Dame i gospodo, gospodin Štimac je za ovom govornicom delovao tako ozbiljno da ja počinjem da mu verujem i kako on tvrdi da gospodin iz prvog reda nije predstavnik Vlade, ja sam sve više uveren da je gospodin Štimac ozbiljno mislio da je gospodin tajni kontrolor velike lože.
Već je više govornika sa ove govornice skrenulo pažnju i predsedniku Narodne skupštine i skupštinskoj većini na neopravdano zakašnjenje u radu Narodne skupštine. Zaista, ako narodni poslanici SRS- a iz Vranja, Niša, Bora dolaze na vreme na početak sednice, valjda je osnovna pristojnost i obaveza prema građanima Srbije da i poslanici vladajuće, ovde skupljene većine učine napor, dođu na vreme i da tako efikasnije i brže radimo.
No, ministri i narodni poslanici, a evo čak i predsednik Vlade, uključili su se u predizbornu kampanju.
Juče vidim gospodina Maršićanina kako mistrijom nevešto maže zidove, zida, otvara, nešto kao tobož radi, a sve u cilju da skrene pažnju biračima da je on vredan i radan i da će takva biti Srbija kada on bude predsednik Republike. Vlada radi jalovo i neefikasno, a otprilike tako radi i Narodna skupština.
Upravo zbog toga je Vlada skupljena iz raznih političkih partija sa različitom ideologijom, političkim programima, kao što su tako skupljeni i poslanici vladajuće većine. Sve češće zakazujete sednice na kojima su tačke dnevnog reda po hitnom postupku.
(Predsednik: Gospodine Stamenkoviću, tema.)
Po tome mnogo ličite na propali režim Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, jer zakazivati sednice po hitnom postupku nije neka nužda.
Obrazlažući Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita Mlađan Dinkić, ministar, kaže ovako - nećemo imati pet do deset godina povoljne stambene kredite ako ne usvojimo ovaj zakon. Možda je to tako, ali šta je sa onim obećanjima koja je davala ekipa tadašnje nevladine organizacije G17 plus; setite se onih reklama, idu Labus, Dinkić, za njima gospodin Marković, onda je tu bio onaj nesretni Boža "derikoža" i onda onako obučeni, kao Topalovići, u onim odelima, kažu - ove godine sam prvi put otišao sa decom na letovanje, kupio kola na kredit, a sledeće godine ću kupiti stan ili kuću na kredit.
To je bilo 2000. godine, a danas je 2004. godina. Šta ste do sada čekali? Vi iz G17 ste kao JUL, kao Nova demokratija u svakoj vladi bili. Direktno u vladi, oko vlade ili u Narodnoj banci, nekada sa maskom, nekada bez maske, nekada sa puškom, nekada bez puške.
Šta je za vas povoljan kredit? Ako stan košta 30.000 evra i ako se kupuje na 20 godina, onda će mesečna rata biti oko 125 evra, bez kamate. Možda je u nekoj normalnoj državi gde su zarade 1.000, 2.000 evra to povoljan i normalan kredit. U ovoj zemlji takav kredit nije normalan. U ovoj zemlji se zarađuje od 60 do 100 evra. Možda vi to prikazujete statistički više, ali većina građana Srbije zarađuje između 60 i 100, maksimalno 150 evra.
Ne rešava se problem na ovakav način, ovim zakonom, već povećanjem produktivnosti, zapošljavanjem, oživljavanjem privrede, nečim što donosi profit, zaradu, a time donosi i korist onima koji će koristiti te kredite.
Kako da rešimo i taj problem? Vrlo teško. Sve ono što je vredelo, sve ono što je bilo važno ili najveći deo onoga što je vredelo prethodna vlada je prodala budzašto, radnike bez zaštite oterala na ulice. Teško će se rešiti taj problem.
Postoji jedan način, ali to će biti vrlo skoro, kad Tomislav Nikolić bude predsednik Srbije, raspiše nove izbore i radikali pobede na tim izborima i samostalno obrazuju vladu.
Kaže ministar u obrazloženju Predloga zakona da rata ne može biti veća od 60% ukupnih prihoda ukućana, odnosno članova porodice, onih koji žive u jednom domaćinstvu. Kaže - to će stimulisati građane da prijavljuju sve svoje prihode, jer sada mnogi prihodi nisu prijavljeni.
Prethodni "Boža derikoža" kaže - uvešćemo fiskalne kase na buvljake i dokazati da ti ljudi nisu nezaposleni, da su oni izabrali svoj posao, a onda će postati privredni subjekti, platiće legalno porez.
Dakle, nisu oni na ulici, nisu siromašni. Ovaj novi "Boža derikoža" kaže - ne, građani nisu siromašni, građani imaju puno para, samo ne prijavljuju sve svoje prihode. Sada kada prijave sve svoje prihode biće sposobni da od banaka dobiju odgovarajuće kredite, a uz pomoć ovog fonda koji garantuje rešiće sve svoje potrebe.
Kako će oni koji 60% svojih ukupnih prihoda daju za kredite sa preostalih 40% živeti, hraniti decu, školovati, lečiti se, podizati kredite za belu tehniku, za odeću, obuću itd?
Neki članovi zakona govore o organima upravljanja u koroporaciji. Pogledajte članove 12, 13. i 14. Upravni odbor korporacije ima predsednika i četiri člana koje imenuje Vlada na predlog Ministarstva finansija, odnosno ministra finansija. Upravni odbor korporacije donosi statut, pravila poslovanja, program rada korporacije, poslovnu politiku, poslovnik o radu i sve ono što se tiče rada korporacije. Član 14. kaže - direktora korporacije imenuje i razrešava Vlada, na predlog Ministarstva. Što će reći, Mlađan Dinkić je ovaj fond, jer on je ministar finansija. Sve ovo radi Vlada, odnosno Ministarstvo finansija.
Vidite, gde su pare, gde je finansijska moć, gde su izvori prihoda, tu je G17, tu je Dinkić, tu je Vlada, tu je Labus i ostali koji su iz organizacije G17.
Kod Predloga ovog zakona još se nešto ne kaže. U zemljama tržišne ekonomije lako je uzeti kredit i normalno je da danas neko ima posao, neko danas ima kapital, sutra ga nema, takav je posao. Takav je biznis. On ima izvesnost da će naći novi posao i moći da nastavi sa otplatom kreditnih rata i obaveza. Ko garantuje u ovoj državi da neko uopšte može da nađe posao? Znate li vi kakav ste zakon doneli? Ko će ako izgubi posao sa 50 godina života ikada više biti zaposlen u ovoj državi? U tome je vaša odgovornost. Vi nastavljate te tradicije bivše propale vlade čije namere sledite i slične poteze vučete.
Ne pomaže ovaj zakon, pomaže zdrava privreda, oživljavanje privrede, oživljavanje privrednih delatnosti, stvaranje ambijenta da se to postigne, da se razvije i mala privreda i privatno preduzetništvo i ono što je ostalo od javnog sektora da radi uspešnije i bolje.
Kod Predloga zakona o osiguranju ista priča. Nadzor nad radom osiguravajućih društava vrši Narodna banka Srbije. A gde je Narodna banka, tu je i G17. Zašto to ne radi nezavisna agencija? Kakva je to kontrola? Ko koga tu kontroliše?
U članu 243. tog zakona kaže se da proces privatizacije može pokrenuti i Ministarstvo finansija. Dakle, može opet ministar finansija. Nije tu više ni onaj nesretni guverner Narodne banke, nego je opet tu gospodin Dinkić i gde god je Dinkić uvek su pare i nema kontrole i uvek sam sebe kontroliše.
Tu leži zec u ovom zakonu. Omogućiti da se izvrši privatizacija osiguravajućih društava pod bilo kakvim uslovima i, kao što je to radila propala Vlada Borisa Tadića, Zorana Živkovića i Zorana Đinđića, prodati sve dok se može. To je taj izvor koji će omogućiti da par godina vladamo, a kad mi odemo... Oni znaju da neće biti dugo, baš ih briga šta će biti sa Srbijom i sa privredom.
Što se tiče zakona o javnim nabavkama, niko još nije rekao da nije dobro imati tendere, konkurse, licitacije, ali kako da obezbedimo da ti tenderi ne budu namešteni, u ovom zakonu to ne stoji. Pitajte Živkovića, Ćirića, Acu Krstića zvanog Šapa iz Niša, bivšeg direktora carine kako se nameštaju tenderi. Nikad se najbolji tender nije uvažio. Nikad se najjeftiniji i najpovoljniji uslovi nisu ... Uvek se nađu neki aneksi ugovora za nekog ko traži pet miliona, na kraju ispadne da to košta 250 miliona. Tu nemamo taj mehanizam.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci ima jedan napredak i zato sam zaista radostan. Najzad je gospodin ministar Dinkić skinuo masku, okačio hekler na klin, uzeo olovku i papir, šta će da napiše videćemo, ali važno je da u Narodnu banku ne ulazi sa heklerom. To je najvažnije od svega.
Gospodin Milan Marković iz DS kaže da je većinu predloženih zakona konceptirala prethodna vlada, što pokazuje koliko je bila uspešna, dalekovida i koliko je pravilno razmišljala. Zamislite, ako je ta vlada konceptirala te zakone, a tako neslavno propala na izborima, šta će biti sa ovom vladom koja prepisuje te zakone. Zakoni su ili dobri ili nisu dobri, nije važno da li ih je pisala prethodna ili ova vlada.
Sada se u jeku predsedničke kampanje ovde nudi izgradnja 50.000 stanova ako se usvoji ovaj zakon, onaj zakon ili neki treći zakon.
Gospodo, nekad su socijalisti nudili hleb, ulje, šećer i to davali u predizbornoj kampanji, ali čak ni oni nisu lagali o 50.000 stanova. Mrkonjić je jedva došao do 10.000 stanova. Kako to baš sada u kampanji? Hoće li Maršićanin onom mistrijom da počne da pravi nekoliko, kao što je slikan na televiziji? To je već viđeno.
Na samom kraju, koalicioni partneri ove vlade, koalicioni partneri iz senke - malopre smo čuli o nekim senkama, o nekim tajnim kontrolorima, pa evo imamo i koalicione partnere iz senke - tobož kritikuju ove zakone, a u danu za glasanje oni će glasati za njih. Jedan poslanik je javno oglašavao kako je on uspeo da smanji akcizu na naftu, odnosno da je ukine, čak je i na radio-oglasima to davao, a evo već imamo ponovo taj Zakon o akcizama; ovog puta će oni glasati za to i ne znam šta će on reći.
Dakle, ne glumite opoziciju, gospodo, iako je izborna godina. Ponašajte se u skladu sa vašim tajnim ili koalicionim dogovorom i glasajte javno za ono što ste se dogovorili za ne znam kakve usluge. Što bi bilo sasvim normalno, ako ste već koalicija vi iz DSS, G17 plus, SPO, SPS, dogovorite se, sramota je da 30, 40, 50 amandmana ima na predlog vaše voljene vlade. Šta ta vaša voljena vlada radi ako podnosite amandmane? Znači da Vlada ne radi svoj posao, pa vi morate na poslaničkim klubovima ili na neki drugi način da ih ispravljate. No, rešiće se to, radikali dolaze.

