Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7939">Dragoljub Stamenković</a>

Govori

Amandman koji smo podneli na član 5. Predloga zakona glasi: "Član 5. se briše."
Radi se o obavezi stvaranja uslova radi ostvarivanja prava nacionalnih manjina i etničkih zajednica u informisanju, kao i radi zaštite interesa invalida i hendikepiranih lica.
Mi smatramo da su članom 1. ovog zakona, čl. 2. i 4. i Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima te obaveze države određene i da je svakome bar deklarativno i u zakonu garantovano pravo slobodnog javnog informisanja, tako da nije potrebno posebnim članom zakona ta prava koja su ranije bila stečena posebno definisati i posebno unositi u zakon. Svako ima pravo da osnuje javno glasilo, svako može u tom javnom glasilu da objavi ono što želi, da plasira svoje ideje i stavove, pa je i u ovom slučaju nepotrebno da se posebno propisuju neka prava koja već postoje. Hvala.
Često u nekim zakonskim predlozima Vlada, pišući neke članove zakona, sa malo reči pokušava da normu uvede u pravni život.
Često dajemo amandmane, želeći da se to pojasni, kako bi u praksi primena zakona bila jednostavnija. Zato se događa da članovi zakona sadrže neke nepotrebne odredbe ili odredbe koje su već sadržane u nekim drugim propisima ili zakonima.
U slučaju člana 61. u stavu 4. se kaže: "U pozivu tužiocu naznačuje se da će se u slučaju njegovog izostanka sa prvog ili bilo kog kasnijeg ročišta smatrati da je tužbu povukao, a u pozivu tuženom - da se presuda može doneti u slučaju njegovog izostanka sa prvog ročišta, kao i da se u slučaju njegovog izostanka sa kasnijeg ročišta presuda donosi na osnovu do tada utvrđenog činjeničkog stanja".
To je već sadržano u nekim drugim propisima i zakonima. Nepotrebno je opterećivati tekst zakona, jer ovo je zakon o javnom informisanju.
Što se tiče pouke neuke stranke, zna se na koji se način to radi. Nikako to nije tema i sadržaj ovog zakona.
Svojim amandmanom, u ime Srpske radikalne stranke, tražim da se u članu 61. stav 4. briše, jer je ovaj postupak regulisan Zakonom o parničnom postupku.
Dame i gospodo, neka bude pravde, pa neka svet propadne, često kaže ovde ministar Batić. Mi radikali kažemo, neka bude slobode u Srbiji, a onda će biti i pravde i blagostanja i zadovoljstva kod građana, a svet propasti neće.
Ovo ovde što smo dobili kao materijal treba da predstavlja zakon koji će regulisati neke odnose u javnom informisanju u Srbiji. Nema slobodnog i demokratskog društva bez slobode informisanja. Zaista ovo što piše u uvodnim odredbama, u prvih nekoliko članova ovog zakona, svim srcem podržava većina poslanika, a sigurno i poslanici SRS. Ovaj deo teksta kao da je prepisan iz programa SRS.
Pravo na javno informisanje, slobodno informisanje i informisanje u interesu javnosti, da javno informisanje ne podleže cenzuri, naravno sve je to želja i srpskih radikala. Da li je tako danas? Da li se uopšte tako nešto u ovoj Srbiji može desiti? Nikakav zakon neće pomoći u ovoj oblasti, dok oni koji su na vlasti ne izbiju sebi iz glave da televizija nije zbog toga da bi se oni slikali i da svojoj mami kažu kako su lepi i pametni, da novine nisu da se samo oni čuju, već da prenesu stavove svih onih građana Srbije koje su oni preko svojih predstavnika u Skupštini Srbije poslali da u njihovo ime govore i zastupaju njihove stavove i interese.
Zakon ukinut posle posle crvene revolucije, sankcionisao je neka ponašanja u oblasti javnog informisanja. Nije se moglo klevetati bez razloga, bez dokaza, nije se moglo iznositi nešto iz života građana, pre svega, pa onda i političara i onih koji su u državnim organima, ukoliko nije za to postojalo dokaza.
