Hvala.
Mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da svako ko daje krajnje dobronamerne predloge, pa možemo i takvu motivaciju da prihvatimo od predlagača, da se na taj način poboljšava kvalitet zakona. To je nesumnjivo.
Međutim, ovde je očigledno da se kuca na otvorena vrata. Povećavanje stepena zaštite šuma i šumskog područja već je definisano zakonom, a posebno pojedinim odredbama zakona, tako da je neki veći stepen zaštite koji se predlaže amandmanom selektivan pristupa u odnosu na određena šumska područja, šumske oblasti, kao i ono što se vezuje za samu sadržinu šta predstavlja šuma, odnosno šta je to što može da predstavlja supstancu za bio masu ili za energetske potrebe.
U konkretnom slučaju, mislim da je ova briga, ako već postoji briga za šumu i šumske oblasti, trebala da se ispolji znatno ranije. Ako postoji problem, ja ga ne vidim da je veći nego što je bio pre pet, pre 10 ili pre 15 godina, onda je problem trebalo rešavati tada.
Sada kada se ono što se vezuje za navodno postojanje problema oko povećanog stepena zaštite šuma i šumskih područja sistemski reši, ja ne vidim da je u ovom zakonu takva intervencija uopšte potrebna. Dovoljno je ono što je već normirano i ono što se predlaže izmenama i dopunama, tako da u principu ono što je predlogom amandmana traženo jeste sadržano u zakonu. A da li se nešto podrazumeva ili ne podrazumeva u pravnom smislu reči, može imati višestruki obim tumačenja.
Podrazumeva se da ljudi ne treba da vrše krivična dela, pa ih ipak vrše i zbog toga slede sankcije i ono što podrazumeva preveniranje krivičnih dela. Prema tome, razlog za intervenciju u zakonu sa ovakvim amandmanom nije potreban. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ako išta politička stranka, kao što je SPS u ovom parlamentu radi, to je vođenje dijaloga. Spočitavanje da smo sa nekim bili u koaliciji ili nismo je apsolutno neprimereno kada je u pitanju SPS, jer bilo sa kim kada smo bili u koaliciji davali smo maksimalni doprinos da se urade kvalitetne stvari. Zbog toga smo verovatno 23 godine u vlasti, nadam se da ćemo biti još toliko i puta toliko.
Što se tiče samog pristupa zakonu, ovde imamo nepotrebnu diskusiju oko toga da li smo mi za šumski potencijal li je neko drugi protiv toga ili obrnuto. Ovde postoji potpuno jedinstven stav, da se šumski potencijal mora zaštiti. Imamo samo jednu oprečnu činjenicu oko koje očigledno ne možemo zauzeti isti stav, a to je da predlagač amandmana ima samo jednu fokusiranu tačku, a to su šume sa kratkim periodom ophodnje.
Mi kažemo da je i ova fokusirana tačka obuhvaćena predlogom zakona i to samo u članu 33. posebno, ali kompletnim zakonom obuhvaćena je i kompletna materija o kojoj se radi, dakle kompletni šumski potencijal.
Dakle, oko te činjenice ne možemo imati dilemu i ne možemo jedni drugima spočitavati da su jedni protiv, a drugi za. Nama je jedinstven interes, ali ne nama nego građanima Srbije da zaštitimo šumski potencijal.
Ne vidim razloga da se neko ljuti, buni zbog toga što smo se mi opredelili da podržimo zakon ovakav kakav, jer smatramo da u zakonu postoje norme koje u dovoljnoj meri štite šumski potencijal, pa i onaj korpus koji se odnosi na amandman predlagača.
Na kraju, s obzirom da sam rekao da je dušebrižništvo za šume trebalo da postoji ranije, trebalo je i u koaliciji sa SPS i u koaliciji van SPS, jer je i tada moglo da se desi ono što se sada dešava, a to su predlozi koji doprinose da se posebni delovi šumskog potencijala zaštite sa većim stepenom zaštite.
Ja stranci „Zelenih“ želim afirmaciju, u svakom slučaju, ne pet godina, nego mnogo više, ali sam isto tako srećan što nismo bili u vlasti u onom periodu koji je najpogubniji deo i vremena potrošenog za unazađivanje države, a to je period posle petooktobarskih promena. Zato sam srećan što SPS u tom periodu, na naše veliko zadovoljstvo, nije delila, participirala u bilo čijoj vlasti, naročito u tom periodu koji je doprineo da sada moramo da promenimo na bolje sve ono što je tada urađeno loše. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Imajući u vidu da je pomenuta i poslanička grupa SPS, veći broj poslanika SPS, moram da primetim da afirmacija demokratije od strane narodnog poslanika Pavićevića, od strane onih koji zagovaraju da se na pijedestal stavi dijalog, svetilište demokratije i sve ostalo, nesumnjivo uživa podršku i to podršku pozicije odnosno vlasti kojoj pripada SPS.
