Dame i gospodo, gospodin Štimac je za ovom govornicom delovao tako ozbiljno da ja počinjem da mu verujem i kako on tvrdi da gospodin iz prvog reda nije predstavnik Vlade, ja sam sve više uveren da je gospodin Štimac ozbiljno mislio da je gospodin tajni kontrolor velike lože.
Već je više govornika sa ove govornice skrenulo pažnju i predsedniku Narodne skupštine i skupštinskoj većini na neopravdano zakašnjenje u radu Narodne skupštine. Zaista, ako narodni poslanici SRS- a iz Vranja, Niša, Bora dolaze na vreme na početak sednice, valjda je osnovna pristojnost i obaveza prema građanima Srbije da i poslanici vladajuće, ovde skupljene većine učine napor, dođu na vreme i da tako efikasnije i brže radimo.
No, ministri i narodni poslanici, a evo čak i predsednik Vlade, uključili su se u predizbornu kampanju.
Juče vidim gospodina Maršićanina kako mistrijom nevešto maže zidove, zida, otvara, nešto kao tobož radi, a sve u cilju da skrene pažnju biračima da je on vredan i radan i da će takva biti Srbija kada on bude predsednik Republike. Vlada radi jalovo i neefikasno, a otprilike tako radi i Narodna skupština.
Upravo zbog toga je Vlada skupljena iz raznih političkih partija sa različitom ideologijom, političkim programima, kao što su tako skupljeni i poslanici vladajuće većine. Sve češće zakazujete sednice na kojima su tačke dnevnog reda po hitnom postupku.
(Predsednik: Gospodine Stamenkoviću, tema.)
Po tome mnogo ličite na propali režim Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, jer zakazivati sednice po hitnom postupku nije neka nužda.
Obrazlažući Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita Mlađan Dinkić, ministar, kaže ovako - nećemo imati pet do deset godina povoljne stambene kredite ako ne usvojimo ovaj zakon. Možda je to tako, ali šta je sa onim obećanjima koja je davala ekipa tadašnje nevladine organizacije G17 plus; setite se onih reklama, idu Labus, Dinkić, za njima gospodin Marković, onda je tu bio onaj nesretni Boža "derikoža" i onda onako obučeni, kao Topalovići, u onim odelima, kažu - ove godine sam prvi put otišao sa decom na letovanje, kupio kola na kredit, a sledeće godine ću kupiti stan ili kuću na kredit.
To je bilo 2000. godine, a danas je 2004. godina. Šta ste do sada čekali? Vi iz G17 ste kao JUL, kao Nova demokratija u svakoj vladi bili. Direktno u vladi, oko vlade ili u Narodnoj banci, nekada sa maskom, nekada bez maske, nekada sa puškom, nekada bez puške.
Šta je za vas povoljan kredit? Ako stan košta 30.000 evra i ako se kupuje na 20 godina, onda će mesečna rata biti oko 125 evra, bez kamate. Možda je u nekoj normalnoj državi gde su zarade 1.000, 2.000 evra to povoljan i normalan kredit. U ovoj zemlji takav kredit nije normalan. U ovoj zemlji se zarađuje od 60 do 100 evra. Možda vi to prikazujete statistički više, ali većina građana Srbije zarađuje između 60 i 100, maksimalno 150 evra.
Ne rešava se problem na ovakav način, ovim zakonom, već povećanjem produktivnosti, zapošljavanjem, oživljavanjem privrede, nečim što donosi profit, zaradu, a time donosi i korist onima koji će koristiti te kredite.
Kako da rešimo i taj problem? Vrlo teško. Sve ono što je vredelo, sve ono što je bilo važno ili najveći deo onoga što je vredelo prethodna vlada je prodala budzašto, radnike bez zaštite oterala na ulice. Teško će se rešiti taj problem.
Postoji jedan način, ali to će biti vrlo skoro, kad Tomislav Nikolić bude predsednik Srbije, raspiše nove izbore i radikali pobede na tim izborima i samostalno obrazuju vladu.
Kaže ministar u obrazloženju Predloga zakona da rata ne može biti veća od 60% ukupnih prihoda ukućana, odnosno članova porodice, onih koji žive u jednom domaćinstvu. Kaže - to će stimulisati građane da prijavljuju sve svoje prihode, jer sada mnogi prihodi nisu prijavljeni.
Prethodni "Boža derikoža" kaže - uvešćemo fiskalne kase na buvljake i dokazati da ti ljudi nisu nezaposleni, da su oni izabrali svoj posao, a onda će postati privredni subjekti, platiće legalno porez.
Dakle, nisu oni na ulici, nisu siromašni. Ovaj novi "Boža derikoža" kaže - ne, građani nisu siromašni, građani imaju puno para, samo ne prijavljuju sve svoje prihode. Sada kada prijave sve svoje prihode biće sposobni da od banaka dobiju odgovarajuće kredite, a uz pomoć ovog fonda koji garantuje rešiće sve svoje potrebe.
Kako će oni koji 60% svojih ukupnih prihoda daju za kredite sa preostalih 40% živeti, hraniti decu, školovati, lečiti se, podizati kredite za belu tehniku, za odeću, obuću itd?
Neki članovi zakona govore o organima upravljanja u koroporaciji. Pogledajte članove 12, 13. i 14. Upravni odbor korporacije ima predsednika i četiri člana koje imenuje Vlada na predlog Ministarstva finansija, odnosno ministra finansija. Upravni odbor korporacije donosi statut, pravila poslovanja, program rada korporacije, poslovnu politiku, poslovnik o radu i sve ono što se tiče rada korporacije. Član 14. kaže - direktora korporacije imenuje i razrešava Vlada, na predlog Ministarstva. Što će reći, Mlađan Dinkić je ovaj fond, jer on je ministar finansija. Sve ovo radi Vlada, odnosno Ministarstvo finansija.
