Zahvaljujem se, predsedavajući.
Opet ću po amandmanu, imajući u vidu da smo zauzeli određene stavove koji se odnose na isti član. Kolega Marković je pomenuo konverziju. Da, konverzijom se rešavaju određena pitanja. Imajući u vidu da ćemo ovde imati situacije u kojima se ispod objekta nalazi zemljište za redovnu upotrebu objekta, imamo zemljište koje je inače definisano članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji, kao zemljište za redovnu upotrebu objekta, gde je tačno precizirano koja to površina odgovara površini jedne građevinske parcele na teritoriji jedinica lokalne samouprave, tako da u tom pravcu ne možemo primedbodovati zakonu na taj način, ali u svakom slučaju prihvatam nešto drugo što bi moglo opet da se veže za ono što sam malopre rekao, uvažena ministarko.
Daleko od toga da mi u poslaničkoj grupi SPS tražimo da se nešto briše, taman posla. Da bi se brisalo, to znači automatski da bi se nešto obesmislilo. Ne mislimo na taj način. Mislimo da bi trebalo imati u vidu činjenicu, ono što sam malopre rekao moram da pojasnim i da ponovim, kako bi izbegli u praksi određene probleme.
Ako sam vlasnik objekta, moje pravo vlasništva se upisuje u list nepokretnosti. U listu nepokretnosti pravo svojine na objektu može da bude istovremeno i pravo svojine sa pravom korišćenja katastarske parcele na kojoj je objekat izgrađen. U toj situaciji imamo definisana dva prava. Pravo svojine u korist vlasnika objekta. To je Neđo Jovanović. Pravo korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj je Neđo Jovanović izgradio objekat.
Ja sam samo postavio pitanje. Ako ja već imam upisano pravo svojine u katastru, imam uknjiženo pravo na katastarskoj parceli na kojoj je moja kuća izgrađena, da li moja kuća podleže odredbama Zakona o ozakonjenju? Prema članu 10. stav 2. podleže i mislim da je to apsolutno suvišno zbog toga što je moj pravni interes, materijalni i svaki drugi interes, za ozakonjenjem iscrpljen zato što sam ja svoje pravo svojine upisao u katastar. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Uvažena ministarka sa saradnicima, kolege narodni poslanici, ovde imamo situaciju koja je u poslednjem stavu člana 30. potpuno identična sa članom 5. stav 6. Dakle, potpuno identičan tekst. Zaista, potpuno identičan. Ja zaista sa uvažavanjem mogu da prihvatim odgovor koji ste dali kada sam postavio to pitanje na član 5. stav 6, kada ste rekli - ti objekti će biti popisani. Mislio sam na ove objekte gde su vlasnici podneli zahtev, odbijen zahtev, podneli žalbu, odbijena žalba, vodili upravni spor, završen.
Ja bih vas ovde samo zamolio za jednu zaista, pre svega sa naše strane dobronamerna sugestija, ali jednu, da tako kažem, uslugu lokalnim samoupravama, kada dođu lokalne samouprave u ovakvu situaciju, s obzirom da je recimo Užice, koje je pomenuo kolega Jovan Marković, grad iz koga i ja dolazim, u situaciji da ima ogroman broj vlasnika objekata koji su upravo u ovakvom statusu, zaista u ovakvom statusu. Konkretno, kod mene u mom naselju, koje je prigradsko naselje, ima mnogo vlasnika objekata koji imaju ovakv status, da su podnosili zahtev, da su odbijeni, da su imali određene manjkavosti, da su čak činili i zloupotrebe, da su vodili upravne sporove, osnovano odbijeni njihovi tužbeni zahtevi po upravnim tužbama i sada oni dolaze u ovu situaciju kakvu dolaze. Njih je zaista mnogo u evidenciji i ukoliko se samo njihovi objekti popišu, a da ne dođu u situaciju da sami odreaguju pred nadležnim organom uprave, biće problem zbog toga što će se doći u situaciju da ih nigde nema.
Zbog toga bih ja zamolio da postoji jedno instruktivno mišljenje ministarstva ka lokalnim samoupravama, u smislu uputstva o radu ili uputstva o primeni zakona, kako god da se zove, kako raditi u ovakvim situacijama. U ovakvim situacijama se mora poštovati pravo stranke da se obrati nadležnom organu, ukoliko nije nadležni organ stranku prepoznao kao onog ko je zainteresovan da se njegov objekat ozakoni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Ja bih se nadovezao na diskusiju uvaženog kolege Orlića, istovremeno ispravio uvaženog kolegu Božovića, imajući u vidu da je došlo do nekog nenamernog lapsusa, nije govorio Jovan Marković o teretu budžeta jedinica lokalnih samouprava, govorio sam ja o tome.
Moram samo da podržim da je rešenje koje je predviđeno u članu 33. korektno rešenje, imajući u vidu da jedinice lokalnih samouprava na ovaj način prihoduju odgovarajuća novčana sredstva i na taj način popunjavaju budžete, što je u svakom slučaju u prevashodnom interesu jedinica lokalnih samouprava.
Polazim od Užica koje je ionako i onako, što se tiče budžeta, upotrebiću jedan pežorativan termin „prenapregnut“, bukvalno tako, a mislim da vi to i te kako dobro znate.