Kratko samo; ovim amandmanom SRS je predložila da se u članu 7. stav 3. posle reči "15 ili više metara" stavi tačka, a tekst do kraja rečenice briše. Time se stav 5. u ovom članu zakona briše. Jednostavno, mi smo bili dosledni. Ovim amandmanom smo pratili prethodne amandmane na prethodne članove i smatramo da se na ovaj način čisti tekst zakona i da se član 7. poboljšava.

Dame i gospodo, amandman na član 4. odnosno predlog da se posle člana 4. doda novi član 4a podnet je zbog toga što se ovim amandmanom preciznije uređuje situacija kada je potrebno hitno sprečavanje nastanka sukoba interesa.
Taj amandman glasi: "U roku od sedam dana od dana izbora, imenovanja ili postavljenja na javnu funkciju, javni funkcioner je dužan da uredi svoje privatne poslove kako bi sprečio mogući sukob interesa, a ako se u tom roku pojavi sukob interesa, javni funkcioner je dužan da ga reši tako što će zaštiti javni interes.
U slučaju sumnje da li je neko činjenje ili nečinjenje javnog funkcionera u skladu sa načelima na kojima se obavlja javna funkcija, taj javni funkcioner mora da zatraži mišljenje Odbora".
Mi mislimo da je ovaj zakon babaroga; babarogom se plaše deca, pa posle izvesnog vremena, kada napune dve-tri godine, shvate da ne postoji babaroga i onda se slobodno ponašaju. Tako će biti i sa ovim zakonom, jer mere upozorenja, javnog ili tajnog, ne mogu doprineti rešavanju mnogih problema koji se javljaju prilikom vršenja javnih funkcija.
Bez obzira što mislimo da je ovo samo deo jedne kampanje koja počinje iz DSS, G17 i ostalih partija koje čine Vladu i bez obzira što mislimo da je ta kampanja beznadežna, jer Srbija već ima novog predsednika i dobiće novog predsednika, Tomislava Nikolića, mi se i dalje trudimo da vam pomognemo da ovaj zakon dobije neki izgled, nešto što bi bilo primenjivo i što bi zaista na neki način regulisalo ovu oblast.
Samo bih vas upozorio, mi donosimo ovaj zakon po hitnom postupku, zakon koji možemo nazvati "babaroga", a u isto vreme nas čekaju i odlažemo donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o garancijskom fondu, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu, Predloga zakona o regulisanju obaveze Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama itd.
Mnogi ljudi u Srbiji, mnogi privatni preduzetnici, mnogi građani čekaju na donošenje ovih zakona, kako bi započeli sa novim ciklusom svojih aktivnosti. Mnogi su sada u dilemi šta da rade i kada će ovi zakoni biti doneseni, hoće li se izložiti prevelikom poslovnom riziku ako rade po postojećem zakonu ili će čekati primenu ovih novih zakona.
Dakle, zbog zakona zvanog "babaroga", koji neće nikoga ugroziti i neće izmeniti ponašanje koje će biti svojstveno vršiocima javnih funkcija, a koje je inače regulisano, sankcionisanje takvih ponašanja, Krivičnim zakonom, čitav niz vaših zakona čeka na red i odlaže se.

