Hvala, uvažena predsednice. Ja zaista nikada nisam zloupotrebljavao Poslovnik, niti ću to činiti ubuduće.
Po članu 104. stav 1. u svakom slučaju imam pravo na repliku.
Naime, malicioznošću i populizmom, koji je istakao poslanik Janko Veselinović, se ne može obezvrediti socijalna odgovornost SPS u vreme na koje se on poziva.
U vreme sankcija, u vreme ogromnog egzodusa srpskog stanovništva, u vreme bede srpskog stanovništva, mi smo sačuvali socijalni mir, a njegova stranka u 2001. godini, kada već govorimo o socijalnoj odgovornosti prema građanima, je uradila sledeće.
(Janko Veselinović, s mesta: Poslovnik…)
Samo u 2001. godini je upravo tadašnja vlast tri puta izvršila korekciju cena električne energije i za te tri korekcije, kroz tri povećanja cena električne energije, o čemu danas raspravljamo, cena električne energije je povećana 100% . Sto posto, uvaženi narodni poslanici i građani Republike Srbije, e, o toj socijalnoj odgovornosti govorimo i o toj podršci SPS i poslaničke grupe SPS Vladi Republike Srbije, koja danas vodi državu, ministru Vujoviću, koji je ovlašćeni predlagač ovih zakona, ovog seta zakona i ponoviću, ovo su razlozi, pored istaknutih, kao ovlašćeni predstavnik već sam ih izneo, da bezrezervno podržimo ove zakone. A to što se nekom ne sviđa i što pravi populističku priču na realnim činjenicama, to neka ocene građani na budućim izborima, bez obzira kako se stranka zvala, kojoj pripada onaj ko je ovakve insinuacije izneo.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Pozivam vam se na član 104. stav 2. po kome imam pravo na repliku, imajući u vidu izlaganje poslanika Borka Stefanovića i već dugo čekam na to svoje poslaničko pravo.

I te kako mogu.

Molim vas, onda po Poslovniku. Povredili ste Poslovnik, predsedavajući. Povredili ste sada član 103.

Povredili ste član 103. Poslovnika, imajući u vidu da ste mi oduzeli reč na neposlovnički način. Nije tačno da se ja ne mogu pozvati na isti član. Ja se ne mogu pozvati samo na istu povredu i da već jednom ova Skupština prestane sa jednim grubim, pogrešnim tumačenjem Poslovnika. Povrede mogu biti različite. Manifestacije povreda mogu biti različite. Ja se mogu stalno pozivati na član 27. koji se odnosi na rukovođenje vašim radom i Skupštinom, a manifestacije povredama mogu da budu mnoge, od uvreda neovlašćenog prilaska do vas, dobacivanja poslaniku i tako dalje. Ali, vi ne možete nikome, ni meni, ni kolegama iz pozicije, ni opozicije uskratiti pravo da se pozovem na taj član. Mislim da je vreme da se sa tom praksom prekine.
Što se tiče onoga što ste meni uskratili, mislim da je vreme da dobijem pravo na repliku, na izlaganje gospodina Borka Stefanovića imajući u vidu…

Zahvaljujem.
Za sam kraj, u ime poslaničke grupe SPS ću izneti nešto sa čim teško da se može sporiti i da se može polemisati od bilo koga i u ovoj sali.
Nije realno očekivati i ne treba očekivati da građani blagonaklono prihvate mere koje mi uvodimo. Nije realno očekivati da te mere prihvate kao popularne. Nije realno očekivati da blagonaklono prihvate povećanje cena električne energije uvođenjem akciza na bilo kom nivou, u bilo kom iznosu, ali je i te kako realno očekivati da građani Republike Srbije razumeju razloge neophodnosti uvođenja ovih mera i da prihvate činjenice onakve kakve jesu, a činjenice su sledeće.
Ove mere su, pre svega, usaglašene sa MMF-om, jer da nije bilo tog usaglašavanja, ne bi bilo modela uvođenja mera na ovaj način, kako to danas činimo.
Druga činjenica je nesporna, a to je da se ovim merama doprinosi postizanje stabilnosti budžeta Republike Srbije. Treća činjenica koja, takođe, ne može da se dovodi u sumnju je činjenica da se stvaraju uslovi da se Elektroprivreda Srbije stabilizuje, kako ovim merama, tako i u postupku restrukturiranja.
Danas je, na žalost, zloupotrebljena izjava ministra energetike Aleksandra Antića, i to grubo zloupotrebljena, izvlačenjem iz konteksta nečega što je on navodno izjavio, izjavio kao građanin. Ja moram da skrenem pažnju da je upravo Aleksandar Antić, kao jako odgovoran ministar u Vladi Republike Srbije, glasao za predlog ovog zakona i da je zajedno sa vama, uvaženi ministre, i obrazlagao ove upravo činjenice i razloge koji ukazuju na neophodnost uvođenja ovih mera.