Bilo je zabranjeno emitovati i reemitovati programe nekih obaveštajnih službi zemalja koje su bombardovale Srbiju i učestvovale u agresiji na Srbiju. To je bio zakon po kome je radilo sigurno stotinak, a možda i više, dvesta privatnih TV stanica, a samo ih u Nišu ima petnaestak. Radile su mnoge radio stanice, izlazile su mnoge novine. U tim novinama i na tim televizijama mogli ste čuti najgore napade na Vladu Republike Srbije, na političare iz partija koje su činile Vladu Republike Srbije, a samo mali broj je kažnjen, ne zbog toga što su kritikovali Vladu, već što su iznosili neistinu, laži i klevete koje se nisu mogle dokazati.
Čitam u novinama izjavu predsednika Vlade i nekih ministara, poželjno je kritikovati Vladu ali to mora da bude umereno, sa dozom neke umerenosti, ne smeju to biti oštri napadi, jer Vlada mora da vodi računa o svima nama. Kažem, osnovni posao i dužnost poslanika opozicionih poslaničkih partija je da što oštrije, što jače kritikuju Vladu, ne bi li je doveli u red da radi onako kako odgovara interesima svih građana Srbije.
Čitam član 36. Predloga zakona, koji kaže, mora postojati pretpostavka nevinosti. Slažem se, niko nije kriv dok se drugačije ne dokaže, a teret dokazivanja krivice nije na onome koga optužuju, nego na onome koji optužuje. Evo, imamo slučajeva, ministar poljoprivrede umesto da se brine o cenama đubriva, o niskoj otkupnoj ceni žive stoke, on pronalazi ubice, on unapred osuđuje, ovi su to uradili, ovaj je toliko para zamenio, Nenad Čanak takođe, Vladan Batić takođe; onomad se javi Orlić pa i on donosi zaključke, čekajte; gospodo, neka ti sudski organi urade svoje, a onda neka sredstva javnog informisanja potpišu ime i prezime onoga ko je to uradio, a ne da kažu neko je uradio, nešto je uradio, mora da se zna ime i prezime.
Sumnja se da će ovaj zakon doneti nešto novo u oblasti medija. Mislim da će i dalje postojati dve strane. Jednu čini Vladu Republike Srbije, ona će biti apsolutno privilegovana, njeni ljudi će reći - nemoj ovo da objaviš, nemoj ovo. Biro za informacije Vlade Republike Srbije će raditi svoj posao u oblasti informisanja, a novinari će morati, nažalost, da pišu i protiv svoje savesti. Ali, neka bude slobode u Srbiji i neće svet propasti, a slobode će biti vrlo brzo, biće novih izbora. Hvala.
Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 6. Predloga zakona, koji se odnosi na član 46. postojećeg Zakona.
Delimično se slažemo sa intervencijom Vlade Republike Srbije, ali nikako se ne možemo složiti da se iz naslova ovog člana kod pooštravanja kazne u slučaju povratka izbaci reč "višestrukog". Možda će gospodin Šabić, kao advokat, i gospodin Batić, takođe kao advokat, biti saglasni sa našom intervencijom. Kao članovi Vlade verovatno imaju nekakvo drugačije mišljenje ili poštuju stav ostalih učesnika u Vladi, ali desiće se slučajevi u praksi da neko zbog neke slučajne tuče u kafani bude osuđen na 12 ili 13 meseci zatvora i ako mu se to samo još jednom desi može da dobije veoma strogu kaznu.
Zbog toga smatramo da treba da postoji i dalje određena vremenska kazna za slučaj višestrukog povrata. Pogledajte kako to u Zakonu piše: "Kada sud odmerava kaznu učiniocu za krivično delo učinjeno u povratu, posebno će uzeti u obzir da li je ranije delo iste vrste kao i novo delo, da li su oba dela učinjena iz istih pobuda i koliko je vremena proteklo od ranije osude, odnosno od izdržane ili oproštene kazne".
Mislimo da nije zgoreg da to i sada postoji. Bez obzira što kažete da će ovi zakoni možda biti privremenog karaktera i možda će se posle tri ili četiri meseca izvršiti preispitivanje tih zakona, ukoliko se nekom od lica učini šteta, ona će biti nepopravljiva.
