Zahvaljujem se, predsednice.
Poslanička grupa SPS zaista ne vidi nijedan jedini razlog da se ne podrži ono što je bilo stav Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Ako je racionalizacija i ušteda dovela da sada imamo u raspravi jedan jako dobar budžet, koji ćemo sigurno usvojiti u danu za glasanje, onda nema nijednog jedinog razloga da se Skupština ne pridruži jednom takvom konceptu i da u sklopu onoga što podrazumeva racionalizaciju i uštede nastavi upravo u duhu takvog koncepta sa takvom racionalizacijom.
Ako nema argumenata, a očigledno je da nema argumenata da se na bilo koji način umanjuju zarade zaposlenih u Skupštini, da se na bilo koji način čini bilo kakva šteta ili umanjuju prava, pa čak i prinadležnosti narodnih poslanika, ako nema argumenta, a nema ih, da se na bilo koji drugi način dovodi u pitanje funkcionisanje Skupštine Republike Srbije, šta je onda problem. Ne postoji apsolutno ni jedan jedini razlog argumentovani, činjenično utemeljen, da se stav Odbora ne podrži.
Zbog toga SPS i poslanička grupa SPS nesumnjivo podržava ovakav amandman, i ne samo što ga podržava, već će i istrajavati na tome da se uštedama doprinese da nastavimo i sa finansijskom konsolidacijom i sa uspešnim i efikasnijim radom finansija i u sledećoj godini. Hvala.

Zahvaljujem se, predsednice.
Poslanička grupa SPS, ne podržava i ne prihvata kao činjenično utemeljen ovaj amandman, ne samo iz razloga koji su izneli ministri Vujović i Antić, već i zbog toga što mi se čini da se ovde vrši jedna opasna zloupotreba zaposlenih, naročito u Skupštini.
Mislim da je to jedna jako loša poruka građanima Srbije. Mi svi zajedno smo svesni veoma malih zarada u javnom sektoru i to nisu samo zarade zaposlenih u Skupštini, naročito onih koji rade higijeničarske poslove. Male su zarade sa istim poslovima i u prosveti, male su zarade stručnog osoblja koje radi slične poslove i u pravosuđu i u svim drugim oblastima javnog sektora. Zbog čega se ovde izdvaja samo jedna grupa zaposlenih i na neki način čini opasna diskriminacija?
Vlada Republike Srbije je učinila mnogo da se zarade i u narednoj godini kroz ovaj budžet postepeno uvećavaju. To je nešto što u svakom slučaju zaslužuje podršku. Prema tome apelujem na sve narodne poslanike koji treba da budu posvećeni svom poslu i da imaju odgovornost za izgovorenu reč, da vode računa o tome da se ne vređaju zaposleni u javnom sektoru, ne samo u ovoj Skupštini, nego bilo gde gde rade. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Svako ima pravo da tumači Poslovnik na način kako to želi. U konkretnom slučaju, i moj prethodnik, ali bukvalno onako kako želi, a ne onako kako piše u Poslovniku. O čemu se ovde radi?
Radi se o jednostavnom tumačenju koje može biti samo takvo kakvo jeste, a ne onako kako se to slobodno prezentuje danas na sednici Skupštine, jer u članu 106. se ne ukazuje na status narodnog poslanika, nego govornika. Govornik može da bude i ministar i narodni poslanik. Sa druge strane, ministri nisu voštane figure da bi ih ovde samo gledali, nego su učesnici u raspravi kojima se može omogućiti pravo da se odrede, izjasne, prema svemu onome što se na njih odnosi. Tako da ste potpuno ispravno postupili kada ste ukazali, i kolegi narodnom poslaniku, i svemu onome što ste do sada uradili.
Prema tome, ovde povreda Poslovnika postoji samo kroz zloupotrebu Poslovnika, odnosno poslovničkih prava. Hvala.

Zahvaljujem se, predsednice.
Nama bi u poslaničkoj grupi SPS bilo daleko draže kada bi se amandman podnosio sa motivom iskrenosti, a ne populizma. Ovde je više politički motiv, nego bilo šta drugo. Zbog čega? Zbog toga što činjenice neumitno i nedvosmisleno jasno govore koliko je realno opredeljeno novčanih sredstava za jedno ministarstvo, kao što je Ministarstvo bez portfelja zaduženo za demografiju.