Ono što sam hteo radi ispravke, da konstatujem, čini mi se samo da nakon stupanja na snagu ovog zakona dolazimo u situaciju da će jedinice lokalnih samouprava na teret svojih budžeta isplaćivati odgovarajuće troškove i onima koji, nažalost, ovaj put ću reći nažalost, to ne zaslužuju. Oni protiv kojih je čak vođen i krivični postupak za krivično delo nedozvoljene gradnje, pa je obustavljen, a rekao sam, da ne ponavljam sto puta jednu te istu tezu, i oni koji su prolazili i upravne postupke i upravne sporove, i negativno se završavalo sve ono po njih što se vezivalo za te postupke, oni će doći u situaciju da se na teret budžeta jedinica lokalnih samouprava isplaćuju odgovarajući troškovi koje su oni snosili.
Da li bi u tom pravcu mogao da se uradi bilo kakav podzakonski akt kojim bi se definisalo nešto što neće obesmisliti suštinu ovog zakona kada je u pitanju ozakonjenje, jer nam je svima neophodno potrebno, a i savršeno jasno da je ovakav postupak ozakonjenja neminovnost, ali se postavlja pitanje – da li oni koji su nesumnjivo protivpravno delovali, govorim isključivo sada o protivpravnosti, da li oni treba da budu ti kojima će biti nešto vraćeno? U krivičnom zakonodavstvu postoji jedan institut koji zaista ukazuje na to da ako je zakon povoljniji za okrivljenog od dva materijalno-pravna propisa, od krivično-pravnih propisa, zaista se primenjuje onaj povoljniji za okrivljenog, ali ovde nije takva situacija.
Ovde je situacija gde okrivljeni, pežorativno rečeno, ili prenosno rečeno je učinio što je učinio, protivpravno delovao, a mi ga nagrađujemo na taj način što ćemo da mu priznamo troškove iako je on za te iste troškove pravnosnažno odbijen u svom zahtevu, što znači da je troškove snosio na svoj teret, što je potpuno opravdano, odnosno osnovano.
Zamolio bih vas samo da se razmisli u tom pravcu jer zaista ni Beograd, ni Kragujevac, ni Niš, ni Novi Sad, ni Užice, ni bilo koji grad nemaju ni jedan jedini opravdani razlog da takvima iz budžeta vraćaju nešto što su sami skrivili.
Jedino gde je tamo krivica nadležnog organa, jedinice lokalne samouprave, gde je dolazilo do ćutanja administracije, gde se nadležni organi nisu ponašali u skladu sa zakonom, pa su zbog toga trpeli vlasnici objekata koji su sada predmeti ozakonjenja, e u toj situaciji zaista treba da se isplate troškovi koji su oni snosili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Bio sam vrlo jasan i precizan, tako da apsolutno ne vidim potrebu za drugačijom interpretacijom onoga što sam rekao, osim onako kako sam rekao, a to je – zaštita budžeta jedinica lokalne samouprave.
Poslanička grupa SPS, a i ja lično, mislimo da je to ovim članom obezbeđeno. Zbog čega bi 100% priliva sredstava išlo na budžet jedinica lokalnih samouprava, kada imamo u vidu jednu notornu činjenicu, da iza ovog zakona stoji predlagač u ime Vlade, a to je resorno ministarstvo, koje će sprovoditi određenu vrstu nadzora nad ovim zakonom i koje će pratiti sprovođenje svih mehanizama koji se odnose na ozakonjenje objekata.
Nije malo 70% priliva u budžet jedinica lokalnih samouprava, imajući u vidu o kakvim se objektima radi i imajući u vidu gradaciju novčanih iznosa koji se uplaćuju na ime takse. To nije ni u kom slučaju bio motiv zbog čega sam se ja javio i sada radi preciznosti upravo ovo i ističem.
Motiv zbog čega sam se ja javio jeste bio upravo onaj motiv koji je i uvažena ministarka prepoznala – imamo među aboliranim vlasnicima objekata i one koji faktičko protivpravnim delovanjem obezbeđuju sebi određenu korist. To je bio moj motiv, a ne ni u kom slučaju da se konfrontiramo oko jedne stvari koja je savršeno jasna, a to je zaštita budžeta jedinica lokalnih samouprava.
Što se samog Užica tiče, i na meni i na gospodinu Markoviću i na uvaženoj koleginici Ivani Stojiljković jeste da se borimo za grad, a ne da vodimo polemike u ovom parlamentu, jer nam je zadatak… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se predsednice.
Uvažene kolege poslanici, moje poslaničko pitanje se postavlja direktoru Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, a verovatno preko njegovog kabineta i Ministarstva saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva i vezuje se za investicije koje se odnose na grad Užice.
Naime, Užice je grad koji već dugo godina zaobilaze investitori. Užice je grad koji je doživeo sudbinu da i neke velike investicije budu započete, a nezavršene. Užice je grad koji je imao sudbinu da jedna od izuzetno vrednih investicija, čak 15 miliona evra ne bude realizovano u Užicu. Sticajem okolnosti, radilo se o postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda i uz podršku i pomoć Vlade Republike Srbije, nadam se da će se ipak ta investicija vratiti gradu.
Međutim, ono što građane Užica trenutno najviše interesuje jeste činjenica kako doći do investicija koje su započete i to kroz administrativne procedure i stale su nakon 2012. godine. O čemu se radi? Radi se o dve investicije koje su od vitalnog značaja, kako za saobraćaj i to saobraćaj koji ima frekvenciju ka Jadranskom moru, dakle, od Beograda ka Jadranskom moru, a druga investicija je vezana za lokalnu samoupravu koja podrazumeva saobraćajnu frekvenciju preko Užica ka Bajinoj Bašti i Republici Srpskoj.
Prva investicija se odnosi na izgradnju nadvožnjaka u mestu Zlakusa nadomak Užica, čijom bi se izgradnjom ostvarili oni uslovi saobraćaja koji su neophodno potrebni, a pre svega bezbednost učesnika u saobraćaju.