Zbog toga predlažemo da u Predlogu zakona za izmenu i dopunu Zakona ostane i dalje ova institucija tzv. višestrukog povrata. Hvala.
Neko dobacuje - pauza, pauza, a ja vas molim da se strpite da obrazložim amandman.
U amandmanu na član 9. Predloga zakona koji se odnosi na postojeći član 169. stav 2. SRS traži da se reči "10 godina ili zatvorom od 40 godina" zamene rečima "12 godina". Ovim poslanička grupa SRS dosledno menja Predlog zakona u skladu sa svojom ideologijom za raszliku od predlagača koji se još uvek nije oslobodio mišljenja da na ovaj ili onaj način treba vratiti ili zadržati smrtnu kaznu u zakonodavstvu.
Dame i gospodo poslanici, maločas je govorio ministar pravde Vladan Batić, vređao je poslanike, i za to nije dobio opomenu. To pokazuje odnos i Vlade i onih koji vode ovu Narodnu skupštinu prema narodnim poslanicima i pre svega prema  poslanicima opozicije. To za mene nije iznenađenje. Sinoć sam na TV "Politici" gledao jednoga koji je mnogo ličio na Vladana Batića, a ja mislim da to nije bio Vladan Batić, koji je još više vređao i poslanike i sve one ljude koji se bave opozicionim poslom, odnosno kritikuju Vladu i predloge Vlade.
U predlogu za sudije Vrhovnog suda Srbije ima i dva advokata. Do juče ste govorili da mnogi iz te advokatske profesije brukaju svoje zanimanje. Neke od njih ste i pohapsili, a ja sam mislio da su advokati podobniji da pišu ustav ili tako nešto, ali vidim da sada nemamo dovoljno sudija, nego zato predlažete i advokate.
Ono što je po meni sporno i zbog čega ne verujem Vladi Republike Srbije i ministru pravde kada kaže da nije imao uticaja na izbor i predlaganje sudija okružnog i Vrhovnog suda, jesu i neki slučajevi iz Niša. Ne sporim da je jedna od kandidata, koja je izabrana za nosioca pravosudne funkcije, bila veoma dobar student, da je veoma poštena žena, ali ima jednu manu - izabrana je u trenutku kad je njen otac član Visokog saveta pravosuđa. Ipak je to malo škakljivo.
Dalje, za sudiju u Nišu je izabran bivši portparol i funkcioner Demokratske stranke. Toliko o tome kad kažete da nema stranačkog uticaja, da stranke ne utiču na izbor sudija i da se posebno ministar pravde ne meša u to, nego da se čak i protiv njegove volje biraju nosioci pravosudnih funkcija.
Na kraju, evo jedne gospođe ili gospođice koja je savetnik u Ministarstvu pravde. Mislim da ministar ne može reći da i to nije njegov predlog ili da on to nije znao. Znate, u ovom treba najmanje da ima stranačkih podela. Ovo će biti sudije koje treba da sude i kada ste vi na vlasti i kada budete u opoziciji, i kada neko drugi bude vršio vlast i kada taj neko drugi ponovo bude opozicija. Neki od kolega iz Demokratske stranke kažu da će oni do tada, kada više ne budu vlast, biti u penziji. Možda, ako se staž u zatvoru računa sa dvostrukim trajanjem.
Ovo je amandman na član 4, koji se odnosi na član 43. postojećeg Zakona i koji glasi: "Na odluku o udaljenju dopušten je prigovor", što je stajalo u Zakonu, "Visokom savetu pravosuđa", a Vlada predlaže da izmena bude u tome da je dopušten prigovor Vladi "u roku od tri dana".
Amandman koji je podnela Srpska radikalna stranka traži da se reč "Vladi" zameni rečima "nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije". Dakle, na odluku o udaljenju dopušten je prigovor nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije.
S obzirom da je predlog za izbor javnog tužioca i imenovanje zamenika tužioca u nadležnosti Narodne skupštine, potrebno je, dosledno tome, da se prigovor ne upućuje Visokom savetu pravosuđa, već nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije. Time bismo dobili i veću parlamentarnu kontrolu i učešće svih građana Srbije, predstavljenih kroz narodne poslanike, u imenovanju, izboru odnosno kod podnošenja prigovora onih koji rade u pravosudnim organima.