Prvi put posle toliko dugo godina jedna Vlada se opredeljuje da jednom ministarstvu, kao što je Ministarstvo bez portfelja, da zadatak da se bavi i demografijom, najosetljivijim delom za jednu naciju, za jedan sistem, za jednu državu, a naročito za Srbiju.
Zbog čega ovo govorim? Zbog toga što je u Srbiji, nažalost, 38.000 stanovnika svake godine manje, što odgovara jednoj lokalnoj samoupravi koja je veličine Vršca, eventualno Paraćina, što je odnos između stope mortaliteta i nataliteta značajno izražen, tako da imamo 65.000 rođenih na 100.00 umrlih. To je frapantan podatak. Frapantan je podatak da je država Srbija, nažalost, država starih ljudi. Prosek starosti u državi Srbiji je opet, nažalost, 42,2 godine života. Ovi podaci, kao podaci koji se ne mogu dovoditi u sumnju, ukazuju na neophodnost da se ovim pitanjem neko bavi.
Ministarka koja je zadužena za ovo pitanje, izuzetno osetljivo se tome iskreno posvetila, bez obzira da li neko želeo da veruje ili ne veruje, bez obzira da li neko ispoljavao skepsu tek radi toga da bi se u političkom smislu reči dobili određeni poeni, nesumnjivo je da se prvi put čini jedan iskorak. Zašto? Od 169 opština i gradova u Republici Srbiji, samo pet ima pozitivnu stupu prirodnog priraštaja, samo pet. To je opet strahovito zabrinjavajući podatak.
Ministarka koja se bavi ovim poslom je revitalizovala Demografski savet. Podsećanja radi, a radi istine za građane, Demografski savet je bio već jednom konstituisan, ali nikad nije zaživeo ni u funkcionalnom ni u bilo kom drugom smislu reči. Sada, na čelu tog Demografskog saveta će biti niko drugi nego premijer, odnosno predsednik Vlade, pa bez obzira da li neko imao simpatije ili antipatije, težina i autoritet predsednika Vlade Republike Srbije, na čelu Demografskog saveta daje dovoljnu i težinu, daje dovoljne šanse da se upravo ovo telo bavi onim čime se dugo, dugo, dugo godina niko nije bavio. Podsticanje rađanja i povećavanje stope nataliteta je osnovni zadatak i ovog tela i ovog Ministarstva bez portfelja.
Da li će se nešto moći preko noći da uradi? Neće. Da li će se moći za kratko vreme učiniti nešto što podrazumeva značajno bolje stanje nego što je sada? Neće, ali će zato već 2017. godina biti godina u kojoj će zaživeti mnogi pilot projekt koji će upravo demografsku sliku prvo transparentno pokazati onakvom kakva jeste, izvršiće se analize, a nakon toga se ta demografska slika mora popravljati, postepeno, godinama, imajući u vidu da je godinama i decenijama urušavana, potrebno će biti mnogo vremena da se vrati i zato treba imati veliko poverenje i u ovo Ministarstvo bez portfelja i ministarku koja ovaj portfelj, odnosno ministarstvo vodi. Hvala.

Hvala, predsednice.
Mnogo dobro sam razumeo ja kolegu i mislim da je kolega mnogo dobro razumeo mene, ali očigledno je da je opet zamena teza u pitanju. Ne radi se ni u kom slučaju o tome da li treba dati podstrek i stimulans ovom Ministarstvu bez portfelja. Ja sam jasno i glasno govorio o motivima sa kojih se istupa kada je ovaj amandman u pitanju.
Dati duplo veća sredstva, od čega zar je 10 milijardi koje je obezbeđeno i koje se daju za ovakve projekte koji će na neki način doprineti da se poboljša demografska slika, zar je malo? Ako stranka čiji je predstavnik predlagač amandmana ima toliko novčanih sredstava i može da ih obezbedi, slobodno neka ih da, nema nikakvih problema.
Ova Vlada je imala jedan vrlo racionalan pristup i taj pristup ide po jednom oprobanom načelu, svako se proteže onoliko koliko mu guber dozvoljava. Za ovo ministarstvo je dato itekako dovoljno sredstava, čak značajno više od onoga što je bilo ko drugi očekivao.
