Poštovane kolege narodni poslanici, amandman koji sam u ime SRS podnela odnosi se na član 5, razdeo 3, glava 3.6, funkcija 110, u ekonomskoj klasifikaciji 422 - troškovi putovanja, koji se odnosi na troškove putovanja Generalnog sekretarijata, a koji su projektovani na 94 miliona dinara, s tim što smo predložili da se ta sredstva smanje na 10 miliona, a razlika preusmeri na Upravu za zaštitu bilja, odnosno subvencije za javna nefinansijska preduzeća i organizacije za programe za zaštitu bilja.
Nekada je situacija bila takva da je Generalni sekretarijat radio za potrebe cele Vlade i verovatno su i troškovi bili veći, ali je to bilo daleko ekonomičnije, danas imamo kabinete ministara, potpredsednika Vlade, predsednika vlade, i svi oni multiplikuju te troškove vezane za putovanja.
Pokušala sam da saberem, ali nisam dobila baš tačnu cifru, radi plastičnosti i da bi naši, pre svega, birači i građani Srbije bolje shvatili o čemu se radi, troškovi putovanja, recimo, za Narodnu skupštinu su projektovani na 226 miliona za 250 narodnih poslanika i celokupni administrativni aparat, za predsednika Republike 43 miliona, to je njegov kabinet, za Vladu i kabinet predsednika Vlade samo dva miliona, tu ste stvarno bili korektni, znači do kuće i da se vrati, do Zaječara i do Beograda nazad.
Kabinet prvog potpredsednika Vlade, tu je već nešto malo veći trošak, ali pretpostavljam opravdan, kabinet potpredsednika Vlade za ekonomske integracije - troškovi putovanja osam miliona i 800, kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj dva miliona, troškovi putovanja kabineta potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti 5,5 miliona i za Generalni sekretarijat sad tih 94 miliona, koji zaista bodu oči.
Kakav je Zakon o Vladi i kakva je organizacija Vlade vaša je stvar, mi se u to mnogo mešali nismo niti smatramo da treba da se mešamo, svaka vlada se organizuje onako kako treba, ali očigledno je da imamo jednu veoma rasipničku vladu i da je sam budžet na neki način kompromis političkih želja.
U situaciji kada smo zahvaćeni tzv. "sekom", kako to volim da kažem, skraćenica od te svetske ekonomske krize, da bi se svi pomalo nasmejali, jer nimalo nije dobro ono što nam ona donosi, recesija je u celoj Evropi, i jedino Francuska, zamislite, nije proglasila recesiju. Pitaćete zašto. Upravo zato što je poljoprivreda zabeležila rast i recesije nema u Francuskoj.
Šta nam to govori? Da mi treba da vodimo računa o našoj poljoprivredi, obzirom da smo i sami proglasili razvoj poljoprivrede prioritetom. Proglasili smo prioritetom poljoprivredu, ali smo za subvencije u poljoprivredi smanjili iznos sredstava za nekih 25%, nešto između 20 i 25%. Zato ovim amandmanom tražim da se ta sredstva između 10 i 90 i ova četiri miliona, dakle 84 miliona prenesu na ovu stavku subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, čiji će raspored i korišćenje izvršiti Vlada po svom nekom posebnom aktu, uz uverenje da će to uraditi onako kako je najbolje, i Upravi za zaštitu bilja opet subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama. Sredstva ove aproprijacije namenjena su za program zaštite bilja.
Hoću da vas malo podsetim na to da ste odlučili kao Vlada da jednostrano primenjujete SSP, da će se to i te kako odraziti na razvoj ne samo poljoprivrede nego uopšte naše privrede, da je 50% budžeta EU opredeljen za poljoprivredu, dakle čak i Brisel shvata koliko je to važno, da ćemo morati da promenimo propise koji se odnose na poljoprivredu.
Da bi naši seljaci shvatili o čemu se tu radi, pošto postoje tamo tačno navedene u Briselu, u tim njihovim aktima ili memorandumima, kako se zovu, šta je to što mi moramo da uradimo. Recimo, ako se pojavi neka zarazna bolest na drugom delu kontinenta, neka to bude u Skandinaviji, mi ćemo morati da izdvojimo sredstva da pristupimo nekim preventivnim merama. Kolko je to opravdano, kolko je to logički uopšte objašnjivo pitanje je, ali takvi su im propisi, pa ako budemo to primenjivali moraćemo da izdvojimo sredstva za tako nešto.
