Zahvaljujem se predsedavajući.
Iskoristio bih samo priliku da izrazim u ime poslaničke grupe SPS zahvalnost za uvažavanje razloga i naravno prihvatanje ovog amandmana. Imajući u vidu da se radi o jednoj klasično procesno pravnoj situaciji, odnosno legitimaciji onoga ko je ovlašćen da izjavi žalbu višem sudu. U konkretnom slučaju u predloženom tekstu zakona to je trebao biti viši tužilac. Naravno da viši tužilac nije učesnik u postupku i zbog toga je i podnet ovaj amandman i zato hvala što ste prihvatili da se ispravi samo jedna procesna greška. Samo osnovni tužilac to može učiniti i on ima ta ovlašćenja i te nadležnosti a ne viši tužilac. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, ovo je replika, zato što sam pomenut.
Naime, poslanička grupa SPS nikada, pa ni sada kada je Predlog zakona na dnevnom redu između opstrukcije i konstrukcije neće izabrati opstrukciju, već će krajnje konstruktivno delovati kako bi se kvalitet zakona poboljšao na što efikasniji način. U tom smislu ćemo uvek pružiti zahvalnost predlagaču što uvažava stavove poslaničke grupe SPS, imajući u vidu da kao deo vlasti odgovorno i posvećeno pristupamo svemu onome što se ovde radi, pa i parlamentarnom životu, za razliku od onih drugih koji između opstrukcije i konstrukcije ne izaberu ni jedno ni drugo nego izaberu destrukciju, što je najgore.
Inače, u svemu onome što ovde treba istaći, a zarad istine i zarad građana, jeste činjenica da ovaj zakon nije od juče ni u javnoj raspravi, nije od juče ni u pogledu stručnih opservacija kada je predlog ili nacrt ovog zakona u pitanju. Izuzetno dugo vreme je proteklo u kojem se o ovom zakonu neko bavi i o kome se o ovom zakonu interesuje javnost. Javnost onda treba da zna istinu, a istina je da smo se mnogo posvetili i uvek ćemo se posvećivati ne samo ovom već svim onim zakonima koji doprinose da se otklone sve opasnosti, pa i one najrizičnije koje se u ovom zakonu pojavljuju. Zato vam još jednom zahvaljujemo na usvajanju amandmana.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Nakon komentara koleginice Tepić, nema potrebe bilo šta drugo reći što se tiče samog obrazloženja amandmana. Međutim, ono što mi se čini da je važno, važno je istaći da je veliki broj amandmana koji su podneti, koje ste vi, uvažena
ministarko, i prihvatili, identičan sa amandmanima koje je faktički promovisao Autonomni ženski centar. Bilo bi jako grubo i čak i nekorektno upravo prema Autonomnom ženskom centru prećutati činjenicu da se veliki broj amandmana gotovo identifikuje kroz amandmane koje smo mi podnosili. Zašto? Dobro je da smo prepoznali na isti način i Autonomni ženski centar i mi kao narodni poslanici neuralgične tačke oko kojih smo napravili saglasnost i, naravno, doprineli da se poboljša kvalitet ovog zakona.
Ali, imajući u vidu da su žene u fokusu nasilja, imajući u vidu da se one u najvećem broju slučajeva pojavljuju kao žrtve i da su posledice koje trpe uglavnom tragične posledice, onda je korektno podržati Autonomni ženski centar u nastojanjima da se zajedno sa nama izbori, ne samo kroz amandmane, nego na svaki drugi način, za kvalitet ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem se, predsednice.
Naravno, po amandmanu. Hajde da budemo potpuno otvoreni i iskreni kada je u pitanju predlagač i motiv predlagača za ovakav amandman. On je prevashodno političke prirode i nema apsolutno nikakve dimenzije dodira sa samim zakonom. Zašto? Zbog toga što bi bilo krajnje besmisleno, bio bi pravnički nonsens kada bi se član 27. izbacio iz zakona. Izbacujemo krucijalni, stožerni deo zakona, a to je obuka, odnosno specijalizacija. Uz to, predlagač amandmana, osim toga što traži da se član briše, ne daje alternativu. Ko će to drugi da sprovede edukaciju ili specijalizaciju ili bilo kakvu vrstu osposobljavanja osim postojećih institucija?
