Uvaženi kolega, a i neki govornici ranije su izrekli jednu potpuno kontradiktornu stvar i kontradiktorno su postupali kroz podnošenje amandmana na ovaj predlog odluke, tvrdnjom da u Skupštini već ima previše odbora, znači da je 25 odbora mnogo, da je povećavanje za još četiri odbora previše i onda amandmanom predlažu uvođenje još nekih odbora. Dakle, to je potpuno kontradiktorno, nije suština u broju odbora, suština je u kvalitetu koje ti odbori donose i oko toga možemo da se sporimo.
Oko samog broja, mislim da nema previše smisla. Ukoliko govorimo o strukturi odbora za privredne reforme, dakle da u ovom odboru budu delegirani predstavnici 12 različitih odbora i tvrdnja da će biti delegirani predstavnici DOS-a, da je prirodno da bude predstavnik većine, predstavnik svih tih 12 odbora, a pri tom imamo predsednike nekih odbora iz opozicije među tim odborima, to govori više o vašem rezonu, nego o našem. Odakle vam uopšte takva ideja?
Dalje, tvrdnja da je predlog ovih odbora bacanje prašine u oči, mislim da to nije korektno i to je ponovilo nekoliko govornika. Hajde da učešćem u tim odborima, u svakom odboru učestvuju sve stranke, vidimo da li će ti odbori u praksi pokazati da su potrebni i da su i te kako
produktivni.
U svim drugim zemljama oni su pokazali da su produktivni. Tvrdnja da nam nije potreban odbor za ravnopravnost polova, pogledajte samo strukturu i odnos između ženske i muške populacije, pogledajte primanja ženske i muške populacije, pogledajate kako to u krajnjoj liniji i u Evropi i u svetu izgleda; dakle, svuda još uvek ta ženska populacija nije dostigla taj nivo koji dostižu primanja muškaraca. Pogledajte strukturu u ovom parlamentu, gde je pojava poslanica lepšeg pola samo sporadična i izuzetak koji potvrđuje pravilo, dakle, standardi koje moramo uvesti i u politički život, i u privredni, i u društveni život i moraju biti zasnovani na takvom principu da većinska populacija, dakle, ženska populacija dobije ono mesto koje zaslužuje u meri kako je to u Evropi, pa i u svetu.
Dakle, pročitajte još jednom ovaj predlog odluke, razmislite o tome da li vam je potreban odbor za ekonomske reforme, za evropske integracije, da li za ravnopravnost polova, uzmite u obzir kada govorite o ulozi parlamenta to da je parlament vrhovno zakonodavno telo, da parlament ima kontrolnu funkciju nad izvršnom vlašću, da parlament na kraju odlučuje šta je strategija i šta je politika koja je potrebna u svakoj zemlji, onda na kraju izrecite sud da li je zaista nepotrebno da se parlament i parlamentarni odbori izjašnjavaju o osnovnim pravcima u kojima se jedna država kreće.

 Poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o lustraciji bio je...
(Poslanik Dragan Šormaz pri napuštanju sale Narodne skupštine reaguje glasno i ometa govornika.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, počeo bih da govorim kao da ranije nisam govorio.
Donošenje zakona o lustraciji bila je jedna od zajedničkih teza u programu DOS na izborima 2000. godine, što je bilo i predizborno obećanje Demokratske stranke Srbije, koja se tada nalazila u toj koaliciji i bila je među strankama koje su taj program podržale.
Zajednički program ogleda se u Predlogu ovog zakona. Taj predlog zakona moguće je menjati amandmanima.
Poslanici Demokratske stranke Srbije nisu pribegli toj mogućnosti, da reaguju amandmanima na Predlog zakona. Apriorno su odbacili svaku mogućnost da se jedno od predizbornih obećanja, koja su bila data građanima, ispuni.
Preuzimamo političku odgovornost upravo za ono što je građanima obećano, za šta nam je i dat mandat, za upravljanje državom, za ulazak u Skupštinu i za ulazak u Vladu Republike Srbije.
Onaj ko se plaši lustracije ima nečistu savest ili ima nečiste namere.
Mi želimo da lustracija upravo pođe od nas. Ovaj predlog zakona predviđa da se lustracija odnosi na period od narednih deset godina. Ne plašimo se pretnji.
Upravo zato i tražimo da se taj zakon primenjuje deset narednih godina da bi neko sutra mogao da razgovara o našoj odgovornosti vezanoj za poštovanje ljudskih prava, a što jeste "plašenje mečke rešetom".
Netačne su tvrdnje da nije postojao i da ne postoji pravni osnov da se sankcionira kršenje ljudskih prava. Kada vidimo ponašanje nekih poslanika ovde, u Skupštini, dok ovde jednostavno iznosimo različite stavove, možemo da zamislimo kako je bilo strašno tada kada su oni bili većina i kako je bilo strašno, odnosno kako je bilo neophodno potrebno da se ovaj zakon, upravo zbog takvih ljudi, donese.
Insistiramo na pravnom osnovu. Taj pravni osnov nalazi se u Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima iz 1976. godine, nalazi se u Ustavu Republike Srbije. Ustav Republike Srbije predviđa da one međunarodne konvencije koje su ratifikovane od strane naše države predstavljaju ne samo deo unutrašnjeg prava nego imaju i supremaciju nad našim unutrašnjim normama. Naši zakoni moraju da se prilagođavaju tim
konvencijama, a ukoliko se ne prilagođavaju utoliko je to gore po njih, jer se onda primenjuju te međunarodne konvencije.
Ovaj zakon ne predviđa nikakve naročite represije. Po intonaciji, može da se nasluti, neko ko nije imao u rukama Predlog zakona, da se stvaraju uslovi za otvaranje koncentracionih logora.
Ovaj zakon predviđa da se, kada se u zakonom predviđenoj proceduri utvrdi da je neko kršio ljudska prava, to objavi, što je prirodno, s tim da to lice ne može samo u narednih pet godina da vrši javnu funkciju, što je takođe potpuno prirodno.
Dakle, ukoliko je neko, kao ministar, vršio zloupotrebu ljudskih prava, ne može u narednih pet godina biti ministar, pa i ne treba, jer mislim da je to elementarni zdravorazumski rezon.
Ovaj zakon predstavlja opomenu svim vlastima, bivšim, sadašnjoj i svakoj budućoj da se ne sme nosilac javnih ovlašćenja osiliti dok je na vlasti, da se ljudska prava ne smeju kršiti. Svako će imati priliku, ko je učesnik u političkom životu, a politička vrteška je takva da se stranke smenjuju na vlasti i svaka stranka, koja je učestvovala u ovom trenutku u donošenju ovog zakona, biće naravno predmet razmatranja upravo ove komisije i podlegati upravo ovom zakonu. Ne vidim u čemu je problem i ne vidim zašto toga neko treba da se plaši.
Ono što je nama jako važno i zašto je ovaj zakon više prevencija, mnogo, mnogo više prevencija nego sankacija, onaj ko se opredeljuje protiv ovog zakona taj u startu pristaje da mogu da se ponove vremena u kojima je prirodno bilo progoniti političke neistomišljenike, izbacivati profesore univerziteta sa fakulteta samo zato što razmišljaju na drugačiji način, da se proganjaju, potpuno protivustavno i protivzakonito i protiv svih mogućih međunarodnih normi, pripadnici "Otpora", pod lažnom optužbom za terorizam i za atentat na Boška Peroševića. Zla vremena u kojima bi prirodno bilo zatvaranje političkih neistomišljenika.
Bio sam jedan od tih koji su bili zatvarani kao politički neistomišljenici i kada sam tražio pravni osnov onda su rekli da ih pravni osnov apsolutno ne interesuje.
Drage kolege i koleginice narodni poslanici, poslanička grupa DOS-Reforma Srbije ne prihvata da Srbija ikada više bude takva.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predlog izmene Poslovnika, pogotovu člana 68. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije,  ide u pravcu onoga za šta se verujem sve političke partije u ovom parlamentu zalažu, a to je jačanje parlamentarizma, jačanje uloge parlamenta i insistiranje na kontrolnoj funkciji parlamenta kao najvišeg zakonodavnog tela i kao reprezenta građana Republike Srbije.

