Zahvaljujem. Poštovani narodni poslanici, koristeći se mogućnošću iz Poslovnika, a naravno pozivajući se na čl. 225. i 226, postavila bih jedno pitanje, pre svega javnom tužiocu, a onda i ministru policije, imajući u vidu naslove koje smo juče i danas mogli da vidimo u "Presu". Evo (pokazuje novine): "Šešelj me osudio na smrt"; jučerašnji: "Šešelj traži krv". Znamo da iza ovog lista, nije ovo nikakva reklama, stoji Dragan Đilas. Isto tako znamo da iza ovog lista stoji lično, neformalno, Aleksandar Vučić. Vidite kako on hoće mir.
Znate šta, ne treba biti mnogo pametan pa shvatiti da se ovde radi o jednom novom medijskom Račku - dakle, insceniranje događaja, isto kao što je to radio NATO pakt svojevremeno. Svi naslovi i izjave koje možete da vidite ovih dana, vezano za Hrtkovce, napisani su i dati u cilju daljeg otežavanja položaja Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.
Hoću da poručim tom Vučiću i tom Tomislavu Nikoliću da uopšte nemaju razloga da se plaše Srpske radikalne stranke. Oni se možda nekoga plaše, možda sebe, možda svoje savesti, možda onih u čije su ime i za čije su pare zaigrali na ovoj političkoj sceni na ovaj način, pa nisu ispunili zadatak koji je trebalo da ispune.
Njihove izjave koje su vezane za politiku podržavanja HDZ-a, izjave date u "Globusu" svojevremeno da će "sanaderizovati" Srbiju i da će Tomislav Nikolić biti novi Sanader u Srbiji, u stvari su potvrda da ono što je HDZ radio devedesetih godina u Srbiji i protiv Srba to sada rade Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić. Njihov strah je, pretpostavljam, opravdan, ali evo, i ovim putem im kažem, ne treba da se plaše Srpske radikalne stranke. Što se Srpske radikalne stranke tiče, niko nikada u ovoj državi nije bio ugrožen. Nije ovo prvi put da je neko pokušao da nanese štetu SRS, a nikome dlaka s glave nije falila. Evo, ni njima neće faliti dlaka s glave. Neka oni rade svoj posao.
Njihov problem je to što su navikli na ovacije gde god se pojave, ali nije svejedno pod kojom se zastavom pojavljuju. Lako je bilo kada je Srpska radikalna stranka išla ispred njih, iza njih, oko njih, i zastava SRS. Sada su oni niko i ništa. Otuda nije čudo što ih narod pljuje, naziva raznim pogrdnim imenima gde god se pojave. To da će zabeležiti neki uspeh na ovim lokalnim izborima, čemu su se nadali, to je njihova iluzija. Meni je drago što se to neće dogoditi...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
To će biti još jedan dokaz da na ovoj političkoj sceni nema mesta izdajnicima. Evo, neka se javni tužilac pozabavi ovim naslovima u ovim novinama i neka nam kaže o čemu se radi, kao i ministar policije, evo, ja ga samo prozivam da ispita sve ove činjenice i okolnosti o kojima građani Srbije danas mogu da čitaju u ovim novinama, neka nam podnese izveštaj. Ne verujem da je on umešan u to, ali je sigurno kadar da nam kaže o čemu se radi.

Hvala, gospođo Čomić, mislim da smeha nikada nije dovoljno, dobro je kada se napravi ovakva malo opuštenija atmosfera u Narodnoj skupštini, kada je predsedavajuća raspoložena ovako kao što je danas, ali se pomalo osećamo uvređenim, gospođo predsedavajuća. Vi govorite o članu 85. stav 5, koji vam daje mogućnost da produžite rad Narodne skupštine posle 18 časova. To nije sporno. Možemo mi da radimo, kao što smo i do sada radili mnogo puta i do ponoći i posle ponoći, ali pretpostavljam da se i tada sa nekim dogovarate da li da produžite taj rad ili ne.
Očigledno je da ste se vi sa šefom poslaničke grupe Za evropsku Srbiju dogovorili o tome ne pitajući nas šefove drugih poslaničkih grupa ili zamenike šefova poslaničkih grupa, ali vas molim da se vratite na stav 4. tog člana 85, koji kaže da samo izuzetno to možete da radite i da morate da imate opravdane razloge. Barem je red da kažete - žurimo zbog toga i toga, računamo da sednicu moramo da završimo sutra do podne, jer postoje neki drugi razlozi, neki drugi poslovi, ili moramo da glasamo prekosutra, pa dajte da uložimo napor da noćas završimo što veći broj amandmana, a ne da ovde apelujete na neke naše razgovore kojih nije ni bilo do sada.
Dakle, danas u toku sednice nije bilo nikakvog razgovora o tome ni kako ćemo, ni dokle ćemo raditi, a pogotovu što smo već dobili saziv za sledeću sednicu. Samo mi, molim vas, objasnite kada ćemo mi te zakone stići da pogledamo, kada ćemo uložiti amandmane i šta očekujete od sledeće sednice, na kojoj su veoma važni zakoni, gde bi trebalo da damo konstruktivan doprinos. Pretpostavljam da se zbog toga i otvara rasprava o svim tim zakonima.
