Na onoj prijavi je zalepljen neki lik, verovatno sa novčanice koju Nenad Čanak pravi, od 225 novih dinara.
U razlozima za donošenje zakona predlagač kaže: "Kako se u toku 2001. godine očekuje sprovođenje reforme zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji, kao i zdravstvenog sistema, sa ciljem da se na makro-ekonomskom planu nivo javne potrošnje uskladi ..." itd.
Kaže se da će tek u toku 2001. godine, znači, u toku ove godine biti donesen novi kompletni zakon, a da je ovo samo prvi deo tih izmena i promena koje se očekuju. Svi zakone koje smo do sada donosili u ovoj godini, imaju ovakvo obrazloženje.
Zašto niste onda sačekali da se napravi kompletan zakon, da se ponudi čitav paket zakona koji će biti trajnije rešenje za ono što danas predlagač zakona nama predlaže? Mislim da je to već postao manir, praksa. Koliko će trebati? Možda ćemo u toku juna ili jula meseca već donositi nove zakone. Šta se u međuvremenu promenilo?
Kako koji god zakon donesemo, nešto poskupi, nešto nas više košta. Pričali su i o poskupljenju lekova, o poskupljenju struje i svega što je počelo da poskupljuje od kako ste vi došli na vlast. Evo, pre neki dan je ministar posetio Niš. Obišao je Klinički centar, požalio se da su krivi oni prethodnici, trenutno nema para i ničeg novog nema.
Mi očekujemo da bar nešto krene na bolje, da bar više ne nosimo zavoje, da ne nosimo lekove, da ne kupujemo injekcije kad pođemo kod lekara. Nema promena. Ta poseta ministra završila se, naravno, kao i u prethodnom periodu, ručkom ili večerom, a ministar je, umesto da ponudi tim ljudima neku nadu, da im kaže šta će biti, samo rekao - biće teško i moramo da se strpimo.
Gde je onda novac od donacija, gde je onda ta pomoć koju dobijamo, navodno, svakodnevno?
Predlažem vam da ubuduće ne predlažete ovakve polovične zakone, nego da lepo to sve skupite na jedno mesto i da kad ponudite zakon on bude kompletno rešenje.
Jer, pričali ste da imate gotove zakone, da imate najbolje kadrove, a sada čitam u novinama, kaže Đinđić - nismo bili kadrovski spremni da uzmemo vlast, jer nam mnogi kadrovi nedostaju. Ukoliko vam kadrovi nedostaju, nemojte onda da donosite uputstva, kao što je to urađeno u Nišu kod izbora direktora škola.
Uslov je da ni jedan kandidat za direktora ne sme biti član JUL-a, SPS-a ili SRS. Nemojte partijski da postavljate ljude. Evo, i Adžić se smeje, ali mislim da se ni on nije sa tim složio.

Vi ste duhoviti, predsedniče, a ja upoređujem to samo sa....

Tako je, sa školstvom. Prema tome, pokušajte da uključite i druge stručne ljude, nemojte da budete tako isključivi i da samo neko ko ima od juče ili prekjuče partijsku knjižicu, neke od stranaka koje su trenutno na vlasti, da kreiraju i kroje ovakve zakone. Ovo potvrđuje, ono što stalno kažem da je - DOS stvarno najgori.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom se potpuno jasno vidi namera Vlade da bude vrhovni, a rekao bih i jedini arbitar u svim sferama života u Srbiji. Vlada bi da bude i muftija, i kadija, i pandur.
U zvaničnim izjavama Vlada se zalaže za decentralizaciju, u praksi radi drugačije. Ovde imamo prisutne poslanike koalicije DOS, poslanike iz Niša, koji su se u predizbornoj kampanji zalagali i govorili da je Niš dovoljan sam sebi, region Niš, da pare koje se zarađuju u Nišu treba da ostanu i da se raspodeljuju iz Niša, da im je dosta beogradizacije i tiranije Beograda.
Evo, sada imamo zakon kojim će se sve određivati ne u Beogradu, nego u Vladi Republike Srbije i to je nešto poznato, da je premijer uvek preko izvršnih organa ostvarivao svoje pozicije, počev od smene Mićunovića, što pokušava i u Vladi Republike Srbije.
Umesto da preuzme odgovornost za ono za šta je zaista ovlašćena i što je neophodno, recimo da prihvati da na zahtev poslodavca Vlada može određivati niže stope za plaćanje doprinosa, bar u ovom prelaznom periodu, dok se ne izvrši privatizacija i prelaz na drugačiji oblik svojine, Vlada to izbegava.
