Dame i gospodo narodni poslanici, u političkom sistemu jedne zemlje veoma je važno da svaka grana vlasti, u svom punom kapacitetu, bude samostalna ili se međusobno dopunjuju, naročito je značajno da sudska grana vlasti bude samostalna.
Ovi zakoni zaslužuju, kao što ste videli, pažnju narodnih poslanika, ali mogli ste da primetite, evo, kao jedan osvrt na našu diskusiju, dozvoljavam sebi, pošto je ovo poslednji amandman, da kažem, primetili ste da provejavaju i druge teme, prosto, ne možemo da budemo apsolutno koncentrisani na ovaj zakon u situaciji kada se dešavaju veoma važne stvari za našu državu, kada čitava javnost biva obmanjena od strane, pre svega, vladajućih struktura, a zahvaljujući i uticaju koji imaju na medije, o tome šta se dešava po pitanju Euleksa i šta znači to saopštenje generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Običan čovek bi rekao, eto, generalni sekretar Ujedinjenih nacija postigao tamo saglasnost i sa srpskom i sa albanskom stranom i sa svim članicama Saveta bezbednosti, da je Euleks jedna benigna stvar, da može da se razmesti na prostore KiM i da to uopšte ne utiče na dalju sudbinu naše pokrajne, da ne utiče na to da je ugrožen suverenitet i teritorijalni integritet naše države na tim prostorima, ali, prosto, imamo obavezu i primetila sam da mnogi narodni poslanici, pogotovo oni sa KiM, i ovde kada smo intervenisali u članu 52, gde je gospodin Kragović govorio o tome, to nije tako. Saopštenju se pribegava onda kada generalni sekretar apsolutno zna da ne može da postigne većinu u Savetu bezbednosti, kada postoji opasnost da jedna od članica Saveta bezbednosti uloži veto.
Pošto je takva opasnost postojala onda je on doneo jedno saopštenje koje nije obavezujuće, ali pošto su srpske vlasti to prihvatile, glorifikovale, i naš ministar inostranih poslova podigao ruke u znak pobede, kao da je osvojio "U.S. open", onda to nas obavezuje. Dakle, naše vlasti su posredno otišle korak dalje u priznavanju tzv. nezavisne države KiM. Niko o tome neće da govori, niko neće kritički na to da se osvrne i Vlada, evo, mi je upozoravamo i sa ovog mesta, preuzima istorijsku odgovornost za ono što se danas dešava.
Naravno, to se dešava zbog toga što nismo imali priliku da ovde, za ovom skupštinskom govornicom, govorimo o tome šta je Euleks, da upoznamo našu javnost, da izvršimo dodatni pritisak na našu Vladu da nas čuju i u inostranstvu, da nas čuju i te države koje su članice Saveta bezbednosti, jer one prate šta mi radimo i kakav stav po tom pitanju imamo.
Vladajuća većina ovde u skupštini, nije želela tu tačku dnevnog reda, evo i naš predlog da se raspravlja o nepoverenju Vladi, ali isključivo zbog Euleksa, mada ima i drugih razloga i to se kroz ovu sednicu ovde moglo da čuje i provejava.
Nespremnost da se borimo sa kriminalom dovodi do toga da je Vlada imala slobodan prostor da nešto uradi i to što je uradila, zaista, će biti samo njena odgovornost.
Dakle, pred istorijom, a mi pred narodom, a možda ćemo naknadno, jednog dana kada se dogovorimo sa predsednicom skupštine koja će u ime poslaničke većine da nam kaže kada će ta sednica biti na redu, da razgovaramo o tome.
Molim vas, gospodo poslanici, da se malo uozbiljimo. Ako sami sebe dovoljno ne poznajemo, hajde, pročitajte ponovo, čitali ste svi, verujem, Arčibalda Rajsa, da vam otvori oči, da vam kaže šta je to sve tako lepo u srpskom narodu, u našem čoveku, a šta je ono čega sami treba da se čuvamo. Mi uvek reagujemo post festum. Zato se kolo istorije kod nas stalno okreće i nikako da se naučimo šta, kada, treba da radimo i kako da se sačuvamo od sebe samih.
Morala sam ovo da kažem, nije nevezano, naravno, ni za ove amandmane koje smo podneli, kroz čitav ovaj predlog zakona provejava jedna AP, što znači da ste i unapred znali kakav će stav biti po pitanju Euleksa u Savetu bezbednosti, jer je ka tome išla čitava politika Vlade Srbije i predsednika Republike. Ugradili ste ovde samo Vojvodinu, odrekli ste se KiM, iako to u Ustavu ne stoji. Ali, konkretno, moj amandman se odnosi na član 52. stav 5, u kome tražimo da Visoki savet pravosuđa, koji će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona predložiti Narodnoj skupštini po jednog ili više kandidata za svakog izbornog člana, da ovo "po jednog ili više kandidata" ne bude ovako alternativno, nego da bude obavezno ''dva'', jer ako već biramo da nam onda budu i ponuđena ta dva kandidata.
Vi možete da se odlučite za jednog, odnosno ne vi nego oni koji predlažu. Ovo, da li će biti više, jeste pitanje. Mi tu i nemamo pravo izbora. Možemo samo da se saglasimo ili da se ne saglasimo, da dovedemo ovaj visoki savet u jednu situaciju gde nema tog izabranog člana, ako nam taj jedan ne bude odgovarao. Ne vidim kakva je tu vaša potreba bila da istrajavate u tome, da ne prihvatite ovaj amandman i to jasno ne odredimo da mora da bude barem dva. Mi smo rekli dva, ali mogli ste da stavite bar dva.
Obrazloženje koje ste nam dali za neprihvatanje ovog amandmana je u najmanju ruku potpuno nesuvislo, jer vi kažete da ćete jedino na ovaj način kako ste vi predložili da treba da stoji u zakonu omogućiti ostvarivanje izborne volje sudija. Što je potpuno suprotno onome što smo mi amandmanom želeli da dokažemo, jer smatramo da ćete najbolje na ovaj način omogućiti ostvarivanje izborne volje sudija i onih koji predlažu i onih koje će na kraju izabrati. Ali dobro.
Malopre razgovaramo u klupama da se ovo zove Visoki savet pravosuđa, a vi ga promeniste Visoki savet sudstva. Igramo se termina i forme. U skladu je sa Ustavom, ali u Ustavu, isto tako, usklađujemo terminologiju sa zapadnom terminologijom.
Ni milicija više nije milicija, nego je policija. Gubimo naš lepi srpski jezik. Sve u želji da se nekome dodvorimo, umesto da se vratimo sami sebi, jer, verujte, i u medicini kažu da je Homeoterapija najbolji način lečenja. Sam organizam se najbolje bori sa svim negativnim pojavama, pa je tako isto i u društvu. Sve je to vrlo lepo osmišljeno, samo mi treba da se osvrnemo oko sebe i da pronađemo lek za sve naše boljke. Hvala vam što ste me saslušali. (Aplauz.)