Imajući u vidu da se radi o raskrsnici koja je veoma opasna po sve učesnike u saobraćaju, a naročito izaziva opasnost skretanjem ka mestu Zlakusa koje je nebezbedno, kako sa stanovišta građevinskih standarda, tako i sa stanovišta saobraćajnih standarda.
Druga investicija se vezuje za izgradnju okretnice nedaleko od benzinske pumpe u samom gradu Užicu, prema Bajinoj Bašti i ove dve investicije su 2012. godine u planskim aktima Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, bile predviđene sa opredeljenim novčanim sredstvima za započinjanje realizacije istih investicija.
Postavljam konkretno pitanje – da li će u budućim planskim aktima ove dve investicije zavredeti pažnju, pre svega Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ i ista novčana sredstva koja su bila opredeljena dok je na čelu istog Ministarstva bio prethodni ministar, biti sada u istom novčanom iznosu definisana za započinjanje realizacije ove dve investicije.
Ukoliko se ka tome opredeli i Ministarstvo i Javno preduzeće „Putevi Srbije“, nesumnjivo je da ne samo da dobija grad Užice i Zlatiborski okrug, dobija cela Republika Srbija, imajući u vidu saobraćajnu relaciju, imajući u vidu sve ono što se vezuje za transport robe i putnika na ove dve jako, jako frekventne saobraćajne relacije.
Očekujem i od Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ i od Ministarstva podršku gradu Užicu koji odavno čeka da država ono što je započela i realizuje i nadam se da će ovaj put to sigurno i biti. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Uvažena ministarko, kolege narodni poslanici, imajući u vidu da je ovlašćeni predstavnik SPS i naše poslaničke grupe SPS dala podršku u ime poslaničke grupe za predloženi set zakona, ja ću se u svojoj diskusiji fokusirati, uvažena ministarko, samo na jedan od ovih zakona, a to je Zakon o ozakonjenju objekata i ukazaću na nešto što smatram da do sada u ovoj diskusiji koja je danas trajala nije ukazano, a radi se o određenim pravno-tehničkim rešenjima koja po stanovištu SPS mogu biti bolja u odnosu na ova koja su sadržana u zakonu, odnosno Predlogu zakona, pri čemu će se dotaći naravno i nekoliko suštinskih stvari.
Prva suštinska stvar koja naravno, intrigira pažnju kada je u pitanju ovaj zakon jeste pitanje da li se ovim zakonom dezavuiše eventualno Zakon o konverziji, odnosno da li ovaj zakon u pojedinim odredbama kolidira sa odredbama Zakona o konverziji, naročito tamo gde su u pitanju imovinsko-pravni odnosi, naročito tamo gde se radi o konverziji zemljišta uz naknadu i naročito u onim delovima odredaba Zakona o konverziji koje se u svakom slučaju oslanjaju na određene odredbe ovog zakona, odnosno predloga zakona.
Ono što je danas češće puta navedeno jeste upravo pitanje regulisanja imovinsko-pravnih odnosa kao jako osetljivo pitanje kada su tema ozakonjenje objekata koji su nelegalno izgrađeni. Počeću od samih početnih odredaba ovog zakona pa ću ukazati na neka rešenja koja možda i budete prihvatili, ako nikako drugačije onda kroz amandmane.
U članu 3. u stavu 1. nije sporno rešenje da se predmet ozakonjenja pojavljuje kao objekat koji je završen u građevinskom smislu. To nije sporno. Ali, je sporno da u drugom stavu je normirano nešto što ipak u građevinskom smislu ne bi trebalo tako da bude normirano i kaže se da je predmet ozakonjenja zgrada pri čemu predmet ozakonjenja može biti zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni građevinski radovi.
Ja bih vas zamolio da prihvatite pravno-tehničko rešenje da mogu biti ozakonjeni samo izvedeni građevinski radovi jer mi imamo pojam zgrade, zgrade u izgradnji i radova koji se izvode i koji su izvedeni.
Zgrada, u građevinskom smislu reči kao pojam je dovršen objekat, finalizovan. Zgrada u izgradnji podrazumeva upravo objekat koji je u određenoj fazi gradnje, a ovde se navode radovi koji sami po sebi imaju karakter radova koji su izvedeni i koji jedino kao takvi mogu da budu ozakonjeni, odnosno legalizovani.
Ono što u članu 4. stoji, a danas je nekoliko puta nagovešteno kao jedna vrsta dileme, jeste privremena građevinska dozvola i vi, gospođo ministarko, predlažete da se zakon ne primenjuje na objekte za koje je u skladu sa ranije važećim propisima izdata privremena građevinska dozvola.
Moram da podsetim, prevashodno sa stanovišta struke, privremene građevinske dozvole se već dugo vremena ne izdaju. Kada je izdata, ta građevinska dozvola ima svoje oročeno trajanje, odnosno ona važi do privođenja nameni objekta prema izdatom planskom aktu.
E sada, imajući u vidu da se u ovom zakonu normira važeći planski akt, postavlja se jedno pitanje koje u praktičnom smislu može da izazove dilemu – Šta uraditi kada je planskim aktom, recimo, primera radi, predviđeno proširenje ulice, kako u toj situaciji izdati upotrebnu dozvolu?
Naš predlog ispred SPS, odnosno naše poslaničke grupe jeste da može norma da glasi da privremena dozvola nije u suprotnosti sa važećim planskim aktom. Ukoliko bi se takva formulacija našla u ovom članu, sigurno je da bi se izbegla dilema same suštine i pravnog dejstva privremene građevinske dozvole.