Dakle, dajte vi gospođu Nadu Kolundžiju ovde, ona vam izdaje naloge, dogovorite se sa njom da se mi sastanemo, pa da kažemo - danas ćemo raditi, recimo, do 20, jer računamo ima još toliko amandmana, to ćemo završiti sutra do četiri ili do šest, u sredu ćemo glasati i posle toga idemo na novu sednicu. Ipak treba da znamo, jer nisu ni poslanici okačeni o čiviluk. Pokažite ipak malo poštovanja prema ovim ljudima koji iz dana u dan ovde sede i, mislim, rade onako kako najbolje znaju i umeju. Hvala vam.

Poštovane kolege narodni poslanici, zaista uvažavam razloge poslaničke većine i Vlade Srbije da se sutra popodne ili u večernjim satima mora da izglasa ovaj rebalans budžeta, ali, kao što vidite, mi postajemo taoci Vlade Srbije.
Samo vas pitam, a među vama sigurno ima lekara, da li je sa fiziološkog aspekta moguće da čovek radi od osam ujutru do dva noću i da sutra opet dođe na posao? Razumem da ćemo mi uskoro svi postati robovi zahvaljujući ovom novom svetskom poretku i politici koja se vodi u ovoj našoj zemlji. Ovde među vama ne vidim nijednog Limenka, nema Robokapa ovde. Imamo neke granice izdržljivosti dokle možemo da radimo. Ako vi želite da mi odemo kući i da ne radimo posle 9, 10, kada osetimo već takvu iscrpljenost da ovde možemo da kolabiramo, onda je to druga stvar. Onda recite - ne želimo da opozicija obrazlaže svoje amandmane. Nateraćete nas da potražimo pomoć lekara ili da odemo kući da se odmorimo.
Dozvolićete, pored ovih obaveza koje imamo ovde, mi kao narodni poslanici imamo i druge obaveze. Naravno, kao porodični ljudi i živa bića imamo i neke porodične obaveze.
Prema tome, naše granice izdržljivosti postoje. Ne znam, kod nekoga su one manje, kod nekoga su veće, ali nemojte da vas grize savest posle zbog toga što će neko zbog toga što oseća odgovornost prema biračima, prema svom zvanju narodnog poslanika, ovde da se iscrpljuje, ne znam, do ponoći, a posle toga da ode kod lekara. Povedite malo računa.
Zašto mi moramo da radimo tim tempom? Zato što je to Vlada rekla. Da li je morala Vlada da nam dostavi Predlog budžeta do prvog? Jeste, pa nije. Pa šta sada što nije, šta da joj radimo? Koje mi mehanizme imamo da sada Vladi dostavimo neke uslove i da kažemo - vi ste morali da nam dostavite to do prvog, pa niste dostavili? Šta da im radimo? Da odemo da protestujemo ispred Vlade? Baš ih briga. Tako i mi. Ko je ovde stariji u ovoj državi, Vlada ili mi? Hajde sada, neka radi poslanička većina i mi da odemo kući. Poslanička većina nema amandmane. Ima opozicija. Ne uvažavate demokratiju u parlamentu. Neka ovo bude na vašu dušu. Prosto sam imala obavezu da zbog javnosti ovo kažem. Dakle, nije da nećemo, nego mora da se zna i neki red i u ovom parlamentu i u ovoj državi.

Poštovane kolege narodni poslanici, vas 10 koliko vas ima u sali, molila bih vas da sačekamo da gospođa ministar dođe ovde jer hoću pre svega njoj da se obratim i da joj obrazložim svoj amandman, ne bi li je ubedila da Vlada treba amandman da prihvati. Ako se slažete, gospođo Čomić, da sačekamo još jedno pet minuta. Počeli smo sa radom, evo po mom satu dva minuta ranije. Ako ne, mogu da obrazlažem amandman, ali mislim da to ne bi bilo korektno.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospođo ministre, u ime SRS podnela sam amandman na član 5. zakona o rebalansu budžeta, razdeo 3, glava 3.4, funkcija 110, u ekonomskoj klasifikaciji 411, gde tražim da se u kolonama 6 i 8, iznos 10.000.000 zameni iznosom 6.000.000. Ne znam baš da li je i ova procena dobra, ali obzirom na postojeće stanje mislim da ipak kabinet mora da funkcioniše, ali da li baš sa ovoliko zaposlenih i sa ovolikim novcem izdvojenim za zaposlene, pogotovo imajući u vidu da se jedan veliki iznos izdvaja i za usluge po ugovoru, a to su obično opet oni koji nisu stalno zaposleni, a nešto rade za potrebe potpredsednika Vlade, a tu je planirano čak 12 miliona dinara.
Mislim da se tu krije jedna prevara i da u stvari svi ti koji rade za potpredsednika Vlade, ovde se radi o ministru Dinkiću i potpredsedniku Vlade, u stvari je 22 miliona dinara. Kada smo videli predlog rebalansa budžeta, odmah smo shvatili da imamo Vladu, tek tada smo možda i shvatili da imamo Vladu, jer pre toga nikakvih rezultata te Vlade nije bilo i to vrlo skupu. Doduše, ovaj budžet nije plod rada ove Vlade, već ga je pripremala prethodna Vlada i pošto se potrošilo više od planiranog, neophodno je da se izvrši rebalans.