Drugo, ono što smo uočili još u uvodnom izlaganju od strane ovlašćenih predstavnika, koliko se sećam, kada smo u načelu raspravljali o ovom zakonu, jedina primedba je bila finansiranje Pravosudne akademije, ko je finansira i iz kojih pobuda je navodno Pravosudna akademija ustrojena. Zamolio bih i predlagača amandmana i sve poslanike ovde da strogo vode računa prevashodno o polaznicima Pravosudne akademije i da ih ne vređaju. Zašto? Zbog toga što se degradacija ili pokušaj degradacije polaznika Pravosudne akademije na ovaj način čini veoma drsko i, da kažem, na način koji je apsolutno neprimeren zbog toga što je upis na Pravosudnu akademiju veoma, veoma težak, u smislu polaganja prijemnog ispita, da je proces stručnog osposobljavanja na Pravosudnoj akademiji jedan složen proces koji zahteva jedan visok nivo ili visok kvantum znanja i da oni svršeni polaznici Pravosudne akademije imaju respektabilan nivo znanja.
Očigledno je da predlagač Pravosudne akademije ne poznaje sam sistem rada Pravosudne akademije, ko su predavači, ko prenosi to znanje. Stara kineska mudrost kaže – nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati. Ako je tako, onda smo na dobrom putu da upravo kroz onu specijalizaciju koja je moguća, a moguća je preko Pravosudne akademije, dobijemo specijalizovane, odnosno stručno osposobljene subjekte ili lica koja će primenom, i to praktičnom primenom ovog zakona, omogućiti da on postane što efikasniji, u smislu zaštite žrtve nasilja. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarko, sa razumevanjem sam prihvatio deo obrazloženja koji se odnosi na amandman koji je podnela poslanička grupa SPS, s tim što moram da ukažem na poseban motiv za podnošenje ovakvog amandmana, a to je da niko ne bude aboliran u celom postupku, u celom procesu od svih učesnika koji neposredno primenjuju odredbe ovog zakona.
Imajući u vidu da javni tužioci i sudije ne mogu biti podvedeni pod kažnjavanje u smislu odredaba ovog zakona, imajući u vidu disciplinsku odgovornost koja je regulisana drugim propisima, odnosno zakonima, ostaje razmišljanje šta je sa policijskim službenicima u policijskim upravama koji ne primenjuju ovaj zakon. Dolazimo u sledeću fazu razmišljanja.
Jedna, da se neposredno primenjuju odredbe Zakona o policiji. Zašto? Zbog toga što u odredbama Zakona o policiji postoji disciplinska odgovornost vezana za policijske službenike. Nije sporno.
Međutim, ovim amandmanom, barem po nekom mom uverenju, se ne zadire u odredbe Zakona o policiji, već se traži posebna odgovornost kao pojačana odgovornost za sve propuste u radu koji proisteknu iz delovanja policijskih službenika. Šta to znači?
Znači da, ukoliko policijski službenik učini krivično delo, nije sporno da će biti krivično gonjen za krivično delo nesavestan rad u službi, za krivično delo zloupotrebe službenog položaja ili za neko drugo krivično delo koje inkriminiše, odnosno koje se može podvesti pod inkriminaciju koja se vezuje za tog policijskog službenika. Imajući u vidu da se ovde Krivični zakonik ne primenjuje, a da tražimo povećani stepen zaštite za žrtve od nasilja gde niko ne sme da napravi propust, jer onda dovodimo žrtvu nasilja u još teži položaj nego što jeste, onda je moj motiv i motiv mojih kolega u poslaničkoj grupi SPS bio da kroz povećani stepen odgovornosti policijskih službenika uvedemo kaznenu meru, odnosno odredbu koja se vezuje i za njihovo novčano kažnjavanje. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ovde imamo jednu klasičnu situaciju apsurda i to apsurda između obrazloženja i samog amandmana, jer se obrazloženjem negira jedan deo krivičnog zakonodavstva, a s druge strane se opet amandmanom predlaže sankcionisanje na način kako se predlaže, i to ublažavanjem krivične sankcije kojom bi trebalo da bude zaprećena krivična sankcija.
Dakle, jedan klasičan apsurd. Poznavaoci međunarodnog krivičnog prava itekako dobro znaju da postoji mogućnost tzv. opredeljenja za primenu odgovarajućeg zakona, domaćeg ili stranog, a onaj ko ne zna za to, on će se pozivati na migrantsko pravo koje nikad nije postojalo niti postoji. Migrantsko pravo je floskula nečega ili nekoga ko je izrekao nešto što je pravnički nonsens, a nonsens u prevodu znači besmislica.