Mi smo prepoznali da delanje uvaženog poslanika Pavićevića, danas predstavlja jednu kao konstruktivnu dimenziju, zbog čega je i uvaženo ono što je on pričao, za razliku od, ne baš konstruktivne, neću reći destruktivnih, ali u svakom slučaju opstruktivnih metoda delovanja kada se podnose amandmani - briše se, briše se.
Ali, u svakom slučaju danas imamo jedan evolutivan korak napred, od strane poslanika Pavićevića, evolutivan u svakom smislu reči što podrazumeva i njegov napredak u prihvatanju dijaloga na način na koji mi želimo da ostvarujemo i kao deo vlasti, a posebno SPS, jer taj dijalog je konačno prepoznat kao nešto što podrazumeva kvalitet donošenja zakona.
Sve dok, uvaženi kolega Pavićević participira u donošenju kvalitetnih zakona, nesumnjivo je da će, kao što je rekla naša uvažena koleginica, poslanica Maraš Marijana, biti prihvaćeno sa podrškom i uvek će imati podršku dok tako deluje.
U suprotnom, naravno, da SPS ne može prihvatiti bilo kakv način rada koji podrazumeva opstrukciju i vlasti i Vlade i donošenja kvalitetnih zakona. Hvala.

Hvala predsedavajući. Mi u poslaničkoj grupi SPS uobičajeno ne vodimo polemiku i ne želimo da vodimo polemiku naročito ne na način koji podrazumeva znatno snižen nivo dijaloga i to demokratskog dijaloga koji zavređuje ovaj parlament.
Ali, kad sam rekao da se participacija u donošenju zakona kroz delanje, kako to često kaže uvaženi kolega Pavićević, amandmanima briše se, onda sam mislio isključivo na to kada bi bilo prihvaćeno sve ono što kroz tu navodnu dekonstrukciju na koju ukazuje gospodin Pavićević amandmanima briše se, onda bi došli u jednu apsurdnu situaciju da ne donesemo ni jedan jedini zakon iz jednostavnog razloga što su u principu amandmani koji se predlažu od strane kolega poslanika, amandmani koji se podnose na sve članove sistemskih zakona. Kako onda da dođemo do jednog kvalitetnog ako bi izbrisali bukvalno sve ono što je predloženo.
Naravno da se neću više javljati na ovaj način da bih vodio ovakav dijalog zbog toga što poslanicima SPS u svakom slučaju ovakvi dijalozi niti su potrebni, niti ih želimo.
Mi želimo da učestvujemo u radu ovog parlamenta na način koji to zaslužuje, pre svega parlament i demokratija u ovom parlamentu, s druge strane kako to od nas očekuje Vlada Republike Srbije, da pomognemo Vladi Republike Srbije na način koji obavezuje svakog narodnog poslanika, da građani od nas dožive ono što očekuju, a to su kvalitetni zakoni.
Ja to očekujem i od gospodina Pavićevića, i uveren sam da će on kroz ovo evoluiranje njegovog rada u budućem periodu dospeti do tog nivoa da se zajedno sa nama saglasi da je to jedini način delanja u Skupštini Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Upravo ovako kako je uvaženi ministar rekao, a kada je u pitanju ovaj amandman, ja ću prihvatiti činjenicu da se radi o dobroj motivaciji predlagača i jednoj dobroj potrebi da se unapredi kvalitet zakona.

Međutim, ovde je to izlišno. Izlišno je iz jednostavnog razloga što je kontrola organa vlasti, a ne samo ulagača, kako se to amandmanom predlaže, već regulisana materijalno-pravnim propisima koji su iz druge pravne oblasti.

Konkretno, iz Zakona o upravnom postupku imamo takođe definisana pitanja koja se vezuju za kontrolu, i u drugom stepenu i u višim stepenima odlučivanja, odnosno donošenja odgovarajućih odluka. Procesno-pravnim i materijalno-pravnim propisima mi već imamo definisano pitanje kada se govori o kontroli organa vlasti, a kada se govori o kontroli ulagača, to je već u načelnoj raspravi, od strane predlagača, odnosno ministra, istaknuto. Bilo bi potpuno nepotrebno, osim same preformulacije, koja u suštini govori o istom rešenju, istom zakonskom rešenju, raditi bilo kakvu izmenu u ovom pravcu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem predsedavajući.