Ono što predlažemo u Poslovniku jeste da se u parlamentu uvedu nova četiri odbora, a napominjem da je upravo uloga odbora nešto po čemu se savremeni parlamenti razlikuju od parlamenata koje smo imali do sada. Mi treba da omogućimo aktivniju uloga odbora kako u zakonodavnom procesu, ne samo nakon što su zakoni urađeni, tako i u postupku izrade zakona i u zacrtavanju generalne strategije u oblastima od vitalnog i strateškog značaja za napredak društva.

Odbor za evropske integracije je nešto što je neobično važno sa stanovišta naše obaveze harmonizacije naših propisa, naših zakona, sa propisima i zakonima Evropske unije kojoj težimo. Odbor za privredne reforme je neka vrsta krovnog odbora, koji u sebi obuhvata i 12 predstavnika onih odbora koji se bave najvažnijim privrednim oblastima, naukom i tehnološkim razvojem, privredom i poljoprivredom, Zakonodavnog odbora i svih odbora čija je uloga od nesrazmerno velike važnosti u procesu privrednih reformi.

Odbor za ravnopravnost polova takođe je nešto što traži svako društvo. Susrećemo ga praktično u svim parlamentima. Mi smo među poslednjim parlamentima koji bi preuzeo takvu instituciju. Dakle, postojanje odbora za ravnopravnost polova nameće stvarnost; ukoliko se pogleda struktura stanovništva, odnos žena i muškaraca, pa uporedi sa odnosom u državnim strukturama, parlamentu, relevantnim preduzećima, videćemo da je taj odnos dramatično u korist muškaraca. Ukoliko uporedimo primanja žena i primanja muškaraca, videćemo da je opet taj odnos dramatično u korist muške populacije.

Sličan odnos, ali manje dramatičan, što treba da priznamo, postoji u zapadnim zemljama. Dakle, i u zapadnim zemljama susrećemo takvu vrstu diskriminacije u odnosu na pripadnice ženskog pola, lepšeg pola i pametnijeg pola.

U tom smislu, mi kao parlament imamo obavezu i da sa stanovišta tog odnosa razmatramo one propise koji se pred nama nađu. Dakle, od onih propisa o zapošljavanju, do izbornih zakona, kojima bi trebalo da se predvide kvote u pravcu pozitivne diskriminacije onih pripadnica lepšeg pola koje se bave politikom ili potencijalno treba da se nađu u parlamentu, preko propisa koji se odnose na obrazovanje, na zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje i svih propisa koji idu u pravcu zaštite žena, kako sa stanovišta njihove uloge u društvu, tako i sa stanovišta njihove reproduktivne funkcije, koja je od vitalne važnosti za sve nas.

Odbor za borbu protiv siromaštva takođe je nešto što treba da posluži analizi i praćenju onoga što je strategija, kako Vlade Republike Srbije, tako i strategija svih onih ministarstava i državnih organa koji se bave borbom protiv siromaštva. To je jedna od institucija takođe preuzeta iz uporednih prava i iz stranih parlamenata.

Ništa ovo od ovih odbora, koje predlažemo, nije novo. Sigurno je da svi odbori kvalitativno doprinose onome što želimo. Dakle, snažnom parlamentarizmu, pojačanoj ulozi parlamenta u društvenom životu, ulozi parlamenta u celom zakonodavnom procesu i kontrolnoj funkciji parlamenta u onim oblastima društvenog života koje su od strateške važnosti, ne samo za ovu strukturu i za ovaj saziv parlamenta, nego sam duboko ubeđen da će biti od strateške važnosti za svaki sledeći demokratski izabrani parlament u Srbiji.