Dame i gospodo narodni poslanici, početkom 19. veka Srbija je imala veliki cilj, Srbija je želela državu, želela slobodu, Srbi su se borili da se oslobode ropstva.
Danas, na početku 21. veka mandatar za sastav vlade se u prvoj rečenici pita, šta Srbija od nas traži. Nažalost, dame i gospodo, velikog cilja više nema. Danas se svaki prosečan građanin Srbije pita kako da preživi, kako mesec dana da obezbedi hleb svojoj deci, kako da plati struju, grejanje, komunalne troškove, kako da školuje decu, kako da se leči, kako da plati sve ono što je danas izuzetno skupo, a bez čega se ne može živeti. Niko više ne razmišlja o letovanjima, o zimovanjima, o nabavci novih automobila ili tome slično, niko više sem ono malo povlašćenih ljudi.
Mi smo se u nedavnom periodu naslušali od prethodne vlasti kako je u Srbiji bolje i kako se lepše živi. Samo, nažalost, nisu to uspeli da objasne građanima Srbije ili građani Srbije to nisu prepoznali. Kažem vam da ono što moramo tražiti od ove vlade je, pre svega, da obezbedi hleb i ostalo što je neophodno za život građana Srbije.
Kaže nam budući premijer u ekspozeu: "Najpre bih naglasio da nije dobro što je država sve one koji rade opteretila visokim porezima. Imam u vidu da je danas oko 950.000 ljudi bez posla, a brojni pokazatelji govore o viškovima radnika u mnogim preduzećima. Proizvodnja nastavlja da pada". Tako kaže mandatar u ekspozeu.
Dakle, on prepoznaje da je država uvela prevelike poreze i slažemo se da je država opteretila sve svoje građane; slažemo se. Znači da privreda nije u stanju da izdrži uvedene namete, pa i tu se slažemo. Dok premijer govori o nečemu, mi očekujemo da odmah počne smanjenje tih tereta i tih obaveza da se lakše diše.
Međutim, skupštinska većina sastavljena od članova SPS-a, DSS-a, NS-a, SPO-a i G17, već u startu odbija predloge zakona SRS-a u kojima će se mnogobrojne obaveze, maločas nabrojane, ukinuti, pa čak i onaj famozni Zakon o držanju i nošenju oružja, kako se već zove, Zakon o legalizaciji, koji predstavlja strašnu pljačku Srbije i građana Srbije, Zakon o porezu na finansijske transakcije itd.
Niste pokazali dobru volju ili možda nećete slediti zahteve premijera, ili možda premijer nije obavešten da vi tako drugačije mislite, nego što on predlaže u svom ekspozeu. Kaže mandatar da bi to kretanje, a misleći na buduće kretanje Srbije, moglo da se nastavi. "Srbija danas mora prvo da reši svoj državni status koji je doveden u pitanje time što na delu njene teritorije, na Kosovu i Metohiji, ne postoji naša vlast, već vlast međunarodne zajednice".
A kako i da rešimo i da očekujemo da će nova vlada to rešiti. Jedni se zalažu za zajednicu Srbije i Crne Gore, drugima nije stalo do toga. Kažu, neka bude samostalna Srbija. Jedni bi da Kosovo ostane onako kako je Ustavom definisano, u sastavu Srbije i Srbije i Crne Gore, a drugima je Srbija sasvim dovoljna i bez Kosova i Metohije. Između ostalog i zbog toga 82 poslanika SRS-a neće podržati predlog mandatara za sastav nove vlade.
Ova vlada nije proistekla i neće proisteći iz izborne volje građana. Jasno je rečeno na izborima, jasno su rekli građani Srbije kakvu vladu žele i koga žele u toj vladi. Naravno, kod nas nema ogorčenja, nema ljutnje. Radikali mogu da čekaju, a pitanje je da li Srbija može da čeka.
Nećemo podržati ovu vladu i zbog toga što smo apsolutno sigurni da neće dati značajan doprinos u borbi protiv organizovanog kriminala, u borbi protiv mafijaša, a naročito ne protiv onih koji su automatskim puškama osvajali policijske stanice, Narodnu banku, preduzeća, spalili Skupštinu, televiziju; da se neće obračunati sa energetskom i finansijskom mafijom.
Nema toga, dame i gospodo, nema takvog obračuna sa kriminalom, nema boljitka bez onih koje je narod hteo. Samo oni imaju mandat i oni imaju hrabrosti, jer iza njih stoji veći deo srpskog glasačkog tela, da to uradi na najbolji način. Nema prave vlade i boljitka Srbiji bez SRS-a.

Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka, odnosno poslanička grupa SRS-a je kroz izlaganje naših poslanika i zamenika šefa poslaničke grupe, gospodina Aleksandra Vučića, predložila, čini mi se, najbolje i jedino moguće rešenje - da povučete ovaj predlog, da se ispoštuje određena procedura i da prvo razrešimo guvernera; ili kako god hoćete, poništite odluku o izboru guvernera, mada i to smatramo nelegalnim i nezakonitim, pa tek onda da se bavimo ovim poslovima, odnosno predlogom za izbor novog guvernera.
Vi to odbijate, a mi ćemo u daljem izlaganju nastojati da vam pokažemo da pravite ponovo istu grešku koju su napravili vaši prethodnici, koji su silom broja poslanika odlučili o nečemu što danas vidimo da je nezakonito.
Tada su neke Milke, neki Petkovići, Milosavljevići, AFŽ u vašim redovima, koristili silu glasova umesto silu argumenata.
Vaš predlog za guvernera Radovan Jelašić, odnosno čovek koga vi predlažete, počeo je svoju profesionalnu karijeru 1995. godine. Za pet godina radnog staža postao je viceguverner Narodne banke, a sada sa osam ili devet godina treba da bude naš guverner. Znate, u nekim ozbiljnim privatnim preduzećima u Nišu, kao što je recimo "Nana", "Raša", "Milošić", sa tolikim godinama staža mogao bi da bude šef računovodstva, eventualno da bude šef nekog sektora, ali nikako direktor tih firmi.
Da li znate zbog čega? Ljudi su zainteresovani za svoj kapital, za vrednost koju su stvorili. Ne bi pustili čoveka sa tako malo iskustva da vodi jednu ozbiljnu firmu, a mi danas hoćemo takvom čoveku da poverimo vođenje Narodne banke.
Opet se ponavlja isti slučaj u ovoj Narodnoj skupštini, kao što je nekad radila Socijaldemokratija, kao što su to nekada radili oni iz GSS-a; znate, mali ucenjuju velike, uslovno rečeno velike. Mala je bara, a doduše mali su i krokodili, ali je mnogo krokodila. Treba svakome dati ponešto, apetiti rastu.
Ovi bi hteli diplomatiju, a ovi finansije, a uz finansije, kažu, dajte nam i Narodnu banku. Zašto Narodnu banku? Pa, eto, nju smo već imali, pa da vidimo, možda smo nešto pohranili što Kori Udovički nije našla, nije iščačkala, možda nas baš to tu čeka.
Kaže gospodin Milko Štimac, govoreći da je on bio tu kada se upadalo u Narodnu banku - nisu bili svi sa maskama. Znamo da nisu bili svi sa maskama, bili su neki koji nisu nosili maske, a evo vas nismo prepoznali među osobama koja nije imala masku.
Prema tome, na način na koji ste došli, jednim nasiljem, pokušavate nasiljem u Skupštini da odgovorite. Nema razlike između nasilja. Nasilje je urađeno van Skupštine oružjem, maskama, silom i nasilje koje se događa u Skupštini brojem glasova koaliconih partnera je takođe nasilje. Razlike nema, samo mesto činjenja nasilja se razlikuje.
Nama, srpskim radikalima, čini se da se ovde igra jedna šahovska partija u kojoj, s jedne strane, figure vodi DSS, a onda je nestalo ideja, nestalo je nekog novog poteza, nešto što će dovesti do kvalitativne promene, pa se vuče neki međupotez.
Taj međupotez ne znači nikakav napredak, znači samo dobijanje vremena, jer cajtnot vreba, i bolje odigrati taj potez i određeni broj poteza u određenom vremenu, nego da padne ona zastavica i da se partija tako izgubi.
Vi, gospodo, nemate dogovora oko Vlade. Očigledno da je to neka neprirodna koalicija koju pokušavate da sklopite. Mi se tu nećemo mešati. Mi mislimo da vučete pogrešne poteze. Nije trebalo vući međupotez.
Zamislite, mi još uvek radimo po Poslovniku koji je napisao gospodin Dragan Maršićanin, i koji je obogatila u praksi gospođa Nataša Mićić i koji su neki iz Demokratske stranke, neki iz tadašnje koalicije, obogaćivali. Mi smo još uvek pod pretnjom da narodni poslanik može biti izbačen, kažnjen da ne dolazi u ovu skupštinu nekoliko meseci, da mu bude zavučena ruka u džep. Još uvek radimo po tim uslovima da narodni poslanik ne može podneti amandman, nego ga podnosi u ime poslaničke grupe, jer još uvek mi nismo individua, mi smo ljudi koje je neko birao, mi smo deo čopora, deo grupe, mi smo oni ljudi koje su građani birali, a nemamo prava narodnih poslanika.
Mi smo mislili da ćemo se baviti time da izmenimo Zakon o privatizaciji, jer dok ovde sedimo i raspravljamo o guverneru, a da prethodnog guvernera nismo smenili, Vlahović i dalje po onom zakonu protiv koga smo svi, čini mi se, privatizuje preduzeća u Srbiji. Sada hoće "Niteks", bacio je oko i na "Niteks" u Nišu. Hoće da ga privatizuje tako što će država otpisati dugove tog preduzeća, a budući vlasnik će ga kupiti za 10 evra. Umem i ja da kupim za 10 evra kada neko vrati prethodne dugove; pa, hajde, da izmenimo taj zakon. Mi i dalje radimo bez Vlade, bez pripremljenog budžeta, a mart mesec je na pragu. Kada ćemo ako sada nećemo? Dokle ćemo se baviti ovim poslom?
Ne branimo mi Kori Udovički, a naročito ne zbog toga što nju predlaže i brani Božidar Đelić, onaj Boža koga svi zovete ovde «Boža derikoža». Nismo smo mi zaboravili kako je izabrana Kori Udovički i koja je snaga stajala iza Kori Udovički.
Nismo mi zaboravili ni ono sačekivanje ispred zgrade Narodne skupštine, kada su neki ljudi nahuškani predstavnicima Demokratske stranke, tadašnju poslaničku grupu SRS-a bili spremni da je linčuju. To ne možemo da zaboravimo.
Ne branimo mi Kori Udovički ni zbog toga što nije podnela ostavku kada je postala svesna da je nelegalno i nelegitimno izabrana ovde. To ne znači, ukoliko je ne branimo bar snagom svojih reči, da ćemo dopustiti da se još jednom grubo prekrši zakon, Poslovnik, Ustav, da se prekrše dobri običaji i da nešto radimo za šta mislimo da nema smisla i da nije utemeljeno u zakonu.
Ostaje nam da vas još jednom sa ovog mesta pozovemo da ne traćimo vreme i da radimo po prioritetima, pa da prekinemo ovu raspravu i da se okrenemo poslovima koji po nekom redosledu stoje: dakle, Poslovnik, Zakon o privatizaciji, pa da izaberemo Vladu i da radimo ono za šta su nas građani ovde i poslali.
Neće biti mnogo teško sačekati da neko drugi bude guverner Narodne banke. Uostalom, ni prethodnik Kori Udovički se nije proslavio, Kori Udovički se nije proslavila, nemamo razloga da verujemo da će i Radovan Jelašić biti bolji. Ako je to želja tate, koji je iz Mađarske školovao sina u Srbiji, hajde da mu učinimo to ako ima saglasnost većine, pa neka na novčanici od 10.000 dinara bude tata gospodina Radovana Jelašića, pa tata je to zaslužio, jer je školovao sina.

