Zahvaljujem se predsednice.
Imajući u vidu da su i ostali ovlašćeni predstavnici se odredili prema jednom dobronamernom predlogu kolege Pavićevića da se pročitaju biografije kandidata za nosioce pravosudnih funkcija koji se prvi put biraju na vremenski period od tri godine.
Imajući u vidu činjenicu da su njihove biografije pročitane, a obzirom na stav koji sam izneo u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, ja samo još u jednoj rečenici želim da dodam. Mi nesumnjivo verujemo da je Visoki savet sudstva shodno kriterijumima koji se primenjuju prilikom ocene rada, kao i shodno kriterijumima koji se poštuju prilikom izbora kandidata za nosioce pravosudnih funkcija koji se prvi put biraju na vremenski period od tri godine, poštovao te kriterijume, onda nema apsolutno nijednog jedinog razloga da se bilo šta komentariše o bilo kom kandidatu od svih predloženih koji se biraju na ovaj način, zbog čega kako sam i na samom početku rekao postoji puna podrška Visokom savetu sudstva. A onima koji će na osnovu naše odluke, koja će biti nesumnjivo doneta, biti izabrani za nosioce pravosudnih funkcija stoji naše poverenje u njihov rad, jer to poverenje će morati biti opravdavano praktičnim delovanjem, praktičnim radom, a već im je ukazano izborom našim, a na osnovu predloga koji ste vi danas izneli od strane Visokog saveta sudstva. Hvala još jednom, podrška Visokom savetu sudstva.