Vidite, gde su pare, gde je finansijska moć, gde su izvori prihoda, tu je G17, tu je Dinkić, tu je Vlada, tu je Labus i ostali koji su iz organizacije G17.
Kod Predloga ovog zakona još se nešto ne kaže. U zemljama tržišne ekonomije lako je uzeti kredit i normalno je da danas neko ima posao, neko danas ima kapital, sutra ga nema, takav je posao. Takav je biznis. On ima izvesnost da će naći novi posao i moći da nastavi sa otplatom kreditnih rata i obaveza. Ko garantuje u ovoj državi da neko uopšte može da nađe posao? Znate li vi kakav ste zakon doneli? Ko će ako izgubi posao sa 50 godina života ikada više biti zaposlen u ovoj državi? U tome je vaša odgovornost. Vi nastavljate te tradicije bivše propale vlade čije namere sledite i slične poteze vučete.
Ne pomaže ovaj zakon, pomaže zdrava privreda, oživljavanje privrede, oživljavanje privrednih delatnosti, stvaranje ambijenta da se to postigne, da se razvije i mala privreda i privatno preduzetništvo i ono što je ostalo od javnog sektora da radi uspešnije i bolje.
Kod Predloga zakona o osiguranju ista priča. Nadzor nad radom osiguravajućih društava vrši Narodna banka Srbije. A gde je Narodna banka, tu je i G17. Zašto to ne radi nezavisna agencija? Kakva je to kontrola? Ko koga tu kontroliše?
U članu 243. tog zakona kaže se da proces privatizacije može pokrenuti i Ministarstvo finansija. Dakle, može opet ministar finansija. Nije tu više ni onaj nesretni guverner Narodne banke, nego je opet tu gospodin Dinkić i gde god je Dinkić uvek su pare i nema kontrole i uvek sam sebe kontroliše.
Tu leži zec u ovom zakonu. Omogućiti da se izvrši privatizacija osiguravajućih društava pod bilo kakvim uslovima i, kao što je to radila propala Vlada Borisa Tadića, Zorana Živkovića i Zorana Đinđića, prodati sve dok se može. To je taj izvor koji će omogućiti da par godina vladamo, a kad mi odemo... Oni znaju da neće biti dugo, baš ih briga šta će biti sa Srbijom i sa privredom.
Što se tiče zakona o javnim nabavkama, niko još nije rekao da nije dobro imati tendere, konkurse, licitacije, ali kako da obezbedimo da ti tenderi ne budu namešteni, u ovom zakonu to ne stoji. Pitajte Živkovića, Ćirića, Acu Krstića zvanog Šapa iz Niša, bivšeg direktora carine kako se nameštaju tenderi. Nikad se najbolji tender nije uvažio. Nikad se najjeftiniji i najpovoljniji uslovi nisu ... Uvek se nađu neki aneksi ugovora za nekog ko traži pet miliona, na kraju ispadne da to košta 250 miliona. Tu nemamo taj mehanizam.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci ima jedan napredak i zato sam zaista radostan. Najzad je gospodin ministar Dinkić skinuo masku, okačio hekler na klin, uzeo olovku i papir, šta će da napiše videćemo, ali važno je da u Narodnu banku ne ulazi sa heklerom. To je najvažnije od svega.
Gospodin Milan Marković iz DS kaže da je većinu predloženih zakona konceptirala prethodna vlada, što pokazuje koliko je bila uspešna, dalekovida i koliko je pravilno razmišljala. Zamislite, ako je ta vlada konceptirala te zakone, a tako neslavno propala na izborima, šta će biti sa ovom vladom koja prepisuje te zakone. Zakoni su ili dobri ili nisu dobri, nije važno da li ih je pisala prethodna ili ova vlada.
Sada se u jeku predsedničke kampanje ovde nudi izgradnja 50.000 stanova ako se usvoji ovaj zakon, onaj zakon ili neki treći zakon.
Gospodo, nekad su socijalisti nudili hleb, ulje, šećer i to davali u predizbornoj kampanji, ali čak ni oni nisu lagali o 50.000 stanova. Mrkonjić je jedva došao do 10.000 stanova. Kako to baš sada u kampanji? Hoće li Maršićanin onom mistrijom da počne da pravi nekoliko, kao što je slikan na televiziji? To je već viđeno.
Na samom kraju, koalicioni partneri ove vlade, koalicioni partneri iz senke - malopre smo čuli o nekim senkama, o nekim tajnim kontrolorima, pa evo imamo i koalicione partnere iz senke - tobož kritikuju ove zakone, a u danu za glasanje oni će glasati za njih. Jedan poslanik je javno oglašavao kako je on uspeo da smanji akcizu na naftu, odnosno da je ukine, čak je i na radio-oglasima to davao, a evo već imamo ponovo taj Zakon o akcizama; ovog puta će oni glasati za to i ne znam šta će on reći.
Dakle, ne glumite opoziciju, gospodo, iako je izborna godina. Ponašajte se u skladu sa vašim tajnim ili koalicionim dogovorom i glasajte javno za ono što ste se dogovorili za ne znam kakve usluge. Što bi bilo sasvim normalno, ako ste već koalicija vi iz DSS, G17 plus, SPO, SPS, dogovorite se, sramota je da 30, 40, 50 amandmana ima na predlog vaše voljene vlade. Šta ta vaša voljena vlada radi ako podnosite amandmane? Znači da Vlada ne radi svoj posao, pa vi morate na poslaničkim klubovima ili na neki drugi način da ih ispravljate. No, rešiće se to, radikali dolaze.