Dame i gospodo, SRS je pokrenula zahtev za razrešenje srpske vlade i zamenik predsednika poslaničke grupe gospođa Gordana Pop-Lazić je u ekspozeu, a i ovih dana, pružila poslanicima dovoljno argumenata da se odluče i podrže taj zahtev SRS. Naš poslanik Zoran Krasić je do detalja objašnjavao zbog čega ova vlada nije zadovoljila želje i zahteve građana Srbije i zbog čega joj treba izglasati nepoverenje.
Uveren sam da su i narodni poslanici i građani Srbije sada potpuno svesni da ova vlada mora ustupiti mesto nekoj drugoj vladi. Naravno, kao član SRS, voleo bih da se to desi na izborima, da se to ne dešava na ulici. Srbiji nisu potrebni nemiri, a najbolji način da se sve sredi, da ne bude nikakvih nemira, da to sve bude legalno i regularno su izbori i od vas očekujemo da te izbore što pre raspišete, kako bi Srbija mogla da krene dalje.
Gledam malopre profesora Šumarca, ministra za rad i zapošljavanje, koji pokazuje sliku neke kuće, ne govoreći ni o kakvoj kući se radi, ni o čijoj kući se radi, a on ne vidi ispred sebe ministra Milovanovića koji je, nekada skromni sindikalac, čovek koji je delio svoje brige sa radničkom klasom, sa članovima svog sindikata, odjednom postao tako bogat da može sebi dozvoliti zidanje onako velike kuće. Pitamo se od kojih para, od koje to hipoteke. On kaže da je to mamina kuća, da on pravi mami kuću.
Znate, to je čovek koji iznosi svoje lepe želje kako bi trebalo da bude u Srbiji, kako bi trebalo da bude puno zaposlenih, kako treba da bude puno novih radnih mesta, ali toga nema, a realnost je protest članova Samostalnog sindikata, realnost je to što su radnici bili batinani i to isti oni radnici koji primaju 40 centi satnine od onog istog poslodavca koji u SAD tako isto obučenim radnicima plaća 17 dolara na sat. Gospodinu Milovanoviću je opsesija Smiljanić i predsednik tog sindikata, opsesija su mu oni radnici. On smatra da oni nisu u pravu i da je Vlada previše toga učinila za radnike i nije mu jasno kako oni nisu zahvalni za to.
Ministar Mihajlović, jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, pre podne, navodno, tovi bikove, popodne prodaje bikove i ne znam kada stigne da svrati u ministarstvo. Možda zbog toga i nije bio upoznat sa onim što iznose članovi njegove, Liberalne stranke, da je Dinkić, štetočina i kriminalac, kako oni kažu, tako su izjavili i na televiziji, tako piše i u novinama, 2000. godine nelegalno upao u Narodnu banku, maskiran i sa automatskom puškom. Čudi me da Mihajlović to tek sada saznaje. O tome je dr Vojislav Šešelj, o tome je SRS govorila još 2000. godine.
Zar je moguće da ministar policije o tome saznaje iz novina, iz rekla-kazala, iz ćoškova? Zar je moguće da ministar nije imao vremena da to sazna u svom ministarstvu? Ali ako je Dinkić kriminalac i štetočina, šta su tek onda oni ljudi koji dve-tri godine nisu činili ništa da spreče rad takvog štetočine i kriminalca, zašto ga nisu hapsili, zašto nisu pokrenuli istragu, zašto nije predat sudskim organima?
Šta reći o resoru Ministarstva zdravlja. Danas imamo slučaj da se pljačka ogromna imovina železnice. Dr Mijatović, čovek koji ima skoro 70 godina, 36 godina direktorskog staža i 43 godine radnog staža, u petak drži sednicu upravnog odbora gde će izvršiti transformaciju, 90% tog zavoda će pripasti, navodno, zavodu, a samo 10% osnivaču, železnici. Ogromna je to pljačka, dame i gospodo, a ovde ministar Đelić kaže da je železnica stalno na gubitku, da je gubitaš, da više nema para iz budžeta da se ona finansira. Zašto se u tom zavodu, koji je ogroman, naplaćuje po dva aršina, i od fonda za zdravstvo usluga i od železnice za predradne preglede železničkih i ostalih radnika.
Zaista nisam mogao da shvatim da se posle toliko godina to i dalje dešava u tom zavodu, a u tom upravnom odboru sede i neki poslanici ovde, gospodin Marko Petrović na primer, sedi Jablan Obradović iz Demokratske stranke, Srećko Žeželj iz Demokratske stranke, ali kada je u upravnom odboru ŽTP Beograd Tahir Hasanović, sve mi je jasno. Liberal u upravnom odboru, to je ili pljačka ili nelegalna privatizacija.
Dame i gospodo, osilili su nam se ministri i zbog toga moraju da odu. Nekad su bili skromni, delili doručak sa radnicima, sa narodom. Danas kad ogladne prodaju dve-tri šećerane, pojedu dve-tri šećerane i to im je doručak. Naravno, to je jeftinije, jer tri šećerane koštaju tri evra, a tepsija bureka i jogurt 3,5 evra, pa je i jeftinije da jedu šećerane za doručak nego da jedu burek. Ali ne prodaju svoje u Čagrovcu, u Matejevcu, u Sopotu, to čuvaju i cene, a ono što je narodno prodaju za bagatelu.
Nekada je te iste ministre od naroda odvajala samo bina. Oni su bili na bini, a građani su bili ispred. Bili su i tada gladni i poniženi. Sada su ponovo gladni i ponovo su još više poniženi. Ali ne deli ih više bina, dele ih kola sa zatamnjenim staklima, dele ih vile, dele ih novi stanovi. Pogledajte samo u onom niškom naselju, kako ga zovu "naselje lopova", ko od funkcionera pravi stanove. Za dve godine su nikle vile koje koštaju milion evra, dva miliona evra.
Došlo je vreme da se radi, nema više mangupskih povika od mitingaša, odnosno mitingaških, narode, je li vam hladno, cepajte račune, nećemo da plaćamo struju, e sad mora da se radi. Osam miliona građana Srbije traže struju, traže grejanje, traže hleba, traže život za svoju decu. Cela Srbija bruji, samo to vi ne čujete - izbori. Izbori će rešiti sve. Ukoliko vam i taj povik nije dovoljan, ako ga ne čujete, motka ima dva kraja, jednom je radila, radiće opet.