Zahvaljujem se predsednice.
Moje poslaničko pitanje se postavlja Ministarstvu za državnu upravu u lokalnu samoupravu, a vezuje se za jednu od opština na teritoriji zlatiborskog okruga, to je opština Požega. Imajući u vidu činjenicu da se upravo na toj teritoriji pojavljuju problemi koji se vezuju za donošenje jedne praktično neprimenjive odluke Skupštine opštine Požega, a sa tom odlukom se direktno derogiraju biračka prava građana i to biračka prava građana koji se vezuju za teritorije mesnih zajednica koja se upravo tom odlukom skupštine opštine, nažalost, dovodi do jednog apsurdnog rešenja iz dva razloga.
Prvi razlog što se teritorija mesne zajednice poklapa sa teritorijom katastarske opštine, a drugi razlog je što upravo odluka koju je donela Skupština opština Požega glasi na način koji teško se može razumeti i u praksi izaziva ozbiljne probleme, pa se kaže – da građanin mesne zajednice je lice koje živi na teritoriji te mesne zajednice, odnosno na teritoriji mesne zajednice na kojoj se nalazi njegov stambeni objekat. Na ovaj način u praksi su stvoreni ozbiljni problemi. Ugrožena su ustavna prava i povređeno je jedno od osnovnih ustavnih načela, a to je načelo zabrane diskriminacije.
Konkretan primer za to jesu izbori za savet, odnosno odbor mesne zajednice upravo na teritoriji opštine Požega. Radi se o dve mesne zajednice - mesna zajednica Tometino Polje i mesna zajednica Ljutice.
Za vreme održavanja izbora upravo iz mesne zajednice nastanjeni građani, oni koji imaju uredno izdate lične karte na teritoriji mesne zajednice Tometino Polje to biračko pravo nisu mogli da ostvare. Zašto? Zbog toga što se njihovi stambeni objekti nalaze van teritorije mesne zajednice, već se u drugoj mesnoj zajednici i to u mesnoj zajednici Ljutice.
Ovakav način ignorisanja prava birača i građana nesumnjivo je suprotan i Ustavu, nesumnjivo je suprotan i onome što podrazumeva i ustavno pravo na slobodno opredeljenje mesta življenja.
Čak se došlo u situaciju da ovi građani koji su dovedeni u situaciju da ne mogu da ostvare svoja biračka prava tamo gde žive i tamo gde su uredno prijavljeni i tamo gde je uredno izdat lični dokument, lična isprava, to je lična karta, to pravo ne mogu da ostvare.
Apsurd cele situacije se svodi na još jedan praktičan primer, a to je da 30 domaćinstava koji žive na teritoriji katastarske opštine Ljutice više od, recimo, sto godina, računajući i pretke ovih građana, biračko pravo ostvaruju u drugoj mesnoj zajednici, a to je mesna zajednica Tometino Polje.
Zbog čega se ovo pitanje postavlja Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave? Isključivo iz razloga što su građani koji su se meni kao poslaniku obratili, tražeći zaštitu svojih prav,a iscrpeli bukvalno sva sredstva i pravne mehanizme, između ostalog i iniciranje sudskih sporova.
Nažalost, lokalna vlast bez obzira koja je to politička orijentacija nije imala dovoljno sluha da ove zahteve građana prepozna na pravi način i njihove interese zaštiti. Zbog toga postoji mogućnost da se eventualno ili kroz upravni nadzor ili drugim pravnim mehanizmima ova paradoksalna situacija reši u interesu svih građana, ponavljam, svih građana teritorije opštine Požega, a prevashodno onih građana koji su na ovaj način ugroženi, odnosno čija su prava ograničena što je nesumnjivo suprotno, kako sam rekao, i Ustavu i pozitivnim propisima Republike Srbije. Ja se zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsednice.
Uvažena ministarko, kolege narodni poslanici, neću se previše doticati pravopisnih grešaka ukoliko su one identifikovane, zbog toga što smatram da ukoliko se nije pronašla manjkavost u suštini zakona, onda su pravopisne greške najmanji problem, jer samo potvrđuju kvalitet zakona.
Naravno da treba prihvatiti da sve ono što se tehnički može ispraviti i treba ispraviti. Međutim, ovde se kroz kritike zakona koji je na dnevnom redu pojavljuju pitanja koja se vezuju ne za ovo ministarstvo i ne za ovaj zakon. Radi se o nečemu što mora biti usmereno u sasvim drugom pravcu, a to je definisanje katastarskih opština shodno odredbama Zakona o državnom premeru i katastru.
Kada se ovaj zakon sagleda i primeni, onda dolazimo do dve činjenice koje niko ne može da dovede u sumnju. Prvo, da Republički geodetski zavod prema svojim evidencijama vodi podatke o katastarskim opštinama koje nekada, kao što je u konkretnom slučaju bio primer, pokrivaju teritoriju jedne lokalne samouprave. Da li je to tačan podatak ili ne, da li faktički odgovara stanju na licu mesta ili ne, to je neko drugo pitanje, ali je taj podatak relevantan podatak koji mora da se koristi, jer ne postoji drugi, ne postoji druga evidencija iz koje bi taj podatak mogao da se iscrpi kako bi se primenio na konkretnu situaciju koju ovaj zakon definiše.
Prema tome, i kolega Veselinović, koji sigurno ima dobru nameru kada je podneo ovaj amandman, mora da ima u vidu da je i predlagač morao da iz zvanične evidencije, koja se vezuje za zakonsku regulativu, a ta zakonska regulativa je sadržana u odredbama Zakona o državnom premeru i katastru, reguliše pitanje površine katastarske opštine u odnosu na površinu jedinice lokalne samouprave.
Isto to važi i u odnosu na vodna područja i vodotokove, pa i sam vodotok Dunava, gde ne bih sada dalje obrazlagao, jer bi ušao u tumačenje zakona, definiše pitanje granica i kada je u pitanju vodni tok Dunava kroz Đerdap.
Prema tome, ovde se samo mora imati u vidu ono što reguliše Zakon o državnom premeru i katastru u odnosu na materiju koja je definisana ovim zakonom. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, predsednice.
Uvažena ministarko, čuli smo brojna mišljenja ovde i očigledno je da postoji toliko lutanje i nerazumevanje, a možda i nešto drugo o čemu ne želim da komentarišem kada je u pitanju tumačenje i zakona i amandmana.
Čvrsto verujem da poslanik Petrić ima i te kako dobru i želju i volju da poboljša kvalitet ovog zakona, što je uvek i do sada činio, ali što se tiče ovog amandmana, zaista ne mogu da prihvatim takvo podozrenje prema nekim delovima objašnjenja, namerno govorim – prema nekim delovima objašnjenja, koja su data od predlagača zbog toga što kazna ili sankcija ne može uopšte da se normira i pravno je nedopustivo da se normira na ovaj način.
Uklanjanje objekata, kao neka vrsta sankcije ne sme da bude regulisana ovim zakonom jer je regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i odredbama Zakona o legalizaciji, tako da su to isključivo zakoni koji kao leks specijalis zakoni mogu da regulišu ovu materiju. Uklanjanje objekata na ovaj način prekoračuje okvire ovlašćenja koja se ovim zakonom inače mogu propisati. Ne želim da se upuštam uopšte u to da li je to jedinstvenom metodologijom usaglaašeno ili ne, ali mogu sa pravom da kažem da je pravno nedopustivo, osim toga i neodređeno, formalno neodređeno. Kada bi se tumačilo, onda dolazi da ukoliko se objekat ne dovede u stanje koje će narušavati svojstva nacionalnog parka. Koje? Nedovoljna preciznost. Znači, postoji jedna vrsta apstrakcije koja se unosi ovim članom. To se pravnički ne može, a ne politički dozvoliti.
Na kraju, želim samo da istaknem da zaista cenim dobru volju da se, naravno, ovim članom poboljša kvalitet zakona, ali moram da podvučem da sankcija ovim članom koja se propisuje ne može biti sastavni deo ovog zakona. Zahvaljujem se.

Hvala, predsednice.
Ako sam pažljivo pratio terminologiju gospođe Čomić, onda ću morati da odgovorim na sledeći način. Na objašnjenja za koja se tvrdi da su zamotana, ne mogu se odmotati dodatnim zamotavanjem. Radi se o sledećem. Ovde je suština što ne postoji sankcija koja je predviđena amandmanom. Mi ne govorimo o članu postojećeg zakona, govorimo o amandmanu. Govorimo o prihvatljivosti tog amandmana, i to pravnoj prihvatljivosti.
Bilo kakvi podsmesi ili bilo šta neće dovesti u sumnju sve ovo što sam rekao iz jednostavnog razloga što se uklanjanje objekata može izvršiti samo na jedan jedini mogući način – ukoliko se donese rešenje o uklanjanju objekata. To rešenje mora doneti nadležni organ. Taj nadležni organ dobija nadležnost ili ovlašćenje na osnovu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji ili Zakona o legalizaciji, a to rešenje opet mora da bude utemeljeno na onim kriterijumima koji su zakonom propisani – da je izgrađen bez građevinske dozvole, da mu je naloženo rušenje pa se oglušio o to ili bilo šta drugo. To ovim amandmanom, hteli-ne hteli, ne može da se propiše, zamotavali i odmotavali.
Neka predlagač da kvalitetniji amandman kojim će se, navodno, poboljšati kvalitet člana 15. i ja ću ga zdušno podržati, nemam ni jedan jedini problem, ali dok je ovakav amandman kakav jeste, to je nemoguće, bez obzira kolika bila kritika prema postojećem članu 15. Hvala.