S toga, SPS nedvosmisleno podržava ove zakone, nedvosmisleno podržava uvođenje akciza. Ja ću ponoviti ono što sam danas rekao. Ako Hrvatska ima uvedene akcize preko 20 godina, ako Slovenija ima uvedene akcize preko 15 godina, a i jedna i druga država su prošle ono kroz šta sada mi prolazimo, jer mi ulazimo u postupak harmonizacije i želimo da sprovedemo postupak harmonizacije do kraja, a oni su postupak harmonizacije sproveli, pa su i pored toga što su harmonizovali svoju akciznu politiku sa fiskalnom politikom EU nastavili sa uvođenjem akciza, odnosno povećanja. Hrvatska vlada je uredbom regulisala pitanje povećanja akciza, a Slovenija, zarad informisanja građana, je to isto učinila tako što je dozvolila da do 50% akciza budu povećane. S toga, i za opoziciju SPS će se uvek vraćati u prošlost…

Samo dve rečenice molim vas.

Samo dve rečenice, molim vas.
… uvek ćemo se vraćati u prošlost kako bi iz prošlosti izvukli one zaključke i pouke.

Molim vas, samo da završim.

Zahvaljujem se, predsedavajući. Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, što se tiče samog seta zakona o kome raspravljamo, taj značaj onoga o čemu ćemo raspravljati, diskutovati, a siguran sam i usvojiti nije potrebno posebno isticati.
Sporazum o vojno-tehničkoj saradnji između Srbije i Rusije bi bila otprilike moja fokusirana tačka izlaganja na današnjoj sednici Skupštine Republike Srbije. Uvaženi ministre, moram da istaknem, zarad Vlade Republike Srbije, zarad građana Republike Srbije, da je ovaj sporazum nešto što podrazumeva samo kontinuitet u nastojanjima za jednu kvalitetnu i dugoročnu saradnju sa Vojskom Rusije.
Zašto kontinuitet? Zbog toga što je već 2013. godine, potpisan sporazum o vojnoj saradnji između Srbije i Rusije. Taj sporazum je tada potpisao tadašnji ministar odbrane gospodin Rodić i tim sporazumom su postavljeni temelji vojne saradnje između dve vojske, Vojske Srbije i Vojske Rusije. Zašto je to značajno? Isključivo zbog toga što građani treba da znaju da blizu 20 godina nije postojao jedan takav način regulisanja odnosa između dve vojske, Vojske Rusije i Vojske Srbije i da je vojna saradnja između Srbije i Rusije bila na izuzetno niskom nivou.
Drugi razlog uvaženi ministre, koji želim da istaknem zarad građana jeste činjenica koja ide apsolutno u prilog onome što radi Vlada Republike Srbije i apsolutno negiranje i neosnovano svih optužbi Vlade Republike Srbije kada je njen politički kurs u pitanju, a radi se upravo o temama o kojima danas razgovaramo.
Zašto ovo ističem? Zbog toga što i ovim sporazumom sa Rusijom Srbija i Vlada Republike Srbije veoma jasno stavlja do znanja da je njena politika potpuno, potpuno čista. Da u njenoj politici nema subjektivizma prema bilo kome, da u njenoj politici postoje nastojanja da se sačuvaju prijateljski odnosi sa Rusijom, a istovremeno da je Srbija i Vlada Republike Srbije nesporno opredeljena ka evropskom putu i ka evropskoj zajednici.
Sam sporazum za one koji nemaju ta saznanja i informacije treba istaći da je pravno utemeljena i to je utemeljena normalno međunarodnog prava i intenciji da se dalje razvijaju prijateljski odnosi Srbije i Rusije i potrebu za saradnjom u vojno-tehničkoj oblasti.
Suština ovog sporazuma se svodi na nešto što je odavno bilo potrebno Vojsci Republike Srbije a to je isporuka naoružanja i vojne tehnike, rezervnih delova, razmene stručnjaka, obuke kadrova, itd. Da bi građani bili pravilno informisani i dobili informacije koje su autentične treba istaći da upravo u ovom pravcu postoje nastojanja da se preko Ministarstva odbrane naši vojni kapaciteti, naši vojni potencijali upotpune, usavrše da se pojača stepen bezbednosti i zaštite naše teritorije i zbog toga nije nikakva tajna da smo imali određene razgovore, pregovore sa Vojskom Rusije u pravcu nabavke protivvazdušnih raketnih sistema AS 300 i AS 400, da smo imali nastojanja da naš odbrambeni sistem u smislu protivvazdušne odbrane i ratnog vazduhoplovstva upotpunimo tako što ćemo nabaviti i savremeni „Jurišni avion MiG 29 M“.
