira da li on napada ili brani zakon. Pa, neću ja samo da razgovaram sa ministrom, hoću i sa poslanicima, hoću i sa onima koji ne misle isto kao ja, baš s njima da razgovaram, baš s njima da ukrstim argumente.

E, sad, i ja ponovo kažem, nemojte da mi stavljate reči u usta koje nisam rekao. Nama se nudi ovim predlogom zakona da kontrolišemo kako država troši pomoć koju daje građanima Republike Srbije. Vi sad idete u procedure, znate to je kad je službeni glasnik, kad je ovo, kad je ono. Ja to nisam ni rekao. Nudi nam se ovim zakonom. Zašto da ga ne usvojimo zbog toga.

E, sad, izgleda mi da je ovde problem, što kolege poslanici ideološki ne mogu da pronađu vezu sa zakonima, pa ulazimo u jednu nepotrebnu širinu oko svega toga. Znači, još jednom ću da postavim pitanje, daje se mogućnost da postoji elektronska faktura, mogućnost, ko će to normalan da napadne. Nije obaveza, mogućnost. Znači, može, ne mora. Sad je to problem. Kako će da ide otpremnica? Valjda neko ko je pravnik sa tolikim iskustvom zna da bi nastao prvo poslovni odnos prvo mora da se potpiše ugovor. Druga stvar, mora da se isporuči roba, da se dokaže verodostojnost te elektronske fakture, posle nje ide faktura. Sad je to problem, da li će ona biti s pečatom, bez pečata, u papiru, elektronskoj formi. Pa, valjda taj koji će po toj elektronskoj fakturi da plati robu ili uslugu, neće da pusti novac ako ta roba ili usluga nisu izvršeni. Kako će da plati onda? Neću, možeš da mi pišeš koliko hoćeš, dokaži da si izvršio tu uslugu, ili mi dao robu. Ali, to je problem.

Zato, izvinite gospodo, čini mi se da imamo problem oko tih debelih prstiju mojih, izgleda mi da nisu toliko debeli da ne umem da uključim računar.
Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. Poslovnika – dostojanstvo Narodne skupštine, a to iz razloga što je moj uvaženi kolega Nemanja Šarović rekao da sednica Odbora za finansije i drugih skupštinskih radnih tela maltene nisu javne, nego da su tajne.

To što nema televizijskog prenosa, možete da zamislite koliko bi kanala imali kad bi se svaka sednica odbora prenosila i kad bi imao ja pristup javnosti. Međutim, koliko je naš parlament javan u radu govori istraživanja da je drugi u regionu, po javnosti rada. Znači, razne međunarodne organizacije koje se bave radom parlamenata, znači, može svaka sednica odbora da se prati preko interneta, takođe postoje snimci, takođe svaki građanin može da bude upoznat sa tim.

Izbor članova komisije, pošto uvaženi kolega nije učestovao recimo kada su se birali članovi Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, jeste javni konkurs. Svi mogu da se prijave koji ispunjavaju uslove, ima čak i pismeni deo teksta, pa tek onda da se dolazi na diskreciono pravo članova odbora ko će kome da pokloni poverenje, a da ne pričam o tome da se oni ne biraju na sednici odbora, nego se biraju ovde na plenumu kada ima televizijskog prenosa.

Dalje, tražim da se poslanici pridržavaju i Ustava Republike Srbije. Uvaženi kolega Šarović koji je inače pravnik, rekao je sledeće – da predsednik Republike Srbije najviše može dva puta da bude biran uzastopno. Ustav Republike Srbije kaže u članu 116. stav 3. – niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike Srbije. Znači, dva puta, nema veze da li je uzastopno, da li sa pauzama ili na bilo koji drugi način.

Treća stvar, molim da se precizno poslanici izjašnjavaju kada čitaju odredbe zakona. Naslov iznad člana 21. ne glasi da sekretar komisije ima ravnopravan položaj, nego kaže ovako – radno pravni položaj sekretara. Zato sam rekao juče da treba da se čitaju zakoni.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.
Zahvaljujem.
Pošto se više niko ne javlja za reč, zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tač. 4, 5. i 6. dnevnog reda i sa radom nastavljamo sutra u 10.00 časova. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Aleksandar Stevanović.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Siniša Mali. Izvolite.