Ali zato, uređuje neke odnose koji nisu u nadležnosti i koji su u suprotnosti sa Ustavom. Ako je Vlada iznad Skupštine, šta dalje možemo očekivati? Možda možemo očekivati predlog zakona u kome će Vlada biti ovlašćena da predlaže i donosi zakone, da joj Skupština nije potrebna ili možda samo da tu bude prisutna gospođica Mićić i da zavisno od njenog raspoloženja prihvata ili odbija zakonske predloge.
Mi već sada imamo neke pojave gde se opasno, odnosno gde se drastično ispoljavaju opasne namere Vlade. Vlada i sudi, Vlada hapsi, unapred se donose presude, i to je sve što nas upozorava da se moramo još žešće suprotstaviti ovakvim predlozima Vlade Republike Srbije.
Gde ne pomogne cela Vlada, tu je ministar Batić, sa heklerom i ženskim čarapama. Mi pokušavamo da upozorimo i Vladu, i narodne poslanike koalicione većine, da je vrlo važno da čuju ono što misle o njima narodni poslanici, šta misli narod koji je birao narodne poslanike, ali je već potpuno očigledno, to se vidi iz izjave Zorana Đinđića, da je njemu vrlo važno šta o njemu misli svet, tako da on, kaže, uveče nazove neke grupe iz inostranstva, i onda kad mu oni kažu da je lep, pošten i pametan, onda mirno spava.
Mislimo da to mora biti drugačije, da Vladu mora obavezivati i mišljenje narodnih poslanika. Danas nema ni Batića, ni Đinđića, ni Vuka Obradovića, ni ostalih ministara. Verovatno su već odlučili, i verovatno već znaju da će skupštinska većina prihvatiti ovaj predlog.
Predsednik Narodne skupštine, kao narodni poslanik, ovde je rekao da zakon može biti prihvatljiv i da će oni glasati za jedan amandman, kojim se popravlja zakon. To što će njegova poslanička grupa verovatno glasati za taj amandman, ne znači da će on biti usvojen. Imali smo mnogo primera da su i oni glasali za neke amandmane, a da ipak nisu imali većinu.
Zato predlažem da ovaj zakon povučemo iz procedure i da prekinemo sa raspravom, a da zakon bude ponuđen onda kada bude u tekstu koji može zadovoljiti bar većinu poslanika u Narodnoj skupštini.
Ovih dana nam se dešavalo da su zakoni usvajani sa 115, 110, 105 glasova. Znači, nema čak ni one većine u DOS-u, koja je spremna da glasa za te zakone, već im opozicioni poslanici, svojim prisustvom, omogućavaju kvorum i donošenje ovakvih zakona.
I sada, ono što nas posebno raduje, na kraju, DOS je stvarno najgori.

Dame i gospodo narodni poslanici, Goran Cvetanović, narodni poslanik SRS i ja (a Goran nije prisutan, jer je neopravdano isključen sa sednice, baš kao i Vojislav Šešelj i Nataša Jovanović), podneli smo ovaj amandman koji je potpuno istovetan amandmanu koji smo podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica.
Naime, članom 11. vladinog predloga ukida se član 149a dosadašnjeg zakona, koji je omogućavao Vladi da, na zahtev poslodavca, za pojedine delatnosti, odnosno poslodavce može da utvrdi niže osnovice za plaćanje doprinosa iz člana 125. stav 3. i 5. ovog zakona. Mi mislimo da je visokim osnovicama za plaćanje doprinosa stavljena omča oko vrata privrednim subjektima. Sada Vlada izbegava odgovornost, ta omča stoji, može da udavi neke privredne subjekte, a Vlada kaže - neka, to je jednako za sve. Ja nisam pristalica nekog velikog administriranja, da Vlada treba da se meša u sve poslove privrednih subjekata. Mislim da treba Vlada da stvori ambijent, jednake uslove za sve i to je sasvim u redu.
To je u redu u zemljama razvijene tržišne ekonomije, u uslovima kada koliko - toliko postoji berza, tržište, ponuda, potražnja. Ipak je ova zemlja daleko od svega toga. Mislim da Vlada treba i mora da preuzme u tom delu odgovornost, da u nekim opravdanim slučajevima omogući smanjenje, odnosno uvođenje niže osnovice za plaćanje doprinosa. Vi ćete možda reći da je ovo predloženo rešenje bolje nego prethodno rešenje, ali tako ste govorili i kada su u pitanju otpremnine. Govorili ste da je u novom zakonu bolje rešenje. Evo danas u "Novostima" čitam - neki eksperti iz DOS-a potvrđuju navode opozicije da će otpremnine biti dvostruko manje nego u prethodnom periodu.
