Kriminal u Vladi, o kome je govorio potpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin, a o kome nije obavestio predsednika Narodne skupštine, Dragana Maršićanina, pa predsednik Narodne skupštine o tome zaista nema pojma.
Srpska radikalna stranka je zahtevala i podnela pisani zahtev, sa valjanom dokumentacijom, sa potpunom dokumentacijom o štetnim, nepravilnim i kriminalnim radnjama ministara Batića i Mihajlovića, da o tome raspravljamo, to nije došlo na dnevni red. Ne treba bežati od rasprave.
Narodna skupština je mesto gde treba o svemu razgovarati, i o nekim prijatnim i o neprijatnim stvarima. Ne bežimo od toga da zaista narodni poslanici kao građani Srbije, baš kao i ministri, baš kao i svi javni funkcioneri i nosioci drugih javnih funkcija, moraju polagati račune pred narodom, sudom i Skupštinom.
Ali, prvo morate uveriti nas narodne poslanike da kolegama oduzmemo imunitet, da su zaista krivi, da su zaista uradili nešto zbog čega treba da odgovaraju pred sudom ili pred sudom javnosti.
Mislim da i u ovoj sali nema narodnog poslanika koji ne misli ovako i koji nije spreman da za dokazane kriminalne radnje u svakom trenutku glasa da se ne uspostavi imunitet. Ali, mislim da ovom raspravom zamagljujemo neke druge probleme. Hajde da do početka redovnog zasedanja Narodne skupštine nečim zabavimo narod, hajmo nekog iz prethodnog režima da optužimo, da punimo stranice štampe, da ne pričamo o najavljenom poskupljenju struje i ostalih potreba građana, da ne raspravljamo o tome šta se dešava na Kosovu i Metohiji, da ne raspravljamo o tome da će popisom stanovništva na Kosovu i Metohiji već biti stvoren jedan ambijent da se kaže, eto, toliko ima Srba i njihovo je pravo da izađu na izbore ili ne izađu i oni koji su glasali to je njihovo pravo i oni koji nisu glasali, to je takođe njihovo pravo. Znači, da skrenemo pažnju sa sve većeg broja nazposlenih radnika, sa sve veće bede, sa postepenog gubitka suvereniteta.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da ne uvažite odluku Administrativnog odbora i predlog tog odbora, već da donesemo odluku da se ostavi imunitet narodnim poslanicima, a taj slučaj ne zastareva, kako smo čuli od prof. dr Šešelja, da sačekamo da oni kao građani, po isteku njihovih mandata, ukoliko ima razloga, normalno prisustvuju suđenju po privatnim tužbama. Hvala.

Reklamiram povredu člana 93. Poslovnika. Radi se o ozbiljnom zakonu. Za nepoštovanje ovog  zakona predviđene su kazne zatvorom i do tri godine. Trenutno ima, koliko sam prebrojao, 68 poslanika DOS-a. Ozbiljan je zakon. Neka dođu da ozbiljno radimo, a sada molim da se utvrdi kvorum.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi ovi koji prate prenos sednice Narodne skupštine znali šta ovako žestoko napadaju poslanici SRS-a, pročitaću vam jedan član koji se dodaje na postojeći zakon i koji menja suštinu Zakona o izgradnji objekata. U članu 52a. kaže se, da "preduzetnik koji je izvođač radova ili odgovorno lice u pravnom licu koji je izvođač radova na objektu koji se gradi bez građevinske dozvole, kazniće se za krivično delo zatvorom do godinu dana, a fizičko lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, kazniće se za krivično delo zatvorom do tri godine."
Onaj ko zapali ili sruši zgradu Savezne skupštine ili televizije, neće se kazniti zatvorom, postaće nacionalni heroj. Ne verujem da je ovaj zakon mogao da piše prof. dr Dragoslav Šumarac, stručnjak iz oblasti građevinarstva. Meni se čini da je ovaj zakon pisao neki policajac. Možda Zoran Živković ili neko njemu blizak, a pošto mu je supruga sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo, možda je njoj preneo te nadležnosti (Glas iz sale: Ma sto posto.) Molim gospođu da se malo smiri i da sasluša.