Zahvaljujem se, predsednice.
Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, predloženim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost se, pored razloga koji su navedeni u materijalu koji smo mi narodni poslanici dobili, a ti razlozi su jasni: usaglašavanje sa propisima EU kojim se reguliše fiskalna politika, stvaranje povoljnijih uslova za poslovanje privrednih subjekata, sprečavanje zloupotreba i obezbeđivanje unapređenja kontrole poreza na dodatu vrednost. Sve su to razlozi koji su normalno prihvatljivi. Međutim, poslanička grupa SPS pored ovih razloga ističe još jedan jako bitan, koji bi mogao da sublimira sve ove razloge u jedan, a to je povećanje poreske discipline na teritoriji Republike Srbije. Mislim da je to suštinski cilj ovog zakona, zbog čega poslanička grupa SPS podržava izmene i dopune predloženog Zakona o porezu na dodatu vrednost. Mi ćemo nesumnjivo u Danu za glasanje i glasati za ovaj zakon.
Ono što u svakom slučaju treba da se istakne jesu i dobre i neke odredbe koje izazivaju pažnju sa stanovišta određenih dilema, za koje se nadam da ćemo ih danas kroz postavljena pitanja i vaše odgovor eventualno i otkloniti. Ono što bi se moglo istaći kao dobro, pre svega jedna od novina u predloženim zakonskim izmenama jeste i proširenje korpusa lica koja imaju legitimaciju poreskog obveznika. Tu legitimaciju po ovim predloženim izmenama sada ima strano lice ili lice koje nema sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije. To je dobro, imajući u vidu broj takvih lica koja vrše promet roba i usluga na teritoriji Republike Srbije, pa bi bilo apsurdno da se takva lica ne obuhvate sistemskim rešenjima, na koji način se postiže višestruki efekat. Prvi efekat je nesumnjivo naplata poreza, odnosno fiskalnih obaveza, a drugi efekat koji uzročno vezan za taj jeste popuna budžeta Republike Srbije. Naravno da se tim efektima postiže krajnji cilj, a izbegava se opasnost da Republika Srbija bude uskraćena da naplati potraživanja po osnovu fiskalnih obaveza od stranih lica.
Takođe, jedna od novina je uvođenje jednog novog instituta, možemo ga nazvati poresko-pravnog instituta, a to je institut poreskog punomoćnika. Zaista, ovim institutom se postiže nešto što je u pravom smislu reči usklađivanje našeg zakonodavstva u oblasti fiskalne politike sa zakonodavstvom EU, zato što ova institucija poreskog punomoćnika postoji u svim zemljama i sistemskim rešenjima članica EU.
Međutim, ovde bi trebalo istaći nešto što izaziva određene dileme, odnosno podstiče na određena razmišljanja. Pre svega, zakonodavac, odnosno predlagač, izvinjavam se, mi smo zakonodavac, predlagač je ovde naveo da poreski punomoćnik i strano lice imaju tzv. solidarnu odgovornost, odnosno da su solidarno obavezni prema državi u smislu plaćanja fiskalnih obaveza, odnosno poreza na dodatu vrednost.
Ja bih vas zamolio, gospodine ministre, da obratite pažnju sada na ovaj deo koji ću upravo istaći kada je u pitanju poreski punomoćnik. Nije sporno da je to institucija koja doprinosi sigurnosti naplate. Solidarnost obaveze između poreskog punomoćnika i stranog lica ili lica koje nema sedište i prebivalište na teritoriji Republike Srbije je nesporna i ona zavređuje pažnju kao kvalitativno rešenje ovog zakona.
Ali, imajući u vidu da je poreski punomoćnik onaj ko ispunjava određene ovde propisane uslove, da je 12 meseci, da kažemo, solventan, da nema neplaćene dospele obaveze prema državi, da ima odgovarajući bonitet i poslovni kredibilitet, to je normalno, u poreskom svetu, da se u ovom slučaju ne dese situacije, pored toga što poreski punomoćnik preuzima rizik poreskog punomoćja, da ne bude taj na koga će biti uvek svaljen teret plaćanja obaveza.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što su strana lica na teritoriji Republike Srbije, barem smo toga do sada bili svedoci, često bila van domašaja plaćanja poreskih obaveza. Ukoliko se sada solidarnost obaveze posmatra na ovaj način, možemo doći u situaciju da se poreski punomoćnici destimulišu, da izgube motiv da dobiju poresko punomoćje. Na taj način dolazimo u još jednu potencijalnu opasnost, da upravo oni koji su kredibilni, koji imaju bonitet budu isključivo pod teretom poreskih obaveza, a na taj način automatski stvaramo ambijent jedne skepse, jedne skeptičnosti prema instituciji poreskog punomoćnika.
Stoga je apel prema Ministarstvu da se razmotre mogućnosti, pežorativno ću reći, boljeg disciplinovanja stranog lica kada je u pitanju naplata poreske obaveze, iako solidarnost kao zakonska kategorija mora da postoji i ona institucija Zakona o obligacionim odnosima i naravno da ovde podrazumeva da ima podršku.
Ono što je takođe dobro rešenje u ovom predlogu zakona i što mi bezrezervno podržavamo, jeste sistematizovanje legitimacije poreskog dužnika u oblasti građevinarstva kao primaoca dobara i usluga, nezavisno od toga da li obveznik PDV koji vrši promet dobara i usluga u oblasti građevinarstva ima status izvođača ili ima status investitora.