Možete da kažete da su ove osnovice sada jednake onim osnovicama iz prethodnog zakona, kada se one revalorizuju. To je možda tačno. Uvećane su, naravno. To je možda tačno, ali sada je stanje u privredi teže nego što je bilo u prethodnom periodu. Još je lošije, još se manje radi, još se manje izvozi, još se manje proizvodi. Pala je proizvodnja, samo "Zastavu" recimo kao primer.
Mi ne možemo da prihvatimo ovakvo objašnjenje Vlade, ne možemo da verujemo, jer ste nam više puta pokazali da ste dali objašnjenja koja je kasnije neko od vas demantovao. Baš kao što ne verujemo i u ovu aferu oko Vuka Obradovića. Pretpostavljamo da je nekome dirnuo interese, možda u "Lutri", možda u "Galenici", videćemo, vreme će pokazati.

Dame i gospodo, i ovaj zakon je iznuđen, pre svega, prelaskom sa neto na bruto zarade i promenom termina, umesto garantovane, sada prelazimo na tzv. minimalnu zaradu. Kao što je rekla i ministar, u njemu nema ničeg reformskog, ima samo prilagođavanja. Prethodnici su ukazali na to da ovim zakonom neće biti zadovoljni ni korisnici, kao ni oni koji su obveznici ovog izdržavanja. Ja samo želim da ukažem da je ovo jedan u nizu zakona koji ne donosi ništa novo i koji nije po svojoj suštini reformski zakon.
Mi smo očekivali da predložite i prethodne zakone koje smo obrazlagali i koje smo branili i napadali ovde, da to budu reformski zakoni, da budu doneseni na jedan duži vremenski period, kako bismo svi mi koji živimo ovde, i eventualno oni koji bi došli da ulože ovde, imali neku sigurnost da znaju da se zakon donosi za duži vremenski period. Ovakvim radom pokazujemo da smo prilično nezreli i prilično neozbiljni i da ne pružamo sigurnost bilo kakvom ulagaču, investitoru, da ćemo na duži vremenski period poštovati donesene zakone.
Pretpostavljam da će se promenom zakona, koja se očekuje u toku ove godine, mnogi od ovih zakona dopunjavati i menjati, pa će se donositi i novi zakon o braku i porodičnim odnosima. Upravo na to upozoravam - da je bilo bolje sačekati jedan vremenski period, dok donesemo paket zakona za koji možemo da kažemo da će bar par godina važiti i da se neće menjati, nego da se ovako samo stiče utisak da Skupština ozbiljno radi, da redovno zaseda, a u principu se predlažu zakoni koje većina poslanika ne može da prihvati kao dobro rešenje.
S druge strane, poslanici vladajuće većine ne učestvuju u tom radu, otprilike su ili zadovoljni ili nezainteresovani za rad u Narodnoj skupštini, a sem dežurnog ministra, onog koji mora da bude ovde kao predstavnik predlagača, drugih ministara nema. To sve čini ovo malo neozbiljnim, pa vam ja predlažem da, ako ne sada, kasno je, da ubuduće dobro razmislite pre nego što ponudite neki zakon. Bolje neka sačeka malo vremena, pa da o takvom zakonu raspravljamo onda kada imate potpuno i celovito rešenje. Ovako moram da kažem onu uobičajenu rečenicu, koju već mnogi znaju - DOS je stvarno najgori.

Dame i gospodo, predizborna ili izborna koalicija DOS je u onom periodu kada smo se nadmetali da dobijemo poverenje birača, obećavala da ima spremljenih 200 ili 300 novih zakona koji predstavljaju nova sistemska rešenja, gde će se iz korena menjati sistem i naplate poreza, i privređivanja, i politički sistem itd. Sada dobijamo neke zakone koji su navodno privremeni, koji predstavljaju neki prelazni period, pa će se to kasnije opet rešavati. Dakle prvo, nije tačno da ste imali spremljene zakone, imali ste samo želju da biračima pokažete, kako biste zaslužili njihovo poverenje.