Takođe, nije tajna da smo insistirali kod Rusije da naš „Super Galeb“ kao avion koji je respektabilan, avion za Vojsku Srbije bude servisiran, rekonstruisan, modernizovan i unapređen upravo u pogonima u kojima Vojska Rusije to može ostvaruje. U čemu je problem? Problem je u finansijama, problem je u nemogućnosti da se iz budžeta Republike Srbije izdvajaju velika ili značajna novčana sredstva koja u svakom slučaju bi bila opterećujuća za budžet s jedne strane, a s druge strane jedan jako, jako mudar i pragmatičan stav Vlade Republike Srbije da se ne zadužuje kreditima kada je u pitanju nabavka vojne opreme.
Ono što takođe treba istaći kao kvalitetno u samom sporazumu, jeste činjenica da se u realizaciji ovog sporazuma mora pristupiti na način koji podrazumeva i angažovanja stručnih kapaciteta kako Vojske Srbije tako i Vojske Rusije, da u tom pravcu mora biti formirana i tzv. međuvladina komisija koja je sastavljena od predstavnika Vojske Rusije i predstavnika Vojske Srbije i ono što je najvažnije da bilo koja strana, potpisnica ovog sporazuma ima pravo kontrole ili pravo nadzora nad korišćenjem vojne opreme koja se isporučuje jednoj od strana potpisnica.
Šta to znači? To znači da ni Srbija, ni Rusija u slučaju dobijanja vojne opreme koja je navedena u sporazumu, ne može raspolagati sa tom opremom bez pisane saglasnosti druge potpisnice, da se mora namenski koristiti, da se ta vojna oprema ne može reeksportovati, da se ne može predavati trećoj strani ili trećoj državi i to je jedan dobar mehanizam kontrole ili zaštite od nenamenskog korišćenja vojne opreme i ostalih resursa koji će biti predmet ovog sporazuma i predaje na korišćenje ili bolje i preciznije reći kupovine.
U svemu ovome kvalitet ovog sporazuma jeste da se svi podaci koji se vezuju za prenos vojne opreme smatraju tzv. strogo poverljivim podacima, da nose oznaku državne tajne i da u tom pravcu bilo koja strana potpisnica ne može taj deo sporazuma ni u kom slučaju zloupotrebljavati jer bi tu bilo veoma velike i štetne posledice i opasne posledice.
Što se tiče samog važenja sporazuma, taj sporazum je dobro koncipiran imajući u vidu činjenicu da rok važenja ovog sporazuma od pet godina nije ni u kom slučaju nešto što bi se pežorativno reklo zacementirano, već sam sporazum dozvoljava tzv. automatsko produžavanje na dodatnih pet godina i to stalno i u kontinuitetu na novih pet godina uz otkazni rok od šest meseci. Šta to znači? To znači da se sporazum neće produžiti na novih pet godina, jedino ukoliko jedna od potpisnica sporazuma u roku od šest meseci početnog perioda od pet godina ne ispolji stav, ne izrazi nezadovoljstvo sa sporazuma ili jednostavno smatra da taj sporazum ne treba više produžavati.
Što se tiče naše tendencije da se uspostavi što kvalitetnija vojna saradnja sa Vojskom Rusije, treba reći da ni to nisu nikakvi novi detalji, da to nisu nikakve nove okolnosti, imajući u vidu više činjenica. Pre svega činjenicu da je Vojska preko Vojne delegacije, Vojska Rusije imala već posetu Vojsci Srbije, ta poseta je bila upriličena i organizovana u Pančevu i to je bilo prisustvo pokaznoj vežbi specijalne brigade Vojske Srbije, a samo dan nakon toga delegacija Vojske Rusije obišla 63. padobranski bataljon, specijalne brigade Vojske Srbije u Nišu. Tada je istovremeno bila planirana i vežba ruskih i srpskih specijalaca. U planu je vežba u kojoj bi učestvovale vojne snage i to 106. vazdušno-desantna jedinica ruske vojske i 63. bataljon, padobranski bataljon specijalnih brigada Srbije.
Sve ove planske aktivnosti koje je ustrojilo Ministarstvo odbrane podrazumevaju da se konačno sa Rusijom uspostavi jedan kvalitetan, veoma kvalitetan i za Srbiju jako značajan i potreban odnos koji podrazumeva revitalizaciju vojnih kapaciteta i vojnih resursa u Srbiji. Međutim, u tom pravcu Srbija nije ni u kom slučaju imala jednostrane pristupe, ni u kom slučaju se nije svrstavala na jednu od, hajde da kažem uslovno rečeno, blokovskih vojnih strana, jer su istovremeno u planskim aktivnostima Ministarstva odbrane bile definisane i vojne vežbe u kojima bi učestvovale marinske snage SAD, multinacionalna vežba pod nazivom „Platinasti vuk“ koja je trebala biti organizovana u Bujanovcu, u vojnoj bazi „Jug“ gde takođe treba istaći da je to upravo činjenica koja pokazuje da Vojska Srbije želi korektne, kvalitetne odnose kako sa vojskama zapadno-evropskih zemalja, SAD, zemalja NATO pakta tako i sa Vojskom Rusije, Belorusije, itd.