Da budemo potpuno otvoreni i iskreni, do skora, dok se ovo sistemsko rešenje nije pojavilo u zakonodavnoj proceduri, imali smo situaciju da je izvođač radova uglavnom bio stavljen u inferioran položaj. Zašto u inferioran položaj? Zbog toga što je nailazio na probleme u odnosu prema investitoru. Zato sva pohvala vama što ste uradili predlog sistemskog rešenja da investitor i izvođač, osim ukoliko nisu isto lice, imaju status poreskog obveznika upravo zbog toga što su investitori nekada izbegavali obaveze čak i kada im izvođač po okončanoj situaciji ili po privremenim situacijama ili po fakturama gde su iskazane vrednosti PDV obavezu ne plate. Sada prevaljujući teret poreskog obveznika i na investitora u svakom slučaju takva situacija će biti eliminisana, odnosno izvođač radova će biti zaštićen.
Ono što bi moglo da kod vas, uvaženi ministre, izazove pažnju jeste jedna naša sugestija, da razmotrite da li je rešenje koje ste predvideli u ovom Predlogu zakona, a odnosi se na normu, da je primalac poreski dužnik za promet dobara i usluga nad kojim se sprovodi izvršenje u izvršnom postupku.
Molim vas da ovde obratite pažnju, da obratite pažnju zbog toga što bi ovakva norma mogla da postoji u zakonu samo pod uslovom da se izmene odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ali čak i da se te odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju izmene, dolazimo u situaciju da ne obesmislimo postupak izvršenja. Zašto ovo govorim? Izvršenje, i to je cilj poverilaca, da se naplate, podrazumeva prinudnu naplatu iz imovine izvršnog dužnika. Dakle, ovde se ne radi o prometu dobara i usluga, kako ga tretira bilo koja odredba bilo kog fiskalnog zakona. Ovde se radi o jednoj posebno ustrojenoj sistemskoj proceduri prodaje imovine, ili pokretne ili nepokretne, koja je u vlasništvu izvršnog dužnika.
Vi ste ovde rekli da se ona dobra koja su predmet izvršenja ili sredstva izvršenja podvode pod obavezu PDV-a. Ja postavljam pitanje - a ko će onda da izda fiskalni isečak? Hoće li izvršni dužnik? Neće. Hoće li sud? Neće. Hoće li javni izvršitelj? Pa, javni izvršitelj može, ali samo za one usluge koje on pruža i gde iskaže PDV i gde taj PDV obračuna i koji se kasnije mora platiti. Ovde imamo jedan problem, što u ovoj situaciji, ako se striktno primenjuju odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, moramo imati zaštitu imovine, a ne dobara i usluga, imovine koja je kao sredstvo izvršenja podobna da se sprovede postupak prinudne naplate. U najvećem broju slučajeva, to je pokretna ili nepokretna imovina.
Postavlja se pitanje – šta će da bude osnovica za obračun PDV-a? Gospodine ministre, u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju postupak sprovođenja izvršenja se sprovodi tako što se prilikom javne prodaje nikada na prvoj javnoj prodaji ne utvrđuje kao početna cena tržišna vrednost nepokretnosti, pa čak i pokretnih stvari, nego 60% od toga, pa ako ne dođe do te prodaje, onda se ide na 30%. Koja je onda osnovica za obračun poreza u toj situaciji?
Dakle, imamo niz dilema, niz pitanja koja bi trebalo daleko bolje precizirati, jasnije normirati, kako bi u praksi, ili u praktičnom smislu reči, izbegli probleme. Mi u poslaničkoj grupi SPS sugerišemo nešto drugo. Mi sugerišemo da resorno ministarstvo, na čijem ste čelu, i po nama, uspešno ga vodite i radite, zauzme stav kako sprečiti mešetare da u izvršnim postupcima ostvaruju enormne prihode, a nisu oporezivani, nemaju nikakve poreske obaveze. Mešetari su oni koji čekaju da u postupcima izvršenja vrednost nepokretnosti koja je sredstvo izvršenja padne na 30%, neće da učestvuju na prvoj licitaciji, čekaju, dolazi do druge, onda kupuju pa preprodaju po većoj ceni i od preprodaje ostvaruju prihode koji nisu oporezivani, gde država ostaje uskraćena za određena budžetska sredstva. Prema tome, ovo su problemi koji, u svakom slučaju, moraju da zavrede pažnju, kako od Vlade tako i od resornog ministarstva, kako bi se izbegle štetne posledice prevashodno po državu.
Naravno da, uz ove dileme koje sam vam istakao, postoji još jedna dilema, vi to niste ovde obuhvatili zakonom, ali analogno, ako govorimo o izvršnom postupku i o sredstvima izvršenja koja treba da budu obuhvaćena ovim zakonom, postavlja se pitanje – zašto se ne kvalifikuje kao promet prodaja imovine u stečaju? Imamo namirenje poverilaca kroz prodaju stečajne mase i ona se obavlja takođe putem javne licitacije, odnosno javnog nadmetanja, bez obzira da li se ponude prikupljaju kao zatvorene ili otvorene. Tada se otuđuju delovi imovine stečajne mase. Ako bi postojala analogija, onda se i u odnosu na stečaj pojavljuje pitanje postojanja PDV-a, što je, po nama, a i sa stanovišta onih koji se bave tom materijom, nedopustivo. Tako da, u ovom pravcu ipak treba razmisliti kako postaviti određene norme.
Naravno, ovo su samo sugestije koje podrazumevaju da se na što kvalitetniji način reše određena pitanja i dobije što bolji zakon, koji će imati podršku, kako sam rekao, od strane poslanika SPS.
Sledeći zakon na koji ću se osvrnuti jeste zakon o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci. Uvaženi ministre, i ovaj zakon nesumnjivo uvažava našu podršku, ali moram da vam skrenem pažnju. Tačno je da je Ustavni sud svojom odlukom determinisao kako da se reše određena pitanja. Kamo lepe sreće da ste tada kada smo razgovarali o Zakonu o hipoteci prihvatili amandman SPS-a, koji je upravo ukazivao na ono što je Ustavni sud presekao svojom odlukom, a to je obaveznost vođenja pravnog leka, odnosno žalbe i dozvoljenost tužbe kako bi se u drugom stepenu mogla ostvariti mogućnost preispitivanja bilo kakve odluke kada je u pitanju prodaja hipotekovane nepokretnosti.