Sa svakim novim zakonom kažete - biće vam bolje, samo ne kažete kada će nam biti bolje, jer verovatno želite da to bude iznenađenje. Ali, preživeli smo nekako ovo naše gore. Ovo vaše bolje, ako ovako nastavite, teško ćemo preživeti. Već je rečeno da svi ovi zakoni proističu iz Zakona o budžetu i sada je potrebno ona planirana sredstva prikupiti. Pri tome se ne biraju sredstva i pri tome se ne vodi računa da li će oni koji treba da daju ta sredstva moći da izdrže ovo što im sada namećete. Visoke osnovice na koje se obračunava i plaća doprinos za osiguranike, odnosno zaposlene, nosi specijalnu oznaku AKM - ako može. Ali, pitanje je da li će i koliko će obveznika moći da plati doprinose na ovako visoko postavljene osnovice?
Država se stavila iznad zaposlenog. Ona mora da namiri svoje potrebe, svoje prihode, a plata zaposlenom ne mora biti isplaćena. Dolazimo do toga da će nam možda bivi veće penzije, ali treba preživeti do penzije, treba za to vreme primati platu. Ako poslodavac ne bude bio u mogućnosti da isplaćuje i platu i doprinose, moraće da isplaćuje doprinose, a plata može i da sačeka. Mi smo i prethodnom izvestiocu, odnosno, predstavniku Vlade, ministru za rad i zapošljavanje, pokušali da skrenemo pažnju na neke nerealnosti u Predlogu zakona, ali njemu nije vredelo govoriti jer ga to zaista nije interesovalo. Doduše, njega nema u sali, ali tu je jedan njegov bliski rođak, kao narodni poslanik sedi ovde među nama. U DOS-u je nekako sve povezano, muž i žena, ljubavnik, prijatelj, itd., pa će mu taj njegov rođak to sigurno preneti. Ovima koji dobacuju kažem da Miroslav Ilić mnogo bolje peva od svog zeta, pa pusti tasta da to uradi.
Vi ste ukinuli čak i onu mogućnost koja je bila predviđena ranijim članom 149a, da se poslodavcu može za 50% umanjiti plaćanje doprinosa, ukoliko to bude opravdano i ukoliko pod određenim uslovima Vlada nađe za shodno da mu to umanji. Bar ste to mogli u ovom prelaznom periodu da zadržite. Čudno je ovo u članu 10. da se stalno preti zabranom obavljanja delatnosti, da li 30 ili 90 dana. Teško će neko podneti da 90 dana ne radi, a da za to vreme mora da isplaćuje sve obaveze prema državi, poreze i doprinose.
Kao što je već rečeno, ovo je uveliko priprema za donošenje zakona o privatizaciji. Meni je žao što moram to da kažem, iako se šef poslaničke grupe DOS-a ljuti zbog toga, ali mi to nismo dobili. Trebalo bi da dobijemo Predlog zakona o privatizaciji, kako bismo o tome objektivnije govorili.
Šef poslaničke grupe DOS-a kaže da Vlada neće kompenzirati dugove preduzećima tako što će od njih dobijati stanove, neko iz Vlade, verovatno. Traži da mu verujemo na reč. Oni su govorili da će biti časni, da će biti moralni, da će biti nešto kao nadljudi, verovatno, da će voditi računa o svom ponašanju, da ničim neće ukaljati obraz ni DOS-a, ni Vlade, a evo šta doživljavamo da nam se ministri, funkcioneri, maltene goli jure po kancelarijama. Znači, ne možemo verovati, jer ste prekršli to prvo obećanje.
Ministre, mi ne možemo od vas tražiti da povučete ovaj zakon, s obzirom da su prethodni zakoni doneseni i da se radi samo o usaglašavanju osnovice. Bilo bi poželjno da Vlada još jednom razmotri ceo ovaj paket zakona i da, pre nego što budu objavljeni u "Službenom glasniku" i pre nego što predsednik Republike potpiše ove zakone, učinite još jedan napor, razmislite malo o tome. Možda je ovo prilika za neko buduće vreme, da donosimo i ovakve zakone sa ovakvim osnovicama i ovako rigidne, ali u ovom trenutku sigurno nije.
Bar nekoliko preduzeća u Nišu, velikih preduzeća, neće moći da ispune zahteve iz ovih zakona, ne samo ovog zakona koji danas osporavamo, nego i prethodnih zakona. Uzmite kao primer "Niteks", tu je bio i ministar za privatizaciju, obilazio je to preduzeće, kao i ministar za rad. To je preduzeće koje ima šansu da opstane, ali će ovim biti teško pogođeno i mnogo toga će se pokvariti u odnosu na ranije, a ranije nije bilo sjajno.