Ono što takođe izaziva određene dileme, jeste još jedan stav člana 4. koji kaže da nadležni organ za izdavanje upotrebne dozvole je dužan da izda rešenje o upotrebnoj dozvoli po zahtevu vlasnika takvog objekta.
Ovde se radi o jednoj imperativnoj normi. Takva imperativna norma ne bi smela da stoji ovako jer bi bilo u praktičnom smislu reči primenjivo tako što bi se samo podneo zahtev i automatski bi onda nadležni organ po tom zahtevu postupio, odnosno izdao odgovarajuću odluku.
Mi mislimo da takav način eksoficija odlučivanja bezuslovan, ne može da postoji, jer jednostavno bi moralo da u toj normi bude sadržano da se od strane nadležnog organa izdaje upotrebna dozvola po zahtevu samo ako su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi.
To u ovoj normi nije sadržano, a trebalo bi je precizirati i mislim da bi u tom pravcu trebalo sagledati i neke amandmane koje je podnela poslanička grupa SPS, kako bi se svakako kvalitet ovog zakona poboljšao.
Ono što mi u poslaničkoj grupi SPS veoma jasno razumemo, jeste činjenica da je vaš predlog zakona jedno iznuđeno rešenje kojim se bez obzira da li ulazili u pravednost ili nepravednost, pravičnost ili nepravičnost, vrši legalizacija bukvalno svih objekata koji su, naravno, pod uslovima koji su propisani zakonom, da ne budem ja sad krivo protumačen, ali postoje i neke kategorije, uvažena ministarko, za koje nisam siguran da bi trebali da budu, kako je to ovde danas rečeno „aboliran“.
U ovom stavu koji je naredni, u članu 4. kaže se da se ovaj zakon ne primenjuje na objekte za koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, a koja se koristi bez izdatog rešenja u upotrebnoj dozvoli. Onda norma dalje glasi da rešenje o upotrebnoj dozvoli se pribavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata i formira komisija, itd.
Sada ovde postoji jedna vrsta dileme, a ta dilema se odnosi na jednu, po meni, prostu stvar koja se praktično može često pojavljivati.
Ako je izdata građevinska dozvola, to ne znači da je objekat izgrađen po pravilima redovnog postupka. Zašto to kažem? Postoji mogućnost da je izdata građevinska dozvola, ali je investitor radio u sopstvenoj režiji, angažovao komšiju, angažovao bilo koga, nije angažovao nadzorni organ, nije pribavio ateste, nije pribavio odobrenja o kvalitetu građevinskog materijala koji se ugrađuje u objekat. Kako ćemo onda uopšte na taj način da vrednujemo da li je neko ko mora da prođe stručnu ocenu od strane komisije ispoštovao zakonske odredbe ili nije?
Po nama, u SPS, u svakom slučaju ovakva dilema, odnosno pojava u praksi može da se desi. I ono što u svakom slučaju zaslužuje najveću pažnju, barem u ovim početnim delovima Predloga zakona, jeste prevaljivanje tereta na lokalne samouprave, gde ste vi predvideli da je jedinica lokalne samouprave dužna da izvrši povraćaj uplaćenih sredstava u postupku legalizacije i to ako je u postupku legalizacije podnosilac zahteva uredio odnose sa jedinicom lokalne uprave i u skladu sa odredbama ovog zakona, ali nadležni organ nije naknadno izdavao građevinsku dozvolu do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ja vas molim, uvažena ministarko, da ovo sagledate daleko brižljivije, ne samo zato što mi insistiramo na tome, nego zbog toga što se bojim da će jedinice lokalne samouprave, kako opštine, tako i gradovi, biti prekomerno opterećeni što se tiče njihovih budžeta.
Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga što se može vrlo lako desiti da uopšte nije kriv nadležni organ jedinice lokane samouprave. Možda se investitor ponašao totalno pasivno, jednostavno je zaboravio da preduzme određene aktivnosti koje se vezuju i za podnošenje zahteva i za neke druge radnje koje su zakonom propisane. Ta njegova pasivnost ne ide na teret nadležnog organa. Nadležni organ jednostavno proceduralno nije mogao da izda odgovarajuće dozvole i sada dolazimo u situaciju da se jedinica lokalne samouprave, zbog toga što nadležni organ nije izdao odgovarajuću dozvolu, dolazimo u situaciju da bude opterećen budžet. Mislim da će to biti problem za jedinice lokalnih samouprava i da to može da jednostavno bude nešto što je nepotreban teret.
Što se tiče jednog stava koji je naveden, a to je stav koji se vezuje za pravosnažno odbijene zahteve, ja vas molim da zaista tu imamo jednu ovakvu posebnu vrstu kritičnijeg posmatranja praktične situacije, gde se dešava da pravosnažno bude odbijen zahtev podnosioca zahteva za legalizaciju, znači, njemu je i žalba odbijena kao neosnovana, postoji mogućnost da je pokrenuo upravni spor, pa je Upravni sud odbio upravnu tužbu kao neosnovanu i na taj način dolazimo do konačnog postupka.
Postavlja se pitanje - da li takvi graditelji mogu da budu, kako je to danas rečeno, abolirani? Mislim da ne i mislim da bi to bilo čisto privilegovanje onih koji to ni u kom slučaju ne zaslužuju.
S obzirom da mi vreme ističe, ja ću skratiti diskusiju, samo moram da ukažem na još dve stvari koje smatram da su važne prilikom iznošenja stava u pogledu ovog zakona, a to je da treba pogledati da li je u koliziji član 6. sa članom 13. ovog zakona, imajući u vidu, da se u članu 6. ističe da je obaveza vođenja postupka, kada su u pitanju takozvani propisi iz onog kako ga mi pežorativno zovemo „Veljinog zakona“, u odnosu na član 13. koji jednu takvu normu drugačije reguliše.