Prethodna Vlada je računala da će za ovu godinu biti dovoljno 650 milijardi, potrošeno je još 45 milijardi i otuda potreba da se izvrši rebalans budžeta i da vam mi naknadno verifikujemo svu tu potrošnju. Nije dug vek ove Vlade i otuda zaista i sumnja u to da su ovolika sredstva bila neophodna. To nam samo pokazuje da su se i ministri, a i Vlada u celini, pozabavili pre svega svojim statusnim i partijskim interesima, odnosno traže da se obezbede sredstva ili su već potrošili sredstva za ono što smatraju da im po njihovim merilima pripada, znači određeni broj stručnih radnika, savetnika, prevodilaca, ne znam čega sve, ne bi li potrošili teško sakupljene pare poreskih obveznika.
Znamo, i to bi svaki građanin trebalo da zna, da ove pare nisu neke imaginarne pare, ovaj budžet puni se od poreza koji čine poreske prihode, akciza, carina, ostalih nekih poreskih prihoda, znači to je sve iz našeg džepa i zbog toga interesovanje kako se troše ove pare.
Interesantno je to da nam nijedna vlada od 2000. godine, a verujte ne očekujem da ćete to ni vi uraditi, odnosno premijer Vlade, da će nam pripremiti završni račun i da će nam obrazložiti kako su pare trošene. To nije bila praksa ranijih vlada, onih koje su bile pre 2000. godine, ali evo koliko god narodni poslanici tražili ono što im zaista i pripada, kao kontrolori Vlade, da vide taj završni račun, mi to još nikad nismo dobili. Dakle, ne možemo ni da znamo kako ste baš do tančina ove pare potrošili.
Ovde je za troškove putovanja kabineta potpredsednika Vlade predviđeno tri miliona dinara, a prvog potpredsednika Vlade, koji pretpostavljam da je nešto značajniji, 2,5 miliona dinara, a za gospodina Krkobabića će se potrošiti samo milion i 800 hiljada dinara.
Doduše, gospodin Šutanovac ima na raspolaganju čak za putovanje milijardu i 628 miliona, verovatno je o trošku poreskih obveznika i prekjuče boravio u Knjaževcu, bio je gost jedne televizijske emisije i tu je izrekao jednu pretnju građanima Knjaževca, da ukoliko ne budu glasali za koaliciju Demokratska stranka-G17 plus, odnosno ako se ne uspostavi saradnja sa Republičkom vladom ili sa vlastima u Beogradu, da će se to i te kako odraziti na njihov dalji razvoj, što mislim da je daleko od pristojnog, a da ne govorim o tome da nije politički uopšte umesno.
Ali, pretnja je pretnja i to nikako nije posao za jednog ministra, kad kažete ministar vojni, to nekako sa strahopoštovanjem čujete ili izgovorite, ali kad kažete Šutanovac, odmah vam to raspoloženje nekako padne, jer nikako ne ide to ime uz ovako zvučnu funkciju.
Dakle, rekla sam već da su usluge po ugovoru, za koje ne znamo ni šta su ni kojim povodom zaključeni, ni da li je potrebno ovih 12 miliona, a za plate 10 miliona, nekako mi to izađe nelogično. Možda da je obrnuto, shvatam da postoje nekada i neke posebne potrebe da se neka usluga plati, ali to bi trebalo da bude simbolično, a nikako čak više nego što je izdvojeno sredstava za platu.
Ovih dana na političkoj sceni vaskrsavaju i neke ličnosti koje su se navodno povukle iz političkog života, takva je naša nezrela demokratija, pa evo imali smo prilike da na televiziji vidimo ovaj susret Oli Rena i Miškovića, ne znam u kom svojstvu, ali tu je bio i gospodin Labus, koji je odlično govorio engleski jezik, poznat nama i mislim da ćemo ga vazda pamtiti po aferi "Sartid", šećerna afera, afera Erikson, ali evo on najavljuje na velika vrata da će se vratiti na političku scenu.
Želela bih da vas pozovem da ovaj moj amandman prihvatite, da o njemu razmislite i da vam najavim povlačenje sa političke scene jedne osobe koja je umislila da ima neke liderske kvalitete. Pokazaću vam zbog čega mislim da bi to bilo moralno jer je pre mene za ovom govornicom bila jedna osoba sumnjivog morala, obzirom da se uhvatila u kolo sa takvom osobom.
To je jedna, (pokazuje fotografiju) evo, čiča Tomina ergela automobila - škoda, alfa romeo, audi, sitroen c4, honda, a ovaj sitroen c4 čak nema ni registarske tablice, znači skoro dobijen od nekog tajkuna, pa eto čiča Toma voli očigledno konje, konjske snage, pa pored pet kuća, niste mogli da vidite na onoj slici sve kuće, samo jednu, nije lepo slikano, evo i pet automobila.
Da li čovek može u isto vreme da vozi pet automobila zaista ne znam, ali to pokazuje koliko su njihovi amandmani ili njihovo ubeđivanje da treba nešto da racionalizujete u ovom budžetu, a naravno da treba, samo pusta demagogija.