U tom smislu, za razliku od situacije kada smo došli u ovaj parlament 2000. godine, odnosno početkom 2001. godine, kao novi saziv i nasledili manje - više samo zgradu, ali ne i instituciju, nasledili samo firmu, ali ne i strukturu, naša uloga i naša obaveza je da sledećim generacijama i sledećim sazivima ostvarimo pravi evropski parlament. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, evo, posle Zakona o garancijskom fondu koji smo usvojili danas, prelazimo na još jedan način obezbeđivanja potraživanja koji predstavlja ozbiljan podsticaj za ulaganja u našu privredu. Usled činjenice da stanje sa hipotekom i sa našim zemljišnim knjigama nije najslavnije, dakle, nakon što je uvedeno i na onim područjima gde su zemljišne knjige tradicionalno utemeljene, kao i upravni postupak prilikom obezbeđenja potraživanja, odnosno upisa prava na nepokretnostima, došli smo do situacije da je potrebno intervenisati u toj oblasti i imamo i najave iz Vlade da će se u toj oblasti preduzeti ozbiljni koraci.
Zašto je važno da u ovoj oblasti bude definisan poseban zakon, zašto je, uprkos primedbama koje smo čuli, ovaj zakon sve, samo nije nepotreban.
Upravo zbog zaloge koja nije danas posesorna zaloga, dakle, gde ne postoji državina, ne postoji sigurnost i gde poverilac nije obezbeđen da će dužnik izvršiti obavezu, budući da se sredstvo obezbeđenja nalazi u državini dužnika i da on privređuje upravo onim sredstvom kojim se garantuje, što mu omogućava da praktično i bez gotovo ikakvih sredstava privređuje i ostvaruje prihode, što je sigurno značajan podsticaj u privredi, u kojoj nema mnogo svežeg novca, značajno je da se predvide mehanizmi na osnovu kojih će poverilac biti siguran u svoja potraživanja.
Ustanovljavanjem registra, što je jedan od mehanizama, omogućava se da autoritetom države i nešto drugačijim izvršnim postupkom koji se definiše ovim zakonom takva potraživanja budu obezbeđena i da poverilac, pogotovu založni poverilac, bude suveren u ostvarivanju njegovih prava i da ima prvenstvo namirenja.
Dakle, Zakon o obligacionim odnosima zalogu definiše na sasvim drugačiji način, a neophodno je da se ustanove neka sredstva u domenu izvršnog postupka; Zakon o obligacionim odnosima je isključivo materijalno-pravnog karaktera i moralo se postupiti na ovakav način. Nije se moglo i na osnovu opšteg načela slobode ugovaranja opredeliti da se privreda kroz ovakvo sredstvo obezbeđenja potraživanja razvija i da se omogućavaju ulaganja, kao što je to slučaj kod fiducijarnog obezbeđenja potraživanja.
Jer kod fiducijarnog obezbeđenja potraživanja postoji sticanje prava svojine kod poverioca, iako se i tamo, vrlo je sličan institut, stvar nalazi kod dužnika, iako dužnik privređuje uz pomoć te stvari, iako dužnik koristi tu stvar, poverilac ima konstituisano pravo svojine na toj stvari i on to pravo svojine može da ostvari na osnovu Zakona o izvršnom postupku i nije neminovno da se kroz poseban zakon takvo sredstvo obezbeđivanja predvidi.
Crnogorski zakon postoji, dakle, Crnogorci su pre nekoliko godina doneli poseban Zakon o fiducijarnom obezbeđenju potraživanja, moderan i zadovoljavajući u toj oblasti, a kod nas se ovo sredstvo susreće u sudskoj praksi i nije loše razmisliti i o tome da se takvo sredstvo obezbeđenja potraživanja, zbog jače sigurnosti, veće sigurnosti poverilaca, predvidi i u našem zakonodavstvu.
U svakom slučaju, ovaj oblik neposesorne zaloge jeste jedan ozbiljan korak napred u podsticanju onoga što nazivamo - srpska privreda. Efikasna naplata potraživanja, dakle, jeste jedna od prednosti, jer naš Zakon o izvršnom postupku vrlo često je više u interesu dužnika, štiti dužnika, nego što ide u korist poverioca. Zaštita od insolventnosti dužnika ne svodi se na trenutno finansijsko, materijalno stanje dužnika, pošto se zaštita bazira upravo na stvari na kojoj poverilac ima pravo zaloge.
Zaloga donosi podsticaj ulaganja i smanjenje troškova kreditiranja, smanjenje troškova naplate, odnosno podsticanje nižih kamata, jer je poverilac daleko sigurniji nego kod nekih drugih sredstava i načina kreditiranja dužnika, kao i prioritetna naplata založnog poverioca, dakle, pravo prvenstva naplate, upravo onog lica koje već ima neko stvarno pravo na stvari koja se nalazi u državini dužnika. Efikasan postupak namirenja koji se predviđa ovim zakonom jeste još jedan podsticaj, pa je ovaj zakon veliki korak napred, upravo u funkcionisanju ne samo privrednog, nego i bankarskog sistema kod nas.
Ekonomske prednosti su nesagledive u odnosu na posesornu zalogu, kod koje se stvar, koja predstavlja sredstvo obezbeđenja, nalazi u državini poverioca, praktično nema nikakvu funkciju, jer je poverilac po zakonu dužan da o toj stvari vodi računa, dakle, ne može, ukoliko nije eksplicitno ugovorom predviđeno, ni da je koristi, ni da ubira plodove, dužan je da čuva tu stvar sa pažnjom dobrog domaćina. Dakle, ne koristi je u privređivanju, dok je ovde sasvim drugačija situacija.
Dužnik ima pravo da koristi tu stvar, koja je vrlo često i rezultat kredita koji je dobio, a koristi je upravo da bi taj kredit otplatio i zato je ovo sredstvo izuzetno značajno, jer praktično, bez ulaganja finansijskih sredstava, stiče mogućnost da isplati ta sredstva i da uđe u privređivanje upravo zahvaljujući tim sredstvima.
Širok krug sredstava, ne samo predmeta i stvari, nego i prava koja ovaj zakon predviđa, dakle, od individualno određenih stvari preko zbirnih stvari, pa čak do prava intelektualne svojine, prava potraživanja suvlasničkih i idealnih delova, garantuje da široki krug građana i zainteresovani subjekata, sa većom sigurnošću i širom motivacijom, uđu u posao ili da razviju svoje privređivanje, upravo zahvaljujući ovako široko predviđenom spektru mogućnosti, nezavisno od toga kakvim sredstvima i kakvim pravima raspolažu.
Dakle, mogućnosti je mnogo, sigurnost je velika, perspektiva srpske privrede takođe i u tom smislu poslanički klub DOS-Reforma Srbije glasaće za ovaj predlog. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko se uzme u obzir odnos između strukture kapitala srpske privrede i odnos između ukupnog poslovnog dobitka koji se u srpskoj privredi pojavljuje, a u odnosu na veličinu i strukturu preduzeća, videćemo da je u odnosu na mala i srednja preduzeća oko 30% kapitala srpske privrede sadržano u toj vrsti preduzeća, a da je oko 70% poslovnih dobitaka upravo proizvod poslovanja tih preduzeća.
Dakle, opredeljenje Vlade u ovom smislu je veoma jasno i nama potpuno prihvatljivo - da je upravo razvoj malih i srednjih preduzeća ona inicijalna kapisla koja treba da dovede do razvoja privrede, do povećanja društvenog proizvoda i kvalitetnih programa zapošljavanja velikog broja radnika; znači, upošljavanja radne snage, a isto tako usklađivanja srpske privredne strukture, srpske privrede sa privredom i strukturom privrede u okruženju i u Evropi uopšte.