Dame i gospodo narodni poslanici, živeo sam u uverenju, bar je tako Vlada govorila, slušao na elektronskim medijima, čitao u novinama, slušao razna saopštenja, naročito u Nišu, kako živimo u jednoj bezbednoj državi, u bezbednim gradovima, u gradovima u kojima nema kriminala, gde je povećan broj rešenih dela najtežeg kriminala, da se smanjuje prodaja droge na ulicama, da je manje vatrenog oružja, nasilja itd.
Izgleda da su informacije koje su do nas dolazile bile pogrešne, jer sada saznajemo da je čitava država ogrezla u kriminalu, da kriminala ima u državnim službama, u pravosuđu, u MUP-u, među vladinim činovnicima, a kako vi kažete, a nikada to ne dokazujete, i među političkim partijama i pripadnicima raznih političkih grupa.
A šta građani očekuju od svoje države, kojoj plaćaju porez, čiju vojsku služe, i u kojoj žive i rade - očekuju da imaju minimum egzistencije, ako već ne mogu da imaju blagostanje, očekuju da budu zaštićeni od nasilja na ulicama, da budu zaštićeni od nezakonitog postupanja državnih organa, od onih sredstava kojima raspolaže država, a koje koristi često na nezakoniti način ili uz prekomernu upotrebu.
Ono što mi, kao članovi SRS i poslanici SRS, očekujemo jeste pooštravanje sankcija za najteža krivična dela. Mi želimo da se droga zauvek ukloni sa naših ulica, da deca slobodno i mirno idu u svoje škole, da u uslovima i kada bude vanrednog stanja ne budu zaštićeni samo državni funkcioneri i poslanici, nego i deca koja idu u obdanište i u školu, da budu bezbedna i sigurna.
A da li je to sada tako, da li je potrebno, da bismo se rešili kriminala, uvoditi vanredno stanje i u tim uslovima menjati veliki broj zakona? Ne možemo da kažemo da su kazne za nelegalno posedovanje oružja prestroge, ne možemo da kažemo da možemo biti solidarni i prema onima koji u svojim kućama drže bazuke, bombe, koji drže takva sredstva kojima mogu pola grada dići u vazduh. Čak se ne slažem da građani sa sobom nose oružje kada izlaze na ulice. Želeo bih da živim u državi u kojoj policija štiti sve građane i da nikome nije potrebno da brine o svojoj ličnoj bezbednosti sam.
Ali, s druge strane, dame i gospodo, kao članovi SRS ne možemo podržati zakonske predloge u kojima pritvor može biti produžen i do 270 dana, a nejasni su uslovi za njegovo produženje i za njegovo vođenje. Ne možemo podržati ponovo javljanje neke službe, kao da je ponovo Udba naša sudba, da neko bez naloga suda može nekome uvesti i produžiti taj pritvor, ne možemo podržati te preventivne pritvore, o čemu odlučuje neko ko nije ovlašćen od strane suda.
Mislimo da su 1944. i 1945. godine došle mnoge nepravde, mnogima se, samo na osnovu neke sumnje ili da bi se došlo do nečije imovine, oduzimalo celokupno imanje i imovina.
Slažemo se da ona imovina koja je stečena kao rezultat vršenja krivičnog dela bude oduzeta, konfiskovana, ali nikako sve ono što je neko sticao, ili su generacije sticale, ili pripada deci počinioca krivičnog dela.
Određivanje kazne bez gornje granice, recimo, kaže - kazniće se zatvorom od najmanje tri godine; a koja je ta gornja granica, kakav je to limit, da li to znači od tri do sto godina; takođe to ne može biti podržano od strane SRS.
Mislimo da će ovo vanredno stanje trajati, iako se nismo složili sa njegovim uvođenjem, iako mislimo da se kriminal mogao rešiti i bez uvođenja vanrednog stanja, koje ipak ima ograničeno trajanje. Ali, ne možemo podržati da na ovakav način to vanredno stanje traje i kada formalno bude ukinuto. Jer, ako se ugrozi postignuti stepen slobode građana, pravo ljudi da se osećaju sigurnim i zaštićenim od represije državnih organa, onda nam ništa neće pomoći, jer ćemo umesto jednog kriminala koji je postojao na ulici imati kriminal državnih organa i opet će građani biti ti koji će trpeti torturu. Svejedno je da li je trpe od kriminalaca na ulici ili od nezakonitog postupanja državnih organa.