Da je ovaj zakon pisao stručnjak, odnosno da ste vi pisali, a vi jeste priznati stručnjak, vi biste našli načina kako da rešimo to što ima milion bespravno dignutih objekata, kako da prilagodimo detaljne urbanističke planove, kako da prilagodimo sve to da što manje srušimo, da što manje štete nanesemo ljudima. Verujte, nema svako sreće i privilegija kao što ima naš sadašnji ministar savezni policije, da na brzaka legalizuje bespravnu gradnju koja je građena u Nišu. Neki kažu čak da je kopao kosti po starom Bagdalskom groblju, da bi proširio ivicu do svoje kuće.
(Predsedavajući: Molim vas da se držite teme.)
Kada smo vas, a baš sam ovde pominjao kada smo radili onaj Zakon o privatizaciji, pa kada sam govorio o tome da odgovorno lice koje radi u agenciji, ukoliko da neku informaciju koja može nekoga dovesti u privilegovani položaj i da na osnovu toga zaradi nekoliko miliona maraka, da država bude oštećena za nekoliko miliona maraka, da treba primenjivati oštriju sankciju. Ne. Kod vas je ostalo da se kazni novčano. Pazite, za to novčano, a kada neko počne da zida objekat bez dozvole kazna zatvora. To već nije nešto što možemo da prihvatimo.
Mene posebno čudi moj prijatelj Mijailović Lune iz DSS-a koji kaže: ma, mi ćemo prihvatiti ovaj zakon, ali ako ubuduće ovako loše radite, mi ćemo glasati protiv Vlade. Da li je DSS u Vladi ili je malo u Vladi, ili je pomalo u Vladi, ili nije u Vladi? Morate da se odlučite. Ovaj zakon ćete doneti i vi iz DSS-a, i vi ćete odgovarati, bez obzira što kažete mi smo malo ili nismo malo u Vladi. Ili možda vi želite da budete malo više u Vladi, ali vam neko ne da da budete malo više u Vladi.
Gospodine ministre, zaista nemojte da se zakon vezuje za vas, da kažu, eto u zatvor nas je oterao Dragoslav Šumarac. Nemojte, povucite ovaj zakon. Ili još nije kasno, hajdemo zajedno u petak u 18 sati na veliki patriotski miting, da zajedno konstatujemo da je DOS najgori.

Gospođo predsedavajuća, očigledno su se naši redovi ovde u Skupštini proredili i na osnovu člana 93. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije molim da se utvrdi kvorum, vidim da su tu radikali, ima još nekih, ali poslanika DOS-a ima u manjem broju.

Dame i gospodo, amandman koji je grupa poslanika SRS podnela, pokušava da popravi tekst člana 4. Predloga zakona. U članu 4. stav 1. tačka 2. stoji - katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica na prvi dan Božića i u dane uskršnjih praznika, počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Uskrsa prema njihovom kalendaru, imaju pravo da ne rade, dakle u dane tih verskih praznika. Mi predlažemo izmenu člana 4. tako da stoji - da katolici i pripadnici drugih priznatih hrišćanskih verskih zajednica ne rade na prvi dan Božića i prvi dan uskršnjeg praznika prema njihovom kalendaru. To stoga što mislimo da ne treba povećavati broj neradnih dana za praznovanje verskih praznika.
Malo je čudno da dva dana koja simbolizuju srpstvo, kao što su dan svetog Save i Vidovdan, praznujemo radno, a sa druge strane neke dane, nekih drugih naroda ili pripadnika drugih verskih zajednica, favorizujemo i dozvoljavamo da se slavi više dana. To liči na ono ranije komunističko - kada se pomene reč Srbin, to je već velikosrpstvo i to treba po svaku cenu ugušiti, i da svima bude dozvoljeno više prava za ispunjavanje posebnosti i svoje nacionalnosti, nego Srbima.
Dakle, predlažem da se ovaj amandman prihvati i da se na taj način poboljša tekst člana 4. Predloga zakona.

Pošto uskoro predstoji glasanje o kompletnom zakonu, bilo bi zaista šteta da predstavnici opozicije sami usvoje ovaj zakon, pa vas molim da utvrdimo kvorum kako bi se u međuvremenu i poslanici vladajuće većine prikupili, jer kad god zatražimo kvorum, baš tada oni dođu iz hodnika, restorana ili iz grada. Molim vas da utvrdimo kvorum.