Prema tome, ako ćemo da govorimo populistički, možemo tražiti da se za ovo ministarstvo obezbedi i 50 milijardi i 100 milijardi i ne znam koliko još, ali je bitno da je obezbeđeno upravo onoliko koliko je to moglo da se obezbedi u datim okolnostima i onoliko koliko će omogućiti ovom ministarstvu da efikasno radi. Hvala.

Hvala, predsednice.
Kad imate stranku u parlamentu čiji se program zasniva na frazeologiji, onda ne možete ništa drugo ni da očekujete osim ovakvih istupanja. Fraze, fraze, fraze i samo fraze.
Osim toga, partije koje traže svoj identitet, i dalje ne mogu biti partije relevantne na političkoj sceni, ali nećemo se baviti njima, ni u kom slučaju. To isto važi i za prethodnog govornika, pre nego što je ovakve ne osnovane kritike na račun SPS izneo gospodin Obradović, to se vezuje i za gospodina Radulovića, koji ispoljava bez ikakve argumentacije, bez bilo kakvog činjeničnog utemeljenja nekakvu skepsu da od demografije nema ništa, da su ovi projekti potpuno besmisleni itd, itd, jer ga ne želim citirati.
Voleo bih, kad bi mogao, da i gospodin Radulović odgovori i nama i građanima na neka pitanja, kada su već u pitanju trošenja finansijskih sredstava, jer ćemo sigurno doći i na tu temu, gospodine Vujoviću, a to je trošenje sredstava u određenim postupcima, naročito stečajnim. Konkretno - da li su stečajni upravnici, pa i sam gospodin Radulović, isplaćivali stečajne mase bez saglasnosti stečajnih sudija, bilo šta što bi moglo da se podrazumeva pod zakonito poslovanje? Drugo – da li su ti postupci svesno i sistematski odugovlačeni, što je dovelo državu Srbiju do Strazbura, kao tuženu stranu, zbog čega na teret budžeta Srbije se moraju isplaćivati značajna novčana sredstva? Da li je tačno da se nije popisivala imovina prilikom otvaranja stečajnih postupaka, što je osnovna obaveza stečajnih upravnika?
Na kraju, kad smo kod raspodele tih sredstava i svega onoga što se vezuje za finansijske konstrukcije – da li je tačno da je gospodin Radulović bio stečajni upravnik Šećerane „Dimitrije Tucović“, a istovremeno i konsultant „Hipo banke“ koja je bila poverilac te šećerane? Kad bi se odgovorilo na ova pitanja, onda bi demistifikovali u celini motive zbog kojih se na ovaj način istupa. Istupa se da bi se pokrilo ono što se očigledno ne može ni pokriti, ni prikriti.
Da li je SPS nešto radila u zadnjih deset godina, to ostaje isključivo biračima koji su na izborima pokazali za koga će da glasaju, odnosno da glasaju za koaliciju u kojoj je i SNS i SPS i partneri koji tu koaliciju sačinjavaju. Hvala.

Interesantno je da se neko brani na postavljena pitanja. Ja sam samo postavio pitanje, ništa više. Odgovore na ta pitanja nisam očekivao od onoga ko je na ta pitanja odgovorio, već od relevantnih institucija. One će sigurno znati da daju odgovor.
Sa druge strane, san gospodina Radulovića jeste stvarnost za SPS, jer taj njegov san da će biti na vlasti onoliko koliko je bila SPS će ostati u domenu snova i ničega drugog. U to smo uvereni.
Sa druge strane, SPS je učinila mnogo upravo na ovom polju o kome govorimo. U prethodnom mandatu, ako već govorimo o onome što se vezuje za raspodelu novčanih sredstava i namensko korišćenje vrlo racionalno, a vrlo efikasno, sa druge strane, je upravo učinjeno u jednom ministarstvu koje nije vezano za ministarstvo o kome smo sada govorili, to je Ministarstvo poljoprivrede, gde je upravo ovim subvencijama koje su davane i činjene i pomoć i podršci poljoprivrednim domaćinstvima uticano da porodice na selima ostanu i opstanu, da se rađaju deca, da se porodice zanavljaju i da imamo ono što odavno nismo imali. To je ono što je učinila SPS. To je ono što će činiti SNS zajedno sa SPS. To je ono što će činiti ova vladajuća koalicija u interesu građana, u interesu sela, u interesu poljoprivrede i u interesu mladih. Hvala.