Bez sredstava obezbeđenja za kredite, koje poslovne banke usmeravaju prema preduzećima, a uz visoke provizije, uz visoke kamatne stope, uz činjenicu da poslovne banke ne mogu da obezbede svoja davanja i u tom smislu takva davanja ne izdvajaju i ne upućuju prema korisnicima, bez grejs perioda, teško da se može očekivati da se na osnovu malog ulaganja dođe do uspešnog razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.
Ono što je hronična boljka sredstava obezbeđenja kod nas jeste činjenica da smo kroz istoriju dugo imali dva sistema: uknjižavanje nepokretnosti, dakle, sistem tapija sa jedne strane i sistem zemljišnih knjiga sa druge strane, pri čemu kod tapija apsolutno ne postoji načelo publiciteta i u tom smislu ne postoji mogućnost da tapije budu dobro sredstvo i dobar osnov za obezbeđenje potraživanja. Zakonom o državnom premeru i katastru nije nam na najbolji način rešeno ovo pitanje, tim pre što se umesto sudskog postupka uvodi upravni postupak i pre što je ovo sistem koji je nekonsekventan i lošiji nego sistem koji smo imali u onom delu zemlje koji ima dobro razrađen viševekovni sistem zemljišnih knjiga.
Dakle, došli smo u situaciju da hipoteka ne može biti najbolje sredstvo obezbeđenja potraživanja, a vrlo često je i nemoguće da bude sredstvo obezbeđivanja potraživanja tamo gde ne postoje uknjižene nepokretnosti, a to je vrlo često slučaj, ili tamo gde apsolutno nije postojao sistem zemljišnih knjiga nego su postojale isključivo tapije. Tačno je da bi bilo konsekventno da se zakon o zalogu na pokretnim stvarima našao zajedno uz raspravu o Garancijskom fondu. To bi bilo prirodno.
Isto tako je tačno da će se naći vrlo brzo, ako ne u toku naredne nedelje, onda u toku naredne dve do tri nedelje, na dnevnom redu Skupštine Srbije i da ćemo tada imati konsekventniji sistem - mogućnost da se kao sredstvo obezbeđenja potraživanja daju i određene pokretne stvari, određene dragocenosti bankama u zamenu za obezbeđenje onih kredita i sredstava koja se daju na korišćenje pravnim licima, kako bi mogli da posluju na privredno isplativ način.
Postavilo se pitanje: zašto država? Upravo zbog toga što nemamo osnov za obezbeđenje potraživanja ni u nepokretnim, ni u pokretnim stvarima koji bi pružio adekvatan odgovor na potrebe privrednog razvoja Srbije. Država je ta koja mora da se pojavi kao stalan i čvrst garant, dok se ti sistemi ne ustroje kao garancija da će krediti biti vraćeni, kao garancija da će mala i srednja preduzeća moći uz mala sredstva da razviju svoju proizvodnju i samim tim da utiču na povećanje društvenog dohotka, kao i na povećanje i poboljšanje srpske privrede uopšte.
U tom smislu je i opredeljenje zakona, pa čak i ukoliko se ovaj nacionalni fond za garancije restrukturiše u akcionarsko društvo, da i tada dominantno, znači 51%, većinu kapitala poseduje država; država kao snažan mehanizam, ali ne mehanizam instrumentalizovane ili dirigovane privrede, nego mehanizam garantovanja da će ta privreda biti uspešna i zadržava pravo da u ovoj oblasti interveniše i tim preduzećima pomogne.
Tvrdnje da se radi o samo 600 miliona i da je to mali iznos - tačno je da to nije veliki iznos, ali isto tako je tačno da zakon otvara mogućnost i dozvoljava da Upravni odbor Fonda, kroz donošenje pravila poslovanja, omogući i opredeli da se regresiraju iznosi koji su dati kao sredstvo garancije ili supergarancije i da se kroz pravila poslovanja definiše poslovna politika i ekonomska opravdanost davanja koja Garancijski fond izdvaja u korist određenih malih ili srednjih preduzeća.
Dakle, tim pravilima poslovanja, kao internim aktima, Garancijski fond će regulisati i obezbediti da poslovanje tog Garancijskog fonda bude sigurno. Znači, da ne bude samo neka vrsta socijalnog davanja ili samo neka vrsta državnog intervencionizma, nego i te kako poslovno opravdani potez koji Fond u određenom trenutku preduzima.
Činjenica da su i neke opozicione stranke najavile da će glasati za ovaj zakon - a ovaj model nije ništa novo i zasnovan je na iskustvima zemalja koje su se pre desetak godina našle u sličnoj poziciji u kojoj se mi sada nalazimo - govori u prilog tome da ovaj zakonski projekat treba podržati. Zato će poslanički klub DOS - Reforma Srbije glasati za ovaj zakon. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, prilikom predlaganja da se spoji rasprava o ove dve tačke dnevnog reda vodili smo računa o tome da se radi o regulisanju dva ugovora u privredi, dakle, obavljanje privredne registrovane delatnosti i, sa druge strane, da se radi o oblasti i materiji koju pokriva organizaciono i strukturno jedno ministarstvo u Vladi Republike Srbije i s obzirom  na činjenicu da ova dva zakona treba da obezbede mnogo bolji i kvalitetniji ekonomski ambijent u Republici Srbiji.
Zakon o finansijskom lizingu zasnovan je kako na UNIDROIT konvenciji o finansijskom lizingu, tako i na Zakonu o obligacionim odnosima, koji kroz svoje posebne odredbe reguliše neke ugovore koji su delimično kompatibilni sa ugovorom o finansijskom lizingu i sa nekim tekovinama i odredbama uporednog prava u onim zemljama u kojima ovaj oblik ugovora ima i te kako ozbiljnu, značajnu i masovnu primenu.
Ovaj ugovor sadrži elemente zakupa koji bi se mogao nazvati praugovorom, ugovorom od koga je lizing i nastao; to je ugovor o prodaji sa obračunatim otplatama rata, ugovor o prodaji sa zadržavanjem prava svojine, ugovor o kreditu. Ministar je naglasio, kada je govorio o kontinentalnom pravu, koliko je važno da se što više i što preciznije definišu određeni ugovori, kada kod nas u pravu imamo činjenicu da se u teoriji ugovori koji se ne nalaze u Zakonu o obligacionim odnosima i nazivaju neimenovanim ugovorima, iako su možda i u praksi poznati u nekim drugim izvorima prava. Neobično je bilo važno da se ovaj ugovor kroz poseban zakon, ledž specialis, uvrsti u naš pravni poredak i da se precizno omeđe oblici ovog ugovora, odnosno način na koji se ovaj ugovor zaključuje, primenjuje, menja ili dopunjuje.
Načelo pravne sigurnosti je jedno od osnovnih načela koje je u ovom ugovoru bilo ispoštovano. Praktično, ono se provlači kroz ceo tekst, od činjenice da davaoci lizinga mogu da budu ona pravna lica koja imaju osnivački ulog od najmanje 100.000 evra, pa do pismene forme ovog ugovora, forme koja garantuje veću pravnu sigurnost nego usmena forma od koje, principijelno, naš Zakon o obligacionim odnosima polazi kao osnovne forme. Povraćaj predmeta lizinga u slučaju da dođe do poništenja ugovora jeste brži i efikasniji nego što predviđa naš Zakon o izvršnom postupku.