Ukoliko i ovaj zakon danas dobije zeleno svetlo i ukoliko narodni poslanici u ovoj skupštini, znači, parlamentarna većina, usvoji ovaj zakon, još jednom ćete pružiti dokaze za našu tvrdnju da je DOS najgori.

(iz sale: a, kritikujem ministra). Eto, kritikijem ministra, pa mi ministar odmah vratio. Dame i gospodo, ovo je predlog zakona koji su najžešće branili narodni poslanici Demokratske stranke Srbije. Mislim da su oni u pogrešno vreme i sa pogrešnim zakonom krenuli u predizbornu kampanju, jer usvajanjem ovog zakona, a ne sumnjam da će većina usvojiti ovaj zakon, biće oštećeni mnogi radnici i to upravo oni koji su 25, 30 i više godina proveli u nekom preduzeću. Evo, gledam da se ovih dana mnogim članovima Srpske radikalne stranke daju otkazi, a daju se otkazi i nekim drugim radnicima, a s druge strane zapošljavaju se supruge, svastike ministara i funkcionera DOS-a, pa sam pažljivo i proučio ovaj zakon.
Mi smo na ovaj zakon uputili brojne amandmane koje ćemo obrazlagati i pokušati da ubedimo Vladu, a pre svega resornog ministra za rad i zapošljavanja, da ih prihvati. Kako se svi amandmani odnose na popravljanje statusa određenih kategorija radnika, a posebno onih za čijim je radom prestala potreba, mi očekujemo da ministar za rad i zapošljavanje, a bivši predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, podrži naše predloge, jer je za njega kao jednog od osnivača tog sindikata, sindikalnog aktivistu, sramota, verovatno, da ovakav zakon zaživi i da kao posledicu primene ovog zakona mnogi ljudi u 50-tim godinama ostanu potpuno nezaštićeni na ulici sa neizvesnom mogućnošću da zasnuju novi radni odnos, da budu zaposleni ili da zbog godina počnu sa nekom privatnom inicijativom, da bi omogućili sebi preživljavanje.
Meni je teško da verujem da je naš sindikalni ministar zaboravio ono što je govorio u predizbornoj kampanji, a gledao sam ga par puta i u Nišu, bio je i tamo kada su onu burad donosili i pozivali građane da bacaju račune za struju, da odbiju poslušnost poslodavcima, da izađu na ulice. To su radili radnici "Elektronske industrije", bile su stalne blokade saobraćaja, obećavano im je da će biti bolje, da ih čeka svetlija budućnost i da je potrebno samo na izborima zaokružiti redni broj pod kojim je upisana Demokratska opozicija Srbije. Doduše, možda je ministar mogao mnogo toga i da zaboravi. Olako se zaboravi u "audiu 8", "Mercedesu", znate napolju je 500 u "audiu" 18, 190, prijatno rashlađeno i onda kažeš, strpite se narode, biće i vama malo svežije, samo treba vreme da prođe.
Gospodine ministre za rad i zapošljavanje, a bivši predsedniče sindikata, u Zakonu koji je primenjivan dok su srpski radikali učestvovali u Vladi, radniku sa 30 godina staža, prilikom utvrđivanja prestanka potrebe za njegovim radom, do sticanja novog posla, zaposlenja ili do sticanja prava u skladu sa zakonom na penziju, isplaćivana je kakva - takva materijalna nadoknada i ona je na neki neki način nedovoljna, ali je radnik ipak bio osiguran za neke minimalne potrebe, da kažem da je mogao bar da preživi.
Doduše, to je bila trula, nazadna, nedemokratska i nenarodna vlast. (Ministar Milovanović, sa mesta: Tačno.) Tačno je ministre. Sada, gospodine ministre za rad i zapošljavanje, a bivši presedniče Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, vaša sveža, napredna, demokratska i narodna vlast radniku sa preko 30 godina radnog staža isplaćuje dve godine naknadu, a onda ide na ulicu. Mi smo isplaćivali samo do penzije, a vi čitave dve godine, a to je bitna razlika i to je nešto što ste vi uneli kao novinu i kao nešto što povećava stepen zaštite radnika, a naročito onih za čijim je radom prestala potreba.