Zahvaljujem se, predsednice.
Nedavno je ova Skupština usvojila Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, duboko svesni činjenice da žrtve nasilja ni u kom slučaju ne smemo diferencirati, jer svaka žrtva nasilja mora imati svoj tretman u smislu apsolutne zaštite, bez obzira da li se radi o starom licu, bez obzira da li se radi o deci i, nažalost, u najvećem broju slučajeva o ženama. Moje pitanje postavljam Ministarstvu pravde, Ministarstvu rada i socijalnih pitanja i Ministarstvu finansija, upravo zbog ovog uvoda kojim sam, ovako kako sam ga izneo, stavio do znanja.
O čemu se radi? Radi se o tome što postoji inicijativa Vlade Republike Srbije da se u prioritetu zapošljavanja nađu upravo oni koji su u domenu osetljivih kategorija, a to su žrtve nasilja, to su samohrane majke, to su invalidna lica, to su oni koji na bilo koji način predstavljaju ranjive ili osetljive grupe u našem društvu. Primer za jednu takvu aktivnost jeste već u Srbiji začet, konkretno na Zlatiborskom okrugu, a radi se o tome da Ženski centar osnovao jedno udruženje koje ima tendenciju daljeg razvoja, gde se upravo radno angažuju žene iz ovih osetljivih kategorija.
Delatnost je jako zanimljiva, radi se o reciklaži otpadnog tekstila. Činjenica je da čak i mnogi ovde od nas koji sedimo u ovom domu s vremena na vreme svoju garderobu odbacuju, odnosno s vremena na vreme kroz zamenu se oslobađaju istih. Upravo ovi centri, koji su inovativni centri za reciklažu tekstila, omogućavaju radno angažovanje, ekonomsko zbrinjavanje i pomoć upravo ženama iz ovih osetljivih kategorija, jer se kroz reciklažu i preradu stvara novi proizvod koji nakon toga ponovo ulazi u proizvodnju.
Jako je značajno upravo ovakvim pokušajima dati podršku i pomoć. Ministarstvo pravde to može u saradnji sa ostalim ministarstvima u Vladi Republike Srbije, jer se kroz primenu pravnog instituta ili krivično-pravnog instituta oportuniteta, koji zamenjuje rešenje o odlaganju krivičnog gonjenja za učinioce krivičnih dela sa manjim stepenom društvene opasnosti, umesto krivične sankcije, a i jeste jedna vrsta krivične sankcije, izriče obaveza uplate novčanih sredstava u humanitarne svrhe. Upravo iz tog fonda sredstava Vlada Republike Srbije može određeni novčani iznos odvojiti za ovakve potrebe, za ovakve centre ili buduća preduzeća.
Zarad činjenica koje treba da budu poznate, Reciklažni centar koji je nazvan „Reteks“ trenutno zapošljava 15 žena iz osetljivih kategorija, od kojih su većina žrtve nasilja i to sa teškim posledicama. Neke od njih su samohrane majke, neke su invalidna lica. Trenutno im je potrebno ono što je vezano za posao koji obavljaju, a to su mašine koje su upravo u funkciji reciklaže i koje kao takve u jednom setu, u jednom sklopu, u jednoj liniji funkcionalno podrazumevaju zadovoljenje svih njihovih potreba kako bi mogli da proizvodnju nečega što je jako korisno podignu na zadovoljavajući nivo, sebi obezbede egzistenciju i na taj način omoguće da se otvore vrata i drugima. Mislim da je to dobar pokušaj da se pomogne u tom smislu upravo jednom takvom centru, a u Srbiji će ih biti mnogo.
Nadalje, kada sam već postavio ovo pitanje, želim da postavim još jedno pitanje koje se odnosi na Ministarstvo energetike. Da li je moguće da Ministarstvo energetike napravi jednu vrstu evidencije socijalno ugroženih kategorija? LJudi koji kao štićenici centara za socijalni rad nisu u mogućnosti da plaćaju struju, da se na njihova dugovanja pripisuju visoke kamate i da se na taj način zaduženja pretvaraju u astronomsko visoke iznose?