Dame i gospodo, u obrazloženju Vlade, obrazloženju ovoga predloga zakona, kaže se, između ostalog, da, ako nešto ujedinjuje pokoljenja Srba, onda je to lik svetoga Save. Sveti Sava stekao je ogromne zasluge, pre svega na polju duhovnosti. Monah i pisac, prevodilac i mislilac, osnovao je zajedno sa svojim ocem, srpskim vladarom, Stefanom Nemanjom, manastir Hilandar na Svetoj gori.
Njegovim nastojanjem stvorena je srpska autokefalna crkva, koja je okupila do tada razjedinjene srpske zemlje. Graditelj i pokrovitelj umetnosti, označio je početak velike epohe srpske srednjovekovne sakralne umetnosti, a njegov kult spada u najraširenije u našoj sredini. Vidovdan spada u osnovne pojmove srpskog istorijskog pamćenja, slavi se kao sećanje na Kosovsku bitku i stradanje srpske vojske u sukobu s Turcima. Taj događaj već sada prevazilazi okvire jedne bitke, jednog događaja, i treba mu dati univerzalno značenje praznika, posvećenog svima palima za otadžbinu kroz dugu istoriju srpskog naroda.
U potpunosti se slažemo sa objašnjenjem predlagača zakona, sa onima koji su ovako nadahnuti tekst potpisali u Predlogu zakona. Baš zbog toga nas čudi da je članom 5. Predloga zakona predviđeno da se ova dva značajna datuma u srpskoj istoriji slave kao radni dani. Članom 5. je predviđeno da se u Republici Srbiji praznuje radno Sveti Sava, dan duhovnosti, i Vidovdan, spomen na Kosovsku bitku.
Zar nije potpuno opravdano da se i dan svetog Save i Vidovdan slave neradno? U amandmanima koje su predložili narodni poslanici SRS, Vitomir Plužarević, dr Goran Cvetanović, Božidar Vujić, Dragan Čolić, Branislav Blažić i ostali, predlaže se da se u članu 2. doda da se neradno slave i Sveti Sava i Vidovdan.
Vlada kaže (objašnjava zašto odbija ove amandmane) da se Sveti Sava tradicionalno radno praznuje u školama i drugim obrazovnim ustanovama, pa tu tradiciju treba nastaviti, a Vidovdan, kao uspomena na Kosovsku bitku i pale za otadžbinu, treba praznovati radno, jer se time na dostojanstven način obeležavalo samo značenje ovog praznika, tradicionalno. Pa kaže - zbog toga, treba nastaviti. Mislim da treba da postane tradicija da taj praznik obeležavamo u svojim kućama, đaci, studenti i učenici da imaju posebne akademije. Pa da mi roditelji možemo, zbog toga što smo tog dana slobodni, da zajedno sa njima učestvujemo u proslavi značajnih datuma srpske istorije.
Znate, dame i gospodo di 7. juli se tradicionalno proslavljao, pa setite se samo oni uranaka sedmojulskih veselja, izleta itd. To je bilo na neki način tradicionalno, ali dobro je što smo tu tradiciju prekinuli. Dobro je što ovim zakonom više ne slavimo dan srpskog poraza, srpske sramote, dan kada je Srbin, iz ideoloških razloga, ubio drugog Srbina. Iako smo već tu tradiciju prekinuli, potpuno opravdano i potpuno se slažem, bar mi iz poslaničke grupe SRS se slažemo, da je to trebalo ukinuti.
Ne možemo da se složimo da se ova dva značajna datuma praznuju radno. Sećam se, ćerka mi je skoro završila srednju školu, da se na dan Svetog Save čak nije dozvoljavalo ni žito da se nosi, ni kolač, da oni koji slave, recimo, odnesu kolač u školu. Zato baš treba dati veći značaj danu Svetog Save i Vidovdanu. Verujem da je to prihvatljivo i za ostale građane Srbije, koji nisu pravoslavne vere, jer kult svetog Save se poštuje i među pripadnicima drugih verskih zajednica ili onih koji su nekada bili Srbi, a sada se više ne osećaju Srbima, nego nekim drugim, šta ja znam. To je njihovo pravo, a ja smatram da postoje Srbi katolici, Srbi islamske veroispovesti i Srbi pravoslavci.