Verujte, kad bi se kojim čudom, bilo gde, na bilo kom nivou vlasti, ti ljudi našli sve bi radili u korist opšte štete i narodne štete, ali u svom interesu svakako, evo, u ovom stilu. Doduše, jesu se oni zaklinjali pred bogom, pred narodom i svojom pravoslavnom verom da će čuvati svoje ime i svoju čast, i da će se slavom svojih predaka i budućnosti svojih potomaka zalagati da program i statut stranke koja ih je dovela u ovaj parlament čuvaju i obrazlažu, ali eto kako se pogazi vera, tako se pogazi naravno i ono za šta su se decenijama navodno borili. Naravno, razlog za to jeste ergela, jesu kuće, jesu stanovi i tome slično.
Danas smo pročitali u novinama da onaj ko sebe naziva zamenikom partije "uzmi sve što ti život pruža" se ovako javno odriče granica Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, da je to neizvodljivo, iako se hvalio da je rođen preko Drine i da je to njegova domovina.
Sad to više ne važi, Republika Srpska Krajina više nije bitna, ne moramo da se zalažemo za to da jednog dana, naravno kad se steknu uslovi za to, prisajedinimo sve te srpske teritorije. Razlog za to jesu dobra vina, dobri podrumi, hedonističke želje i uživanja, automobili, kuće, vikendice i tome slično.
Naravno, ima tu još mnogo čega, ali o tome ćemo naknadno, nije baš lepo da sve odjednom iznesemo, bolje je da javnost bude ovako zainteresovana da nas prati, svakodnevno ćemo iznositi ono što nam ljudi donose. Ovo nije nikakva fotomontaža, ovo su nam doneli građani koji su zaista zapanjeni onim što je ovaj čovek uspeo da uradi od svoje, za koju mi kažemo, skromne poslaničke plate.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, da smo mi zaista država u pravom smislu te reči, mislim pre svega na ozbiljnost institucija, mi bismo prekinuli ovu sednicu.
Ako ne znate kako iz toga da se izvučete, predlažem vam recept Haškog tribunala - simulirate vežbu protivpožarnu i lepo izađemo čisti pred javnost i odemo kući.
Ali, pošto smo ovde, zaista smatram da postoji razlog da iznesem nešto što sam danas sa "Bete" dobila, odnosno skinula kao vest, a što verujem da naši mediji sutra neće uopšte preneti. Mislim da bi ovaj parlament morao u ovakvim uslovima, kada dobijemo ovakvu vest, da prekine rad po svim tačkama dnevnog reda, da se bazira samo na ovu vest, da pozove predsednika Republike i da ga pita šta se to u državi Danskoj dešava.
Da vam pročitam vest: "Bivši predsednik Evropske unije za razgovore o statusu Kosova Volfgang Išinger kazao je da je pitanje statusa Kosova rešeno, ali da je dijalog Beograda i Prištine o konkretnim pitanjima neophodan.
`Prištinski mediji preneli su pre desetak dana (sećate se da sam vas na to upozoravala sve) da je Išinger izjavio da će Beograd i Priština sigurno ponovo sesti da pregovaraju o statusu.''
Kom statusu? Da li smo mi ikad ovde dali ovlašćenja predsedniku Republike da razgovara o statusu?
Da li smo konstatovali sto puta u našim rezolucijama da je status Kosova rešen Rezolucijom 1244, a evo šta nam govori Išinger. On tajno pregovara sa Tadićem.
Ne znam kako su me citirali, kaže on, ali se nadam da će pregovori Prištine i Beograda biti nastavljeni. Treba, međutim, sačekati pogodan trenutak.
Predsednik Boris Tadić i Fatmir Sejdiu, kao i premijeri Srbije i Kosova, jesu osobe koje moraju da odluče kada je najbolje vreme za nastavak razgovora. Možda oko Božića, mi ćemo oko prasenceta da se zamajemo, a oni će da se zamajavaju oko prodaje države, obično se to tako radi, ili oko svetog Nikole.
Prema njegovim rečima, takva odluka nije laka ni za jednu stranu, tako da treba sačekati još neko vreme. Znate zašto još neko vreme? Zato što je u okviru celog ovog plana bilo i pokušaja razbijanja SRS, da ne bi bilo jake opozicije kada se ovo dogovore, pa nema ko da digne glas, pa nema ko da obavesti narod, pa nema ko da pozove narod. Od tog puča u SRS ostalo je samo puć, tako da mi upozoravamo Borisa Tadića da vodi računa šta radi.
Nemački diplomata precizirao je da bi dijalog Beograda i Prištine trebalo da se vodi o konkretnim pitanjima, kao što su kretanje građana sa obe strane granice – pazite, granice, pa kada smo status određivali odnosno kada se rezolucija donosila nije bilo granice, otkud sad pojam granice – komunikacija, trgovina i saradnja.
Opet Išinger predlaže rešenje kao što je bio sporazum rešavanja dve Nemačke iz 1973. godine. Samo da vas podsetim šta je taj isti Išinger rekao davne 99. godine: "Ono što se dešava na Kosovu ne može se nazvati nikako drugačije nego etničkim čišćenjem i to se ne može tolerisati". Taj koji je to rekao 99. godine sada treba da učestvuje u pregovorima oko Kosova i Metohije. Da li smo mi svi ovde šizofreni ili o čemu se radi?

Poštovane kolege narodni poslanici, dozvolite mi da u ime SRS dam samo jedan osvrt na sve ovo vezano za penzije što smo mogli da čujemo juče i od gospođe ministra, a i od predstavnika PUPS.