Samo još jedna rečenica.
Da li je u tom smislu moguće da se upravo ovakvim kategorijama lica pomogne otpisom kamata kojima su zaduženi? Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Ja se sa kolegom Konstantinovićem politički duboko ne slažem, a u struci bi trebalo da se slažemo, ali se ovde ipak nećemo složiti, imajući u vidu da ne samo poslovnička nadležnost predsednika sudova, već i zakonom propisana nadležnost predsednika sudova ukazuje da su samo predsednici sudova ovlašćeni da prave raspored i da određuju koje su sudije one sudije koje će raditi u tzv. specijalizovanim predmetima, odnosno posebnim odeljenjima.
Ono što začuđuje ovde jeste sledeće, ovim amandmanom treba da se interveniše u drugom zakonu, a ne u predloženom zakonu. To je prva digresija na koju ukazuje SPS. Druga, pa, ovakva praksa postoji već više od 10 godina. Već 10 godina postoji jedan potpuno isti sistem. Nije se ništa promenilo do sada i sada se traži baš ovde gde ne treba da se traži, umesto da se to traži u Zakonu o uređenju sudova i Zakonu o sudijama. To su zakonska akta gde je moguća intervencija ukoliko uopšte ima za to potrebe i ukoliko je to racionalno, a mi u SPS smatramo da nije. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Mi se očigledno kada je u pitanju ovaj korpus zakona srećemo sa velikim brojem amandmana koji su motivisani politikanstvom i koji nemaju apsolutno nikakve veze sa strukom. Čak dolazimo u situaciju da prilikom obrazloženja amandmana imamo apsurde da se zauzima stav da je dobro da nosioci pravosudnih funkcija koji imaju povećani stepen odgovornosti, kao što su nosioci pravosudnih funkcija u posebnim odeljenjima sudova ili tužioci za organizovani kriminal, što je sasvim logično da imaju veće plate, sa druge strane se te plate osporavaju isključivo iz političkih razloga aludirajući na nekakav nerad.
Podsećanja radi i zarad građana, zarad istine, oni koji ne rade shodno disciplinskom pravilniku disciplinski odgovaraju i to je nadležnost VSS.


Ukoliko se pokrene postupak protiv bilo kog nosioca pravosudne funkcije na osnovu okolnosti i činjenica koje se utvrđuju, možemo lako utvrditi da li neko radi ili ne radi. Ali, to nije suština ovog amandmana. Suština ovog amandmana je da se očigledno napada vlast, da se očigledno dezavuiše sve ono što je ruinirano ranije u pravosuđu, a sada se pokušava ispraviti, i ispravlja se na dobar način. To su motivi amandmana.
S obzirom da su to motivi amandmana, onda je logično da takav amandman ne treba prihvatiti ni u kom slučaju i da ne samo ovaj, nego svi drugi amandmani koji su motivisani isključivo politikanstvom ne treba da budu ni u kom slučaju predmet neke dublje rasprave. Hvala.

Zahvaljuje se predsedavajući.
Molim vas da obratite pažnju na primenu Poslovnika jer očigledno da potraga za političkim identitetom ne može da bude alibi za povredu Poslovnika.
Taj politički identitet se ne traži samo ovde, nego se traži i na drugim mestima gde je potrebno prepoznavanje svega onoga što politički rad, građani prepoznaju.
Ono što mi se čini jako važnim da ukažem pre svega zbog građana jeste sledeće …
Član 106. i 107.
…pre svega predlagač amandmana uopšte nije govorio o amandmanu, ni najmanje. Naprotiv, govorio je o svemu ostalom osim o amandmanu.
Drugo, ovde je došlo do grubog vređanja, tu se pozivam na član 107, onih koji nisu predmet rasprave koju mi danas vodimo, a to su nosioci pravosudnih funkcija koju su okarakterisani kao kriminalci, a koji su istovremeno ljudi koji sprovode obuku i rade jako častan i profesionalan i odgovoran posao u jednoj od važnih institucija pravosudnog sistema, a to je Pravosudna akademija.