Iskreno ne verujem da ste vi ovaj zakon čitali ili ga možda niste bar pažljivo čitali, zato eto 23 poslanika Srpske radikalne stranke uporno pokušava da vas podseti na neke tačke ovog zakona, na neke članove, koji će bitno pogoršati status radnika i pokušavamo da baš na vas kao sindikalca utičemo, ne biste li vi ustali na sednici Vlade da kažete - ja ne mogu ovako, narod je imao poverenje u mene, ja sam postao ministar zato što sam bio predsednik sindikata, zato što sam ljudima obećao da će im biti bolje i zato što sam to iskreno verovao. Ovako, gospodine ministre, a bivši predsedniče sindikata, pada u vodu sve ono što ste govorili u predizbornoj kampanji i na osnovu vašeg primera narod vidi da sve ono što je DOS obećao u predizbornoj kampanji nije moguće ostvariti, da je to bilo lažno obećanje i da to i ne nameravate da ostvarite.
Zar vi kao predsednik sindikata, kao radnička majka, možete da prekršite svoja obećanja i da predlažete zakon koji je zaista štetan po interese većine zaposlenih, naročito u procesu predstojeće tranzicije i privatizacije, kada će zaista veliki broj ljudi ostati bez posla, a trenutno u Srbiji je negde oko 750.000 radnika koji su bez posla. Oko 50% najmanje njih ima od 25 do 35 godina radnog staža.
Kažem da verujem da niste čitali ovaj zakon, ili ga bar niste pažljivo čitali, jer recimo da ste ga pažljivo čitali ne biste dozvolili da čovek sa 52, 53 godine života ode na ulicu. Vama izgleda važnija zabava sa vašim partijskim drugovima, nego da slušate izlaganje narodnih poslanika. Ipak vas molim, da vas poslanici DOS-a ne ometaju, kako biste pažljivo pratili ovo i intervenisali oko pravljenja statusa radnika. Ne može biti neko stimulisan ovim zakonom, pa da traži novi posao.
Šta će čovek u 50-i nešto godina života da radi, možda da otvori neku trafiku, da otvori neku malu radnjicu, ali pre toga ste se pobrinuli da porezima uništite i tu nadu i tu volju ljudima da se bave nekim drugim poslom. I evo, uskoro ćemo imati najverovatnije, za možda par meseci, prodaju "Cementare" u Starom Popovcu. Stvorili ste uslove da ubuduće strateški partner, odnosno onaj kupi cementaru, ostane bez velikog broja radnika, a pre svega onih koji imaju 25 i više godina staža, da jeftino dobije ono u šta je godinama ulagano, a da oni koji su tu ulagali i to uradili, budu na ulici i bez posla.
Ipak mislim da vam je ovaj zakon podmetnuo Batić. Jer Batić se ničim drugim i ne bavi u ovoj vladi, nego stvaranjem, pokušajem da naškodi nekim političkim partijama, a pre svega Srpskoj radikalnoj stranci. I, gospodine ministre za rad i zapošljavanje, a bivši predsedniče Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, baš me interesuje, da taj zakon, vi se ponosite time i dalje, baš me interesuje šta vaša sindikalna, kako vi sindikalci kažete, baza, misli o ovom zakonu. Da li ste razgovarali sa članovima svojih sindikata, jeste li čuli mišljenje tih osnovnih organizacija sindikata?
Da li ste im objasnili sve prednosti ovog zakona? Da li ste mojim vršnjacima, ja se bližim nekim pedesetim godinama, objasnili šta to znači kada prime 24 mesečne naknade, pa onda lepo čekaju nekih pet-šest godina do ostvarivanja prava na starosnu penziju. Da li se oni sa time slažu? Ono što sam za kratko vreme uspeo da razgovaram sa tim ljudima, mislim da ne prihvataju to što vi nudite ovim zakonom i da to zaista bitno smanjuje njihova već jednom ostvarena prava. I na ovom zakonu, gospodine ministre za rad i zapošljavanje, a bivši predsedniče sindikata, vi potvrđujete da je DOS stvarno najgori.

Dame i gospodo narodni poslanici dosadašnji član 14. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica govori o tome da nezaposlenom licu koje je bilo osigurano 30 i više godina, novčana naknada isplaćuje se do njegovog zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Izmenom zakona sada je predviđeno da ono pravo lice za čijim radom prestaje potreba, a bilo je osigurano više od 30 godina, uživa 20, znači dve godine otprilike neki dodatak i posle toga ide na tržište rade. Mi smo tražili da se ovim amandmanom, Goran Cvetanović i ja, taj član briše i da do daljeg važi stari član 14. kojim se bolje štite interesi tih lica.