Podsećanja radi, tadašnjim amandmanom, koji sam lično potpisao, bilo je predviđeno mnogo štošta, a najviše ono što bukvalno od zareza do zareza iz amandmana potvrđuje Ustavni sud svojom odlukom sada. Obzirom na to, mislim da bi trebalo samo malo više i preciznije sagledati amandmane i tekst amandmana kako bi se izbegle ove pojave jer upravo u tom amandmanu je bilo predviđeno sve, i rok za podnošenje žalbe i rok za odlučivanje i ono što se vezuje za mogućnost izjavljivanja tužbe kada je u pitanju iniciranje upravnog spora.
Naravno da je ovo samo jedna digresija, imajući u vidu da u pogledu izmena i dopuna zakona o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci nema potrebe za neki poseban komentar. Zašto nema potrebe? Pa zbog toga što je Ustavni sud rekao sve što je trebalo da se kaže. Vama hvala na jednom iskrenom stavu da ste prihvatili činjenicu da je propust koji je tada učinjen nije trebalo biti učinjen, što je nesumnjivo, ali da je ispravljen odlukom Ustavnog suda, što je dobro i što poslanička grupa SPS sada podržava.
Što se tiče ostalih zakona, kada su u pitanju republičke takse i zajam o kome ste govorili, zaista ne bih tu mnogo iznosio bilo kakvih kvalifikacija ili komentarisao, imajući u vidu da se radi o potpuno jasnim i preciznim normama kada su u pitanju republičke takse. Jedino što bi trebalo da izađe kao poruka iz ovog našeg zdanja u kome donosimo zakone jeste da građani shvate da to nije teret za građane i da građani to ne prihvate kao balast, da ne dočekaju ove izmene i dopune zakona na nož, nego da prihvate samo činjenicu da se radi o usklađivanju republičkih taksi tamo gde se one zaista i moraju uskladiti u pogledu određenih oblasti o kojima ste govorili, kao što su privatna obezbeđenja, gde je i Ministarstvo unutrašnjih poslova reagovalo.
Sve u svemu, ovi zakoni treba da se donesu. Ovi zakoni treba da dožive podršku poslanika, i to svih poslanika republičkog parlamenta, jer su neophodno potrebni. Zbog toga će biti podržani od poslaničke grupe SPS, ali vas molim da sve ovo što sam izneo, kroz dileme i kroz pitanja, imate u vidu jer postoji mogućnost da eventualno kroz amandmane u pojedinačnoj raspravi ove stvari dopunimo, popravimo i učinimo još boljim. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice.
Što se tiče amandman, uvaženi ministre, stvar je interesa ugovarača, kako će se zaštiti na najbolji mogući način. U konkretnom slučaju se ovde samo tzv. rizik kupovine prenosi na kupca i sam taj prenos rizika na kupca podrazumeva jednu vrstu transparentnosti u ugovornom odnosu, gde prodavac nedvosmisleno jasno kaže da neće ni u kom slučaju snositi odgovornost za tu vrstu rizika, što znači da u pravnom smislu reči postoji mogućnost i takvog ugovaranja. Ja govorim o mogućnosti takvog ugovaranja.
Ja sam se u svojoj praksi u obligacionim odnosima mnogo puta susretao sa takvim situacijama i ona uopšte u obligacionom pravu i primeni obligacionog prava na konkretne situacije nije neuobičajena. Ovde će verovatno u tehničkom smislu reči samo iz ugovora izostati ta tzv. klauzula intabulandi, na osnovu koje prodavac daje garanciju kupcu da će se uknjižiti u evidenciji za katastar nepokretnosti. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se predsednice.
Očekivao sam i bio u uverenju da ćete ukazati kolegi narodnom poslaniku Pavićeviću da je njegovo postupanje najblaže rečeno suprotno Poslovniku. S toga ukazujem na povredu člana 27. i člana 106, imajući u vidu da imate pravo da shodno onome što vam Poslovnik daje kao ovlašćenje, a to je da rukovodite raspravom na sednici, da skrenete pažnju gospodinu Pavićeviću da je nedozvoljeno, neposredno obraćanje drugim narodnim poslanicima, tj. meni i kolegi Martinoviću.
Osim toga, trebali ste ukazati narodnom poslaniku Pavićeviću da je dužan da vodi računa o tome da se drži tačke dnevnog reda, što on kao poslovnička savest nama u Skupštini često spočitava, a u ovoj situaciji se nije držao dnevnog reda, niti je govorio o onome šta je trebao da govori, osim o lamentiranju vladavini prava, pa ako je vladavina prava opravdanje za svaki amandman koji zove se „briše se“, u tom pravcu imamo zloupotrebu procesnih ovlašćenja, odnosno zloupotrebu Poslovnika.
Zbog toga vas gospođo predsednice molim da ubuduće takva delanja uvaženog narodnog poslanika Pavićevića u svakom slučaju sankcioniše, najblaže rečeno ukazivanjem na povredu Poslovnika, pošto smatram da nema potrebe da mu izričete, izvinjavam se, opomenu, jer još uvek nije dostigao taj nivo protiv pravnog u odnosu na Poslovnik delovanja, pa s obzirom da postoji tendencija ili mogućnost da tako nastavi, ja prevencije radi, želim samo da skrenem pažnju da ubuduće gospodinu Pavićeviću skrenete pažnju da se barem prema meni i prema poslaniku Martinoviću tako ne ponaša, što znači i prema ostalim narodnim poslanicima. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Imajući u vidu da je naš drug Dejan Radenković u ime poslaničke grupe SPS podneo amandman na član 26. dužan sam samo da ministru skrenem pažnju na motiv i razlog podnošenja amandmana za koji smatram da ima smisla i da bi trebalo još jednom razmisliti o prihvatanju ovog amandmana.