Imajući u vidu da se u postupcima prilikom izdavanja isprava ulagačima primenjuju odredbe Zakona o upravnom postupku, Zakon o upravnom postupku izričito jasno propisuje i rokove, izričito jasno propisuje proceduru, jer je u pitanju procesno pravni zakon. Imajući u vidu da upravo u tom zakonu su sadržane i sve one radnje procesno pravne radnje koje se moraju preuzimati od momenta podnošenja predloga pa do donošenja konačne odluke, uvek vezane rokovima, onda bi usvajanjem predloženog amandmana došlo do toga da se derogiraju pojedine odredbe Zakona o upravnom postupku, a podsećanja radi u Zakonu o upravnom postupku se rokovi vezuju uglavnom za osam dana, a ne za 15 dana.

Prema tome, ja mislim da bi na ovaj način, naravno da sam saglasan da se ne prihvati amandman, da bi se na ovaj način uvela normiranja koja odstupaju od suštine ZUP-a odnosno Zakona o upravnom postupku i to bi trebalo da se zna, barem sa stanovišta struke. Hvala.

Samo jedna mala dopuna u odnosu na ono što je već rečeno, a to je da Zakon o upravnom postupku ili Zakon o opštem upravnom postupku sadrži poglavlje koje se odnosi na tzv. hitna postupanja.

Dakle, upravo te norme koje su sadržane u ZUP-u ukazuju na to kako i u kojim rokovima će se odlučiti, odnosno doneti odgovarajuća isprava, rešenje, zaključak ili ono što podrazumeva procesno-pravnu odluku po odredbama tog procesno-pravnog zakona. To je samo dodatno objašnjenje zbog čega bi produženjem rokova doveli do toga da se derogira jedna norma koja je već sadržana u zakonu, a potpuno se sa razlogom podržava ono što je u ovom predlogu člana novog zakona o ulaganjima, kažem novog pošto ga tek sada uvodimo, uneto kao jedna vrsta benefita. Benefita ulagaču kao predlagaču uz shodno odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Nadovezaću se samo na diskusiju ovlašćenog predstavnika Socijalističke partije Srbije, našeg druga Dejana Radenkovića.

Imajući u vidu da je zaista ovim amandmanom data jedna dosta precizna formulacija, a vas, ministre, molim da imate u vidu činjenicu da se radi o imperativnoj normi, ta imperativna norma ukazuje na dužnost jedince za lokalni i ekonomski razvoj da uradi ovo što je predviđeno u amandmanu kojim mi afirmišemo nešto što podrazumeva nesumnjivo veći stepen kvaliteta zakona, a naročito kad je u pitanju odnos jedinica za lokalni i ekonomski razvoj prema nadležnom ministarstvu, jer bez ovakve formulacije dolazimo u jednu apstraktnu situaciju, prilično paušalnu, u kojoj se jednostavno jedinica za lokalni i ekonomski razvoj ponaša onako kako bi sama želela.

Dakle, to ne može da se prihvati, jer ona nema tu vrstu autonomije niti slobode da bilo na koji drugi način deluje, osim da poštuje ono što se normom traži, a to je dužnost da izveštava upravo o podsticajima koji se odnose na investicije i to na kraju svake kalendarske godine, a naravno, kome drugom, nego resornom ministarstvu. Zato vas molim da imate ovo u vidu i da zaista ovaj amandman prihvatite kao jednu zaista krajnje kvalitetnu normu koja će poboljšati tekst zakona. Hvala.

Vrlo kratko.

Uvaženi ministre, zahvaljujem se na razumevanju. Ne postoji pravni problem iz jednostavnog razloga što je Ministarstvo ovde nešto što podrazumeva vrh piramide. Ako govorimo o nekom krovnom pravnom ustrojstvu, onda je Ministarstvo pravde to koje treba da prihvati ono što su jedinice za lokalni i ekonomski razvoj dužne, a to je da prihvati sve informacije kako bi na osnovu tih informacija imalo jasan u sve ekonomske i ostale podsticaje kada su u pitanju investitori. Ko bi to drugi trebao nego Ministarstvo, bez obzira na Agenciju, bez obzira na neka druga tela? Ne pravimo ovde nikakav paralelizam i ovde ne dupliramo nikakve kontrole, ovde samo pojačavamo ono što podrazumeva obaveznost ili dužnost jedinice za lokalni i ekonomski razvoj. Bolje je da ima direktan put kao Ministarstvo, nego kao nekim drugim telima, u svakom slučaju.