Treba podsetiti da je Srbija i to je upravo zbog onih koji kritikuju i Vladu Republike Srbije i kurs koji Vlada Republike Srbije u ovom pravcu zastupa, da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja je posle izbijanja i eskalacije krize u Ukrajini održavala vojne kontakte sa tendencijom da se ustroje planovi za zajedničke vojne vežbe i sa jedinicama SAD i sa jedinicama Rusije, Belorusije i ostalih zemalja. Ponoviću, dakle jedina je Srbija od svih zemalja Evrope, bukvalno jedina, koja je zadržala dobre kontakte i relacije i sa vojskom SAD i sa vojskom Rusije.
Na kraju, uvaženi ministre, želim da istaknem da bi sve ovo što se danas radi trebalo da ima jedan dobar predznak za budućnost Vojske Republike Srbije u smislu njenog osavremenjavanja, u smislu podizanja kvaliteta ne samo vojne opreme, već i stručnog kadra, i da podsetim samo, da je upravo u ovim pregovorima koji su vođeni sa vojskom Rusije uspostavljena i ta vrsta saradnje tako da se dobar deo našeg vojnog kadra trenutno nalazi na edukacijama i stručnom osposobljavanju u vojnim centrima ruske vojske.
Naravno, da sve ovo ukazuje da je konačno uspostavljen kako međunarodno pravni okvir, tako i jedna činjenična i pragmatična vojna saradnja dve države koje dugo, dugo godina unazad tu vojnu saradnju nisu imale, odnosno nisu je imale na onom nivou na kom su trebale.
Što se tuče našeg učešća u mirnodopskim operacijama gde je zastupljena vojska Srbije, moje kolege pre svega, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS drug Zvonim Stević, je već istakao značaj tog učešća, ja samo moram da istaknem i da potvrdim da je ugled Vojske Srbije na taj način verovatno porastao, da postoji jedna vrsta respektabilnosti od strane onih koji pozivaju Vojsku Srbije da njeni učesnici budu prisutni u mirnodopskim operacijama i da se na taj način Vojska Srbije učini što prepoznatljivijom.
Zaista u svemu ovome SPS želi da doprinese kako ovakvim diskusijama, tako i praktičnim radom, jer ću podsetiti da je upravo ministar odbrane ruske vojske, odnosno države Rusije, u razgovorima sa tadašnjim premijerom Vlade Republike Srbije Ivicom Dačićem, razgovarao na ove teme o kojima danas mi diskutujemo, i na ove teme koje sada u praktičnom smislu reči zaživljavaju barem kroz pravni okvir, taj pravni okvir je sporazum, a mi u poslaničkoj grupi SPS smo uvereni da će se iz tog pravnog okvira preći i na konačnu realizaciju.
Zbog toga i zbog svega onoga što se do sada radilo, zbog želje SPS da kontinuitet dobrih odnosa sa ruskom vojskom, odnosno između Vojske Srbije i Vojske Rusije ostane trajan, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati set zakona o kojima danas raspravljamo. Zahvaljujem se.

Hvala predsednice.
Uvaženi narodni poslanici, moje poslaničko pitanje se postavlja Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu finansija, a razlog zbog čega se ovo poslaničko pitanje postavlja se vezuje za funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite u Užicu i na teritoriji Zlatiborskog okruga.
Naime, Zdravstveni centar u Užicu je osnovan 1990. godine i pokriva područje Zlatiborskog okruga koji ima negde otprilike oko 300.000 stanovnika.
Zamolio bih samo, ako može, predsednice, samo malo da se obezbede uslovi da bih pitanje mogao da postavim.

Zahvljujem se.
Dakle, Zlatiborski okrug broji negde oko 300.000 stanovnika. Sistem zdravstvene zaštite se pruža preko Zdravstvenog centra u čijem sistemu posluje i radi 10 domova zdravlja i tri bolnice. Četiri hiljade zaposlenih u Zdravstvenom centru ostvaruju one poslove i realizuju one poslove koji su od fundamentalnog značaja za pružanje zdravstvene zaštite svim korisnicima na teritoriji Zlatiborskog okruga. Međutim, u zadnje vreme, zbog nasleđenih i nagomilanih problema, Zdravstveni centar u Užicu i kompletan sistem pružanja zdravstvenih usluga je u ozbiljnom problemu. Ministarstvo zdravlja je na vreme na te probleme reagovalo, imajući u vidu da su problemi nasleđeni, i to u dužem vremenskom periodu unazad i da su u zadnje vreme multiplicirali i kulminirali, u tom smislu reči što se postavlja pitanje da li će uopšte sistem pružanja zdravstvenih usluga i dalje biti moguć, odnosno da li će možda doći do kolapsa pružanja zdravstvenih usluga na nivou Zlatiborskog okruga.