Prilikom regulisanja ove oblasti i ovakvog načina zaštite, tu postoje rizici - da li dozvoliti izvestan stepen samovlašća ili se rigidno držati onih odredaba Zakona o izvršnom postupku koje dovode do toga da se nekada mesecima ili godinama taj izvršni postupak odugovlači. Predlagač zakona se opredeljuje za najbolje rešenje, drži se striktno odredaba zakona, skraćuje rokove i omogućava da se davalac lizinga na efikasan način zaštiti od nesavesnog ponašanja druge ugovorne strane.
Odgovornost za pravne nedostatke, koju davalac lizinga kao vlasnik po prirodi stvari snosi, ukoliko neko treće lice ima pretenzije ili svojim pravom pretenduje da uskrati ili na bilo koji drugi način ograniči uživanje na stvari primaoca lizinga, takođe je odredba koja se preuzima iz Zakona o obligacionim odnosima, ali se i na specifičan način štite ugovorne strane u ovom ugovoru.
Praktično, finansijski lizing se sastoji od dva ugovora. Sastoji se od ugovora o isporuci koji bi se mogao tretirati i kao ugovor o prodaji robe i ugovora o finansijskom lizingu na osnovu koga primalac lizinga stiče pravo držanja i korišćenja predmeta lizinga, naravno, uz plaćanje odgovarajuće naknade koja je zasnovana pre svega na amortizaciji predmeta lizinga, što takođe ukazuje na pravičnost i što takođe može da predstavlja značajan momenat kod osnaženja privrednih kretanja, upravo zahvaljujući ovom mehanizmu.
Ovaj zakon na snažan način daje u ruke učesnicima u privredno - pravnom prometu mehanizam koji omogućava razvoj privrede, omogućava da se steknu uslovi za kredite Svetske banke. Dakle, na više načina omogućava osnaženje privrede u Republici Srbiji, a automatski i veće zapošljavanje, veći privredni razvoj i, što je neobično važno, podsticanje inicijative, a čini se da nam u Srbiji upravo najviše inicijativa fali.
U privrednim kretanjima potrebne su privatne inicijative, inicijative pravnih i fizičkih lica, da uđu u ovaj ugovor i da kroz ovaj ugovor steknu pravo da koriste određena nova dostignuća, novu opremu, nove aparate, na osnovu kojih mogu da privređuju, a pri tom ne moraju da izdvoje velika sredstva da bi tu opremu kupili i ne moraju da se vežu za tu opremu. Pri tom, kada koriste tu opremu pre svega se vode principom ekonomske koristi i u trenutku kada ta oprema postane zastarela mogu da se odreknu upotrebe te opreme, a da pri tom za to ne snose sankcije; tako su po veoma povoljnim uslovima došli u mogućnost da obavljaju određenu privrednu delatnost za koju je, inače, potrebno mnogo više sredstava.
Upravo zbog tako povoljnih uslova i zbog male materijalne i finansijske baze koju imaju učesnici u pravnom prometu u zemljama u tranziciji, ovaj ugovor je imao tako masovnu primenu i bio je tako uspešno primenjivan u zemljama bivšeg istočnog bloka. Dakle, kapitalne investicije, privredni razvoj i zapošljavanje jesu osnovni pravci u kojima se ovaj zakon kreće.
Zakon o koncesijama, o kome je ova skupština već raspravljala, koji se suštinski ne razlikuje od prethodno predloženog teksta zakona, omogućava pravo korišćenja, naravno, uz dozvolu države, na određeno vreme i uz određenu naknadu, prirodnih bogatstava, javnih dobara i određenih javnih službi.
Kada uporedite funkcionisanje naših javnih službi po lokalnim samoupravama, pre svega komunalnih službi, sa komunalnim službama u zapadnim zemljama, videćete da su to uglavnom koncesionirane delatnosti, izuzev možda vodovoda, ali i vodovod vrlo često biva koncesioniran. Dakle, na osnovu načela efikasnosti i racionalnosti, vrlo se često lokalne uprave po svetu opredeljuju da daju koncesije na komunalne delatnosti i zadržavaju najviše samo onaj administrativni, upravni deo.
Pravna sigurnost je takođe nešto što sledi iz Zakona o koncesijama, kako kroz novi koncept koji vidimo u odnosu na prethodni zakon koji omogućava veću transparentnost i pravičnost ovog procesa, tako i kroz činjenicu da se parlament izjašnjava o davanju koncesija na određene delatnosti koje imaju strateški ili međunarodni značaj.
Dakle, one delatnosti koje su od javnog interesa jesu delatnosti koje će, da bi bile koncesionirane, biti potvrđene kao takve, dakle kao predmet koncesije, i u ovom parlamentu, i to je neobično važna demokratska tekovina ovog zakona.
Zakon predviđa širu listu delatnosti, nabraja koje su to sve delatnosti, od puteva, preko vodoprivrede, energetike, rudarstva, komunalnih službi, koje mogu biti predmet koncesija. Ostavlja mogućnost da se ta lista proširi, odnosno ostavlja mogućnost za vrlo liberalan način dimenzioniranja i definisanja u kojim sve oblastima koncesije mogu doći u obzir.
Definišu se ovim zakonom tri načela, ne samo deklarativno, kako smo čuli od predlagača, nego se sva ta načela implementiraju kroz različite pravne mehanizme i u zakonski tekst posle deklarisanja tih načela. Dakle, načelo jednakog i pravičnog tretmana, pri čemu je uvek važno kod ovog pravnog posla da su informacije jednako i u isto vreme dostupne svim potencijalnim učesnicima u ovom pravnom poslu, da svi oni budu unapred upoznati sa elementima ugovora, sa uslovima koje moraju da zadovolje da bi ugovor mogli da zaključe, sa standardima koje moraju da ispoštuju i sa načinom i procedurom kako da dođu do zaključenja samog ugovora.
Slobodna tržišna utakmica, dakle opredeljenje da sva pravna i fizička lica mogu učestvovati u ovoj proceduri, takođe je nešto što omogućava da ovaj ugovor bude široko zaključivan, odnosno da što širi broj učesnika u pravnom prometu ulazi u ovaj pravni posao. I, autonomija volje kao opšte načelo obligacionog i građanskog prava, odnosno ugovornog prava, pre svega jeste nešto što nije nikada u potpunosti neograničeno. Dakle, ograničeno je - ne samo ovim zakonom nego i zakonom o obligacionom, tako je i u svim ostalim civilnim zakonodavstvima u kontinentalnom pravu - javnim interesom. Dakle, ukoliko javni interes nije ispoštovan tada se ugovor poništava, ne samo u ovom zakonu nego je to
generalni princip u svim zakonima.
Decentralizacijom, dakle opredeljivanjem prihoda koji se steknu na osnovu ovog ugovora, lokalnim samoupravama i autonomnoj pokrajini praktično se omogućava i obezbeđuje demokratski mehanizam raspolaganja sredstvima koja se steknu kroz zaključenje ovog ugovora. Kada uporedite ovo sa zemljama zapadne Evrope, istočne Evrope, čak i Azije, videćete da lokalne samouprave imaju benefite ukoliko dođe do koncesije na određenim delatnostima na teritoriji te lokalne samouprave.
Ovaj zakon obezbeđuje priliv stranog kapitala. Ovaj zakon daje snažne mehanizme za razvoj naše privrede i zbog toga će poslanička grupa DOS - Reforma Srbije glasati za njega.