Dame i gospodo, ne shvatam zašto je Sima Radulović mene prozvao, ja ništa nisam govorio o njemu, ali mogu da se složim sa njim. Tačno je da je pisao molbu da bude primljen u Savez komunista, ne u 18, u 17 godina, ali se čekalo par meseci da pokaže svoje kvalitete da bi bio primljen u tu partiju. Sada je on član Komisije za lustraciju.
Zamislite, čovek koji je pripadao partiji koja je zabranjivala rad bilo koje druge političke partije, koji je sprečavao ljude da se partijski udružuju, to je po ideologiji Saveza komunista, po definiciji je to Savez komunista, sada je čovek koji treba da raspravlja o odgovornostima za kršenje ljudskih prava.
Što se tiče štafete - niko nije njega optužio da je nosio štafetu. To je štafetu nosio gospodin Pavlović iz Demokratske stranke. Na kraju, ništa loše nije rečeno, nije on prebio glumca Mimija u Narodnom pozorištu. To je gospođa Mirjana Barbulović, potpredsednik Skupštine grada Niša, član i funkcioner Građanskog saveza Srbije. Gospodine Simo, niste vi prebili Mimija, prebila ga je Mirjana Barbulović.

Dame i gospodo, posle Zakona o osnivanju suda, tužilaštva i ustanova za otkrivanje i suđenje licima koja su počinila ili za koje se sumnja da su počinila ratne zločine na tlu bivše SFRJ i SRJ, danas nam predlažete i srpsku verziju Karle del Ponte, tužioca za ratne zločine, gospodina Vladimira Vukčevića.
Unapred žalim gospodina Vukčevića, dobio je jedan nezahvalan posao. Njegov zadatak će biti da u armiji boraca, dobrovoljaca, pripadnika Vojske Jugoslavije, oružanih snaga naše države, nađe i pronalazi one ljude za koje on sumnja ili za koje neko drugi kaže da su počinili zločine, da se tim ljudima sudi i da ti ljudi budu, možda i na pravdi boga, osuđeni.
Žalim ga samo pod jednim uslovom, da je to njemu nametnuto, da on to mora da radi, da mu je to neko naredio. Ako je to dobrovoljno prihvatio, onda će biti greh na njegovoj duši, mada ovde ima, čuo sam od predsednika Narodne skupštine, čak i poslanika koji su se dobrovoljno javili da budu u onoj komisiji za lustraciju, pa je od velikog broja prijavljenih kandidata izabran jedan određeni broj za koje se veruje da će taj posao raditi kako očekuje od njih režim.
Da odmah kažem da srpski radikali nisu protiv suđenja svim onim licima koja su učinila ratne zločine ili za koje postoji opravdana sumnja da su učinili ratne zločine. Niko njih ne može opravdati, niko nije protiv toga da oni budu izvedeni pred lice pravde i kažnjeni onako kako to zaslužuju. Mi smo to govorili i tada, kada smo raspravljali o Zakonu o suđenju za ratne zločine, ali smo protiv toga da se to radi na specijalnim sudovima, da to rade specijalni tužioci, da se unapred kaže svetu da je u Srbiji bilo puno ratnih zločina, da su Srbi takav narod da su skloni vršenju zločina i da zbog toga moramo da osnujemo i posebne sudove, posebne ekipe ljudi, ustanove, tužilaštva i da jedan veliki broj ljudi bude uključen u te poslove.
Ovaj tužilac će biti pod velikim pritiskom. On će morati da pronađe nekog koga mora da optuži, kako bi se svetu pokazalo kako smo mi odlučni u borbi protiv izvršilaca ratnih zločina. Njemu će svi naređivati, i ovi iz Vlade, jer se od što većeg broja osuđenih očekuje veća pomoć, i oni iz sveta, i oni iz Haga, tako da će on biti između dve vatre, a s druge strane biće i opravdan pritisak javnosti da su ti poslovi nepotrebni i da je on čovek koji je u nečije ime egzekutor i koji će suditi Srbima, naročito ako znamo da je najveći broj uhapšenih lica u Hagu baš iz redova srpske nacionalnosti.
Šta će se desiti ukoliko neko od bivših visokih funkcionera Srbije i SRJ ili visokih oficira bude u Hagu na bilo koji način osuđen za genocid ili vršenje ratnih zločina? Svi oni koji su bili kao vojnici regularne vojske ili kao dobrovoljci učesnici u ratovima na tlu bivše Jugoslavije biće pod posebnom pažnjom i prismotrom i biće možda pod optužbom ili pod istragom za činjenje ratnih zločina. Ko zna dokle će to ići, možda do nivoa vodnika, običnog vojnika, običnog policajca itd.
Kada će gospodin Vukčević biti uspešan? Biće uspešan onda kada ima veliki broj optuženih i osuđenih. Posebno se plašim da on ne bude puki izvršilac naloga Haškog tribunala, da iz Tribunala dobije optužnice, da iz Tribunala dobije imena ljudi koje treba osuditi, da od Vlade ne dobije zahteve da određeni broj ljudi optuži za činjenje ratnih zločina, kako bi ih uklonio sa političke scene u Srbiji.
SRS neće glasati za predlog tužioca za ratne zločine, kao što nije ni glasala za Zakon o osnivanju sudova, ustanova i tužilaštva. Smatramo to nepotrebnim, smatramo to time da se unapred jedna velika grupa ljudi u Srbiji dovodi pod sumnju i da ćemo sami, praktično, svetu reći kako jesmo takav zločinački narod i da iz tog razloga moramo osnivati takve sudove.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS je tehničke prirode i više pojašnjava nameru Narodne banke koju ostvaruje kupovinom i prodajom deviza i efektivnog stranog novca na deviznom tržištu, gde oni kažu - u cilju usmeravanja kretanja kursa dinara i održavanja nivoa deviznih rezervi, a mi kažemo da oni to rade - radi stabilnosti kursa dinara i održavanja nivoa deviznih rezervi. Mislimo da to mnogo jasnije odražava nameru koju čujemo da kažu guverner Narodne banke, gospodin Dinkić, i ministar finansija, Đelić.
Mi smo često bili u prilici da čujemo od guvernera Narodne banke Dinkića da je jedan od najvećih uspeha za vreme boravka u Narodnoj banci to što je kurs dinara ostao stabilan, što su povećane devizne rezerve i što građanin u svakom trenutku za onaj dinar koji dobije kao zaradu može da pretvori u bilo koju valutu, da kupi evro, dolar itd.
On takođe kaže da ukoliko ne bude na čelu Narodne banke da će biti poljuljan ugled te banke, da nećemo dobijati neke kredite, da to može da se odrazi na stabilnost dinara. Sa druge strane ministar Đelić kaže da je zahvaljujući politici Vlade to obezbeđeno i bilo ko bude guverner Narodne banke da će dinar ostati stabilan i da će i dalje isto vredeti.
Zbog toga smo mi predložili da se ta njihova namera u članu 44. pretoči u reči "radi stabilnosti". Otprilike da ministra danas nema da prihvati ili da neko dopunsko objašnjenje, zbog čega se ovaj amandman ne prihvata, jer je umoran od sinoćnog TV duela, kada su i Đelić i Dinkić rekli mnoge teške reči jedan drugome, pa smo čuli da je jedan hohštapler, drugi bitanga itd, a kada tako isto kažem za ovom govornicom, onda dobijem kaznu od 3.000, 6.000, 20.000, 30.000, ali ne mogu a da se ne složim i sa ministrom i sa Dinkićem, da su obojica u pravu kada tako kažu. Mi se zalažemo za stabilan dinar i za stabilnost dinara, ali to će više biti zadatak, kako čujem budućeg guvernera, Steve Mickovskog.