Dakle, ovaj zakon može biti prihvatljiv, ukoliko se ove dobronamerne primedbe i predlozi poslanika SRS-a, odnosno poslaničke grupe SRS-a, prihvate. Biće to zakon koji nećemo menjati 100 godina, zakon koji će biti prihvatljiv za svaki režim, za svaku vlast koja dođe i posle ove vlasti. Hvala.

Dame i gospodo, reklamiram povredu člana 93. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Očigledno je komotno ponašanje poslanika DOS-a, opet su u šopingu, nema ih ovde, molim da se utvrdi kvorum, kako bismo, u skladu sa poslovnikom, mogli da radimo normalno.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 2. se kaže da se privatizacija zasniva na sledećim načelima - stvaranje uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost, obezbeđenje javnosti, fleksibilnost i formiranje prodajne cene prema tržišnim uslovima.
Stavio sam amandman i tražim da se reč "fleksibilnost" zameni rečima "raznolikost tehnika privatizacije". Mislim da reč fleksibilnost u ovom kontekstu ne znači ništa. Rečima "raznolikost tehnika privatizacije" objašnjava se i suština namere predlagača, jer evo i u delu koji govori o sadržini i objašnjenju pojedinih rešenja kaže se da se zakonom o privatizaciji uređuju uslovi i postupak, a na kraju se kaže - primenom nekog od modela privatizacije.
U članu 9. zakona takođe se govori o modelima privatizacije, u članu 10. o metodama i u članu 11. kako se pojedini modeli sprovode. Mislim da zaista to "fleksibilnost" ne odražava suštinu predloga iz člana 2. i da bi ove reči koje sam predložio kao moguće rešenje više odgovarale suštini i duhu ovog zakona.

Na osnovu člana 93. Poslovnika Narodne skupštine, molim vas da proverite kvorum jer mi se čini da je veći broj poslanika, evo vidite i sami da se sada vraćaju, da je napustio salu.

Na osnovu člana 93. Poslovnika molim da se utvrdi kvorum, jer od 180 poslanika DOS-a u sali nema trenutno 50, 60, ali je pun restoran, puni su hodnici, knez Mihajlova, kupuje se, trguje se, ali ipak moraju da budu ovde.

Dame i gospodo narodni poslanici, odavno je vreme da se društvena svojina pretvori u efikasniji i produktivniji oblik svojine. Vreme je i da se državna svojina, bar onaj deo koji nije od strateške važnosti u ovom trenutku za državu, za koji možemo postići dobru cenu, transformiše.
Već 10 godina Srpska radikalna stranka istrajava na tom zahtevu i, za razliku od nekih političkih partija koje danas predlažu ovaj zakon, mi naš program privatizacije nismo menjali. To je ovaj program koji smo uputili Narodnoj skupštini, a koji još uvek, na žalost, nije doživeo da bude na dnevnom redu Skupštine.
Ono što SRS očekuje od zakona o privatizaciji i ono što smo mi predložili Narodnoj skupštini u zakonu koji nije doživeo da bude na dnevnom redu je javnost u privatizaciji, neograničeno pravo raspolaganja akcijama, jednostavan način sticanja besplatnih akcija, mogućnost kupovine kapitala obveznicama neizmirene devizne štednje i druge štednje građana, zaštita radnika u objektu privatizacije, kao jasan način korišćenja sredstava od prodaje društvenog i državnog kapitala. Da privatizacija bude obavezna, da bude oročena i da kupac može kupiti više od 50% akcija nekog preduzeća.
Što se tiče javnosti u privatizaciji, zamerio bih što je obrazac projekta sa osnovnim podacima o objektu privatizacije, ili subjektu, mada je to svejedno, teško razumljiv i radnicima. Možda stručna javnost potpuno razume tabele i koncept toga, ali na taj način nije dovoljno jasan velikom broju ljudi koji rade u preduzećima.
Što se tiče zaštite radnika u objektu privatizacije u Predlogu se praktično ne pominje rešavanje socijalnog i radnog statusa zaposlenih radnika, ni obaveze kupca prema njima. Ne kaže se da strateški partner ne sme otpuštati radnika bar pet godina od momenta kada izvrši kupovinu objekta privatizacije.