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo, samo nekoliko reči, jer posebno je važno zbog javnosti da naglasim da u ovom predlogu odluke, dakle, ne zakona kako smo mogli čuti sa ove govornice, nego predlogu odluke koja se donosi na osnovu zakona, obuhvaćeni su svi predlozi, a podnele su ih opozicione stranke.

Dakle, u zahtevu da stranke podnesu svoje predloge imenom i prezimenom za članove ustavne komisije, nigde nije bilo limitirano - podnesite zahtev za jednog, dva ili tri člana ustavne komisije i apsolutno svaki predlog imenom i prezimenom od predstavnika opozicionih stranaka nalazi se inkorporisan u ustavnoj komisiji. Mislim da je to neobično važno da se kaže, da niko od opozicionih poslanika nije izostavljen, nijedan predlog opozicionih stranaka iz ovog predloga odluke nije izostavljen, a da pri tom ni prilikom zahteva da se stranke izjasne o svojim predlozima nismo limitirali niti je rečeno da predlože jednog, dva ili tri poslanika za ovu komisiju.

Ne bi naravno po broju poslanika dva poslanička kluba iz opozicije mogla da pretenduju na mesto u ustavnoj komisiji, dakle Narodni socijalisti i Nova Srbija, zato što imaju po pet poslanika. Međutim, budući da Srpska radikalna stranka nije uzela učešće u radu, odnosno istakla je svoj politički stav da ne želi da učestvuje na izradi ustava, smatrali smo da je neobično važno da ta dva mesta budu popunjena poslanicima iz redova opozicionih stranaka, upravo da bismo izbegli špekulacije da manipulišemo brojem članova komisije, odnosno da želimo da ostvarimo majorizaciju na osnovu ostavljena dva prazna mesta i na takav način su poslanici poslaničke grupe Nova Srbija i Narodni socijalisti obezbedili i ostvarili učešće u ovoj komisiji, iako sa tim brojem poslanika ne bi mogli da ostvare učešće, jer je prosek 12,5 poslanika da bi se ostvarilo učešće u ovoj komisiji.