O čemu se radi? Trenutno Zdravstveni centar u Užicu ima blokadu računa od oko devet miliona dinara sa tendencijom rasta zaduženja, odnosno blokade tog računa. Upravo ovaj sistem rada koji je, nažalost, onemogućen, a pre svega je onemogućeno ono što podrazumeva urgentna postupanja od strane kako Opšte bolnice u Užicu, tako i Doma zdravlja u Užicu koji broji negde oko 500 zaposlenih, predstavlja opasnost da se čak transportuju i bolesnici kojima je urgentna potreba lečenja i dijagnostifikovanja ne samo u Užicu, već i dalje u Beogradu.
Mi imamo problem što je pri Domu zdravlja koji ima vozni park od 20 i nekoliko vozila trenutna situacija da se vozila zbog ovih finansijskih problema ne mogu registrovati. Čim se ne mogu registrovati, ne mogu se ni koristiti, što znači da upućivanje pacijenata na hemodijalizu, na usluge višeg nivoa zdravstvene zaštite pri Kliničkom centru u Beogradu i dalje - takođe postaju onemogućene. Patronažna služba takođe neće moći da funkcioniše na adekvatan način. Kulminacija je nastupila u zadnjih nekoliko dana zbog toga što se čak ni receptura ne može sprovoditi na način koji je zakonom propisan, zbog toga što se čak dešava situacija koja je paradoksalna, a to je da obrazaca recepata više nema.
Ono što još više alarmantnom čini ovu situaciju jeste činjenica da se preko Zdravstvenog centra u Užicu obavlja sistem kompletnih javnih nabavki, pa se postavlja pitanje – da li će uopšte dobavljači lekova i svega ostalog, imajući u vidu ovako veliko zaduženje, nastaviti sa dostavom lekova, sanitetskog materijala i svega ostalog što je pacijentima neophodno potrebno?
Takođe se postavlja pitanje kako će se funkcionisati bez plaćanja koja su inače bila redovna i uredna od strane Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu, obzirom da ni ovaj zavod ne vrši plaćanje, obzirom na finansijske probleme zdravstvenog centra.
Imajući u vidu da je Ministarstvo zdravlja do sada uvek izlazilo u susret potrebama pružanja zdravstvenih usluga i Zdravstvenom centru Užicu, imajući u vidu da je uvek prepoznavalo ove potrebe, siguran sam da će to učiniti i sada i iznaći mogućnost za rešavanje ovih problema. Podsećanja radi, upravo je Ministarstvo zdravlja nedavno prepoznajući ove probleme obezbedilo jedno sanitetsko vozilo zdravstvenom centru. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani kolega narodni poslaniče Orliću, poštovani kolega Martinoviću, u svakom slučaju danas raspravljamo o jednom veoma značajnom pitanju koje se već duže vreme pojavljuje u praktičnoj primeni Zakona o visokom obrazovanju i to primeni člana 54. stav 1. tog zakona.
Značaj ovog pitanja, u svakom slučaju, iziskuje pažnju svih narodnih poslanika, pa bih zaista zamolio da narodni poslanici, kada budemo donosili odluku po ovoj tački dnevnog reda uzmu učešće i da doprinose svojim kvalitetnim diskusijama, a naročito pristupom u rešavanju ovog problema.
Moram da počnem od nečeg što je apsolutno nesporno. Imajući u vidu da je u odgovoru na ovo pitanje Vlada Republike Srbije dala mišljenje koje u svakom slučaju predstavlja jedno od uporišta za davanje autentičnog tumačenja člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, poslanička grupa SPS podržava mišljenje Vlade Republike Srbije, na kome se na neki način i ovo autentično tumačenje zasniva.
Naime, kod formiranja upravljačkih i rukovodećih struktura univerziteta, fakulteta, akademija, visokih škola, visokih škola strukovnih studija u dužem periodu unazad postoji dilema koliko puta se organ poslovođenja ovih visokoškolskih ustanova može izabrati na istu funkciju. Po našem mišljenju, u poslaničkoj grupi SPS, data je u zakonu dovoljno jasna formulacija člana 54. stav 1. upravo ovog zakona, Zakona o visokom obrazovanju i to da se organ poslovođenja bira na tri godine, sa mogućnošću još jednog ponovnog izbora.