Na kraju, s obzirom da je ovo krajnje dobronamerna sugestija, mislim da bi trebalo sagledati sve ovo što smo mi danas istakli kao neku vrstu ne samo kritičnog posmatranja, u smislu da poboljšamo kvalitet zakona, nego i u smislu da pojednostavimo samu proceduru da i u praktičnom smislu ovaj zakon bude što efikasniji. Nesumnjivo je da ste vi na tom putu dosta uradili. Nesumnjivo je da se još toga može uraditi. Mi ćemo kroz diskusiju u pojedinostima, pošto nisam stigao za ovako kratko vreme sve da istaknem, još neke naše sugestije izneti i naravno, na kraju zajedno sa vama i uz vaše razumevanje, verovatno neka od ovih sugestija će biti prihvaćeno i mislim da ćemo kvalitet zakona u tom smislu podići na viši nivo. U svakom slučaju, podrška ovom zakonu stoji i mi ćemo glasati za isti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, nekako se u ovoj diskusiji izbeglo ili zanemarilo nešto što je suštinsko. Suštinsko zbog čega ne treba prihvatiti predloženi amandman od strane predlagača koji su evidentirani u ovom predlogu.

Postoje, po nama u poslaničkoj grupi SPS, najmanje dva bitna razloga da se amandman ne prihvati. Prvi je isključivo pravne prirode. Zbog toga apelujem na sve kolege narodne poslanike, pre svega nas u koaliciji, da konačno intervenišemo u Poslovniku kako bi se sprečile zloupotrebe Poslovnika, a naročito zloupotrebe sa institutom i to kvazi institutom „briše se“. Iz jednostavnog razloga što bi primenom ovakvog amandmana cela Skupština bila dovedena u blokadu.

Podsećanja radi, traži se brisanje člana 1, koji je esencijali deo, suštinski deo predloženih izmena i dopuna zakona. Šta bi se desilo kao pravna posledica brisanjem tog člana? O čemu bi to narodni poslanici trebali da glasaju u Danu za glasanje? O drugom članu? O članu koji govori kada zakon stupa na snagu? Apsolutno kao pravni nonsens postoji razlog da se ovaj amandman ne prihvati. Apsolutni pravni nonsens.

Ono što želim posebno da istaknem kao drugi razlog, pravno sam rekao - zbog toga što u pravu postoji i nedopuštena pobuda i nedopušten motiv. Ovde se oba ta pravna kriterijuma mogu primeniti kada su u pitanju predlozi ovih amandmana, ali postoji i drugi razlog. Oni koji znaju određenu terminologiju akademskog nivoa, znaju šta su antipodi. U odnosu na političku dobronamernost i političku iskrenost, antipod je politička demagogija. Politička demagogija postoji onda kada se ne sagleda neko prošlo vreme, kada je vreme u kome se mnogo toga neracionalno trošilo stvorilo mogućnost i izazvalo posledicu da se danas mora štedeti, da se mora štedeti na svim nivoima i da jednostavno ta štednja produkuje sve ono što se vezuje i za fiskalnu politiku u državi Srbiji i za omogućavanje socijalnih prava i za zadovoljenje socijalne pravde.

Mi kao partija koja u svom programu ono što je suštinsko nosimo, to je upravo ta ideja socijalne pravde. Da li je socijalna pravda zadovoljena na način kako je to predloženo u izmenama i dopunama zakona o kome danas raspravljamo? Nesumnjivo je da jeste. Neka bude i u najmanjoj meri, ali jeste. To ne treba ni u kom slučaju da bude alibi za one koji govore o nekakvim poniženjima ili sramoti što se isplaćuje manje ili više. Isplaćuje se onoliko koliko je moguće, a o tome kako će se to prihvatiti sa stanovišta emocija građana na koje se ovaj zakon odnosi, to ćemo ostaviti građanima da ocenjuju.

Želim posebno, u ime poslaničke grupe SPS, da istaknem činjenicu, za one koji se ne sećaju, da je ovakvih davanja bilo i ranije. I 2013. godina je bila godina u kojoj je ministarstvo na čijem je čelu bio ministar iz SPS-a, naš drug, prof. dr Žarko Obradović, upravo na isti način, po istom pravnom osnovu činilo novčano davanje prema korisnicima na koje se upravo ove izmene i dopune zakona odnose.

Drage kolege iz opozicije, to je upravo ono ministarstvo koje ste najviše kritikovali, koje ste stavljali na stub srama, koje ste dovodili u poziciju neargumentovanih osuda, profesionalnog linča preko medija. To je ono ministarstvo koje je činilo isto ono što mi činimo danas.

Ja ne želim ni u kom slučaju da uzimam reč našem drugu, profesoru dr Žarku Obradoviću, zato što će on daleko, daleko kompetentnije i argumentovanije, ako bude želeo, nešto reći o ovome, ali sam u jednu činjenicu apsolutno siguran. Ne treba ni u kom slučaju bežati od istine. Istina je da, bez obzira o kom novčanom iznosu se radi, taj novčani iznos koji je danas opredeljen predstavlja podršku i pomoć, u socijalnom smislu reči, upravo onoj kategoriji kojoj je ona najviše potrebna. Sve ostalo je u domenu političke demagogije, a ja sam rekao da je upravo politička demagogija antipod političkoj iskrenosti i političkoj dobronamernosti.