Vređati ljude na taj način, ponižavati i etiketirati ih kao kriminalce je nedopustivo i to je sa vaše strane, gospodine predsedavajući, trebalo da bude prepoznato i u smislu sankcionisanja jednog takvog nastupa i političkog delovanja najmanje opomenom, što mislim da ubuduće treba da bude praksa, a ne da dozvoljavate takav način rada i da ispoljavate taj stepen tolerancije. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, predsednice.
Uvažena ministarko, poštovani narodni poslanici, motiv podnošenja ovog amandmana je više nego jasan. Radi se o tome kome prevashodno uručiti naređenje prilikom dovođenja potencijalnog nasilnika u policijsku stanicu, a s druge strane – šta to naređenje treba da sadrži? Ako to naređenje ne sadrži osnovne podatke o žrtvi nasilja, onda mi se čini da to naređenje nema potpuni smisao, niti potpunu formu. Ako krivična prijava ili ranije rešenje o sprovođenju istrage, a sada naredba o sprovođenju javno-tužilačke istrage sadrži osnovne podatke o oštećenom, ovde imamo žrtvu nasilja, zašto ti podaci ne bi bili sadržani u naređenju, jer se upravo odnosi na žrtvu nasilja? Ovde žrtvu nasilja u naređenju nemamo nigde, a po meni, takvi podaci bi trebali da stoje, jer i krivično zakonodavstvo i sudska praksa ukazuju na to i da oštećeni, u konkretnom slučaju žrtva nasilja, svoju legitimaciju mora da doživi i da ima u odgovarajućem pravnom aktu. Ovde je to naređenje.
Dalje, ja sam zajedno sa mojim kolegama narodnim poslanicima bio u dilemi da li i upozorenje nasilniku ili potencijalnom nasilniku treba da bude sadržano u naređenju? Upozorenje šta će se desiti i kakve će posledice pretrpeti ukoliko ne postupi po hitnoj meri. Nama se čini da to upozorenje ima karakter prevencije, da on kad vidi šta ga čeka ukoliko prekrši hitnu meru, ili ne postupi po hitnoj meri, da će to delotvorno uticati na njega da ne počini akt nasilja, jer je to u principu nešto što prevenira bilo šta što može da se desi, imajući u vidu da su pojedine kolege narodni poslanici primedbovali na neki način – šta, ukoliko u ovom vremenskom periodu kada hitna mera stane na snagu, on ode negde, kako je rečeno, u kafanu, napije se, vrati se kući, pretuče ženu, ubije, ne daj bože, itd. Meni se čini da bi to upozorenje moglo delotvorno da deluje i da u svakom slučaju prevenira bilo šta što može da se desi kao katastrofalna ili tragična posledica.
Kome uručiti naređenje? Naređenje je, po mom dubokom ubeđenju i svih nas narodnih poslanika SPS, neophodno potrebno, pored ostalih koje ste, uvažena ministarko, s razlogom naveli, znači, neophodno je potrebno, po nama, uputiti odnosno dostaviti i žrtvi nasilja. Zašto? Postoji više razloga.
Prvi razlog je da žrtva nasilja mora biti obaveštena o svakoj fazi procesa koji se odvija, radi prevencije od nasilja. Ali, baš bukvalno o svakoj fazi, svakom detalju, svakom elementu tog procesa.
Drugi razlog – ako je žrtva nasilja obavešten da je potencijalni nasilnik priveden na osam časova, da mu je izrečena hitna mera, da ta hitna mera podrazumeva jednu od ove dve koje su predložene zakonom o kome raspravljamo, u toj situaciji već dolazimo do smirivanja žrtve nasilja, smanjuje se tenzija, smanjuje se njen strah, stepen ili intenzitet njenog straha će svakako biti manji, jer ona je svesna da je država stupila i počela da deluje, da više nasilnik ne može da se ponaša onako kako se ponaša. Na neki način, kako sam to napisao u amandmanu, dolazi do tzv. psihosocijalne stabilizacije žrtve nasilja, jer ona od tog trenutka shvata da je zaštićena, ili da se mere zaštite preduzimaju. Zašto onda u toj situaciji ne dostaviti naređenje i žrtvi nasilja? Jer, ako se dostavljaju, analogno ovom mom stavu, sudski akt oštećenom u toku trajanja krivičnog postupka do podizanja optužnice, ili započinjanja glavnog pretresa, onda i žrtva nasilja ima puno pravo da kroz dostavljanje naređenja ili bilo kog drugog akta bude obaveštena, s jedne strane, a s druge strane – da se smiri, da zna šta joj je činiti dalje, da je svesna da država sa svojim mehanizmima, preko svojih institucija, stupa na scenu, pežorativno rečeno, i počinje da deluje u cilju zaštite žrtve nasilja.