Ako budemo želeli da izvezemo pačije jaje, recimo, u EU, ono će morati da bude najmanje pet santimetara promera. Uzmete šubler, seljaci, izmerite širinu jajeta, ako je veće od pet santimetara može u EU, ako je manje ne može, ali prvo morate da naučite da merite šublerom.
Tako isto breskva ne može da bude manja od 5,6 santimetara. Banane, doduše, ne proizvodimo, ali u trgovini koja ide i preko naše zemlje ona mora da bude tačno zakrivljena po nekim propisima i mora da bude deset centimetara, ni manje ni više. Ima tu niz gluposti koje će nas opterećivati ako do toga uopšte dođe, ali o tom potom. Biće potrebno da se ukinu carine na uvoz iz EU i da dozvolimo neograničeni uvoz semenskog kukuruza, smrznutog povrća i krompira.
Moram da vas podsetim, recimo, da smo ostvarili suficit u proizvodnji vina i alkohola 2004. godine, da sada primenom SSP-a vino može da bude u prometu samo, ili kad uđemo u EU, ako potiče iz registrovanih vinograda koji imaju tzv. "pravo sađenje", što je u skladu sa opštom zabranom novih zasada. Dakle, ako imate vinograde, imate, što imate čuvajte, nove da sadite ne možete, ne da EU. Verovatno ćemo biti obavezni da bez carine uvozimo vinski talog, vermut i ostala vina od svežeg grožđa, šljivovicu i rakiju.
Želela bih da vas podsetim, Mađarska je, recimo, bila izvoznik žita, mleka, mesa, ćurana itd, poslednjih godina raste uvoz poljoprivrednih proizvoda. to otkako je ušla u EU i danas je 30% čak manja nego što je bila 1990. godine, a tamo, kao što znate, nije bilo ni rata ni sankcija. Šezdeset hiljada hektara je de fakto u rukama austrijskih državljana i to je, naravno, posebna opasnost, a tako nešto se polako dešava i nama.
Ove zemlje u našem okruženju, kao što je Slovenija, recimo, 91. godine imala je više zaposlenih nego nakon ulaska u EU. To su neki pokazatelji vezani za ulazak u EU i pripreme za ulazak u EU, i kako će se to odraziti na našu poljoprivredu.
Imajući sve to u vidu, mi smo želeli da vam pomognemo tako što smo smatrali da ove troškove možemo da smanjimo, da su oni neracionalni. Hajde da ih prebacimo tamo gde će nesumnjivo, upravo zbog toga što se želi u Evropsku uniju i što se ide u Evropsku uniju, troškovi morati da budu povećani.
Dakle, bilo je više tih amandmana vezanih za troškove putovanja. Smatramo da su zaista neracionalni, čak mislimo da u pojedinim ministarstvima, nekad se znalo ko je ministar, a ko je sekretarica, danas se ne zna, i sekretarica i ministar imaju auto na ličnost.
Mogli bismo da smanjimo tamo gde je to moguće, a da taj novac, ma koliko to možda bilo kao kap u moru, mada su ovi milioni nama ogromni, može da se prebaci tamo gde bismo mogli mnogo brže da ostvarimo neki profit. To su uglavnom tercijarne delatnosti, a i poljoprivreda, ako smo je proglasili kao privrednu granu od prioriteta.
Mislim da su ovi amandmani zaista mogli da budu predmet razmatranja ministarstava, i vašeg ministarstva i Vlade. Mogli ste malo na svom komforu da uštedite, a da pomognete onim privrednim granama gde je to potrebnije ili onim ministarstvima, kao što su recimo zdravstvo, obrazovanje, gde je para uvek malo, a gde građani mnogo više osećaju nedostatak tog novca.
Ovako u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji i u jednoj godini koja nam dolazi, a svi građani strepe od neizvesnosti, od onoga šta će nam ona doneti, malo je sramotno da im ponudimo u budžetu ovakve troškove za pojedina ministarstva, a pogotovo za sekretarijat Vlade, na šta se moj amandman odnosi.