Demokratski karakter odluke ogleda se pre svega u sastavu komisije. Ova odluka omogućuje da sve stranke uzmu učešće u radu ustavne komisije, u izradi ustava, da ukrste argumente sa drugim poslanicima prilikom izrade ustava, da pokušaju da ostvare i da se izbore za ona rešenja koja su predvideli svojim političkim programima i da ih ugrade u novi ustav. Zbog toga pozivam ne samo poslanike poslaničkog kluba DOS - Reforma Srbije, nego i sve one poslaničke grupe čiji su zahtevi u potpunosti uvaženi, a svima su zahtevi u potpunosti uvaženi u predlogu ove odluke, da podrže ovu odluku.

Poštovani gospodine Ćirkoviću, kao protin sin jedna od prvih stvari koju sam naučio jeste da postoje tri vrste brade. Jedna je brada zvanja, druga brada znanja i postoji treća vrsta brade.

Ono što je neobično važno da se naglasi i ono na čemu mi insistiramo jeste da su poslanički klubovi opozicionih stranaka podneli svoje predloge. Ni na koji način mi te predloge nismo limitirali i uvažili smo apsolutno sve predloge opozicionih stranaka. Niko opozoicionim strankama nije rekao da dostave jedan, dva ili tri predloga. Niko na taj način nije limitirao mogućnost opozicionih stranaka da učestvuju u ovoj komisiji i u tom smislu mi smo sve te predloge inkorporisali u ovu odluku.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predlažem odluku o izboru članova ustavne komisije na osnovu Zakona o načinu i postupku promene Ustava. Ova komisija treba da uradi istorijski posao, da predloži ustav, odnosno da završi izradu ustava, što podrazumeva implementaciju Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno prilagođavanje potpuno novim formalno-pravnim okolnostima. Podrazumeva uklanjanje nekih nedoslednosti iz postojećeg Ustava, tipa zaštite društvene svojine, odnosa sa SFRJ, isključivog vezivanja svojinskog odnosa gradskog građevinskog zemljišta za državnu svojinu, odredaba o nepromenljivosti ustava što ga svrstavaju u kategoriju krutih ustava; promenu odredaba koje definišu državnu organizaciju, organizaciju državnih organa, teritorijalnu organizaciju Republike Srbije, pošto ova ne odgovara onome što smo obećali građanima Srbije.

Ova komisija mora da izradi: prvo, nacrt ustava u roku od 60 dana; dalje, da organizuje javnu raspravu o tom nacrtu; u roku od 15 dana nakon javne rasprave utvrđuje predlog ustava; i na kraju, nakon izjašnjavanja Skupštine i referendumskog izjašnjavanja, praktično izradi i ustavni zakon. Dakle, ova komisija će ceo taj posao uraditi. Verujem da je ovaj predlog koji se nalazi pred vama kvalitetan i da obećava da će taj posao biti urađen na najbolji mogući način.

U zakonu je definisano da predlog sastava komisije daju Republička skupština, Vlada Republike Srbije, Skupština AP Vojvodine, Skupština Kosova i Metohije. U Republičkoj skupštini praktično, osim poslaničke grupe SRS koja to nije želela, ostale poslaničke grupe su želele da uzmu učešće u ovom poslu. Iz Skupštine Kosova i Metohije nije stigao odgovor i zato predlažemo da se prihvati kandidatura jednog člana odbora u ime Koalicije "Povratak", poslaničke grupe od 22 poslanika upravo u Skupštini Kosova i Metohije. Dakle, zadovoljeni su svi oni kvantitativni i politički kriterijumi da se uvrsti taj član, a pogotovo s obzirom da uvrštavanje tog člana predstavlja jasan signal i domaćoj i međunarodnoj javnosti da insistiramo na suverenitetu Republike Srbije na Kosovu i Metohiji.

U svakom slučaju, prilikom izrade ove odluke nastojali smo da ispoštujemo sve one zahteve opozicionih stranaka u pogledu njihove kvantitativne i personalne zastupljenosti u ovoj komisiji, kao i zastupljenosti prema nacionalnoj strukturi u Republici Srbiji. Ovaj predlog, uz dopunu koju ćete dobiti u toku rasprave, a dostavljen je pre početka sednice, uvrstio je i predstavnika Nove Srbije u ovu komisiju.