Dame i gospodo, slušao sam danas ministra Batića koji je govorio da će Zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, obrazovanje, sastav i način rada komisije koja ima za zadatak da izradi tekst ustava, samo sprovođenje javne rasprave o nacrtu ustava i potom referendum o Ustavu Republike Srbije biti uređeni tako da će zadovoljiti najviše evropske standarde i da ćemo na jedan demokratski, krajnje regularan način doći do novog ustava Republike Srbije.
To govori o visokim standardima u trenutku kada se predlažu zakoni koji mogu pritvor produžiti do 270 dana, kada se može uvesti preventivni pritvor, kada je moguće doneti promene sa brojem poslanika koji ne odgovara stvarnoj izbornoj volji građana, kada se ministri, pa i sam predsednik Vlade, utrkuju ko će izneti optužbe i presude za navodne zločine, i to pre nego što su i započeti, a taman posla da su završeni, sudski procesi.
Govorimo o visokim standarima u trenutku kada predsednik Vlade optužuje guvernera Narodne banke da je falsifikator novca, a ovaj uzvraća da će ga tužiti za uvredu i klevetu. Govorimo o visokim standardima u trenutku kada je na donošenje zakona zabranjeno podnositi amandmane, kada se mora usvojiti po principu - uzmi ili ostavi.
Danas je, po mišljenju Srpske radikalne stranke, mnogo teže izabrati predsednika opštine u Vlasotincu, Ubu, u nekom malom gradiću, nego što je način na koji će se doneti novi ustav Republike Srbije. Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da mora postojati konsenzus, da mora postojati dobra volja i dogovor svih političkih stranaka i svih poslanika u srpskom parlamentu, pa samim tim i građana Srbije koji su izabrali svoje predstavnike iz onih političkih stranaka kojima su poverili svoje glasove. Samo tako se može doći do sloge i mira u ovoj našoj Srbiji.
Ne radi se ovde o nekom zakonu koji možemo menjati svakih nekoliko meseci. Ne radi se o akcizama i porezima koje ćemo ubirati srazmerno potrebi državnog budžeta, nekada u višem, a nekada u manjem iznosu. Na kraju, nije ova država mesna zajednica da možemo da se igramo sa najvišim pravnim aktom ove zemlje. Mislimo da ovaj ustav treba doneti tako da traje decenijama, da traje vekovima, da se menja teško i na način kako se menjaju ustavi razvijenih država, kao što se menja američki ustav koji traje maltene od formiranja Sjedinjenih Američkih Država.
Bez obzira što i to pokušavate da donesete sa 126 poslanika, ni to nije legalno, jer znamo da ovde sede neki poslanici koji to nisu, kojima je mandat davno prestao i koji, da se poštuje zakon i Ustav ove države, ne bi sedeli ovde nego bi na nekim sledećim izborima okušali sreću, formirali svoje političke partije, izlagali svoje programe pred licem javnosti i možda i dobili određeni broj mandata.
Mi mislimo da je na način koji je predložila Srpska radikalna stranka, da svaka poslanička grupa predloži po dva predstavnika u ovu komisiju i da predsednik te komisije bude predsednik Narodne skupštine, moguće doći do toga da se dvotrećinskom većinom u parlamentu usvoji ovaj predlog zakona, da se tekst Ustava, koji će biti predložen na referendumu, donese na takav način, a da onda sve političke stranke mogu pozvati birače koji bi izašli na referendum i verovatno bi sa preko 50% glasova taj referendum bio prihvaćen u Srbiji.
Dotle, dame i gospodo, Evropa će ići dalje, sve će ići dalje, trudiće se da poboljšaju standard svojih građana, da dođu do raznih poboljšanja u životu svojih građana, a Srbi će donositi i menjati ustave. Svaka sledeća vlada, svaka sledeća parlamentarna većina će se truditi da poništi ono što je silom ruku, bez argumenata donela prethodna vlada i prethodna poslanička većina.