Konkretno, ovim amandmanom se povećavaju faktički tri dimenzije javnih nabavki ili bolje reći – postižu se tri efekta. Jedan je efekat povećavanja pravne sigurnosti, drugi je transparentnost samog postupka javnih nabavki, a treći nesumnjivo jeste i ono što podrazumeva disciplinovanje naručioca, odnosno obaveze naručioca ukoliko se javna nabavka sprovodi u formatu javne nabavke po partijama.

Zbog čega se na ovo ukazuje? Zbog toga što se uobičajeno u praksi dešava da naručioci inače kada su javne nabavke po partijama ne vode računa o procenjenoj vrednosti, odnosno procenjenoj vrednosti javne nabavke, već se radi o tome da se isključivo posmatra procenjena vrednost celokupne javne nabavke.

Ono što bi trebalo da bude neka vrsta pravila a istovremeno i sa aspekta načela pravičnosti, pa čak i potpunog legaliteta jeste da se svaka partija odnosno, u odnosu na partiju vrši procena vrednosti javne nabavke i da to bude sadržano u odluci o pokretanju postupka javne nabavke.

Jedino na taj način bi se postiglo ono što u praksi inače nedostaje, a to je kada su ovakvi slučajevi u pitanju da se javne nabavke sprovode zaista i transparentno i sa većim stepenom pravne sigurnosti za učesnike i uz pomoć posebne obaveze koje se moraju poštovati od strane naručioca. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, moram ovde da iznesem jednu krajnje dobronamernu sugestiju. Da li je prihvatanjem ovog amandmana došlo do nečega što može da stvori u praksi jedan problem? Pažljivo pročitajte poslednji stav amandmana. Bojim se da nije ni Odbor možda više mahinalno prešao preko ovog. Stoji tekst – u slučaju razrešenja predsednika Republičke komisije, funkciju predsednika vrši zamenik predsednika iz člana 140. Po zakonu predsednik Komisije mora da ima položen pravosudni ispit, a zamenik nema. On ne može po zakonu da ga menja i tu postoji jedan zakonski problem. Onda je i ovaj amandman koji ste vi prihvatili u praksi neprimenljiv, jer će da izazove problem. Samo onaj ko ima položen pravosudni ispit ima legitimaciju da obavlja ovaj posao i vrši ovu funkciju. Vaš predlog je bio daleko bolji i korektniji, u pravnom smislu reči, u legitimnom i legislativnom smislu reči. Molim vas da i vi i predstavnici Odbora imate ovo u vidu, kako ne bi u praksi došlo do određenih problema. Ovo je krajnje dobronamerna sugestija poslaničke grupe SPS.

Krajnje je dobronamerno, bolje ovako da raspravimo nego da ulazimo u probleme.

Slažem se sa, da kažem, kompromisnim predlogom, mada nije kompromisan, nego je pronalaženje rešenja, da i zamenik ima položen pravosudni ispit, ali nemamo takav amandman. Mi sada sistematizujemo zakon, mi ga normiramo, mi donosimo normu, ministre. Mi od petka ovaj zakon imamo na pravnoj snazi, on stupa u pravni život. Kako ćemo posle toga da zameniku predsednika komisije damo status nekoga ko će obavljati ovo? Onda moramo da krenemo sa nekim izmenama i dopunama zakona. Moramo povesti računa o tome.