Prema tome, ovde nije potrebno trošiti velike reči i energiju za obrazloženje nečega što je sasvim jasno. Država Srbija se obavezala da štiti migrante, da štiti ono što podrazumeva njihovo pravo, neprikosnoveno pravo koje je priznato međunarodnim aktima, pa i Univerzalno deklaracijom o pravima čoveka i njegovim slobodama. I u ovom slučaju država Srbija postupa ispravno i postupa na način koji podrazumeva zaštitu pre svega onoga što podrazumeva najeminentniju vrednost čoveka, a jedna od tih vrednosti jeste vrednost da se štiti polna sloboda. Hvala.

Zahvaljujem se, predsednice.
Mogu sa razumevanjem da prihvatim obrazloženje koje je dato, ali iako postoji nesporna podrška da se ovo krivično delo normira, u Zakoniku postoje problemi koji će se možda u praksi pojaviti, a naročito će možda proizvesti neujednačenu sudsku prasku.
Poznato je da naše pravosuđe boluje od neujednačene sudske prakse, i to je jedna bolest koja traje unazad već 10, 15, a možda i znatno više godina i nikako od te bolesti da se izleči. Zbog čega?
Postoje određene formulacije u predloženom tekstu krivičnog dela „proganjanja“ koje će izazvati probleme u praktičnoj primeni, počev od formulacije određenog vremenskog perioda. Postavlja se pitanje – koji je to određeni vremenski period? Praćenje. Da li je to praćenje u toku 24 časa? Da li je to praćenje u toku 15 dana, godinu dana, šest meseci, pet dana? Dakle, u svakom slučaju bi možda bila preciznija formulacija da to bude duži vremenski period, pa da sudovi i tužioci na osnovu toga iznalaze mogućnosti kako da protivpravnost uoče, odnosno identifikuju u ponašanju, odnosno delovanju počinioca krivičnog dela.
Ja sam u raspravi u načelu ukazao da mi se čini da postoji, neidentitet, ali približno identičnoj formulaciji kod krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti. Kod krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti imamo sličnu formulaciju koja je sadržana u tački 4) u stavu 2. – ko preti napadom na život i telo, ovde je dodato – i slobodu, odnosno – ili slobodu drugog lica, njenog bliskog lica. Ovde imamo otprilike negde podudaranje inkriminacija, odnosno kvalifikacija kada je u pitanju krivično delo. Ono što mi se čini da takođe može da izazove neujednačenu sudsku praksu jeste formulacija – preduzimaju druge slične radnje.
Druge, slične radnje, podrazumevaju širok pojam. Prilično širok pojam i onda ćemo dovesti do voluntarizma u postupanju tužilaca. Sudovi su vezani za optuženja, ne sme da prekorači identitet optužbe ili granice optužnog akta, da li je to optužnica ili optužni predlog u zavisnosti od zaprećene kazne, pojaviće se situacija u kojima ćemo druge slične radnje široko posmatrati kada su u pitanju inkriminacije, odnosno protivpravna delovanja.
U svakom slučaju, ovo krivično delo treba da postoji i protivpravnost u ovom krivičnom delu mora da bude negde pronađena i prepoznata, samo treba suziti što više mogućnosti da se sudovi ne opterećuju mogućnostima različitih tumačenja. Odnosno, da se u ovom slučaju, po nekom mom dubokom ubeđenju Vrhovni kasacioni sud odredi kada su u pitanju odgovarajuće formulacije kako bi se ujednačila sudska taksa. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.
Samo ću se nadovezati, imajući u vidu da su otprilike ovih nekoliko amandmana koji predstavljaju korpus amandmana, a odnose se na krivično delo zloupotrebe odgovornog lica, bez utemeljenja samo iz jednog jedinog razloga. Voleo bih kada bi predlagači ovih amandmana dali objašnjenje ko će da nadoknadi štetu i iz kojih sredstava će se nadoknaditi šteta svima onima koji su do sada bili obuhvaćeni ovim krivičnim delom, a sada bi bili van domašaja krivične odgovornosti.
Znači, samo jedno pitanje, ništa više, za sve predlagače, ko je taj i iz kojih sredstava će se naplatiti šteta od svih onih koji to pravo u svakom slučaju će imati, u slučaju ne daj bože, da dođe stvarno do dekriminalizacije ovog krivičnog dela i koja će to suma da bude. Hvala vam.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Ja, nažalost, nisam dobio adekvatan odgovor. Moj uvaženi kolega Nenad Konstantinović i te kako dobro zna šta znači retroaktivno…

Nismo.

Nećemo razgovarati o tome, razgovaraćemo na sledeći način.