Želela bih da kažem predstavnicima PUPS-a ovde u Parlamentu da su, očigledno, izabrali pogrešnog koalicionog partnera, onog koji je propustio da obnovi penzioni fond, a mogao je da bude obnovljen.
Sve pare od privatizacije su gurnuli u potrošnju, u budžet koji je prvo ima suficit, pa sada ima deficit, pa će Vlada iduće godine da objavi bankrot. Oni koji su sproveli pljačkašku privatizaciju, sa kojima ste vi sada u koaliciji, krivi su što penzioneri ovako loše žive. Mi se zalažemo za povećanje penzija.
Dozvolite, u ovakvom rasponu penzija nemoguće je linearno povećanje penzija. Ako imamo ovoliko para, ovoliki broj penzionera, moramo, s obzirom na to da je penzija socijalna kategorija, da obezbedimo svakom penzioneru da živi životom dostojnog čoveka. (Aplauz.)
Kao što svaki penzioner ima pravo na takav život, tako svaki čovek ima pravo na rad, a to mu ova vlada ne omogućava, tako svaki čovek koji radi očekuje da od svog rada može normalno da živi, a, nažalost, ne može.
Dakle, mnogo je ugroženih kategorija u ovom društvu, ugroženo je čitavo društvo. Pogrešna je politika koju ova vlada vodi, a vi ste sastavni deo te vlade. Zato, iznutra morate da utičete na Vladu da vodi upravo ovakvu politiku kakvu sam vam, evo, ja u ime SRS predočila.
Ne zaboravite, penzije su ipak socijalna kategorija. Neki su imali privilegiju da rade u dobrim preduzećima, da dobiju dobre penzije na kraju, neki sa istom stručnom spremom, sa istim zalaganjem, možda još stručniji, sa još više rada imali su na kraju mnogo manju penziju. Zašto je to tako? Svi imaju iste potrebe kada dođu u neke godine i kada odu u penziju. To je ono što mi želimo da sprovedemo, naravno, onda kada, nakon sledećih izbora, SRS dođe na vlast.

Poštovani narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, građanka koja je bila za ovom govornicom, a ističem povredu Poslovnika vezanu za član 104, dostojanstvo Narodne skupštine, možda jeste nečija poslanica, možda poslanica Borisa Tadića, možda ambasadora Velike Britanije, možda ambasadora SAD, ali nikako ne može da bude poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer kao takva nije imenom i prezimenom, a ni kao član neke političke partije, nije izašla na izbore.
Dakle, agonija koja se produžava u ovom parlamentu, vezana za priznavanje mandata nekih ljudi koji ovde na neki volšeban način još uvek sede, verovatno će se nastaviti još neko vreme, ali će imati svoj epilog. To govori o moralu tih ljudi, naročito o toj gospođi koja se našla za ovom govornicom.
Gospođa je dva puta izdala sebe i izdala je onoga koji joj je dao sve što u životu ima, Vojislava Šešelja.
Jednom, na dva dana pre nego što će on krenuti u Hag, kada je vratila svoju poslaničku legitimaciju, rekavši da je nezadovoljna što tada nije poslanik, a onda, nakon što smo joj omogućili da se vrati u političku partiju i da se ponovo angažuje, jer je Vojislav bio bolećiv pa je rekao – eto, neka, možda je imala nekih zdravstvenih problema, možda je imala neki razlog da se povuče, da bude nezadovoljna, neka je, neka radi, treba joj pružiti mogućnost da se dokaže, sada, ponovo, kada mu je opet najteže, okreće mu leđa, zabija mu nož u leđa i odlazi iz političke partije koja joj je omogućila da ima sve što ima.
Ali, to joj je bilo malo, treba joj još jedan stan u Beogradu pored stana u Novom Sadu, i to baš u Ulici dr Zorana Đinđića. Dakle, njeni lični interesi, dragi građani, da znate, uvek su ti koji nju motivišu da bilo šta u životu radi, njeno bogatstvo, a ne interesi bilo koga od vas.

Poštovane kolege narodni poslanici, koristim svoje pravo iz Poslovnika, član 226. da postavim pitanje ne samo nadležnim državnim organima koji su po zakonu ovlašćeni da o našoj bezbednosti brinu, nego da postavim pitanje i vama, narodnim poslanicima, odnosno Narodnoj skupštini.
Da li je moguće da možete da ostanete nemi na izlaganje koleginice Elene Božić-Talijan, da se niko ne solidariše sa tom izjavom i ne izađe za ovu govornicu i iznese svoj stav po tom pitanju?
Dakle, svedoci smo šta se dogodilo Pukaniću u Hrvatskoj, svedoci smo, pre nekoliko dana smo vas o tome izvestili, šta se dogodilo gospodinu Eriću, glavnom i odgovornom uredniku „Geopolitike“, a evo i pretnje gospođi Oliveri Miletović, pa vas ja pitam – da li vi tu pronalazite nešto što vezuje, recimo, gospodina Erića i gospođu Miletović?