Član 13. ovog zakona je u vezi sa članom 12. Malopre ste čuli naš amandman. Ima puno sličnosti sa onim što je gospodin Krasić pričao o članu 12. Naime, ovde se kaže da podnosilac proglašene izborne liste, odnosno predlagač kandidata imenuje dva lica koja su odgovorna za zakonito prikupljanje i namensko trošenje sredstava za finansiranje izborne kampanje i za podnošenje izveštaja.
Mi smatramo da su izbori redovan vid političkog delovanja i da to nije vanredna situacija; stranke postoje zbog toga da bi učestvovale na izborima i stranka se od dana završetka prethodnih izbora već sprema za neke naredne izbore i sve što radi usmereno je ka tome da se biračima prenese poruka, program političke stranke, ono što će ona raditi kada osvoji poverenje birača i kada bude vršila vlast.
U tu svrhu se i prikupljaju novčana sredstva, reklamni, propagandni materijal, kalkuliše se sa time šta će se i kada kupiti, pažljivo se troše ta sredstva, a stranke poseduju svoje račune koji su dostupni svakoj vrsti kontrole. Nepotrebno je praviti neke nove račune samo za tu svrhu, samo za prikupljanje sredstava koja će se koristiti za vreme izbora. Ako su nepotrebni ti novi računi, kako mi smatramo, onda je
nepotrebno i postojanje, odnosno imenovanje dva lica koja će u ime stranke kontrolisati i vršiti prikupljanje tih sredstava. Ovaj zakon je pisao knjigovođa, ovaj zakon nije pisao neko ko se zaista razume u to kako funkcioniše i kako radi jedna politička stranka. Ova plavuša me stvarno dekoncentriše, sve vreme. Zaista je to tako i uradio, kako bi vršio kontrolu koja nije potrebna, jer već postoji način da se računi političkih stranaka kontrolišu.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas će poslanici okupljeni u poslaničkoj grupi DOS izabrati članove jednog parasudskog organa, rekao bih prekog suda, moderne inkvizitore, koji će građanima Srbije suditi za navodno kršenje ljudskih prava, za dela za koja se ne može suditi pred redovnim sudovima i ne može se izreći kazna.

Danas ćete izabrati članove komisije koji će imati osnovni zadatak da iz političke utakmice uklone nezgodne političke protivnike, kako biste sami izašli na izbore, sami izbore dobijali, sami izbore gubili, sami bili vlast i sami sebi bili opozicija. Onda će verovatno vrlo brzo neko drugi osvojiti poverenje birača, neki drugi će postati vlast, neki drugi ljudi će predlagati članove komisije, a vi koji danas birate članove ove komisije, bićete predmet rada te komisije, i tako uvek. Kada se bude menjala vlast, menjaće se članovi komisije, drugi evropski narodi će ići napred, a mi ćemo ovde jedan drugog lustrirati do poslednjeg.

Sve će to trajati dok ne bude pameti u Srbiji i dok se ne kaže - dosta je bilo, hajdemo sada da radimo za Srbiju. Jer gospodo, u Evropi će politički protivnici jedni drugim biti neistomišljenici u istoj ideji da narodi država žive bolje, a kod nas će politički protivnici, nastavite li ovako, biti krvni neprijatelji.

Narodni poslanici SRS su još prilikom pretresa Zakona o kršenju ljudskih prava, odgovornosti za one koji su kršili ljudska prava navodno, argumentovano ukazivali da se ne može suditi o ljudima čitajući policijske izveštaje, čitajući ono što su opštinski žbirovi ili regionalni žbirovi, a bilo je i takvih, dostavljali organima državne bezbednosti, ovi švrljkali i na osnovu toga stvarali karakteristike i moralno-političku podobnost mnogih ljudi. Znam da mnogi ljudi zbog takvih priča, iako su radili naporno svoj posao, iako su pošteno radili svoj posao, nisu mogli da ostvare odgovarajuće profesionalne rezultate ili napredovanja, jer je neko znao da ode u službu državne bezbednosti, u SUP, da kaže svom komšiji policajcu - ovaj je govorio protiv Tita, ovaj protiv partije, i takvi ljudi su bili zavedeni u policijske dosijee.

Vi ste predložili 18 kandidata. Neke od njih ćete izabrati. Kakva je sličnost među njima? Svi od reda biće DOS-ovci. Sa stanovišta SRS nama je potpuno svejedno da li će umesto Sime biti izabran Srđan, umesto Dragana Marko ili neko drugi, uglavnom, svi će oni biti ideološki pripadnici Demokratske opozicije Srbije i svako od njih će imati nameru da omogući vladajućoj strukturi da što duže ostane na vlasti, a to će moći samo tako što će one političke protivnike, za koje smatra da su opasnost njihovom režimu i da na izborima mogu dobiti poverenje građana, odstraniti iz učešća u javnom i političkom životu.

Srpski radikali nemaju čega da se stide u svom političkom delovanju, a da se ne plašimo i da nas ne možete uplašiti, nadam se da ste za 12 godina parlamentarnog života u Srbiji već to shvatili. Mi možemo da trpimo odmazdu. Mi možemo da trpimo nepravde, ali ideju srpskog radikalizma ne možete ni ovim zakonom uništiti. Kakvi poslovi očekuju ove ljude? Meni je jako žao tih ljudi jer će oni verovatno, kada neko drugi osvoji vlast i ukoliko ostane ovaj nakaradni zakon, i sami biti lustrirani, a tek juče su postali sudije Vrhovnog suda, tek juče su izabrani za sudije okružnih sudova i već danas moraju da plate težak danak, da vrate dug na taj način što će morati da rade nešto u šta verovatno ni sami nisu uvereni. Sada će nosioci Titovih štafeta, oni koji su išli peške na grob druga Tita, biti u ulozi onih koji će lustrirati one koji su se protiv tih istih godinama borili.