Kaže se da ova vlada ne može da obezbedi sredstva više nego što je Predlogom zakona predviđeno. To kaže gospodin Jovanović koji nije vladao, on je šef poslaničke grupe vladajuće koalicije, ali to niste obećavali kada ste se borili da dođete na vlast. Obećavali ste investicije, tada ste znali da ne radi 750.000 ljudi, da je toliko fiktivno upošljeno, ali ste znali da imamo 100 milijardi dolara potraživanja ratne štete. Sada vi vladate, okolo su sve vaši prijatelji, rado vas primaju. Samo što nisu dali novac, iskoristite to da se na taj način zaštite prava svih onih koji će ostati bez posla. Ona prethodna trula vlast je kako tako obezbeđivala, a istina, to su bila mala sredstva, istina sa zakašnjenjem, ali ih je obezbeđivala. Ova sveža, puna prijatelja, to ne može da radi ili ne želi da radi.
Ovo je poslednja prilika, gospodine ministre, kada pređemo član 1, više neće biti prilike da nešto popravimo i ovo je zadnji trenutak da se izjasnite da li prihvatate ove amandmane koje su podneli poslanici Srpske radikalne stranke, da se briše član 1. i da važi staro zakonsko rešenje, po kome će radnici sa preko 30 godina penzijskog staža i osiguranja uživati zaštitu do sticanja prava na starosnu penziju ili dok ne dobiju neko novo zaposlenje. I ovo je sada zadnji trenutak da se vi izjasnite.

Članom 12. Predloga zakona briše se član 41b. starog Zakona gde se kaže da Vlada Republike Srbije na zahtev poslodavca za pojedine delatnosti, odnosno, poslodavce može da utvrdi niže osnovice za plaćanje doprinosa iz člana 27đ stav treći i peti ovog zakona, ali ne niži od 50% na način i u postupku propisanom svojine aktom, i onda se daju neki uslovi. Slažem se da se zakoni moraju jednako primenjivati na sve obveznike. Međutim, u ovom prelaznom periodu bez obzira šta ja mislio o Vladi koju sastavlja DOS, amandmanom sam tražio da se član 12. briše, kako bi se omogućilo da Vlada ipak u ovom prelaznom periodu, ima neke ingerencije i da može zbog nekih opravdanih zahteva, da smanji osnovicu za plaćanje doprinosa. To možda ne bi bilo trajnog karaktera, već kod donošenja novog zakona može se i to izbeći. Međutim, izgleda da ne vredi o tome mnogo pričati, jer od prilike ima nekih 105 - 106 poslanika DOS-a u ovoj sali. Da nema opozicije ne bi bilo ni uslova za rad, jer očigledno, da je ovde važnije da se vrši rekonstrukcija događaja u Socijaldemokratskoj stranci, da se potpredsednici ....

... da se potpresednici Vlade radije bave jurenjem sekretara ili sekretarica, zavisi prema sklonosti, nego što rade u ovoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetio bih ministra za rad i zapošljavanje da je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima. Niste bili u toku, razgovarali ste, pa da znate da je taj zakon u pitanju. (Dragan Milovanović, sa mesta: Zahvaljujem.) Maločas smo čuli kako predstavnik vlasti kaže da će naknade koje se isplaćuju radnicima koji ostanu bez posla biti nešto manje nego što su bile u prethodnom periodu, ali da će sigurno biti isplaćivane. Kaže, ne možemo isplatiti 6 bruto zarada, u stvari najviše 5 bruto zarada. Zaista ne shvatam da on izražava sumnju u to da će privreda pod vlašću DOS-a procvetati i da će to moći da isplati.
Ako je to toliko veliki teret, koliko će to onda radnika biti otupšteno, koliko će ljudi ostati bez posla. Predlagač zakona u članu 1. Predloga zakona kaže da zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, kome nije moglo da se obezbedi ni jedno pravo iz člana 26. ovog zakona, može da prestane radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina utvrđena kolektivnim ugovorom i to zaposlenom do 10 godina staža, a najmanje u visini dvostrukog iznosa zarade, od 10 do 20 godina trostrukog, od 20 do 30 godina četvorostrukog i preko 30 godina staža osiguranja najmanje u visini petostrukog iznosa zarade.