To je bio smisao i motiv ovog našeg amandmana i ja vas molim da još jednom razmotrite mogućnost da se ovaj amandman prihvati, jer bi bio jako delotvoran u praktičnoj primeni ovog zakona, tim pre što nismo pribegli, i tu vas potpuno podržavamo, austrijskom modelu zaštite žrtve nasilja, jer mi nemamo uslove za tako nešto. Nemamo uslove da im još uvek obezbedimo potpunu izolaciju potencijalnog nasilnika od žrtve, ali zato imamo mehanizme sadržane u porodičnom zakonu i imamo mehanizme koji su nesporno sadržani u Zakoniku o krivičnom postupku, koji omogućavaju delovanje prema osumnjičenom, okrivljenom, kako se ne bi vratio ka žrtvi i kako ne bi počinio krivično delo, što bi bilo sa tragičnim posledicama. U tom smislu imate podršku, samo vas molim da još jednom razmislite o ovom našem amandmanu. Hvala.

Zahvaljujem se, predsednice.
Ja sada koristim vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS.
Zahvaljujem se, uvažena ministarko, na objašnjenju i žao mi je što se u jednom delu ovaj naš amandman poklopio ili faktički identifikovao sa amandmanom koji ste usvojili. Onda ostaje samo jedna vrsta, da kažem, pravne praznine, kada je u pitanju forma naređenja, gde mi zaista smatramo da legitimacija žrtve nasilja mora da postoji u formi naređenja, i eventualno, da ovo upozorenje za koje smatramo da je isključivo preventivnog karaktera i da zaista u nekom praktičnom smislu reči može ostvariti tu svrhu prevencije bi moglo imati nekog smisla u nekim eventualno kasnijim izmenama i dopunama ovog zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Ne sporeći motiv za podnošenje ovakvog amandmana u cilju poboljšanja kvaliteta zakona, ipak smatram da je predlagač morao drugačije da formuliše amandman, jer sama formulacija amandmana nije u praktičnom smislu reči primenjiva iz dva razloga.
Prvi razlog, shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku komunikacija policijskih službenika i javnog tužioca je kontinuirana i razmena informacija i podataka uvek prisutna. Šta to znači? To znači da u slučaju kroz tu razmenu podataka između policijskog službenika i javnog tužioca dođe do novih okolnosti, mi to pravnici kažemo „beneficie nogaro“, ne postoji ograničenje za policijskog službenika da donese naređenje i izrekne hitnu meru. Ne postoji ograničenje, nema smetnji, to je pod jedan.
Pod dva, ovim zakonom je predviđen rok, doduše, po nama, iskreni da budemo, rok je kratak, 24 časa, ali u tom roku od 24 časa nadležni tužilac, kažemo specijalizovani tužilac, je dužan da prikupi odgovarajuća obaveštenja, činjenice, podatke koji se vezuju za konkretnu situaciju u kojoj se iziskuje potreba za izricanje hitne mere ili eventualno ne izricanje hitne mere. Upravo u tom roku od 24 časa, kada tužilac prikupi odgovarajuće podatke i sam proceni da ti podaci imaju relevantnost, on će i shodno odredbama ZKP dati policijskoj upravi, nadležnom policijskom službeniku, koji čak ne mora da bude specijalizovan, koji mora pod tim podacima postupiti.
Ovamo, veću u zakonu, uvažena ministarko, postoji obaveza specijalizovanih policijskih službenika da prate situaciju u kontinuitetu. Ovde nema diskontinuiteta vremenskog kada je on oslobođen praćenja situacije, kada on više ne mora da vodi računa o žrtvi. On mora da vodi računa o žrtvi kontinuirano, neprekidno, u svakom sekundu.
Zbog toga mi se čini da sama formulacija amandmana nije prihvatljiva da bi se u praktičnom smislu reči ostvario rezultat koji se želi ostvariti podnošenjem amandmana. Hvala.