Plašim se da se ne ponovi slučaj nekih država u okruženju gde su kupci dosta jeftino kupovali preduzeća, što opet ne zameram, tolika je bila tržišna vrednost i država je bila prinuđena da to toliko jeftino proda, otpuštali su radnike, preduzeća zatvarali i stvarali uslove za plasman svoje proizvodnje, bez ozbiljnije konkurencije.
Smatram da unapred moraju biti poznati svi uslovi pod kojima se privatizuje objekat privatizacije. Već sam program privatizacije koji podnosi budući subjekt ili objekt privatizacije mora da sadrži podatke o poslovanju, vrednosti kapitala, imovine, obliku organizovanja subjekta, ali i o socijalnom programu. Već u toj fazi mora da ima podatke o socijalnom programu.
Toga u zakonu nema i ne smemo dozvoliti strateškom partneru da prvo kupi to što je nameravao, a onda da autonomno u procesu pregovaranja sa sindikatima dođe do nekog rešenja koje će, u svakom slučaju, biti mnogo gore po zaposlene, nego da je unapred bilo precizirano prilikom kupovine.
Ako neko očekuje da će novonastali sindikati ući u tuču sa poslodavcem i da će tako rešiti radno-pravni status zaposlenih, tu se varaju, jer imamo ovde bivšeg predsednika Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ministra za rad i zapošljavanje, koji je sam podneo predlog zakona, koji smo usvojili, kojim radnicima sa preko 36 godina staža može prestati radni odnos.
To ranije nije bilo sadržano, a znamo da je u procesu privatizacije to najneproduktivnija radna snaga, da će ona najbrže i najlakše ostajati bez posla. Za stvaranje kapitala je potrebna mlada, sposobna, snažna radna snaga, koja će moći da nosi teret proizvodnje, da stvara sebi zaradu i profit vlasniku kapitala.
Način na koji je SRS predložila rešavanje ovog problema je sadržan i u članu 12. ovog predloga zakona, koji smo mi podneli Narodnoj skupštini 28. septembra 2000. godine. I mi kažemo da se kupac, izabran na licitaciji, obavezuje da ne smanjuje broj zaposlenih u preduzeću, koje je predmet privatizacije.
Ne morate kompletno rešenje, ali bar odredite neki vremenski period, kada kupac neće moći da slobodno donosi odluku o smanjenju broja zaposlenih. To jeste teško, i to će verovatno iziskivati i mučne razgovore, i pregovore, ali i to će rešiti veliki problem, jer, ukoliko sav teret socijale prebacimo na fondove, na tržište rada, na državu, teško će država nekoliko godina izdržati da iz tih sredstava finansira sve potrebe tih ljudi koji će ostati bez posla.
Takođe, zameramo što se vrednost može kupovati samo za dospela potraživanja devizne štednje. Mislim da tu treba napraviti ustupak, a biće to i u konkretnim amandmanima, da se za svu deviznu štednju građana može dozvoliti kupovina akcija preduzeća. I mi tako vama to predlažemo.
Morate, gospodo, mnogo više voditi računa o nekim obećanjima. Sada ovde ne zagovaram neka posebna dogovaranja, kad se prodaje nešto odlučuje onaj čije je, da li je to društveno ili državno, u principu, sve je to državna imovina i država odlučuje o tome. Vlada je izvršni organ ove skupštine, izvršni organ ove države i ona će, preko svojih komisija, to raditi.
Ali, setite se samo predizborne kampanje, poziva sindikatima, o tome da će u svakom pogledu biti pitani i da će se sa njima dogovarati, da će oni, maltene, o svemu odlučivati, da će biti u svemu partner Vlade. Mislim da su to bila preterana obećanja, obećanja koja i škode sada ovoj vladi.
Jer, evo, u članu 16. stav 3. Predloga zakona o privatizaciji, inicijativa za privatizaciju dostavlja se organizaciji sindikata u subjektu privatizacije, a zaposleni se o tome obaveštavaju na način utvrđen opštim aktom subjekta privatizacije.