Našim amandmanom mi smo predložili sledeće izmene: do 10 godina staža osigranja najmanje u visini trostrukog iznosa zarade, umesto dvostrukog koga predlaže Vlada; od 10 do 20 godina četvorostrukog iznosa zarade, umesto trostrukog koga predlaže Vlada; od 20 do 30 godina staža osiguranja najmanje u visini petostrukog iznosa zarade, umesto četvorostrukog koga predlaže Vlada; preko 30 godina staža osiguranja najmanje u visini osmostrukog iznosa zarade, umesto petostrukog koga predlaže Vlada. Do visine od 30 godina staža osiguranja, samo smo pratili da to bude onaj iznos koji je bio i u prethodnom Zakonu. Međutim, kod radnika koji ostaju bez posla, a imaju preko 30 godina radnog staža, tražili smo da to bude osmostruki iznos.
Radi se o ljudima koji su stariji, između 52 i 58 godina i njima će biti najteže. Oni novog posla naći neće. Posle 24 meseca onaj iznos koji primaju na tržištu rada, koji je minimalan, oni ostaju u jednom vakumu do ostvarenja prava po osnovu PIO, znači dok ne napune 65 godina života. Ovaj novac, ma koliko mali bio, omogućiće im da stvore neku uštedu, da bar još godinu dana, godinu i po dana posle isteka onog perioda, kada primaju preko tržišta rada zaradu, ostvare pravo da mogu da kupe najnužnije i najminimalnije potrebe za svoj život.
Radi se o malim iznosima, relativno malim iznosima, jer jedna skormna potrošačka korpa danas košta preko 12 hiljada dinara, tako da ovo neće biti ni za njih veliki novac. Ono što moram da kažem, da se srpski radikali ne slažu sa Predlogom zakona, sa izmenama zakona, a to ćemo videti u sledećem zakonu o pravima nezaposlenh lica, da radnici sa preko 30 godina staža mogu ostati bez posla, a da ne primaju naknadu do ostvarenja prava na penziju ili na novo zaposlenje. No, ako do toga dođe, a siguran sam da ćete to usvojiti, na ovaj način možemo bar omogućiti tim najugroženijima ljudima iz kategorije sa preko 30 godina staža ili preko 50 godina života, da bar imaju malo veću naknadu i da imaju bar kakvu takvu malo veću sigurnost.

Povređen je član 100. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Ukoliko poslanik nekome nešto uvredljivo kaže, pa makar to bio i predsednik Narodne skupštine, u Poslovniku postoje sankcije za to. Sekretar Narodne skupštine nije izabrano lice, nije ga birao narod. Stalno nam sa tog mesta pokazuje neke nepristojne znake, kao srednji prst, pa onda rukom ovako i time izaziva gnev narodnih poslanika. Molim vas da opomenete sekretara, a zaista vam kažem da on preteruje u tome.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač zakona je članom 9. predvideo da se u članu 76. postojećeg zakona reči: "da se vodi na posebnom računu", zamenjuje rečima: "za teritoriju opštine uplaćuje se u budžet opštine, a za područje mesne zajednice na račun mesne zajednice".
Mi smo predlogom amandmana na član 9. tražili da se iza reči: "opštine" stavi tačka, a preostali deo teksta da se briše. Dali smo obrazloženje da je potpuno neracionalno poveriti mesnoj zajednici, koja nije kadrovski i profesionalno osposobljena da se bavi poslovima ugovaranja, kao i finansijskim transakcijama, pogotovo kada se radi o sredstvima koja su im građani poverili. Mi smo svedoci brojnih zloupotreba u mesnim zajednicama. Setite se samo onih bonova za regresirano gorivo, koji često nisu došli do krajnjih korisnika i bili su predmet preprodaje, manipulacija, kao i deljenja licima koja su imala povlašćeni položaj, bilo po partijskoj, porodičnoj ili nekoj drugoj prijateljskoj vezi.
U mnogim gradovima, recimo u Nišu, nemamo mesne zajednice, imamo mesne kancelarije. Mislim da je to mnogo efikasnije i bolje. Tako da treba jednom da raščistimo sa tim da je mesna zajednica osnovna ćelija društva i da njoj treba poveravati poslove, pa čak i one poslove za koje oni nisu ni kadrovski ni stručno osposobljeni, a mogućnost zloupotrebe tih sredstava je evidentna i veoma moguća. Pozivam poslanike da podrže ovaj amandman i da na taj način ispravimo ono što je predlagač zakona predložio, a nije korektno.

U članu 80. postojećeg zakona, članom 10 Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, u tački 7. se kaže: reči "naknada za korišćenje komunalnih dobara", zamenjuju se rečima "visinu stope poreza na fond zarada".
Ovim amandmanom tražili smo da se tačka 14. briše i da se ova oblast reguliše posebnim zakonom, a ne da se ostavlja lokalnoj samoupravi da tu oblast reguliše.