Uostalom, ako na ovakav način menjamo najviši pravni akt države, nešto na čemu će se temeljiti zakoni i sve ono što se uređuje u jednoj državi, ko će nas više u svetu ozbiljno shvatiti. Neće nam više biti od pomoći ni to što se u nekoliko ranijih meseci davala neka pomoć itd. Moramo sami da radimo i moramo sve učiniti da nas svet ozbiljno shvati. U tom smislu kažem i ponavljam ono što su govorili prethodnici iz Srpske radikalne stranke; Srpska radikalna stranka na ovakav način ne može podržati ovakav predlog zakona i mi ćemo glasati protiv.
Može sada da se desi da ministar sa dodatnim argumentima prihvati amandman. Naime, radi se o amandmanu na član 8. koji se odnosi na Ministarstvo za privredu i privatizaciju. Pored onih poslova koje obavlja to ministarstvo, tražimo da se posle prvog stava  doda drugi stav člana 8. koji glasi: "Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, Akcijski fond i Agencija za privatizaciju, kao organi uprave u sastavu Ministarstva za privredu i privatizaciju, obavljaju poslove državne uprave i stručne poslove u skladu sa zakonom".
Bez obzira da li se mi slažemo ili ne sa osnivanjem mnogobrojnih agencija i što zaista smatramo da to poskupljuje rad državne uprave, to je već sadržano u ranijim zakonima.
Prema tome, ima ga i u budžetu za 2003. godinu kao stavka za specijalne usluge i predviđen je iznos od 765 miliona dinara. Radi se zaista o velikoj sumi novca i mi mislimo da to treba i u ovom predlogu zakona opisati, te poslove koje obavljaju agencije. U ovom slučaju od mnogoga glava ne boli.
Dakle, bez obzira što se ne radi o nabrajanju svih poslova i što je to sadržano u nekim drugim zakonima, ne sporimo to, ali mislimo da kao i u ranijim slučajevima nije smetalo da u ovom zakonu budu navedeni poslovi koje obavljaju agencije, a koje su u sastavu ili rade iste ili slične poslove ili pomoćne i dopunske poslove koje rade određena ministarstva.
Vlasti nikada nije dovoljno novca, a opozicija bi da skrati sve troškove, i to je prirodna razlika između vlasti i opozicije. Evo jednog člana zakona, gde zaista možemo smanjiti neke troškove i omogućiti da budžet bude prihvatljiviji, da bude manje opterećenja za građane Srbije, a da se, s druge strane, ne poremete neki odnosi i ne smanji finansiranje nekih organa i organizacija ili ustanova, koje su neophodne za funkcionisanje jedne uređene države.
Radi se o novom članu 6a koji se odnosi na transfer sredstava zajednici Srbije i Crne Gore iz budžeta država članica. Ovde je dato po osnovnim namenama i utvrđeni su određeni iznosi. Da vam ne bih čitao sve ono što je sadržano u amandmanu, jer su amandman dobili poslanici, istakao bih samo dve stavke. Jedna od tih stavki, gde je potrebno smanjiti ili potpuno ukinuti sredstva koja se prenose iz države članice Srbije u zajednicu Srbije i Crne Gore, a to je da potpuno treba da izostanu donacije međunarodnim organizacijama u iznosu od 178.000.000 dinara.
Pazite, mi se sa jedne strane hvalimo da budžet popunjavamo tako što primamo određene donacije, što se zadužujemo u zemlji i inostranstvu, a ovde ova zemlja koja prima donacije, s druge strane, odvaja 178.000.000 donacija nekim međunarodnim organizacija.
Dalje, mislimo da treba znatno smanjiti ili potpuno ukinuti troškove za avio-službu, jer postoje redovni letovi. Ova avio-služba treba da se koristi samo u veoma retkim prilikama, kada je to zaista neophodno - funkcioneri iz država članica Srbije i Crne Gore su već iskusili čar putovanja na jedan drugačiji način, privatnim avionima, sada su ponovo u jednoj državnoj zajednici, pa verujem da im neće biti teško da se naviknu da ponovo koriste te privatne avione. Evo, vidim da se gospodin Mitrović slaže sa mnom i apelujem na gospodina Mitrovića da preko resornog ministra podrži moj amandman, da taj amandman bude usvojen. Hvala vam.