Iskoristiću ovu priliku samo još, s obzirom da pričamo o ovim izuzecima, da postavim još jedno pitanje u ime advokature, da ne shvatate da odudaram od ovoga. Da li je advokatura izuzeta iz javnih nabavki ili nije? To je ostalo nerazjašnjeno pitanje. Dobili ste dopis od Advokatske komore i dali ste jedno zeleno svetlo, jedan pozitivan signal advokaturi da će i taj zahtev biti uzet u razmatranje. Da li advokatura, što se tiče pružanja usluga, koje po direktivi EU nisu u domenu javnih nabavki i mogu da budu u domenu javnih nabavki, da li je izuzeta ili ne? Možete i na to pitanje, uzgred odgovoriti. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Naravno da sa uvaženim kolegom narodnim poslanikom Arsićem neću razvijati ni polemiku, niti otvarati neku dublju raspravu, zato što uvažavam njegove stavove. Moja krajnje dobronamerna sugestija je bila isključivo u pravcu da se spreči mogućnost da postupak javne nabavke, pod znacima navoda, ili pežorativno rečeno, propadne, jer u postupku preispitivanja kompletne javne nabavke, dakle, u nekom drugom stepenu, upravo ovaj argument, upravo ova činjenica da lice koje je legitimisano upravo u članu 68, a to je predsednik Komisije, mora da ima pravosudni ispit i može da bude razlog na osnovu koga će drugostepeni organ da preispita celokupan postupak iz formalno-pravnih ili pravno-formalnih razloga, da kompletan postupak bude doveden u sumnju. Dakle, krajnje dobronamerno.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Naravno, jako ću kratko kako ne bih oduzimao ovo preostalo vreme. Uvaženi ministre, samo niste odgovorili na pitanje, a s obzirom da sad govorimo i podzakonskim aktima i o nekim izuzecima u odnosu na postupke javnih nabavki, kao predstavnik advokature, profesije koja je i te kako zainteresovana, naročito kad su u pitanju veće advokatske kancelarije, za ovu materiju. Interesuje me samo da li je advokatura izuzeta iz javnih nabavki? Da li možemo to odgovoriti ili ne, jer nemamo nigde sistematizovano u ovom predlogu zakona da se to izričito normiralo. Hvala.

Zahvaljujem se. Nažalost, ni članom 8. se ne bi mogle popraviti neke činjenice koje idu na teret jedinica lokalnih samouprava, koje je uvažena ministarka danas na Odboru za pravosuđe uvažila i ja joj se zahvaljujem u to ime, imajući u vidu činjenicu da smo i u toku načelne rasprave ukazali na neke probleme koje ja danas ne želim da ponavljam, večeras, iz jednostavnog razloga što su sa razumevanjem prihvaćene. Želim da ukažem na nešto čega se bojim da neće imati vremena za reagovanje sistemskim putem.

Kada sam ukazao da jedinice lokalnih samouprava koje imaju broj stanovnika između 50.000 i 100.000, gde se kao parametar primenjuje parametar od 11,50 zaposlenih na 1.000 stanovnika, naveo sam primer grada Užica, a to nije jedini primer u Srbiji.

Vi ste pomenuli tada i Sremsku Mitrovicu, i Loznicu i mnoge druge gradove. Skrenuo sam pažnju da bi sa ovim parametrom, 43% od ukupnog broja zaposlenih u gradu Užicu bilo manje. Sada se postavlja jedan problem koji ja želim sa vama da podelim i da vidimo otprilike na koji način će to tokom primene ovog zakona moći da se amortizuje.

Zašto, postavljam pitanje? Zbog toga što se ne zna gde će se taj zahvat od 43% učiniti i na koji način će taj zahvat od 43% u naredne tri godine omogućiti normalno funkcionisanje jedinica lokalnih samouprava.

Da li će se doći u situaciju da preti kolaps sistema koji se vezuje za servisiranje potreba građana, bez obzira da li se radi o iznošenju smeća, bez obzira da li se radi o drugim komunalnim uslugama, kao što je pranje ulica, održavanje deponije, bez obzira da li se radi o nekim drugim servisima.

Problem koji je objektivne prirode se vezuje za činjenicu, što već od same primene ovog zakona, jedinica lokalne samouprave preuzima na sebe određeni teret, a taj teret mi je mali, zbog toga što zavisi, sa jedne strane, od akta Vlade Republike Srbije, kojim će se propisati novčana masa za isplatu zarada.

Sa druge strane, Skupština grada Užica će morati da donese odluku koji je to broj zaposlenih koji će biti manji, 600, 20 i nekoliko, pet, šest, nebitno je, zaposlenih manje, je nesumnjivo jedan veliki teret za jedinicu lokalne samouprave.

Da li ćemo u ovoj godini smanjiti sa 200, pa sledeće godine 200 i sledeće 200, ne umanjuje teret. Zašto? Zbog toga što sa jedne strane dolazimo u problem na koji smo sada ukazao, a to je da će pojedina javna preduzeća, pojedine javne ustanove… Ja moram da skrenem pažnju da imamo i sistemska rešenja i u galeriji i u muzeju i u narodnom pozorištu itd. Bilo gde da ovaj zahvat od 43% započnemo rešavati dolazimo do problema.

Naravno da se broj zaposlenih mora smanjivati. Naravno da se na taj način mora izvršiti konsolidacija javnih finansija, i to je ono što SPS i poslanička grupa SPS bezrezervno podržava. Sa druge strane se postavlja pitanje kako teret relaksirati da ne dođe do drugih problema, koji će se sigurno pojaviti, kao kontra problemi koje nećemo moći da rešavamo?

Tokom trajanja javnih rasprava, rečeno je – pa. dobro zašto se vi Užičani bunite? Ako ne možete da sanirate taj problem, na bazenima ili negde drugde, onda angažujte agencije. Vi, uvažena ministarko, i te kako dobro razumete da je to samo zamagljivanje problema i multipliciranje problema.