Nadam se da ste napravili pravi izbor. Lično znam da među predloženim kandidatima ima i takvih koji će za pristojnu nagradu pojesti akta ili napraviti nova akta kako bi nekog optužili. Što se tiče ovih predloga, moram da kažem još jednu stvar, možda bismo mi i poverovali da se radi o časnim i poštenim ljudima, koji mogu odgovorno raditi ovaj nezahvalni posao, ali gledajte, već pre pet, šest, sedam meseci ste predlagali javne tužioce, predlagali ste sudije, a sada su među tim istim novoizabranim javnim tužiocima i sudijama neki već pohapšeni zbog kriminala. Tada ste govorili da se radi o retko poštenim i retko časnim ljudima, koji se upravo zbog takvih karakteristika i biraju na odgovorne funkcije.

Uostalom, to je i u prethodnoj tački dnevnog reda, kad smo raspravljali o članovima Saveta za radiodifuziju. Dakle, SRS neće glasati o predlogu kandidata za sastav komisije.

Na kraju mi samo dozvolite da izrazim divljenje prema nekim damama koje su maločas zdušno trčale da daju kvorum za rad Narodne skupštine, iako nisu vlasnice nekih televizija, iako ne moraju da čekaju saglasnost i dozvolu za rad te televizije. Naravno, radi se o opozicionoj Stranci srpskog jedinstva, koja je i ovom prilikom pokazala svoje opoziciono delovanje, omogućivši da se ovakav zakon donese, odnosno da se izaberu članovi komisije, pre svega zahvaljujući svojim brzim nogama i odlučnošću da zaštite svog šefa poslaničke grupe.

 

Dame i gospodo, amandman SRS na član 8. odnosi se na član 25. osnovnog Zakona i mi smo ovim amandmanom pokušali da uvedemo partnerske odnose između poreskih obveznika i onih kojima se porez uplaćuje, između države i poreskih obveznika. Dakle, hteli smo da se dogovorimo na jedan mnogo lepši način nego što je to predložio predsednik Vlade, gospodin Zoran Živković, pa da se dogovore dede i unuci i da dede ne primaju penziju, kako bi unuci imali budućnost.
Mi smo u nekim ranijim amandmanima predlagali da se višak uplaćenih sredstava po osnovu poreza na promet, koji se uplaćuje Poreskoj upravi, dakle, da država i Poreska uprava vraćaju poreskim obveznicima u roku od 10 dana. To tada nije bilo prihvaćeno. Međutim, sada imamo član zakona u kome se kaže da se prilikom kupovine, prodaje, uvoza, davanja u finansijski lizing ili davanja bez naknade motornih vozila i plovnih objekata koji podležu obavezi godišnje registracije, kao i u slučaju proizvoda, koje fizičko lice samo izradi, a koje podleže obavezi godišnje registracije, porez na promet proizvoda plaća u roku od deset dana.
Dakle, kada država naplati više i kada dođe do greške, kada poreski obveznik uplati više, veći iznos sredstava, država to njemu vraća u roku od 30 dana, služeći se tim novcem bez ikakve kamate. Kada građanin, odnosno poreski obveznik treba da uplati tu obavezu, onda je taj rok od 10 dana. Ovo pokazuje, verovatno, kakvo je stanje u budžetu i da je potrebno iskoristiti sva sredstva i svaki mogući način kako bi se neophodna sredstva za funkcionisanje obezbedila. Građani nisu krivi zbog toga. Njima treba omogućiti ravnopravne uslove, znači ono što traži od njih država i da se država odnosi prema njima.
Ne znam, ministre, uvek ste se zalagali, a slušam na TV, slušam u vašim javnim nastupima, za neke ravnopravne odnose, o tome da građanin i poreski obveznik moraju biti zadovoljni, mora da se proširi krug poreskih obveznika, ali da poreske obaveze budu manje, lakše, snošljivije. Ovde stavljate državu i poreskog obveznika u neravnopravan tretman. Građani očekuju od svoje države kojoj plaćaju porez da im poreska obaveza bude pre svega osećaj obaveze i zadovoljstva prilikom plaćanja, kao i da znaju da time namiruju i pune budžet, kako bi se to vratilo kroz neke usluge koje država njima daje, ali ne da budu diskriminisani i da od njih država traži više nego što država pruža njima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam iznenađen da ministar nije prihvatio ovaj amandman. Čini mi se da je bio spreman da ga prihvati i da je čekao da ovaj amandman bude podnesen. Radi se o tome da amandmanom na član 68. tražimo da se mandat predsednika i članova nadzornog odbora utvrđuje na četiri godine. Zašto? Zakonom je predviđeno da se to određuje statutom. Međutim, saglasnost na statut daje Vlada. Može nekome pasti na pamet da predvidi da taj mandat traje 15, 16, 20 godina! Sada možda to nekome izgleda čudno, neverovatno ili će reći da niko nije lud da imenuje nadzorni odbor na 20 godina. To se ne može desiti, vodićemo računa o tome itd.
Međutim, zaista nikome u Srbiji nije padalo na pamet da šećerana može da se proda za tri evra, pa se prodala, ili da poslanici u toku mandata menjaju nekoliko političkih partija, a zadržavaju svoje mandate. Dakle, sve je moguće i mi u ovo ime želimo da se na taj način obezbedimo; da se zakonom predvidi da će mandat trajati četiri godine, i naravno, to će biti sadržano u statutu na osnovu zakona koji se donosi.
I na kraju, da bih vam dao poslednji argument, koji je za ministra prihvatljiv, a to je ko je verovao da će jedan sindikalni funkcioner, lider, predsednik jedne levičarske partije do pre tri godine, znam ga dok je išao na posao, danas imati mobilni telefon sa ugrađenom kamerom, fotografskim aparatom i da za vreme dok poslanici izlažu amandmane ili pričaju o zakonu, u načelu, fotografiše te iste poslanike i čuva za uspomenu i zbirku, kao što je juče radio dok je poslanik Srpske radikalne stranke Nataša Jovanović govorila?! Ja razumem da je ona zgodna devojka, ali ministre, malo se suzdržite, a i u godinama ste.

U ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 20. Predloga zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina. Ovaj član zakona predviđa da sredstva za rad tužilaštva za ratne zločine, posebnog odeljenja, službe i posebne pritvorske jedinice obezbeđuje budžet Republike Srbije. Smatramo da nisu potrebna posebna tužilaštva za ratne zločine, posebna veća, posebna odeljenja, službe za otkrivanje ratnih zločina i posebne pritvorske jedinice, pa samim tim nisu potrebna sredstva koja obezbeđuje budžet Republike Srbije za ove namene, i to zbog toga što to košta, pre svega, 270 miliona dinara poreske obveznike u Srbiji, a i zbog toga što već u postojećem zakonodavstvu postoji način i mehanizam da se sudi za ova krivična dela koja predviđa ovaj posebni zakon.
Naravno, mi smatramo da svako ko je kriv za ratne zločine, ko god je ukaljao ruke, ko god je ubio nenaoružanog civila, ženu, dete, mora da odgovara, ali pred redovnim sudovima. Stoga, mi ne možemo da prihvatimo reči jednog poslanika Demokratske stranke Srbije da mi ne želimo i ne možemo stajati, da Srbija ne može stajati iza onih koji su Srbe navodno oslobađali u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini od njihovih televizora, frižidera, novčanika itd, jer Srbija ni do sada nije stajala iza takvih, a ja pitam da li oni znaju ko su ti ljudi, koliko ih je bilo, da li je to bila masovna pojava.
U Nišu smo sahranili 26 dobrovoljaca, pripadnika Srpske radikalne stranke, koji su poginuli braneći Srbe u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Jedva smo skupili priloge kako bismo ih dostojanstveno sahranili, kako bismo pomogli njihovim porodicama da naprave spomenike. Niko od njih nije oslobađao ne samo Srbe, nego ni Hrvate, ni Muslimane od njihovih novčanika, od njihovih frižidera, kako tvrde neki poslanici koji se navodno zalažu protiv donošenja ovog zakona, a u isto vreme oslobađaju Srbe i pripadnike regularnih snaga Vojske Jugoslavije, policije i naše dobrovoljce da su počinili bilo kakve ratne zločine.
Ne slažemo se ni sa tim što ministar Batić kaže da su nam potrebne posebne pritvorske jedinice, jer ne mogu oni koji su optuženi za ratne zločine da dele ćelije sa secikesama, dilerima droge i ubicama. Koliko će biti tih koji su optuženi za ratne zločine i znamo li ko su oni? Prošlo je mnogo godina otkako je završen rat u Republici Srpskoj i Bosni i da li već neko zna da ih ima 200, 300, 500, ko su ti ljudi? I na kraju, ako je neko zaista siguran da je neko izvršio ratni zločin, zašto da ne bude u pritvoru sa secikesom i sa drugim ubicama. Zločin je zločin.
U tome je problem, što ministar Batić zna, što će mnogi nevini biti u tim jedinicama, da će mnogi na mig nekoga iz Haga ili bilo gde sa Zapada, zlonamernog, provesti puno vremena u tim pritvorskim jedinicama. Zašto unapred predviđamo da će takvih slučajeva biti i zašto unapred svetu govorimo - da, ovo je zemlja u kojoj su vojnici činili mnogobrojne ratne zločine i zbog toga moramo odvojiti 270 miliona dinara, kako bismo napravili posebne zatvore, posebne sudove i posebna tužilaštva.
Ja zamišljam ovu službu za otkrivanje ratnih zločina i ratnih zločinaca kao na Divljem zapadu - da specijalno naoružani ljudi idu od kuće do kuće, proveravaju bivše vojnike, bivše policajce koji su učestvovali u izvršenju zadataka, dobrovoljce. Pri tome ne mislim na pojedine političke stranke nego na sve Srbe i sve patriote koji su učestvovali u tom ratu.
Dame i gospodo, ukoliko već Vlada ne povuče ovaj predlog zakona, potrebno je bar prihvatiti neke amandmane kako ne bismo sami svetu govorili da smo zemlja zločinaca, da smo zemlja u kojoj su vršeni ratni zločini. A za sve one za koje se dokaže da su vršili ratne zločine i Srpska radikalna stranka traži suđenje i najoštrije kazne, ali pred redovnim sudovima.

Dame i gospodo narodni poslanici, obaveštenje koje je Vlada Republike Srbije dala narodnim poslanicima da povlači iz procedure Predlog zakona o akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora, zatim prepiska koja je usledila između kabineta potpredsednika Vlade Čedomira Jovanovića i generalnog sekretara Vlade, a koju je predsednik Narodne skupštine podelio narodnim poslanicima kao objašnjenje da se ne radi o povlačenju zakona iz procedure, već o odlaganju rasprave o tom zakonu zbog obaveza predstavnika predlagača, odnosno službenog puta potpredsednika Vlade Čedomira Jovanovića, govori o harmonizaciji odnosa u Vladi. Kako je harmonizovan odnos u Vladi između različitih službi i ministarstava, tako ova vlada radi u državi i tako radi svom narodu.
Od gospodina Jovanovića, potpredsednika Vlade, čuli smo krupne reči. Akcioni plan otvara vrata Evropi. Valjda zato i nismo mogli sami da donesemo akcioni plan i valjda zbog toga uvek neko mora da nam se meša, da nam daje konačne verzije ovog plana, a naše je samo da izvršavamo obaveze koje tim planom preuzimamo. Meni se čini da lakše zaraćene strane dođu do mirovnog ugovora nego dve republike, u kojima žive narodi istog ili sličnog porekla, a koji su nekada živeli u jednoj jedinstvenoj i velikoj državi.
Dalje kaže gospodin Jovanović da se ovim daje život državnoj zajednici, koju smo formirali. Ministar Batić često ima običaj da kaže - što se grbo rodi vreme ne ispravi. Ne daje se ovim zakonom život državnoj zajednici. Ona je već rođena grbava, teško obolela i, nažalost, čini mi se da će po isteku najranijeg detinjstva, posle tri godine, ta država nestati, isto tako brzo kao što je i stvarana. Ovim zakonom se daje veštačko disanje na zahtev Evrope, da se da vremena Crnoj Gori kako bi nastavila dalje samostalnim putem.
Kaže gospodin Jovanović da je za ovaj parlament izuzetna čast što raspravljamo o ovom zakonu, što možemo raspravljati o njemu. Meni, kao poslaniku Srpske radikalne stranke, zaista bi bila čast da raspravljamo o zakonu koji će govoriti o uređenoj i sređenoj državi, o državi koja će imati samo jednu zajedničku himnu, zajednički grb, zajedničku zastavu, jedan krivični zakon, jedan carinski zakon, da nam sve bude zajedničko, a ovako kada radimo na rastakanju države, na daljoj razgradnji države, meni zaista nije čast da raspravljam o ovom zakonu.
Kaže se da je tačno da imamo dva carinska zakona, ali su oni identični i ne proizvode razlike. Ako su identični i ako ne proizvode razlike, zašto onda imamo dva zakona i zašto nije jedan jedinstveni zakon. Kaže se dalje da će biti manje prihoda u budžetu Republike Srbije zbog smanjenja carinskih prihoda, ali to će u sledećoj godini biti nadoknađeno iz donacija. Šta će biti kada prođe ta godina i da li se može živeti od donacija i milostinja.
Kaže se dalje da ovaj zakon počiva na saradnji dve vlade, na uvažavanju predstavnika jedne i druge vlade, Vlade Crne Gore i Vlade Republike Srbije, ali pošto je već izvesno da će u Srbiji biti izbora do kraja ove ili na početku sledeće godine, a izvesno je da će doći do promene raspoloženja građana, do promene sastava Parlamenta, pa samim tim i do promene Vlade, hoće li onda ona počivati na nesaradnji Vlade Crne Gore i Vlade Republike Srbije. Hoćemo li opet Jovo nanovo, a izvesno je da ćemo morati Jovo nanovo.
Bilo šta bilo, sa Crnom Gorom je očigledno posao završen. Mene plaši samo da ne počnete harmonizaciju odnosa sa Vojvodinom, harmonizaciju sa Raškom, sa Nišavskim okrugom, a onda ostaje Srbija harmonizovana, ali do Beogradskog pašaluka.
Ne postaje se član Evropske unije tako što će se razoriti zemlja i njena ekonomija, a ovim zakonom se upravo to radi. Ja sam mislio da se u Evropsku uniju ulazi time što se povećava standard života, što se smanjuje inflacija, što se razvija ekonomija, privreda, što građani postaju sigurniji, što država postaje čvršća, jača i organizovanija. Već je jasno da su obične laži da nas samo DOS može uvesti u Evropu. Uostalom, ako je to tačno, da nas samo DOS može uvesti u Evropu i u Evropsku uniju, a građani Srbije budu živeli kao što danas žive pod ovom vlašću, onda nam ni Evropa, ni Evropska unija sigurno nisu potrebne.
Srpski radikali su više puta upozoravali na sve opasnosti koje sa sobom nosi Beogradski sporazum. Ovog puta vas upozoravamo da će sprovođenje ovog zakona voditi daljem rastakanju srpske države u Crnoj Gori, srpske države u Srbiji, da preti velika opasnost da građani izgube zajedničko tržište, kao što su već izgubili valutu, da više ne bude slobodnog protoka robe, kapitala, da ne bude više zajedničke države i valjda je svima jasno da Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj zakon.