Zbog toga, mi u poslaničkoj grupi SPS sigurno nećemo prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ja ću vrlo kratko izneti repliku na ovo što je rečeno. Radi se o nečemu što postaje manir koji je nedopustiv. Non-stop smo ukazivali u ime poslaničke grupe SPS na zloupotrebu Poslovnika. Oni koji se pozivaju na poslovničku savest, koji nas uče kako da se ponašamo u parlamentu, imaju jedan manir koji je ustaljen od samog ovog saziva, u kome se isti predlagači nalaze.

Zbog toga se dolazi u blokadu parlamenta jer parlament mora efikasno da deluje. Efikasnost parlamenta ne može da se postigne na način kako se to ovde čini, a naročito ne sa amandmanima „briše se“ koji su bili i ranije, a sada bez adekvatne argumentacije, svakako činjenično neutemeljene. U tome se sastoji blokada parlamenta i ta blokada parlamenta će postojati sve dok se ovaj manir ne iskoreni, a iskoreniće se onog trenutka kada budemo intervenisali u Poslovniku i kada budemo zabranili ovakve vrste zloupotrebe Poslovnika i poslovničkih prava. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uz svo uvažavanje, mislim da ste povredili član 104. Poslovnika i to na štetu poslanice Mirjane Maraš, naše drugarice iz poslaničke grupe, imajući u vidu da je nesumnjivo došlo do pogrešnog tumačenja, nadam se ne zlonamernog, od strane gospodina Šutanovca, a kada je ukazao na njenog izlaganje nije morao da navodi isključivo njeno ime i prezime, već je mogao da navede samo funkciju, da je član SPS, a istovremeno i poslanik poslaničke grupe SPS i to jasno i glasno stoji u članu 104. dakle, navodeći ime i prezime ili funkciju, a s obzirom da je došlo do pogrešnog tumačenja, drugarica Maraš i koleginica naša u parlamentu je imala puno pravo da replicira.

To pravo na repliku nažalost joj je uskraćeno i mislim da je na taj način došlo do povrede Poslovnika, ali ne samo u tom smislu. Kolega poslanik Šutanovac je pomenuo i celu poslaničku grupu SPS i predsednika SPS, doduše, u funkciji ministra i to na način koji ja lično mislim da je neprimeren, imajući u vidu da poslanička grupa i cela SPS nema nijedan jedini razlog da se postidi bilo čega, čak naprotiv, sa punim ponosom ističemo sve ono što je rađeno u MUP, i što je naš predsednik kao ministar MUP uradio i doprineo u tom ministarstvu.

Dakle, zaista mislim da u ovom pravcu niste trebali da uskratite koleginici Maraš pravo na repliku. Hvala.

Zahvaljujem se poštovani predsedavajući.
Reklamiram član 107. i član 106. Poslovnika imajući u vidu da je ovo po ko zna koji put zloupotreba Poslovnika od strane narodnog poslanika i po ko zna koji put se neadekvatno reaguje na takvu povredu, jer je davno zaslužio daleko veću sankciju od one koja je propisana kao najblaža Poslovnikom.
Mešanje bilo čega drugog u rad sednice ove Skupštine podrazumeva politički marketing narodnog poslanika i ništa više, a takva vrsta dijaloga u ovom parlamentu ni u kom slučaju nije moguća da se prihvati, niti je tema dnevnog reda ono što je poslanik govorio. Odnosi u koaliciji nisu danas tačka dnevnog reda jer koalicija funkcioniše u ovom parlamentu na najbolje mogući način. Na najbolje mogući način doprinosi konstruktivnosti i rada i kvaliteta zakona, a dnevno politička propagiranja bilo čega što podrazumeva reklamu narodnih poslanika moraju biti sankcionisana, naročito kada se odnose na nešto što je van dnevnog reda.
Molim vas, predsedavajući, da ubuduće imajući u vidu da nije poslanik ovde, da ubuduće iako ispoljavate određeni stepen tolerancije prema ovakvom načinu delanja, kako to neki naši poslanici ovde kažu, da to više ne činite jer to samo urušava dostojanstvo Narodne skupštine i upućuje se jako loša poruka građanima, naročito manifestacijom ponašanja poslanika koji su se pokazali na pravi način danas. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Mislim da je krajnje vreme da se prekine sada politizacijom istorijskih događaja, demokratskim pristupom stradanja 12.000 ljudi kroz hapšenja i svemu ostalom što nije tema današnje sednice Skupštine Republike Srbije.
Ako neko želi da otvara ta pitanja može ih otvoriti na nekom drugom mestu i odgovoriti na mnoga druga pitanja koja će se na taj način otvoriti, nisam siguran da može da odgovori na sva ta pitanja, ali ovde je krajnje vreme da se vratimo onome zbog čega smo danas ovde i došli, da raspravljamo o amandmanima na zakon i da kroz konstruktivan dijalog doprinesemo da taj zakon bude izglasan na što kvalitetniji način.
Mi u celoj koaliciji, vladajućoj smo spremni da poštujemo sve principe koje poštuje ceo svet, naročito Evropska zajednica kojoj težimo, pa gde su i prisutni i poslovnička i akademska čestitost, ali to danas nije tema dnevnog reda. Ja vas molim da prevashodo moje kolege sa moje desne strane upozorite na delanju koje ni u kom slučaju ne sme da odudara od Poslovnika, na delanje koje mora da bude u skladu sa dostojanstvom ovog parlamenta, sa ulogom narodnog poslanika i sa onim što mi prema građanima odavde šaljemo kao poruku. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Kolege sudije, uvaženi predstavnici VSS, nesumnjivo je da će vaši predlozi za nosioce pravosudnih funkcija imati podršku od poslaničke grupe SPS, pre svega iz razloga što se radi o biografijama kandidata koje su respektabilne sa jedne strane, a sa druge strane našeg uverenja da je vaš rad produkt jednog objektivnog pristupa, poštovanje kriterijuma koje ste usvojili i onog cilja koji je prevashodno cilj svih građana Republike Srbije, a to je da na sudijskim mestima ili na mestima nosilaca pravosudnih funkcija budu najbolji. Mi smo uvereni da ste vi te najbolje izabrali.