I dalje stoji opasnost…

To je isto predsedavajući, u 27. se traži ono što su tražili i prethodnici.
Vi niste pravnik, pa očigledno niste razumeli šta je suština, ali ću vam reći otprilike šta je ono što smatram da je…

Ni ovim amandmanom se ne otklanja ona opasnost na koju sam ja ukazao.
Dekriminalizacijom krivičnog dela zloupotrebe odgovornog lica bi stvorili opasnost od postojanja mogućnosti naknade štete, nematerijalne štete. Ne bi mogli ti činioci ili ti okrivljeni da budu po nekom drugom krivičnom delu na koje se ukazuje ovde od predlagača, bez obzira koje krivično delo iz grupe krivičnih dela koja se sada normiraju, po predloženom zakonu, da se obuhvate bilo kojim optužnim aktom, bilo optužnim predlogom, bilo optužnicom, jer je ovo zakon koji se zna kada stupa na snagu i zna se od kada će se moći primenjivati na potencijalne učinioce krivičnih dela. Dakle, ne stoji da mogu biti obuhvaćeni novim krivičnim delima. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Ovo je još jedan od nekoliko amandmana koji očigledno ne interveniše tamo gde treba da se interveniše. Tako je bio i slučaj sa prvim amandmanom koji se odnosio na ne primenjivanje ovog zakona na maloletna lica, imajući u vidu postojanje Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela, gde tamo postoje čak i posebni nalozi za maloletne učinioce krivičnih dela šta treba da urade, koji se mogu upodobiti sa hitnim merama.
U konkretnom slučaju terminologija „seksualno nasilje“, pre svega, intervencija u Krivičnom zakoniku bi mogla da bude u grupi krivičnih dela, imajući u vidu da je Krivični zakonik normiran tako da su krivična dela svrstana u posebne grupe. Ova krivična dela na koja se ukazuje amandmanima su svrstana u grupu krivičnih dela protiv polnih sloboda, što znači da u slučaju intervencije na Krivični zakonik, što nije moguće, naročito ne raspravom o ovim tačkama dnevnog reda, možemo doći do onoga do čega bi se moglo doći i što žele predlagači amandmana ovde, ne imajući u vidu da bi u toj situaciji morali prvo da se vratimo na kompletan Krivični zakonik, ne njegove izmene i dopune, pa da onda intervenišemo u poglavljima, odnosno grupama krivičnih dela, da ih menjamo kako bi menjali kvalifikacije krivičnih dela. U ovom slučaju smatram da amandman nema osnov i ne treba da bude prihvaćen. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Imajući u vidu da smatram da motivacija predlagača ne bi trebalo da bude dovođena u sumnju bilo koga od nas ovde prisutnih, jer sam uveren da svi narodni poslanici prilikom podnošenja amandmana treba da imaju jedan jedini motiv, a to je poboljšanje kvaliteta zakona, i to je nešto što treba da nas motiviše u radu. Tako da, neću ni u kojem slučaju dovoditi u sumnju motiv, ali je zabrinjavajuće da se jedan deo amandmana tumači na način kako je protumačen, a to je da se briše jedan deo formulacije koji se odnosi na specijalizovanu obuku.
Prvi razlog je što je temelj ovog zakona ili suština, upravo specijalizacija ili edukacija onih koji će ovaj zakon neposredno da primenjuju. Na njima je i najveći teret kada dođe do praktične primene ovog zakona. Drugi razlog, jeste što već u policijskim upravama postoje specijalizovani policijski službenici za razno razne oblasti, od terorizma ili antiterorističkih akcija, diverzantskih i drugih za maloletne učinioce krivičnih dela bilo kog druga. Ako se ovde radi na poboljšanju edukacije, odnosu doprinosu da se još dodatno edukuju oni koji će ovaj zakon neposredno da primenjuju, a pri tome se pozivamo na institucije koje će tu obuku da sprovede, onda smo u velikom problemu.
Postavlja se pitanje zbog čega su te institucije koje će obuku sprovoditi uopšte osnovane, odnosno ustrojene. Ako već postoji, ukoliko im je već zadatak da vrše tu edukaciju zašto sumnjate da će ta edukacija biti sprovedena na adekvatan način. Ne postoji, zaista nijedan jedini racionalni razlog da se ovakav amandman prihvati i još treći razlog postoji što bi samim brisanjem ovih reči došli u jednu potpuno nelogičnu tekstualnu celinu člana 7. koji ne bi imao nikakav smisao ako bi se izbrisale reči - koji su završili specijalizovanu obuku. Hvala.