Dame i gospodo narodni poslanici, već 10 godina sam u ovom parlamentu kao poslanik SRS i za to vreme sam čuo mnogo premijera, mnogo ministara, razmatrali smo mnogo predloga zakona, deklaracija, ali ovako slatkorečivog ministra kao što je gospodin Đelić još nisam čuo.
I verujte, zbog te slatkorečivosti narod je poverovao nekim obećanjima, pa je čak stekao i neke simpatije među građanima Srbije. Juče je on pokazivao dve knjige, jednu debelu knjigu koja je predstavljala budžet buvše kraljevine Jugoslavije i jednu malu knjižicu koja je predstavljala budžet za 2001. godinu.
Danas sam poneo jednu malu knjižicu koja predstavlja spisak ispunjenih obećanja Vlade Republike Srbije i ministra Đelića, a onu veliku knjigu koja je predstavljala obećanja nisam mogao da ponesem jer je to ogromna knjiga.
Dakle, dame i gospodo, došli smo do toga da danas usvajamo jedan zakon koji će transparentno pokazati kako se pravi budžet, kako se usvaja budžet i kako se troši budžet. Ono što nas kao srpske radikale i građane Srbije interesuje: da Vlada ponudi budžet koji će biti prihvatljiv građanima, koji će moći da pune svojim sredstvima, da bude dovoljan da zadovolji osnovne potrebe budžetskih korisnika i onih koji se po zakonu finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Mi ne možemo da osporimo da ministar Đelić ima i neke profesorske ambicije, pa se tako za rođenog Piroćanca kaže - aproprijacija, ono što mi kažemo da je ovlašćenje Vladi ili nekom organu da troši zakonom određena budžetska sredstva. Tako saznajemo od našeg ministra u ovom zakonu koji nije udžbenik, nego zakon, da budžetska primanja i izdaci moraju biti u ravnoteži.
Onda imamo još nešto što zaista treba da učimo, ovo nije zakon, ovo je udžbenik, da ukoliko su tekući rashodi veći od tekućih prihoda nastaje deficit, a ukoliko su prihodi veći od rashoda, imamo suficit.
Imamo i kalendar rada, pa se kaže prvo, 30. aprila ministar u saradnji sa organima nadležnim itd. donosi to i to, ali fali nešto. Ne kaže se šta tog dana radi ministar ujutru, recimo, ustao je u 7 ujutru, otišao sa tečom na pijacu, onda se obrijao, onda ovo, onda ono. Treba i to gospodo da bismo bili transparentni.
Ono što mi tražimo od ove vlade je da bude u drugom pogledu transparentna. Da ne saznajemo na Prvom programu RTS-a, iz jedne svađe između predstavnika DOS-a, između dva krila DOS-a, da ministar Vlahović treba da nosi bukagije, da Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju par jaja na oko ili kajgana predsednika Koštunice košta 250.000 nemačkih maraka, da se neke stvari dešavaju za koje mi pojma nismo imali.
Zar je potrebno da iz svađa predstavnika DOS-a Srbija transparentno saznaje šta se dešava. Da saznamo od visokog funkcionera jedne političke parije i bivšeg predsednika Narodne skupštine Republike Srbije da je 400.000 maraka iz donacije za zdravstvo razvučeno, potrošeno po raznim nevladinim organizacijama. Da se za izradu ovakvih zakona, na koje čekamo po godinu dana i koji su sve lošiji i lošiji, da se dobiju pare iz inostranstva, da se one takođe razvlače po nekim nevladinim organizacijama, troše mimo zakona i mimo javnosti.
Dakle, da ponovim, za SRS je potpuno nevažno na koji će način Vlada Republike Srbije usvajati i praviti ovaj budžet. Ono što je za nas važno je da pratimo trošenje tog budžeta, da svaka stavka bude na zakonu zasnovana, da svaka potrošnja iz tog budžeta bude zakonita, da budžet bude prihvatljiv za male privrednike, da bude prihvatljiv za one koji se bave velikom proizvodnjom, da bude prihvatljiv za građane Republike Srbije i da u toj meri u kolikoj je prikupljeno sredstava iz budžeta budu zadovoljeni svi korisnici budžetskih sredstava.
Sve ovo predstavlja tra-la-la i celo ovo vanredno zasedanje smo proveli u usvajanju zakona koji se neće primenjivati ili će se primenjivati tek za nekoliko godina. Mnogo važnije stvari čekaju Srbiju i političare u Srbiji.
Nego, izgleda da je vreme da srpski radikali krenu sa mitinzima, idemo Pančevo, pa Niš, pa dalje.