Uvaženi ministre, poštujem činjenicu da vi niste stručno verzirani za ocenu ovakvog našeg amandmana i pravne prihvatljivosti amandmana, ali nemojte očekivati od nas garanciju. Garancija je u zakonu. Na kraju krajeva, garancija je u Zakonu o Vladi. Na kraju krajeva, garancija je u Zakonu o ministarstvima. Upravo te norme, upravo ta sistemska rešenja koja se vezuju za nečije nadležnosti i za nečija ovlašćenja daju garanciju da li će neko negde pogrešiti ili neće. Ovde nema greške. Ovde je u pitanju samo normiranje jedne nove obaveze, normiranje jedne nove dužnosti koja se vezuje za jedinicu za lokalni i ekonomski razvoj. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Naravno da ne želimo da ovu skupštinsku raspravu pretvorimo u polemiku koja ne vodi ničemu, nego da se suštinski vežemo za nešto što može da bude dobro konstruktivno rešenje. Stoji taj vaš komentar, ne možemo ni mi da izbegnemo da ste vi u pravu kada je u pitanju status jedinice za lokalni i ekonomski razvoj, ali imamo i jedan sasvim drugi fokus posmatranja. Ovde je dužnost obaveštavanja, dužnost davanja određenih informacija, dužnost davanja određenih podataka. To apsolutno nema nikakve veze sa statusom jedinice za lokalni i ekonomski razvoj u odnosu na lokalnu samoupravu, tako da te dve stvari ne možemo izjednačavati. Hvala.

Zahvaljujem se potpredsedniče.
Zaista najbolji pokazatelj vlasti koja je oličena u govorniku koji je pomenuo Socijalističku partiju Srbije, jeste upravo činjenica da je velika sreća što Socijalistička partija Srbije u tom periodu nije bila na vlasti, jer je to period donošenja skandaloznog Zakona o privatizaciji. Zakona koji je generisao sve probleme i ruiniranje privrede, odvođenje privrednih subjekata u smrt i ostavljanje na ulici na desetine i stotine hiljada nezaposlenih ljudi. Vremena u kome se najmanje vodilo računa šta se radi u privatizaciji. Vremena u kome su oni koji su ulazili u postupak privatizacije, da ne govorim o stečaju, odnosili sve što su mogli odneti iz ove naše napaćene zemlje, gde su ostajali goli zidovi u halama, u fabrikama, gde su ostajali bukvalno socijalni slučajevi i gde je privreda Republike Srbije dovedena na ivicu propasti.
Eto, to je taj period kada Socijalistička partija Srbije na našu veliku sreću nije bila u vlasti, na našu veliku sreću 5. oktobar nam je omogućio da ne budemo u vlasti sa takvom Vladom i na našu veliku sreću to je pokazatelj onoga što ova Vlada u kojoj Socijalistička partija Srbije sada participira, radi kako bi se upravo ono što je pretvoreno u privredno groblje, pretvorilo u jedan privredni ambijent investicionih ulaganja za koja smo sigurni da će biti. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Mislim da je u dosadašnjem toku rasprave više bilo politikanstva i prikupljanja političkih poena od strane opozicije na zakonima o kojima treba govoriti isključivo sa stručne strane, tako da ću ja pokušati da sa stanovišta onoga što možemo ravnopravno da razmenimo kao mišljenje i dođemo do što kvalitetnijih rešenja, da od strane poslaničke grupe SPS uputimo i određene sugestije.
Naime, ja ću govoriti isključivo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Nesumnjivo je, uvaženi ministre, da se ovde radi o jednoj zakonskoj supstituciji, supstituciji od Agencije za privatizaciju ka Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Nedavno, 2012-2013. godine ta Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao jedino zdravo tkivo u kompletnom korpusu stečaja je žestoko napadana, čak devalvirana do granica da se postavljalo pitanje njene funkcionalnosti i dalje održivosti.
Mi očigledno danas imamo jednu od tema da je ne samo neophodno potrebna Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, već se pojavljuje kao neko ko bi mogao da preuzme i određene obaveze od strane druge zakonom ustrojene institucije.
Ne želim ni u kom slučaju da kroz ovu diskusiju na bilo koji način dovedem u sumnju neophodnost potrebe da se stečajni postupak učini što efikasnijim. To je jedan od osnovnih ciljeva. Kada već govorimo o tome, onda je neminovno i neophodno povezati odredbe ovog zakona sa Zakonom o stečaju. Zašto?