Sam termin – ponovni izbor, ne bi trebalo da izaziva nedoumice, jer je jasno da i u slučaju, da isto lice bude drugi put izabrano, odmah posle isteka mandata na kome je već bilo i gde je legitimno izabrano, može biti ponovno birano, kao i u slučaju da postoji vremenski diskontinuitet između prethodnog izbora i ponovnog izbora, pa čak i od više godina.
U svakom slučaju se radi o ponovnom izboru i taj termin ne treba da izaziva ni dileme, ni nedoumice, ali se radi samo o jednom ponovnom izboru. Stoga, mislim da je zakonodavac u tom pravcu normirao Zakon o visokom obrazovanju, kada je u pitanju ova okolnost onako kako treba.
Takođe, nedoumice i dileme ne treba da izaziva ni ona druga okolnost, da promena naziva visokoškolske ustanove, bez obzira o kojoj visokoškolskoj ustanovi je reč, može biti razlog da se neko izabere više od dva puta. Apsolutno ne može, apsolutno pravno nedopustivo, ili pravno neprihvatljivo, imajući u vidu da činjenica promene naziva visokoškolske ustanove, ne podrazumeva i promenu njenog pravnog subjektiviteta. Ne podrazumeva promenu ustrojstva, ne podrazumeva promenu organizacije, promenu strukture organa i tela visokoškolske ustanove, tako da bi ta promena naziva visokoškolske ustanove mogla da se koristi samo u smislu zloupotreba kada je u pitanju izbor organa rukovođenja odnosno upravljanja i upravljačkih prava u visokoškolskoj ustanovi.
Takođe, ne bi smele da postoje nedoumice u pogledu ličnih podataka lica koje se bira na mesto organa rukovođenja visokoškolskom ustanovom, jer je više nego logično da se i u slučaju promene imena i prezimena radi o istom licu. Da li je to lice promenilo svoj status? Da li je iz vanbračnog prešlo u bračno?
Da li je na neki drugi način promenjen status lica u pogledu njegovog identiteta kada su u pitanju lični podaci? Apsolutno ne znači ništa jer se radi isključivo o istom licu, koje opet po tom osnovu ne može biti birano više od dva puta.
Naravno da jedino zakonodavac može normirati i sistematizovati način kako će doći do toga da se eventualno, što sada svakako nije slučaj, uspostavi mogućnost izbora organa upravljanja i više od dva puta.
Međutim, ove dileme, po našem mišljenju u poslaničkoj grupi SPS, su apsolutno nepotrebne, ali su ipak postojale i to ne samo što su postojale, već se izlazilo iz granica tih dilema, tako što se iz raznih razloga pristupalo različitim tumačenjima člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, pa se dešavalo da isto lice bude birano i znatno više od jednog ponovnog izbora, kako to propisuje Zakon o kome mi danas raspravljamo.
U tom smislu tumačenja su bila vrlo široka i upodobljavala su se okolnostima i situacijama, koje su pratile visokoškolske ustanove, ali i okolnostima i statusima lica koja su konkurisala na mesta organa rukovođenja u tim ustanovama. Tako su se za više od jednog ponovnog izbora koristile razne činjenice i okolnosti, kao što sam već napomenuo – promena naziva visokoškolske ustanove, zatim promena imena i prezimena lica koje konkuriše ili promene Zakona kojim se reguliše materija visokog obrazovanja.
Stoga mi u poslaničkoj grupi SPS istrajavamo na zakonodavnom procesu u kojem se donose zakoni koji su, pre svega, usaglašeni sa Ustavom Republike Srbije u kojem se poštuju prava i slobode građana, zatim prava i slobode koje su utvrđene, naravno, međunarodnim deklaracijama i konvencijama, kao i da ti zakoni moraju sadržati potpuno jasne nedvosmislene norme kako bi se izbegla različita tumačenja u praksi.
Navodno da se na ovaj način i ovakvim tumačenjem odredbe člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju ni u kom slučaju ne sme zadirati u autonomiju univerziteta, fakulteta, akademija, visokih škola ili visokih škola strukovnih studija. Mi u poslaničkoj grupi SPS poštujemo autonomiju univerziteta i visokoškolskih ustanova, kao univerzalni princip i načelo na kojim počiva ustrojstvo visokoškolskih ustanova u svetu.
Poštovanje i afirmacija ovog načela i principa autonomije postoji, bez obzira na različite oblike autonomije visokoškolskih ustanova u svetu.
Komparativnom analizom autonomije univerziteta, fakulteta, akademija, svuda u svetu dolazi se do zaključka da ta autonomija svuda nije na isti način koncipirana a samim tim nije na isti način i pravno ustrojena.
U pojedinim zemljama se autonomija odnosi samo na obrazovne, odnosno studijske programe, ali ne i na upravljačka prava koja se dešavaju uz obavezno učešće država.