Poslanik koji je malopre govorio dosta je rekao o razlozima zbog čega treba brisati stav 2. člana 43.
Sugerisao bih nešto ministru. Ima članova koji su nedorečeni, nedostaje im tekst koji bi bliže objasnio neke zakonske odredbe, a negde imate suvišnih delova, gde je nešto potpuno jasno, kao u članu 42, gde se objašnjava koji radnici u kom momentu i pod kakvim uslovima mogu steći određena prava, a to ponavljate i u drugom stavu člana 43.
Zaista bi trebalo prihvatiti ovaj veći broj amandmana opozicionih poslanika, jer je ovde očigledno da su amandmani pisani bez ikakvih političkih razloga, sa ciljem da se zakon koji je veoma važan i koji će proizvesti mnogobrojne posledice, upriliči i postane kvalitetniji i bolji.
Šteta je, gospođo Matković, vi ste stekli dosta simpatije u ovoj skupštini među poslanicima pozicije i opozicije, da ostanete upamćeni po ovom zakonu koji će mnoge unesrećiti, smanjiti im prava i na neki način delovati na naše živote, jer se svi približavamo životu kada ćemo biti korisnici ovog zakona.
Dame i gospodo, pred nama je jedan, rekao bih, i bilo bi to normalno da se kaže, naivan predlog, jedan predlog o kome ne treba ni raspravljati. Neko je radio 40 godina ili navršio 65 godina starosti, i potpuno je prirodno i normalno da mu prestane vršenje određenih dužnosti, da nekome od njih kažemo - svaka čast, radio si pošteno, sav si se posvetio svojoj funkciji, neka ti bude penzija lepa, dugo živi. Drugome bi rekli - e, hvala bogu da si jednom navršio 40 godina, ili 65 godina starosti, i da smo se otarasili tebe.
Bilo bi lepo da kažemo - doći će neki mlađi, poletniji, koji će imati više elana i volje, možda manje u tom trenutku stručnosti i iskustva, ali će vreme učiniti svoje, oni će se posvetiti poslu koji obavljaju, od njih će biti dobre sudije, tužioci, nosioci visokih pravosudnih funkcija.
I ne ocenjujem i ne žalim ni za kim sa ove liste, to je vaše pravo, to je pravo onih koji predlažu, da ovako postupaju. Ja sam se čak i ohrabrio kad sam čuo ministra koji kaže da on zaista ne utiče na izbor sudija i tužilaca. Obradovale su me reči profesora Hibera koji kaže da će se zakon primenjivati jednako i važiti jednako za sve, kako za sve ostale zaposlene u javnim službama, tako i za nosioce pravosudnih funkcija. Sve je to lepo, ali, imam iskustva.
Dajem vam kao primer grad Niš. U Nišu je, eto, to nezavisno sudstvo, nezavisno od ministra, nezavisno od uticaja političkih stranaka, a kao slučajno za nosioca pravosudnih funkcija imenuje se jedan od funkcionera Demokratske stranke, koji je zaposlen u gradskoj upravi, jedan od funkcionera Demohrišćanske stranke, ćerka člana Visokog saveta pravosuđa, ćerka nečije majke, koja je funkcioner neke treće političke stranke itd.
Ali, šta da se radi? Doći će neka sledeća vlast, a onda će zbog ovoga, verovatno i zbog onoga što je bilo ranije, ponovo biti "Jovo nanovo", onda će neki drugi smenjivati ove koji su danas postavljeni, a onda će, kako se vlast bude menjala, uvek neko nekoga smenjivati. Gde je tu stalnost i sigurnost kod nosilaca pravosudnih funkcija, gde je tu to nezavisno sudstvo? (Glas iz sale: Gde si to čuo?) To sam čuo u veterinarskoj stanici u kojoj vi radite.