Ono što bi trebalo da se kaže i kao jedna vrsta poruke pred građanima jeste već kad govorimo o izboru sudija na mestima predsednika sudova u Pančevu, viši i osnovni sud, kao i u Prokuplju, da će se konačno doći do onog cilja koji već odavno građani žele, pravosuđe očekuje a to je da predsednici sudova ne samo što će odgovoriti svom zadatku u organizacionom smislu reči kao predsednici, već da će imati dovoljno hrabrosti da znatno jače, znatno intenzivnije i znatno češće, a tih situacija ima, da u takvim situacijama gde postoji potreba pokreću postupke za razrešenje sudija koji su ili nedostojni ili zbog drugih propusta u radu ne zavređuju da obavljaju tu sudijsku funkciju.
Zašto ovo govorim zbog toga što uglavnom u sudovima postoji tzv. lažna solidarnost, zbog toga što se tolerišu propusti, zbog toga što predsednici sudova ne reaguju na te propuste, zbog toga što postoje situacija gde imamo sudije koje ne da nemaju rešen priliv predmeta, već imaju ogroman broj predmeta na čekanju gde se na pripremno ročište u građanskoj materiji čeka nedopustivo dugo, gde se na pretrese čeka nedopustivo dugo, gde se u ožalbenim postupcima ukida ogroman broj presuda. Dakle kvalitet rada tih sudija se nije uopšte posmatrao i fokusirao na način koji zavređuje kritiku, već je došlo do jednog stepena tolerancije koji je nedopustiv.
Samim tim ugled suda u kome se nalaze te sudije pada, samim tim pravosuđe gubi, samim tim se izazivaju štetne posledice, zbog toga što se povređuje pravo građana na suđenje u razumnom roku, a mi imamo usvojen Zakon o povredi prava na suđenje u razumnom roku sa posledicama koje podrazumevaju naknadu štete.
Upravo zbog toga i ovi danas predloženi i siguran sam usvojeni predlozi kandidata koje je nesumnjivo sa pravom VSS predložio za predsednike sudova moraju da imaju ove činjenice u vidu, kao i svi drugi predsednici svih sudova na teritoriji Republike Srbije. Jedino na taj način ćemo vratiti poverenje građana u sudove, jedino na taj način ćemo sudove, da upotrebim jedan pežurativan termin, očistiti od onih koji zaista ne zavređuju da obavljaju poslove nosioca pravosudne funkcije, jedino na taj način možemo uspostaviti potpunu pravnu sigurnost, omogućiti građanima dostupnost prava i pravde i postići ono što je naš cilj, a cilj je da imamo elitno pravosuđe.
Ovo je više zvučalo kao kritika, a u stvari se radi o činjeničnim stvarima, o činjenicama koje se ne mogu dovoditi u sumnju. Naravno da ovo nije slika suda i sudova i pravosuđa u celini, ali je slika nečega što postoji i što mora da se iskoreni, barem tamo gde zaista ovi parametri o kojima sam ukazivao i postoje, pa čak i situacijama kada se izaberu sudije za više sudove ne dolazi uvek brzo do snalaženja, već naprotiv dolazi do zagušenja jer te sudije zaprimaju određeni broj predmeta i onda i bez obzira na njihove respektabilne rezultate u prvostepenim sudovima nikad se ne može isključiti mogućnost da taj postupak adaptacije ili nesnalaženja nekad traje znatno više nego što je to očekivano.
Ono što takođe želim da istaknem u ime poslaničke grupe SPS, a i kao kolega krajnje dobronamerno prema kolegama, jeste da se strogo vodi računa i o finansijskim aspektima rada sudija a i sudovi. Visoki savet sudstva u svojim rukama, opet pežorativno rečeno, ima sve finansijske atribute sa kojima se determiniše finansijsko stanje u pravosuđu.
Ono što se nagoveštava, a nadam se da se neće desiti, jeste ukidanje određenih prava sudija koja su im priznata kako u odredbama Zakona o sudijama, tako i određenim zakonskim aktima koji se vezuju za ta prava. Radi se pre svega o pravima sudija koji su izabrani u više sudove, drugostepene pa i trećestepene i jedno od elementarnih njihovih prava je pravo na naknadu za odvojen život. To pravo u postupku kompletno racionalizacije i finansijske konsolidacije države ni u kom slučaju ne sme da bude ukinuto, niti smanjeno, jer bi se na taj način destimulisale sudije iz unutrašnjosti da konkurišu u apelacione sudove, Vrhovni kasacioni sud itd.
Zbog čega ovo govorim? Zbog toga što treba sprečiti jednu pojavu koja postoji kao mogućnost, a bila bi opasna, a to je beogradizacija sudova republičkog ranga, jer bi u takvoj situaciji samo sudije sa teritorije Beograda, Novog Sada, Kragujevca ili Niša bile stimulisane da konkurišu u te sudove. To bi bilo nedopustivo imajući u vidu da postoji veliki broj sudija, kao što su i današnji kandidati i predlozi sa kojima mi danas se suočavamo i o kojima razmatramo, koji bi konkurisali u dogledno vreme u više sudova.