Zbog toga što govorimo o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, kao stečajnom upravniku sa samo jednom fokusiranom oblasti, a to je da se Agencija za licenciranje stečajnih upravnika pojavljuje kao stečajni upravnik samo tamo gde je stečajni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom ili je taj stečajni dužnik u toku trajanja stečajnog postupka, kroz vlasničku rekonstrukciju, stekao taj status zbog čega se nad njim ustrojava jedna vrsta zakonske regulative, odnosno gde se kao stečajni upravnik pojavljuje sada Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Do nedavno je to bila i sada je Agencija za privatizaciju, odnosno Centar za stečaj.
Moram da budem potpuno iskren i otvoren pred građanima, kao advokat sam imao dobra iskustva sa poverenicima stečajnog upravnika. Zašto? Zbog toga što je grad iz koga ja dolazim, Privredni sud u Užicu jedan od najrespektabilnijih sudova u Srbiji, tada sigurno najbolji sud u Srbiji, imao i te kako složene stečajne predmete, složene stečajne predmete koje je veoma uspešno rešavao, kao što je slučaj sa Holdingom „Vojin Popović“ iz Novog Pazara, koji je posle dugotrajnog vođenja stečajnog postupka uspešno rešen i zahvaljujući tada saradnji sa Agencijom za privatizaciju, preko poverenika koji su bili jako posvećeni svom poslu, taj je stečajni postupak okončan.
Zbog čega ovo govorim? Zbog toga što je obaveza stečajnog upravnika da pod jedan, vodi računa o imovini stečenog dužnika, da je zaštiti, da je osigura, da je poveća, da po odvojenim tužbama, odnosno tužbama za pobijanje pravnih radnji i pravnih poslova stečajnog dužnika, vrati u stečajnu masu ono što je toj stečajnoj masi, kroz punovažne pravne poslove, otuđeno, a treba da pripadne stečajnom dužniku, kako bi se postigao cilj stečaja, a to je ravnomerno, ravnopravno namirenje poverilaca uz sprečavanje oštećenja poverilaca, a naročito tamo gde se radi o namernom oštećenju poverilaca. Sve ovo sada treba da bude obaveza Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, kao stečajnog upravnika.
Da bi se izbegla jedna predrasuda, jedna greška u kritikama, uvaženi ministre, molim vas da saslušate i sledeću činjenicu koje ste vi i te kako svesni, jer ste predložili takav zakon.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao stečajni upravnik, sada ne vrši samo kontrolu. Zašto? Zbog toga što se Agencija za licenciranje stečajnih upravnika vezuje samo za preduzeća sa društvenim kapitalom. To je isto činila i Agencija za privatizaciju. Nad Agencijom za privatizaciju nije vršen stručni nadzor, na šta ukazuju odredbe člana 23. do 26. Zakona o stečaju. Međutim, ono što će da izazove polemiku i što će stvoriti probleme u praksi, molim vas da to imate u vidu i molim vas da preko Odbora na to intervenišete, gde postoji opasnost od određenog vida pojave samokontrole, odnosno od određenog vida praktičnog problema, kada je u pitanju stečajni upravnik oličen u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika…
Molim vas da obratite pažnju na član 22. Zakona o stečaju, gde kaže – organizacija iz stava 1, a to je Agencija za privatizaciju, dužna je da ovlašćenoj organizaciji, a to je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, dostavlja tromesečne izveštaje o toku stečajnog postupka, pri čemu treba da ima u vidu stanje stečajne mase, drugu dokumentaciju propisanu ovim zakonom i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom u cilju vođenja statističkih podataka.
Uvaženi ministre, ovde će postojati jedan problem, morate ga sagledati. Ako je ranije Agencija za privatizaciju dostavljala izveštaj, bila je dužna da dostavlja izveštaj Agenciji za licenciranje, kome će sada Agencija za licenciranje da dostavlja izveštaj? Bilo bi logično da taj tromesečni izveštaj dostavlja Ministarstvu privrede i mislim da to tako i treba da radi. To je sugestija poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.
Uvaženi ministre, to mora da piše, to mora da bude sistematizovano. Mora biti normirano u zakonu, kako se ne bi pojavilo u lutanju. Prema tome, ovde u praksi postoje određeni nedostaci i određene nedorečenosti koje se moraju definisati kako bi se izbeglo ono što može da se pojavi kao problem.