U pojedinim zemljama kompletno finansijsko poslovanje visokoškolskih ustanova je izmešteno iz autonomnog delovanja tih ustanova i dato u ruke državnog aparata.
Naravno da su sve ove razlike prisutne od kontinenta do kontinenta, od države do države i od načina uređenja visokoškolskih ustanova, postavljanja obrazovanja na principe i načela na kojima obrazovanje i treba da počiva, ali ono što je za nas kao parlament i za nas kao narodne poslanike bitno, jeste da mi pred građanima ni u kom slučaju ne pokazujemo pre svega neozbiljnost, ne dajemo bilo kakve poruke koje podudaraju od ovog principa i ono što je najvažnije, najvažnije je da se upravo ovim tumačenjem zadržava autonomija univerziteta i ostalih visokoškolskih ustanova.
Stoga se i tumačenje člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju mora posmatrati u svetlu zaštite visokoškolskih ustanova od povreda drugih zakona, pre svega, Zakona o borbi protiv korupcije, kada je u pitanju sukob interesa, kao i pojave koruptivnog delovanja, zatim, zbog što šireg obima u dostupnosti javne funkcije rektora, dekana, predsednika, direktora itd.
Imajući u vidu da se upravo ovim tumačenjem daje potpuno jasan normativni obim ili normativni oblik, koji podrazumeva način izbora organa rukovođenja, a samim tim i definisanje upravljačkih prava, mi činimo jedan pomak u tom smislu što upravo ovo autentično tumačenje člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju predstavlja nešto što je obavezujuće za sve visokoškolske ustanove u Srbiji.
Stoga, odavde, iz ovog parlamenta, iz ovog visokog doma, treba da bude upućen poziv bukvalno svim visokoškolskim ustanovama u Srbiji da svoja normativna akta, pre svega svoje statute, usklade sa ovim autentičnim tumačenjem, kako se više nikada ne bi pojavljivali oni načini koji su, najblaže rečeno, na ivici zakona, izbora organa rukovođenja i upravljanja visokoškolskim ustanovama, koji su nesumnjivo sporni, tim pre što se dešavalo da jedno isto lice ne tri puta, ne četiri puta, nego mnogo više od toga bude imenovano na mesto organa upravljanja i rukovođenja.
Ja kao narodni poslanik dolazim iz Užica. U Užicu postoji Učiteljski fakultet, kao i Visoka poslovna škola strukovnih studija, dakle, dve visokoškolske ustanove. Sa ponosom mogu da istaknem da nijedna od ovih ustanova, ni fakultet, ni visoka škola, nikada nisu imali ovakav način izbora svojih organa upravljanja i rukovođenja o kojima danas raspravljamo, odnosno nikada se nije desilo da jedno isto lice bude izabrano više od dva puta na mesto direktora, odnosno dekana.
Stoga sam uveren da će tim putem krenuti i ostale visokoškolske ustanove, a izražavam, kao i svi građani Užica i cele zapadne Srbije, naročito Zlatiborskog okruga, uverenje da će konačno posle dugo, dugo godina i Užice postati univerzitetski grad, da će Užice dobiti jednu takvu visokoškolsku ustanovu koja traži podršku Vlade Republike Srbije, traži podršku Ministarstva prosvete, jer ne samo da su ispunjeni svi uslovi, već postoje nesumnjivo i svi razlozi za osnivanje jedne takve visokoškolske ustanove, počev od činjenice da je Užice bilo jedan od većih univerzitetskih centara po broju studenata od 1977. do 1987. godine, kada su ukinuta odeljenja pravnog, mašinskog i ekonomskog fakulteta u kojima su studirali studenti od Ivanjice do Kolašina u Crnoj Gori, do Foče u Republici Srpskoj, odnosno tada Bosni i Hercegovini, kada je preko 1000 studenata cirkulisalo u tom gradu i sticalo akademska zvanja upravo u Užicu. Ne smemo zaboraviti da je pre dve godine tadašnji premijer…
(Predsedavajući: Gospodine Jovanoviću, molim vas, samo se malo vratite na temu.)
Naravno da sam u temi. Da je upravo tadašnji premijer, naš predsednik Ivica Dačić postavio kamen temeljac za takav univerzitet i ono što želimo, želimo da upravo ono što danas promovišemo i što danas ističemo kao cilj bude i na novoosnovanim univerzitetima, da imamo za rektore, dekane, direktore i predsednike najkvalitetnije među najkvalitetnijim, da ih biraju oni koji to po zakonu jesu dužni, dakle, njihove kolege sa visokoškolskih ustanova, ali da se nikad ne dešavaju, blago rečeno, zloupotrebe koje su se do sada dešavale, a mi u poslaničkoj grupi SPS smo uvereni da se nakon donošenja ovog autentičnog tumačenja to više nikad neće desiti.