Ne traži se povratno mišljenje sindikata, dovoljno je da se samo sindikat o tome obavesti, i u roku od pet dana se ta inicijativa dostavlja vladinim agencijama, je li tako? Dakle, za pet dana sindikati nemaju vremena da se dogovore, da vide svoj stav o tome. Možda je to bilo u nekoj raspravi koja je prethodila podnošenju Predloga zakona, ali zaista se po ovome, kako ovde piše, sindikat o toj inicijativi može obavestiti i tako što će se na oglasnoj tabli u preduzeću, ako je to predviđeno opštim normativnim aktom, okačiti obaveštenje da preduzeće ide u privatizaciju.
To su bila obećanja koja su data sindikatima, koja se sada ne poštuju, i ubuduće Vlada mora voditi računa o tome šta od obećanja može da ispuni.
Postavljam samo jedno pitanje - da li sredstva, prikupljena kupovinom preduzeća, treba odmah uplaćivati u budžet i usmeravati u javnu potrošnju, ili u privredu, povratno reinvestirati, pa se iz prihoda, kamate ili eventualnih dividendi, tek onda servisiraju potrebe javne potrošnje. Jer, ako jednom taj novac ubacimo u budžet, potrošimo ga, više ga nema. Budžet ne stvara novu vrednost, budžet troši.
Država, odnosno Vlada u nekim trenucima može biti široke ruke, da potroši i ono što nije nameravala pod pritiskom, recimo, prosvetnih radnika, zdravstvenih radnika, po onom principu "seci-krpi". Desi se nekada da se i neka sredstva, koja su mogla drugačije da se utroše, putem budžeta daju korisnicima da bi se ugasio socijalni požar. Tih para više nećemo imati, neke su pare već otišle u potrošnju i nikada ih više ne možemo vratiti. Zatim mislim da je bolje na neki način oploditi ta sredstva, stvoriti novu vrednost, a odatle servisirati potrebe javne potrošnje.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Srpske radikalne stranke Branislav Blažić je objasnio suštinu člana Predloga zakona i suštinu amandmana koji smo u zajdničkom tekstu podneli. Samo  bih podvukao da ovo znači umanjenje plate onim radnicima koji su primili regres i da je to nešto što zaista ne treba dozvoliti. Ispada sada da su se oni džabe radovali, oni koji su ugrabili ovu priliku da prime regres i praktično dolazimo da DOS-ovci dinar daju, a banku uzimaju. Pozivam vas da glasate za prihvatanje ovog amandmana, kako ne bismo i toj kategoriji radnika u narednih šest meseci smanjivali platu. DOS je najgori.

Gospodine predsedniče, poslanici DOS-a me teraju da kažem da je DOS najgori, a kad kažem da je DOS najgori, onda vi meni izričete opomenu. Ja to neću da kažem.
Dame i gospodo, zalažem se da svako ko je na nelegalan način stekao ma kakvo bogatstvo, bude za to kažnjen. Ne samo on, mora biti kažnjen i onaj ko je omogućio sticanje bogatstva na takav način. Nije dovoljno da samo plati porez. Šta to znači da je neko stekao 400 hiljada maraka, plati 135 hiljada, a ostane mu 265 hiljada maraka i ja mu kažem - lopino, a on kaže - platio sam porez, ja sam veoma koristan za ovu državu, ja sam čist. Koliko si ti platio porez?
Moraju se izreći i druge mere u skladu sa zakonom. Za kriminal se mora ići u zatvor. Mora se oduzeti sve, a ne samo deo nezakonito stečene imovine.Šef poslaničke grupe DOS-a Čeda Jovanović kaže da se ovaj zakon ne bavi krivičnom odgovornošću. Ako se ne bavi krivičnom odgovornošću, ako nema krivične odgovornosti, što onda ljudima uzimamo novac? Ajde da utvrdimo ko je kriv, ko je krao, ko je nezakonito stekao, pa onda da mu uzmemo sve i plus u zatvor.
Inače, voleo bih da ovaj zakon zaživi. Voleo bih da vidim kako se Dušanu Mihajloviću oduzima sve. Ne misli valjda neko od poslanika DOS-a da je on sve ovo što ima sada legalno stekao? Ali, mi trebamo doneti zakon koji ima povratno dejstvo. Pročitao sam Ustav, u članu 117. kaže se da ako to zahteva opšti interes, povratno dejstvo mogu imati samo delovi zakona, a nikako celi zakon. Mi treba da delujemo u skladu sa zakonom koji je protivustavan.