Ono na šta mi ukazujemo opravdano, jeste što se možda, a nadam se da ćete to da uvažite, sadašnje izmene i dopune Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika pojavljuju kao možda preuranjeno. Zašto? Zato što mi se čini da je trebalo prvo izmeniti odredbe Zakona o stečaju, koje slede u decembru, što mi zdušno podržavamo, bezrezervno, ali bi se određene norme tada već definisale kako bi se sada izbegla apsurdna situacija, jer ovo je apsurdna situacija, nažalost.
Drugi problem koji će se ovde pojaviti jeste praktična primena Zakona u odnosu na sudove, mislim na privredne sudove. Nemojte mi zameriti izneću jedan lični stav, jer vas lično izuzetno cenim i uvažavam, kao čoveka koji se posvetio svom poslu, a lični stav je sledeći – imajući u vidu da preko 80% stečajne materije u sudovima nije ni u Agenciji za privatizaciju, nije ni u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, tamo je znatno manje, u sudovima se rešavaju ključna pitanja stečaja, gde su akteri sa određenim legitimacijama i stečajni upravnik i poverioci i stečajni dužnik, da ne govorim o stečajnim organima. Tamo je materija.
Moj lični stav – da uvek u donošenju predloga zakona mora participirati Ministarstvo pravde preko mišljenja privrednih sudova. Uvek, čak da se pojavljuje kao predlagač zdušno sam za to, a da Ministarstvo privrede bude predlagač zakona o stečajnim upravnicima, kao što će biti predlagač zakona o Agenciji za stečaj.
Gde će biti praktični problemi, uvaženi ministre? Praktični problemi će biti nesumnjivo tamo gde se sada Agencija za licenciranje stečajnih upravnika pojavljuje sa tom legitimacijom kod suda. Da li će tada da dođe do blokiranja rada suda? Neće. Da li će doći do određenog usporavanja rada suda? Hoće.
Moram da vam kažem i zašto hoće i istovremeno da predložim jedno rešenje za koje smatram da ćete ga prihvatiti. Bilo bi odlično kada bi se poverenici stečajnog upravnika zadržali i ne bi menjali. Šta to znači? Kao što je Agencija za privatizaciju kompletan stečajni postupak vodila preko poverenika, tako će isto i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika preko poverenika nastaviti stečaj, ali tada mora da dođe do nečega što je procesno neophodno, da se podvuče crta, da se izvrši primopredaja između Agencije za privatizaciju i Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, da jedni poverenici drugim poverenicima predaju i primopredajom se rasterete svoje obaveze i da se na osnovu izveštaja sudovi relaksiraju, da sudovi mogu neometano da nastave da rade.
U suprotnom, uvaženi ministre, imaćemo problem. Koji problem? Ako Agencija za licenciranje stečajnih upravnika promeni poverenike, onda dolazimo u situaciju izdavanja specijalnih punomoćja, dolazimo u situaciju upoznavanja sa stečajnim predmetom, dolazimo u situaciju kada se menja ono što smo već do sada uradili, ne radikalno, ali se menja u tom smislu što će novi poverenik morati da, pre što preuzme od starog poverenika, i te kako dobro sagleda situaciju vezanu za stečajnu masu, da pokuša da je uveća i da nastavi poslove njegovog prethodnika. Kako, ukoliko nije upoznat sa materijom koja je do tada već figurirala i cirkulisala? To su objektivni i praktični problemi.
Ono što izaziva podozrenje, ja ću još samo dva, tri minuta, kako bi oslobodio vreme i za moju uvaženu koleginicu Suzanu Spasojević, koja će govoriti o Zakonu o ulaganjima, jeste, kada sam rekao podozrenje, želim sa budem precizan, činjenica da poverenici ne gube legitimaciju, oni ostaju poverenici. Bili su i poverenici Agencije za privatizaciju, sada će biti verovatno poverenici Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Međutim, ovde sada ima jedan problem. Vi ste u Predlogu zakona rekli da direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika dobija nova ovlašćenja i nove obaveze. Jedna od njih je i disciplinski postupak i izricanje disciplinske mere u disciplinskom postupku. Tu je opasnost samokontrole. Zašto? Zato što ja kao direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika određujem ko će da bude poverenik, a istovremeno sam ja taj koji nad poverenicima vrši nadzor. S druge strane, pored tog nadzora, paralelno vodim disciplinski postupak. To je nešto što je trebalo i može biti razlog da se na odboru redefiniše, da se amandmanom razgraniče ovlašćenja, kako bi se izbegli bilo kakvi argumenti bilo kom kritičaru ovog zakona, da na ovaj način uvodimo sistem samokontrole, odnosno da Agencija sama sebe kontroliše. Naravno, ovo su sve sugestije u cilju povećanja kvaliteta predloženog zakona, jer je nama i te kako cilj da kao deo Vlade doprinesemo da ovaj zakon u praktičnoj primeni bude što efikasniji i kvalitetniji.