Ako ste pratili njihov rad, ako čitate ''Geopolitiku'', a pretpostavljam da kao političari morate da čitate takvu literaturu, trebalo bi da znate da je to list koji i te kako vodi računa i nacionalnim interesima, dakle, nacionalno i patriotski orijentisan. Gospođa Miletović, kao jedan od retkih novinara koja je ostala svoja i samosvesna, takođe, tako radi svoj posao i zbog toga je očigledno nepoželjna.
Da li mi tim ljudima treba da pružimo podršku ili treba da dozvolimo da ih čereči kako ko stigne.
Jutros je jedan narodni poslanik izašao za ovu govornicu i rekao vam kakvu je poruku dobio i kakvu pretnju od gospodina Nikolića. I na to ste ostali nemi. Da li je moguće da se mi sa takvim stvarima mirimo i da baš niko nema nijednu reč osude.
Šta smo mi, srpski radikali, zaduženi ovde kao ''Kalimero'' da vičemo – nepravda, nepravda?! Ne, mi izlazimo da vas upozorimo na te negativne pojave i da ove ljude, koliko smo mi u mogućnosti, na neki način zaštitimo time što obaveštavamo javnost da njihovu bezbednost neko ugrožava. Dajte, molim vas, pokažite malo političke zrelosti, malo tog osećaja za pravdu.
Zaštitite i vi te ljude. Jedino tako mogu da prihvatim da se nalazimo u nekoj instituciji koja vodi računa o tome, jer sve što je danas nacionalno, sve što ima prefiks patriotsko, u ovom društvu je osuđeno na propast, proganjanje, na razne pretnje.
Neki misle da je moguće sve kupiti i te novinare ili urednike tih novina, a koje ne mogu da kupe, na ovaj način, proganjaju. Nije u ovoj državi sve na prodaju, nešto može da se kupi, nešto ne može, ali ko su ti ljudi koji prete. Mislim da smo vam dovoljno ovih dana o njima govorili i zašto i kako. Vreme će pokazati. I vi malo otvorite oči, osećam potrebu zbog gospodina Erića i gospođe Olivere Miletović da podržim ovo što je pre mene govorila gospođa Elena Božić-Talijan.
Bila bih veoma srećna kada bi još neko iz neke poslaničke grupe skrenuo pažnju nadležnim organima, a i onima koji imaju veze sa tajkunima, pre svega, onima koje su oni prozivali, a to su Nikolić i Vučić, ovi iz ove političke partije ''uzmi sve što ti život pruža''.

U ime poslaničke grupe SRS, s obzirom na to da je gospodin Halimi spomenuo poslaničku grupu u negativnom kontekstu, samo sam htela da skrenem pažnju i vama i javnosti, možda je to prošlo nezapaženo, a važno je da se precizno definiše. Gospodin Halimi je rekao da postoje i da su postojali neki oružani sukobi u Preševu. Koliko znam, nikakvih oružanih sukoba na teritoriji Srbije nije bilo od agresije NATO pakta na SRJ.
Verujem da ste vi, gospodine Halimi, kao iskusni poslanik i predsednik opštine u više mandata upućeni koliko je opština u istom položaju kao što je Preševo. Recimo, Knjaževac je možda u još goroj poziciji, jer apsolutno nijedna firma više ne radi; privatizovani su i "Leda", i "Džervin" i IMT, i tamo bukvalno niko ne radi jer nema gde da radi. Nekada je, recimo, Knjaževac imao više zaposlenih ljudi nego radno sposobnog stanovništva. Sada vlada opšta nezaposlenost.
Pogledajte malo u širem kontekstu Srbiju. Kada tražite neke podatke od Zavoda za statistiku ili nekog ministarstva, vezano za neku pojavu koja se odražava na vašu opštinu, dajte paralelu i sa drugim opštinama. Nemojte da gledamo samo jug Srbije ili, kako vi kažete, preševsku dolinu, što je potpuno neprihvatljiv geopolitički pojam. Zatražite podatke da vidimo malo kako stoje stvari u istočnoj Srbiji, u zapadnoj Srbiji, pa i u centralnoj Srbiji - opština Rekovac, verujem, nije ništa razvijenija od vaše opštine.
Dakle, jasno je svima nama da živimo u sveopštem siromaštvu, a da imamo rasipnički budžet i rasipničku administraciju. Samo ću jedan podatak da vam iznesem, a vi ste ovde aminovali i uz vlast uvek glasali. Recimo, Ministarstvo prosvete je 2000. godine imalo oko 400 zaposlenih, a sada ima 1.400. Pa, vi vidite da li ovakva privreda može da finansira toliku administraciju. To vam je slučaj sa svakim ministarstvom u Srbiji.
Imala sam potrebu samo da vam skrenem pažnju na pojam oružanog sukoba jer mislim da on treba da se razjasni i da shvatite da, nažalost, nije samo opština Preševo u tako nezavidnoj situaciji, nego možda čak 80% opština u Srbiji. Srbija živi u četiri grada, nažalost.