Zašto Predlog zakona tretira period od 1. januara 1989. godine do dana donošenja ovog zakona? Recimo, zašto to nije od 1. jula 1982. godine ili 14. februara 1959. godine ili bilo koji drugi datum? Zašto se ograničava danom donošenja zakona? Da li to sugerišete da je bogaćenje nekih ljudi, bliskih Miloševiću, počelo baš tog dana, a da se završava sa vašim dolaskom na vlast? Da li mislite da ste vi bezgrešni? Mnogi koji nisu bili bliski Miloševiću obogatili su se na sličan način, preko veza, vezica, podmićivanjem i na bilo koji drugi način. Mnogi su sada u DOS-u. Ima i nekih koji sede ovde i rade kao narodni poslanici, koji su se obogatili na ovakav način.
Mislite li da je dovoljno naplatiti reket, uzeti koliko vam treba i onda reći - sad si pošten, sad si častan? Tako rade i klasični reketaši. Nikada ne uzmu sve, nikada ne unište do kraja onoga koga reketiraju. A, kada im novac zatreba, ponovo traže, a vi ćete verovatno produžiti važenje zakona, tako bar kaže ministar Đelić.
Kažete - onaj ko se dobrovoljno prijavi i pospe se malo pepelom, smanjuje mu se 35%. Dobro, to menjate amandmanima. Ali, pitanje je da li će amandmani biti usvojeni. Građanin treba, što je rekao savetnik onog našeg ministra, kakav savetnik takav i ministar policije, građanin treba da cinkari sam sebe. Šta će se desiti ako sudovi odbiju da primenjuju ovaj zakon? U članu 96. Ustava se kaže - sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava i zakona. Šta će se desiti ako neki hrabri sudija odbije da primenjuje ovakav zakon koji nije ustavan? Ili možda mislite da ćete stranačkim postavljanjem predsednika sudova obezbediti podršku u svakom slučaju? A, Ustavnog suda nemamo.
Gospodin Popović, koji kaže meni da li sam se prepoznao, prepoznaćete se i vi, gospodine Popoviću, vaše vreme prolazi. Nas srpske radikale ovaj zakon ne pogađa. Nismo bili miljenici režima, obično smo bili hapšeni iz političkih razloga. Samo upozoravamo, zakon će pasti na Ustavnom sudu, kad-tad. Jednom moramo imati i Ustavni sud.
Sumnjam da će se ovaj zakon, ako ga danas usvojimo, primenjivati objektivno. Eto, dojučerašnji potpredsednik Vlade i predsednik Komisije za borbu protiv korupcije, Vuk Obradović, kaže da je smenjen u onom trenutku kada je došao do "Lutre" i Dušana Mihajlovića. On kaže da je dobio signal i da taj signal važi za sve ostale. Ne diraju Mihajlovića, ne diraju "Lutru", ne diraju one koji su pored Đinđića ili uz Đinđića, ne diraju one koji su finansirali i pomagali DOS, možda kupovali i njihovim liderima kola i stanove. Mislite li da bi Čeda od svoje studentske stipendije mogao da kupi dva džipa i da prežali kad mu ih unište, tek tako.
Hoće li pod udar ovog zakona doći i političke stranke, tzv. sindikati ili one nevladine organizacije koje su u kešu unosile novac u zemlju. Mi se zalažemo za zakonitost, a ne za bezakonje, ali sada revolucionari ostavljaju puške, donose kvazi zakone da ugrabe ono što je preostalo. Među vama ima dece prvoboraca i generala. Naučili ste vi od očeva kako se otima i kako se pljačka, a oni koje sada gledam su upravo deca prvoboraca.
Srpski radikali zahtevaju da se posle sudskog postupka, ako se dokaže krivica, zaloupotreba i pljačka, na osnovu presude, preduzmu zakonom propisane mere i da se neko ko je na takav način opljačkao narod i državu bude kažnjen i zatvorom, a ne samo uzimanjem dela zarade. Ovaj zakon će u principu sprovoditi par Đelić-Radović, a mi u takve parove nemamo poverenja.

 Dame i gospodo narodni poslanici, upravo me kolege iz DOS-a podsećaju da nisam rekao da je  DOS najgori i ovom prilikom kažem, da - DOS je zaista najgori.