Ja bih se zadržao samo na ovome što sam sada rekao, ne bih proširivao temu, naravno, jer očekujem da ćete, uvažavajući ove sugestije, nisu primedbe, one su sugestije, a i ako ih tretirate kao primedbe, one su dobronamerne, da kroz amandmane probamo, i to amandmane odbora, pošto ih mi nismo predlagali, da probamo da ove odredbe poboljšamo po kvalitetu. Hvala

Zahvaljujem se.
Radi pravilnog razumevanja, dostavljanje izveštaja od strane sada Agencije za licenciranje stečajnih upravnika nije radi stručnog nadzora i nema veze sa stručnim nadzorom. Ona ima statistički element, ali mora se znati kome se podnosi, a to ovde, ministre, ne piše. Mora postojati norma, zato sam rekao da mora biti normirano da se podnosi Ministarstvu pravde, da bi se bolje razumeli.
Drugo, direktor Agencije participira u disciplinskom postupku tako što donosi rešenje o brisanju stečajnog upravnika iz imenika i oduzimanje licence, a nakon disciplinskog postupka. Znači, on je deo disciplinskog postupka. Čim donosi rešenje, on je deo. Pravno hteli, ne hteli, on je deo, zbog toga što je on kruna onoga što disciplinski postupak ima kao epilog. Možete da tumačite kako god, ali on donosi rešenje koje je posledica disciplinskog postupka. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice.
Naravno da poslanička grupa SPS, kao i nesumnjivo svi poslanici parlamenta Republike Srbije nemaju ni jedan jedini razlog da ne podrže predloge Visokog saveta sudstva o kojima danas raspravljamo, naročito imajući u vidu važnost sa tzv. procesno-pravnog aspekta obaveznosti donošenja ovih odluka, kako bi funkcije i nosioci pravosudnih funkcija mogli normalno da rade i da budu postavljeni na ona mesta za koja su izabrana.
Ono što je bitno istaći i što poslanička grupa SPS dosledno podržava i na tom principu istrajava od samog početka jeste da se najkvalitetniji biraju na najodgovornija mesta u pravosuđu, a kako se radi o sudovima republičkog ranga, ovde je u pitanju Privredni apelacioni sud, moramo da istaknemo da se radi o jednom dobrom i kvalitetnom rešenju. Da bi to kvalitetno rešenje zaista i u praksi zavredelo i pažnju i pokazalo se opravdanim, normalno je da mi kao poslanici republičkog parlamenta moramo doneti odluku da se gospodinu Dejanu Ćojbašiću, kao predsedniku Privrednog suda u Čačku, konstatuje prestanak funkcije, odnosno utvrdi prestanak funkcije, imajući u vidu da je izabran u Privredni apelacioni sud.
Ono što mislim da građani treba da znaju i ono što treba da bude upućeno kao politička poruka odavde, bez namere da se na bilo koji način diskriminiše bilo koji sud, jeste činjenica da je privredno pravosuđe jedan od stubova pravosuđa u Republici Srbiji i da je to nesumnjivo jedan elitni deo pravosudnog sistema, imajući u vidu materiju sa kojom se suočava, imajući u vidu težinu posla koji obavlja, imajući u vidu nesporne činjenice koje se vezuju za rad, pre svega, Privrednog apelacionog suda u Beogradu, koji je na zadovoljstvo prevashodno građena koji očekuju puni stepen pravne sigurnosti i dostupnost pravdi, uspeo da reši brojne predmete, naročito u najosetljivijoj materiji privrednog pravosuđa i privrednog prava, a to je stečajna materija.