Angažovanjem trećih lica dolazi se do tereta budžeta grada Užica, jer te koje ćemo zaposliti privatno moramo da platimo. Da li je onda jeftinije platiti agenciju, angažovati privatnike ili je jeftinije isplaćivati zarade, a zadržati onaj minimum zaposlenih koji je predviđen, sa jedne strane zakonom, a sa druge strane standardima koje moramo poštovati i, ono što je najvažnije, rešavati problem viška zaposlenih tako što se neće osećati teret u odnosu na građane.

Moram još jednom da ponovim, za ova dva dana imao sam intenzivne kontakte sa rukovodstvom grada Užica iz koga dolazim, koji kao i zaposleni ispoljavaju određenu bojazan, ne samo u Užicu, Loznici i bilo gde na drugom mestu, koji imaju isti status kao i Užice. Mi na sreću imamo gradonačelnika iz naše koalicione stranke, stožerne, koji i te kako vodi računa o uštedama, ali i to rigidno, shodno onome što Vlada radi. U ovoj situaciji je bukvalno problem takve vrste da se ja lično bojim da mi na nivou jedinice lokalne samouprave, odnosno grada bez vaše pomoći, bez vaše podrške, bez vašeg učešća u rešavanju ovog problema, nećemo sami moći da prevaziđemo.

Na kraju, da ne bih dužio, mislim da nemamo još mnogo vremena kao poslanička grupa, još jednom želim da ponovim, nije u pitanju subjektivizam mene kao narodnog poslanika, građanina grada Užica i čoveka koji te građane predstavlja, nije u pitanju subjektivizam u odnosu na probleme tog grada. U pitanju je nešto što će teretiti veliki broj građana u svim jedinicama lokalnih samouprava koji imaju sličan status.

Tako da ovim amandmanom povećavanjem parametra sa 11,50 na 12 ništa se rešava. Tako da taj amandman, bez obzira ko ga je podneo, u konkretnom slučaju ga je podnela DS, za nas i za građane Srbije ne znači apsolutno ništa. Mi moramo da tražimo druga rešenja.

Molim vas da imate u vidu da i oni kolektivni elementi, koje ste naveli, takođe, u članu 8, i to u sledećem članu, neće mnogo pomoći, jer se odnose samo na one jedinice lokalnih samouprava koji imaju od 45 do 55 hiljada stanovnika ili od 95 do, koliko se sećam, 110 hiljada stanovnika. Šta je sa ovim vakumom? Šta je sa ovom kategorijom gradova koji će doći u ovaj problem na koji ja ukazujem?

Moram biti malo ličan, najviše je strah one koji se, sa stanovišta jednog socijalnog aspekta posmatranja ovog problema, najviše i plaše, a plaše se za svoju egzistenciju, plaše se za svoj posao, plaše se za svoje porodice, jer da budemo potpuno iskreni 43% manje zaposlenih u jednom gradu nije nimalo malo, bez obzira kako to posmatrao, da li smo zapošljavali, a nismo zapošljavali.

Ja sam ukazao i na načelnoj raspravi, od 2013. do 2015. godine, grad Užice je smanjio broj zaposlenih u javnom sektoru i to za vreme ove koalicije, za nekih 70% zaposlenih je manje. To ne oslobađa, ni u kom slučaju nas ovog opterećenja koji je prisutan, ne oslobađa nas straha da će doći do jednog problema koji se bez pomoći Vlade Republike Srbije neće rešiti.

Znam da je Vlada Republike Srbije, kao građanin Užica, izlazila mnogo puta u susret i kada je u pitanju bilo vodosnabdevanje, kada nismo imali vodu, kada smo imali poplave i mnogo štošta. Ovo nije elementarna nepogoda, ovo nije prirodna katastrofa, ali je problem koji se bez pomoći i podrške vašeg ministarstva ne može rešavati.

Molim vas da ovaj problem prihvatite kao nešto što sam pokušao da vam činjenično predočim. Hteo sam samo da iznesem nešto što je argumentovano vezano za probleme koji sistemski trenutno neće moći da se reše, ako sistemski ovako ostanu, ali ako i popravimo, bez obzira da li ćemo donositi podzakonske akte kojima ćemo ovaj problem pokušati da rešimo ili uputstva o primeni ovog zakona, onda sam sigurno optimista kao i moji Užičani da izlazimo iz nečega što sada trenutno predstavlja bojazan ili strah od mogućih posledica. Puno vam hvala.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.

Uvažena ministarko, ostaje mi da vam se zahvalim na razumevanju i da očekujem da će ovaj problem biti rešavan upravo onako kako ste nagovestili, s tim što ukazujem da ovde nema ni „n“ od neracionalnosti. Postoji samo jedan splet okolnosti, poštovanje zakonske regulative. Poštovanje nečega što je jedna jedinica lokalne samouprave morala da uradi, a to je da popuni radna mesta u ustanovama, a i u javnim preduzećima.

Pomenuću samo u jednoj rečenici, da ne bih dužio dalje, mi imamo internu reviziju, koja vrši revizijske poslove u odnosu na javna preduzeća i javne ustanove, a koja je formirana upravo shodno onome što mora u opisu svog posla da odradi. Dakle, prema broju javnih preduzeća i prema broju ustanova, taj broj zaposlenih u internoj reviziji mora da bude onoliki koliki jeste, ne može da bude manji. Zahvaljujem.