Dakle, ako danas radimo na ovakav način i ako nas ubeđujete da nema mešanja u postavljenje nosilaca pravosudnih funkcija, nego da se samo radi o prinudnoj smeni generacija, gde neko ko je navršio određeni broj godina života normalno odlazi, a mlađi dolaze, to bi bilo lepo da je tačno, ali nije tačno. Dakle, nismo očistili ni sudstvo od političkih uticaja i neće biti dobro dokle god se to ne dogodi.
I na kraju, samo da vam kažem, kako vi tumačite zakone, kako tumačite sve što je u vezi sa pravosuđem i pravom, u Nišu je već smišljena jedna teška kletva: "Dabogda ti Boško Ristić tumačio zakon".
Dame i gospodo narodni poslanici, jučerašnji i današnji dan zasedanja Narodne skupštine, posvećen Predlogu zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore, obeležen je žešćim raspravama poslanika Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, tako da sam u jednom trenutku mislio da će gospodin Čeda Jovanović i gospodin šef poslaničke grupe DSS malo žešće da se obračunaju.
Srpska radikalna stranka je izašla samostalno na izbore i osvojila je svoje mandate. Te mandate ćemo braniti i nikome ih ne damo. Ali, ne razumem poslanike Demokratske stranke Srbije, žale se i kažu da moraju mandati da pripadnu poslaničkim grupama, odnosno strankama. Zašto niste izašli sami na izbore? "Ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se obiju".
Dame i gospodo, u amandmanu koji je podnela Srpska radikalna stranka, a koji obrazlažem, tražimo da se u članu 18. reči "poslanička grupa" zamene rečima "podnosilac izborne liste".
Kod člana 8. smo obrazlagali zbog čega tražimo takvu izmenu. Mislimo da stranka koja raspolaže svojim mandatima ima i pravo da kao podnosilac izborne liste sama predlaže svoje kandidate.
Šta to znači poslanička grupa? Gospodine Jovanoviću, vi možete iz vaše jedne poslaničke grupe, koju trenutno vodite, da izdvojite još nekoliko poslaničkih grupa.
Mislio sam da Živko ne može da bude poslanik u novoj poslaničkoj grupi pa jeste. Zbog toga, kada dođe dan za glasanje, unapred vas pozivamo da ove amandmane prihvatite, kako bismo bolje regulisali ovaj zakon i kako bi se tačno znalo kojoj poslaničkoj grupi, odnosno kom podnosiocu izborne liste pripada koji amandman.
Već je dosta rečeno o agenciji, o razlozima da ona ne postoji u ovom predlogu zakona. O tome je govorio i poslanik SRS Aleksandar Vučić. Ponovio bih jedan deo da se agencija bavi koordinacijom aktivnosti, a to sam i juče govorio u načelnoj raspravi, organa i organizacija u oblasti suzbijanja nelegalnog prometa duvanskih proizvoda.
Gospodo, pa time se po definiciji bave Ministarstvo finansija, Ministarstvo trgovine, ministarstvo policije. Nema potrebe da postoje neki paralelni ili paraorgani koji će ovlašćenja tih ministarstava da preuzumu na sebe. Uostalom, ima dovoljno ljudi u Ministarstvu finansija koji se bave kontrolom nelegalnog prometa svih vrsta proizvoda, pa i ovih koji su posebno interesantni sa stanovišta sticanja budžetskih prihoda za državu.
Postoji dosta službenika i službi u Ministarstvu trgovine, a ako ih nema dovoljno, zaposliće se veći broj inspektora. Ima dosta ljudi koji se u okviru ministarstva policije bave tim poslovima, ne samo krvnim deliktima i drugima, nego i ovim nedozvoljenim radnjama. Ne vidim razloga da uvek neke službe iz ministarstva zamenjuju agencije. Time se uvećava broj onih ljudi koji se plaćaju iz budžeta i čije poslove treba da obavlja neko drugi.
Čini mi se da postoje tu još neki razlozi. Polako se iz ministarstava izvlače poslovi i dodeljuju onim ljudima koje isključivo može da kontroliše DS, tako da je ovo način da DS preuzme kontrolu nad svim ministarstvima u Srbiji preko tih agencija koje će obavljati poslove koje izvorno treba da obavljaju određena ministarstva.