Poštovane kolege narodni poslanici, htela sam u vaše ime da se zahvalim na ovako iscrpnom izlaganju gospođe ministra finansija, ali bih htela da joj uputim jedno pitanje, pošto nas je u ovim kasnim večernjim satima, oko 19 časova, gotovo hipnotisala ovde u sali, a ostalo nas je pedesetak – šta je ona ovde radila dva dana ako nije našla za shodno da poslanicima koji su sa njom polemisali ili koji su iznosili svoje mišljenje da neki odgovor, svoj odgovor, svoje viđenje problema, pa da poslanik opet ima mogućnost da odgovori, da traži dopunsko mišljenje, nego nas je dovela u ovakvu situaciju da odgovara poslanicima koji više nisu ovde, mislim da je to neprimereno, sa uspavljujućim, nasmejanim licem. Dolazim do zaključka da je gospođa potpuno promašila profesiju; mogla je da se bavi glumom i svi bi poverovali da je ministar finansija.
Ako građani ovo gledaju, a sigurno su gledali, onda će sigurno ono malo crkavice što imaju kod kuće, ako su nešto skupili za crne dane, odmah da odnesu u banku i da uopšte ne razmišljaju da li su im te pare sigurne ili nisu. Da bi se podigle te crkavice koje su ljudi dali na oročenu štednju postoje redovi, ljudi ne mogu da dođu do svojih para, po nedelju dana čekaju, spiskovi su sve veći, ne veruju državi, a vi nas ubeđujete u nešto sasvim suprotno.
Dragi građani, država nam obećava veće penzije, veće plate, manje namete, što je kontradiktorno; nećemo uopšte da bankrotiramo, iako smo 100% pred bankrotom; neće ništa da poskupljuje; u mnogo boljoj poziciji smo nego Crna Gora, Hrvatska, Slovenija i zemlje u okruženju, sve je ružičasto. Dakle, slušajte ministra; kako ministar kaže, to je tako.
Molim gospođu ministra da uzme stenogram sa sednice Skupštine i da ga dogodine sama pročita, pa da vidi gde je bila. Teorijski je ona možda u pravu, ali u praksi, gospođo ministre, to je nešto sasvim drugo. Nemojte da živite u virtuelnom svetu, niti da nama taj svet predstavljate kao takav, jer mi smo obični ljudi koji žive običnim životom. Znamo kako se živi, koliko se teško živi, koliko je nezaposlenih, koliko je penzionera, koliki je raspon penzija. Znamo da je ova država pojela svu svoju supstancu i kad proda ovo malo što je ostalo mi više nemamo odakle da uzmemo pare da nadoknadimo ta socijalna davanja. Odakle ćemo? Hoćemo ponovo da nacionalizujemo imovinu? Verovatno to, ali to će onda biti neki drugi sistem, a ne ovaj o kome vi pričate.

Poštovane kolege narodni poslanici, pozivam se na član 221. koji nas sve obavezuje na učešće u radu Narodne skupštine.
Koristeći to pravo, želela bih da, u skladu sa članom 226, zamolim predsednika Narodne skupštine ili, sada, predsedavajućeg, gospođa Čomić je samo trenutno za mikrofonom predsedavajućeg, da nam da odgovor, odnosno da nam zatraži odgovor od nadležnih državnih organa, odakle toliki novac novoformiranoj političkoj partiji da juče na šest televizija može direktno da emituje svoju osnivačku skupštinu? Ko je od tajkuna platio te direktne prenose, ili ko je iz svog džepa izvadio tolike pare, jer po Zakonu o finansiranju političkih partija, ova politička partija, koja se tek formirala, nije dobila nijedan dinar iz budžeta? Volela bih da neko od nadležnih inspekcijskih organa pogleda te papire i da nam kaže kako je i ko dao novac za tako nešto.
Jasno je da je formirana jedna prozapadna politička partija. Dokaz za to jeste logo koji je ova politička partija izabrala. Doduše, promenili su boju, crveno-plava, plavo-crvena, ali to je logo preduzeća, tj. jedne prestižne firme koja se zove MTU, nemačke firme koja je u Drugom svetskom ratu proizvodila motore za tenkove "Tigar", a i danas je jedna od najvećih evropskih fabrika, koja pravi motore za teška vozila i tenkove "Leopard 2".
To mnogo govori samo za sebe. Ne zaboravite da i NATO ima modifikovan logo kukastog krsta, pa donesite sami zaključak – ko stoji iza ove novoformirane političke partije. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, ne bih da propustim priliku da obrazložim ovaj amandman gospodina Mijaljevića, odnosno da ga dopunim u obrazloženju.
Juče sam ovde postavila jedno, čini mi se, interesantno pitanje predsedniku Republike, vezano za Volfganga Išingera, koji bi trebalo da dođe u Beograd i da, kako je najavio, iznese novi predlog za tzv. neutralni status Kosova i Metohije.
Danas je prištinski dnevni list, ne samo jedan, više njih, a "Fonet" je to preneo, izneo da je Išinger, bivši posrednik Evropske unije u trojci Kontakt grupe, rekao da je uveren da će za nekoliko godina Kosovo i Srbija zajedno tražiti načine da uspostave funkcionalnu saradnju između dve zemlje. Dakle, odmah je rekao da on već sad tu vidi dve zemlje. Rekao je – Kosovo, rekao je – Srbija, odreći će se pozicija koje sada imaju, dakle, ovo što je do sada bilo, to se ne računa, i opet će zajedno sesti za pregovarački sto o statusu. Njegova ideja je izneta tokom pregovora o budućem statusu Kosova, da rezolucija bazirana na Sporazumu između Zapadne i Istočne Nemačke iz 1973. godine može biti recept za Kosovo i Metohiju.