Ono što se takođe mora imati u vidu jeste ustavno pravo sudije da zadrži svoje mesto prebivališta i boravišta, a da obavlja sudijsku funkciju tamo gde bude izabran po svojim kvalitetima, po svojoj stručnosti, po svom znanju, a naročito po onome što prepoznaju njihovi saradnici, njihove kolege, to su kolegijumi sudija, odnosno sudova.
Sve ovo naravno predstavlja krajnje dobronamernu sugestiju, sve ovo naravno predstavlja samo jedan naš dodatni stimulans i inicijativu da sudovi rade na najbolji mogući način, da stepen efikasnosti bude na onom nivou koji građani očekuju od sudija i od sudova i da ono što je naš cilj, a vi ste ga i sami predočili, da na najodgovornijim mestima budu najbolji i najkvalitetniji.
Ja vam se zahvaljujem ukoliko ste u celom ovom prikazu stanja u sudstvu kako ga vidi poslanička grupa SPS prepoznali iste probleme na koje smo i mi ukazali, da ste prepoznali iste činjenice sa kojima se mi suočavamo počev, da budem i ličan, od određenih problema koje u praksi mogu biti prepoznati, a taj sam koji ih u praksi, imajući u vidu da sam vezan za pravosuđe na neki način može prepoznati.
Ako je to tako onda smo na pravom putu, na jedinstvenom putu ka zajedničkom cilju i siguran sam da zajedno u tom cilju možemo ostvariti ono što od nas građani očekuju i zato poslanička grupa SPS ističe da će u Danu za glasanje svi predloženi kandidati biti podržani, da ćemo mi za ove kandidate glasati. Hvala.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se predsedavajući. Naravno da sam tražio repliku iako je postojala povreda Poslovnika na koju ste vi reagovali sa pravom, a što se tiče obraćanja meni lično ono sigurno neće izazvati nikakvu pažnju jer ne zaslužuje pažnju, tim pre što je moje izlaganje od samog početka bilo krajnje profesionalno, krajnje odgovorno i bilo je isključivo vezano za tačku dnevnog reda, odnosno za temu.
Kao i uvek do sada, poslanička grupa SPS se nikada ne koristi dnevno-političkim pričama, frazeologijama, insinuacijama, niti će to činiti u buduće.
Ja nemam apsolutno ni jedan jedini problem da i posle ovog pokušaja zloupotrebe, bilo čega što se ovde radi, a naročito zloupotrebe mog izlaganja koje je pokušano da se iskoristi u dnevno-političke svrhe i radi prikupljanja dnevno-političkih poena i dalje budem na istoj poziciji, kao i cela poslanička grupa SPS, a to je podrška vama drage kolege iz Visokog saveta sudstva, što ste predložili najbolje kandidate, zbog čega sam i izneo razloge koji opredeljuju nas da glasamo za ove kandidate koje ste predloži.
Lično obraćanje vama, mislim da ne zaslužuje odgovor, a vi procenite sami. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, koristeći svoje poslaničko pravo ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS, želim samo na kraju da ukažem na nešto što smo danas propustili.
Pred vama, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, da kažem – to je deo vaših predloga koji uopšte danas nije uzet u raspravu. Radi se o predlozima članova Visokog saveta sudstva, odnosno člana Visokog saveta sudstva i člana Državnog veća tužilaca. Upravo ovi predlozi samo potvrđuju ono što sam u ime poslaničke grupe SPS rekao, da se tim predlozima afirmiše kvalitetan rad jednog i drugog tela i jedne i druge institucije, i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Iako mi u poslaničkoj grupi SPS nikada, pežorativno rečeno, ne licitiramo imenima, moram da istaknem činjenicu sa kojom treba da budu zadovoljni svi poslanici, pa i građani Republike Srbije, da je jedna zaista respektabilna ličnost sada član, odnosno biće član Visokog saveta sudstva nakon naše podrške glasanjem, a to je prof. dr Milan Škuljić. Imajući u vidu njegov nemerljiv doprinos, kako u profesionalnom smislu reči kao profesora Pravnog fakulteta, tako i u edukacijama, okruglim stolovima, predavanjima, svemu onome što je do sada činio i doprinosio. Naravno da i drugi kandidat, koji će sada biti umesto član Visokog saveta sudstva član Državnog veća tužilaca, ima iste reference i uživa našu podršku.
Ono što treba da bude epilog, što treba da bude zaključak ove diskusije samo potvrđuje stav nas socijalista. Da bi se izbegla politička elementiranja, da bi se izbegla prozivanja na Ustav, na ustavne odredbe o nezavisnosti pravosuđa potrebno je promeniti Ustav i izbor sudija više ne vršiti u Skupštini Republike Srbije. Tek tada će pravosuđe biti oslobođeno bilo kakve politizacije, bilo kakvog ružnog utiska koji građani mogu da steknu nakon pojedinih diskusija iz današnje rasprave, tek tada će postojati ono čemu svi težimo, a to je apsolutno nezavisno pravosuđe, apsolutno nezavisne sudije i sudovi.
Zato je ovo danas što je rečeno od pojedinih poslanika, koji su pokušali čak i da zloupotrebljavaju diskusije nas koji smo sarađivali krajnje pragmatično, konstruktivno, profesionalno, tek tada ćemo imati ono čemu težimo. Jedino što bi moglo da ostane je da izbor Visokog saveta sudstva bude u nadležnosti Republičkog parlamenta, a da sudije biraju isključivo sudovi. Zahvaljujem se.