Zahvaljujem se i ističem da će Poslanička grupa SPS nesumnjivo podržati ovakvo autentično tumačenje člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, uz još jednom istaknutom zahvalnošću kolegi Orliću i svima onima koji su participirali i doprineli da se ovakvo autentično tumačenje zasnuje, utemelji i postane obavezujuće za sve visokoškolske ustanove u Srbiji. Hvala.

Hvala, predsednice.
Ja ću u svakom slučaju nakon potrošenog vremena koje mi je Poslovnikom dozvoljeno za amandman, koristiti i vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Predloženim amandmanom se pokušalo doprineti da se, po našem mišljenju, u poslaničkoj grupi SPS, preciznije definiše odredba člana 5, koja se odnosi na okončanje postupka. Ako bi se zadržala terminologija samo „okončanje“, to bi podrazumevalo znatno širi pojam u odnosu na ono što podrazumeva cilj ovog zakona, zbog čega smo mi predložili da se to definiše, dakle, da se odredba u stavu 1. promeni i glasi da prigovor i žalba mogu biti podneti do pravosnažnog okončanja postupka, zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Nesumnjivo je da je odrednica okončanja znatno šira u odnosu na pravosnažnost samog postupka.
Međutim, daleko značajniji razlog za podnošenje ovog amandmana jeste stav 3, gde se pojavljuje reč: „podrobno obrazloženje“. Ovaj termin „podrobno“ bi trebalo da naglasi značaj obrazloženja. Međutim, kako se svaki procesni zakon isključivo odnosi na sudije, prevashodno na sudije, dakle, na one koji primenjuju zakon, tako i svaka procesna norma upravo zbog sudija a ne zbog stranaka mora da bude perfektna, kako bi se sprečilo prevashodno pojavljivanje neujednačene sudske prakse i kako se sudije ne bi dovodile u situaciju da moraju da troše vreme da tumače norme.
Šta znači „podrobno“? Podrobno znači naglašavanje da obrazloženje mora sadržati znatno više od onoga što se očekuje. Međutim, procesnim zakonima, prevashodno Zakonom o parničnom postupku, mi već imamo obavezu da obrazloženje sadrži ono što mora u procesno-pravnom smislu da sadrži. Jer, ako ne sadrži elemente koje obrazloženje mora da sadrži, onda dolazimo do bitne povrede parničnog, vanparničnog, krivičnog ili izvršnog postupka. Ako je ta bitna povreda sadržana, onda se mora voditi računa o tome da i ono što se u obrazloženju navodi mora biti detaljno navedeno.
Zbog toga je, po našem mišljenju, sam termin „podrobno“ suvišan i u nomotehničkom smislu reči, opet po našem mišljenju, nepotreban, tako da je dovoljno da barem oni koji u praktičnom smislu reči primenjuju ovaj zakon budu obavezani da donesu obrazloženje, naravno u pisanoj formi, i da to obrazloženje u celosti odgovara onome što podrazumeva procesnu obavezu sudije, shodno odredbama odgovarajućeg procesnog zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Bez obzira što sam i ja podneo amandman na upravo ovaj član, moram da potvrdim navode koje je istakao ministar u obrazloženju svog stava odgovarajući na predlog amandmana uvažene koleginice Čomić, imajući u vidu da zaista postoji i suviše mnogo činjenica i ja sam zaista i insistirao da se umesto termina pod tačkom 6. i 7. – podaci; navedu činjenice,a ne podaci.
Podaci su znatno širi pojam i bojim se da u tom preširokom tumačenju same terminologije se ne ide u nešto što bude suprotnost samog cilja ovog člana, ali je i te kako tačno da se tužioci u svom postupanju nekada služe i nečim što nije u duhu njihove profesije, ne samo zbog toga što ne saslušavaju osumnjičenog, sad čak i u fazi javno-tužilačke istrage imamo situacije kada se odlaže i saslušanje svedoka.
Ranije smo imali situacije kada tužilac toleriše veštaka koji ne daje svoj potpun nalaz i mišljenje pa zbog toga mora da se preduzima nešto što podrazumeva ukazivanje veštaku na dopunski nalaz i to onda ide u nedogled.
Zbog toga ste potpuno u pravu kada ste ukazali na jedno takvo postupanje javno-tužilačkih, odnosno onih koji obavljaju javno-tužilačku funkciju i u tom pravcu zaista postoje problemi koji uzrokuju, koji generišu povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Jedino što, pošto se neću javljati po tom amandmanu, mislim da bi trebalo razmisliti da umesto termina – podatak o predmetu suđenja; to je pod tačkom 6. i 7, podaci o predmetu suđenja i podaci o predmetu istrage se zameni – činjenice o predmetu suđenja i činjenice koje se vezuju za istragu. Hvala.