Dakle, moje pitanje, koje je juče bilo upućeno predsedniku Republike – da li on to u ime Srbije pregovara s Išingerom o ovom pitanju i na ovaj način, u neposrednoj je vezi s ovim amandmanom, pa me baš interesuje da li će ga granična policija pitati – gospodine Išingeru, kad dođe na tlo Srbije, kojim povodom ste došli ovde, i da li će on da vam odgovori na to pitanje – evo, došao sam da pregovaram u vezi s ovim i ovim, o čemu smo sada govorili, hoću da vam oduzmem jedan deo teritorije?
Zaista, sumnjam da će on to da odgovori, mada znam da u policiji imaju običaj da zaustave saobraćaj, saobraćajna policija zaustavi vozilo, pa pita nekoga u toku noći – gde si bio. Moju ćerku su tako jednom pitali, a onda je ona pitala policajca, a da li ti varaš ženu, pa se on nasmejao i pitao – kako ti to mene pitaš? Odgovorila je – kako ti mene pitaš gde sam ja bila. Mislim da je suvišno u ovom amandmanu da stoji, jer vam niko neće reći pravu istinu, jer nemate ništa od toga što ćete saznati odgovor na pitanje koje biste, eventualno, postavili.
Dakle, amandman ima smisla. Razmislite o njemu, ali meni je bilo mnogo preče da vam stavim do znanja da smo bili u pravu juče kada smo ovako važnu temu načeli, jer nas je, zaista, zabrinulo to što Rezolucija o Kosovu i Metohiji nije došla na dnevni red. Ona se još uvek, kako vidimo, priprema. Moguće je da na nekoj sledećoj sednici bude, ali dotle će se, verovatno, mnoge okolnosti promeniti, biće nam, verovatno, servirane još neke nove okolnosti o kojima i ne slutimo da će se dogoditi. Da se to ne bi dogodilo, mi vas unapred upozoravamo, predsednika Republike, da vodi računa šta radi, gde se kreće, u okviru Ustava i rezolucija i deklaracija koje smo do sada u Parlamentu donosili.

Poštovane kolege narodni poslanici, očigledno je da u Srbiji postoji mnogo nagomilanih problema i da parlamentarci gotovo ne znaju kojoj temi više pažnje da posvete, ali mislim da je veoma važno u ovom trenutku da se podsetimo činjenice da ovaj parlament nije na dnevni red stavio rezoluciju o KiM.
SRS je zabrinuta zbog te činjenice jer se to nikada do sada nije dogodilo, razmišljala je i istraživala zašto je to tako. Odgovor na naše pitanje dao nam je sam Volfgang Išinger, evropski posrednik u pregovorima za status KiM, koji je najavio da će posrednička trojka Beogradu i Prištini izneti novi predlog za tzv. neutralni status.
Sporazum o neutralnom statusu će biti ponuda dvema stranama za stvaranje odnosa, nezavisno od toga kakva bi danas-sutra mogla da bude odluka o statusu Kosova.
Danas ne postoje nikakvi odnosi između Srbije i Kosovo, jer je Kosovo pod upravom UN, kaže on, dok ga Srbija smatra delom svoje teritorije. Među njima ne postoji ni pokušaj za bilo kakvu saradnju. To je Išinger rekao u razgovoru s novinarima u Vašingtonu i naveo da je cilj predloga "normalizacija" odnosa između Prištine i Beograda, izrazivši uverenje da bi novi predlog mogao da dovede do sporazuma koji bi, molim vas, skrećem vam pažnju na ove reče, normalizovao odnose između Kosova i Srbije, ali da neće sadržati nijednu reč o statusu.
Navodno neće, jer, kako on kaže, još nisu razrađeni detalji te ponude, dodajući da će to biti sporazum o saradnji i konsultacijama o izvesnom broju aspekata, kao što su ekonomija, trgovina i sprečavanje kriminala.
Pitam u skladu sa članom 226. našeg poslovnika, u ime poslaničkog kluba SRS, s kim on to razrađuje ovaj predlog, ako ne sa Borisom Tadićem i direktno pitanje postavljamo Borisu Tadiću, zašto van okvira svih sadašnjih rezolucija koje smo usvojili na ovaj način razgovara o pitanju Kosova. Jer ne zaboravite da je on pre izvesnog vremena govorio o mogućnosti podele Kosova, a onda je na jedan nesuvisao način, čini mi se, pokušao da se izvuče iz svog ishitrenog izlaženja pred javnost, jer je svima bilo očigledno da nam se nešto iza leđa dešava.
Dakle, gospodin Boris Tadić iza leđa Narodne skupštine pregovara o statusu KiM i o uspostavljanju odnosa sa KiM, a samo da vas podsetim na to... da je interesantno da vlada ovakva galama u parlamentu kada govorimo o ovako važnom državnom pitanju, ali dobro, to pokazuje o zrelosti ljudi koji su ušli u parlament.
Samo bih želela da vas podsetim na to šta ruski predstavnik u ovoj trojci, Aleksandar Bocan Harčenko kaže, on jasno saopštava da se u ovom slučaju ne radi o predlogu posredničke trojke. SAD su najavile da će u utorak u Briselu ...

Dakle, očigledno je da Stejt department ima svoju politiku van ove posredničke trojke, a da ...