Podsećanja radi, hrabrost, tako se može reći, sudija Privrednog apelacionog suda, se sastoji u činjenici da sudije više ne robuju ustaljenom sudskom praksom koja je prevaziđena od pre 10, 15 i 20 godina, prevaziđena i u vremenu i u faktičkom stanju i da su doneli odluke koje ne samo što odgovaraju vremenu, već što na neki način doprinose stabilizaciji kompletnog privrednog ambijenta u Republici Srbiji. Na to ukazuje i tu činjenicu potvrđuju odluke koje se vezuju za „Azotaru“, „Petrohemiju“ i mnoge druge predmete koji predstavljaju tzv. neuralgične tačke. Imajući u vidu da su ti predmeti uspešno rešavani i rešeni, stvoren je jedan ambijent vrlo povoljan da investitori mogu da ulažu u Republiku Srbiju, da se sada i „Azotara“ i „Petrohemija“ i ceo kompleks koji je bio na rubu, na ivici propasti, sada se može pojaviti kao jedno kredibilno privredno područje, u kome se može sprovesti investicija.
Ono što mi se čini dobro, a i mi u poslaničkoj grupi kao kvalitet podržavamo, jeste činjenica da je gospodin Dejan Ćojbašić i kao predsednik Privrednog suda u Čačku kvalitetno obavljao svoju funkciju, da je Privredni sud u Čačku opravdao epitet jednog kvalitetnog suda u kome su sve sudije zadovoljile po svim kriterijumima ono što se od njih očekuje, kako sa stepena ažurnosti, odnosno uspešnog rešavanja priliva predmeta, tako i po kvalitetu sudskih odluka, odnosno izuzetnom malom broju ukinutih sudskih odluka.
Dakle, Privredni apelacioni sud u Beogradu nesumnjivo dobija jedan kvalitetan kadar. U tom pravcu, Visoki savet sudstva od strane poslaničke grupe SPS ima bezrezervnu podršku u ovakvom načinu izbora kandidata za nosioce pravosudnih sudija, jer je nesumnjivo da se poštuju oni kriterijumi na kojima mi od samog početka insistiramo, a to su kriterijumi koji prevashodno afirmišu kvalitet, prevashodno afirmišu sudiju kao pravosudnog delatnika koji će svoj posao obavljati ne samo ažurno i ne samo robovati da ima što više urađenih predmeta, već da u tim predmetima bude iskazan maksimalni kvalitet njegovog rada, odnosno njegova stručnost, a samim tim i profesionalnost i odgovornost za donošenje takvih odluka.
Uvereni smo da gospodin Dejan Ćojbašić, kao novi sudija Privrednog apelacionog suda, će i dalje opravdavati upravo ovo što sam rekao, a to je – sve stručne reference koje jedan sudija mora da ima i ono što ga kvalifikuje, a to je dostojnost da obavlja sudijsku, odnosno pravosudnu funkciju.
Na kraju, želim još jednom da istaknem jedan dosledan i principijelan stav poslaničke grupe SPS, da je nama zaista, na neki način možemo iskreno reći, nezadovoljstvo što mi moramo da uvek diskutujemo o nosiocima pravosudnih funkcija i da participiramo prilikom donošenja odluka o njihovom prijemu.
Zbog čega? Zbog toga što se na taj način ni u kom slučaju ne može govoriti o apsolutnoj nezavisnosti pravosuđa. Čim je parlament uključen na bilo koji način u donošenje odluka o izboru sudija, automatski imamo situaciju da pravosuđe nije dobilo punu autonomiju. Nadzor nad radom Visokog saveta sudstva nesumnjivo treba da postoji, ali učešće u izboru sudija mislim da treba prepustiti isključivo sudijama i to je zaista principijelan stav poslaničke grupe SPS na koji način će se parlament osloboditi hipoteke da na bilo koji način u političkom smislu reči učestvuje u donošenju odluka o izboru nosioca pravosudnih funkcija.
Zaista, imate maksimalnu podršku. Ja sam uveren da će svi narodni poslanici podržati ovakve predloge, jer je svima u interesu, a prevashodno u interesu građana Republike Srbije, da imaju kvalitetno pravosuđe, da imaju uvek pristup i dostupnost pravdi na adekvatan način, da osete pravnu sigurnost i da od pravosuđa očekuju kvalitetne sudske odluke kojima se sve ovo što sam govorio izdiže na jedan pijedestal, a to je da Srbija mora imati ono što od nje traži EU kako bi postala stalna članica EU i na taj način i poglavlje 23. i 24. bilo uspešno i otvoreno i zatvoreno, a mi dokazali da smo uspeli da ozdravimo pravosuđe, jer je stanje u pravosuđu bolesno već duže vreme i na taj način stabilizujemo jedan od stubova vlasti, a to je sudska vlast.
Ja vam se zahvaljujem i još jednom u ime poslaničke grupe SPS samo izražavam podršku ovim predlozima koji je Visoki savet sudstva izneo. Hvala.