Dakle, ovaj predlog definiše na najbolji mogući način ono što je neophodno novoj političkoj zajednici u konstituisanju. Svaka politička zajednica prilikom svog konstituisanja zahteva konsenzus, najširi konsenzus političke i stručne javnosti i ovakvim predlogom takav konsenzus sigurno je moguće ostvariti. U tom smislu, pozivam vas da podržite ovaj predlog. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, prihvatljivo je da neko priča o zakidanju i o konstruisanju sastava i bilo bi prihvatljivo da nisu apsolutno svi predlozi opozicije uvršteni u ovaj predlog odluke. Apsolutno sva imena, koja su opozicione stranke dostavile, nalaze se ovde. Pitate ko je pisao i ko je predlagao imena. Vi ste predlagali, znači poslanički klub DOS - dr Vojislav Koštunica - DSS, Mihajlov, Jočić, Mamula. Iz poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije dr Žarko Obradović, Zoran R. Anđelković, Dragan Todorović. Iz poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva Miloš Lukić. Iz poslaničke grupe Narodni socijalisti Zoran D. Nikolić i iz poslaničke grupe Nova Srbija Zoran Ćirković.

Tačno je da narodni socijalisti i Nova Srbija ne bi ispunjavali kvantitativne uslove da je Srpska radikalna stranka prihvatila učešće, jer jeste po jednom članu komisije 12,5 poslanika. Budući da Srpska radikalna stranka nije prihvatila učešće, ta dva mesta su popunjena upravo predstavnicima opozicije. Da smo popunili ta mesta predstavnicima pozicije, pa da razumem prethodno izlaganje. Da smo bilo koga od opozicije odbili da uvrstimo u Predlog odluke i tada bih razumeo, ali potpuno mi je nerazumljivo o čemu govori gospodin Mihajlov.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, više je razloga zbog kojih se ovaj zakon našao pred Narodnom skupštinom Republike Srbije. Jedan od razloga sigurno je da je Zakon o sistemima veza donet 1991. godine i da praktično ne obuhvata čitav niz momenata vezanih za, pre svega, tehnološko napredovanje u ovoj oblasti. Praktično se Zakon o sistemima veza menjao samo 1997. godine - ako izuzmemo izmene iz 1993. i 1994. godine, radi sankcionisanja određenih postupaka koji nisu u skladu sa zakonom - kada je izvršena promena vlasničke strukture, odnosno promena statusnog oblika PTT Srbije u akcionarsko društvo zbog potrebe prodaje jednog dela ovog preduzeća.
Neobično je važno da se donese ovaj zakon upravo zbog toga što postojeće zakonodavstvo ne poznaje čak recimo ni Internet kao sredstvo komunikacije, iako je postao jedan od uobičajenih načina komunikacije, a praktično ni na koji način nije formalno-pravno pokriven. Potrebno je doneti ovakav zakona i zbog obaveza koje imamo prema Međunarodnom savezu za telekomunikacije kao zemlja članica, obavezna da poštuje oredbe i direktive ove organizacije, ali isto tako i zbog unutrašnje potrebe razvoja u ovoj oblasti. Razvoj ove oblasti je, zbog uzročno posledičnih veza sa telekomunikacijama drugih zemalja, prosto uslovljen usklađivanjem naših standarda, kriterijuma i pravnih akata sa pravnim aktima i standardima zemalja u okruženju.
Cilj ovog zakona jeste reformisanje ove oblasti, a ona se reformiše na više načina; odredbe ovog zakona upućuju na to da tržište u ovoj oblasti mora biti otvoreno jednako za sve, ne sme doći do uspostavljanja monopola, a to je jedna od odredaba Ustava; dakle, ovaj zakon strogo sledi principe, postojeći Ustav sve to predviđa, to je nediskriminatorski pristup prilikom davanja dozvola, a nezavisno od toga da li se dozvole daju fizičkim ili pravnim, domaćim ili stranim licima, ukoliko su ispunjeni uslovi iz ovog zakona, tada je pristup svim tim potencijalnim osnivačima jednak, odnosno mogućnost dobijanja dozvole za sva ta lica i u potpunosti je izjednačena.
Kvalitet usluga takođe je u ovoj oblasti neophodno povećati. Mi smo svedoci toga šta sve rade, kako naše nacionalne kompanije, tako i ministarstvo, na poboljšanju kvaliteta u ovom smislu, posebno prethodnih nekoliko meseci i protekle dve godine; sasvim je sigurno da ove odredbe zakona koje definišu obavezu poštovanja određenog minimuma kvaliteta pružanja ovih usluga idu u prilog i u tom pravcu da se taj kvalitet još više povećava.
Deregulacija se ustanovljava kroz formiranje Republičke agencije za telekomunikacije; ona kao nezavisno regulatorno telo, dakle nezavisno od države i od klasičnih državnih organa, funkcionalno i pravno nezavisno može da donosi odluke i da ima presudnu ulogu u razvoju ove oblasti.
Kada uzmemo u obzir specifičnost telekomunikacija, jasno je koliko je važno da se ta oblast depolitizuje i u ovom smislu dereguliše.
Sa druge strane, ovaj zakon takođe predviđa i pravnu sigurnost za one operatore koji su ostvarili određena prava po prethodnom zakonu, dakle predviđa se dovoljan, razuman rok da se usaglase delatnosti, status tih preduzeća i tih operatora sa postojećim stanjem i sa zakonskim odredbama, a tako se obezbeđuju određena prava stečena na osnovu prethodnog zakona; u tom smislu ovaj zakon i te kako ima razumevanja za operatore koji tradicionalno postoje na našem tržištu.
Republička agencija za telekomunikacije ima dve osnovne funkcije. Ona kao nova institucija ima regulatornu funkciju donošenja opštih pravnih akata, dakle definisanje pravila u oblasti telekomunikacija, a sa druge strane ima pojedinačna ovlašćenja i davanje dozvola po zahtevu pojedinih operatora ako ispunjavaju zakonom potrebne uslove.
Dakle, donošenje akata na opštem i na pojedinačnom nivou, sa jedne strane, kao i kontrolna funkcija sankcionisanja ponašanja protivnih zakonskim odredbama, sa druge strane; to znači donošenje mera i ustanovljavanje sankcija za one operatore koji eventualno zloupotrebe ili na neprofesionalan ili na nezakonit način obavljaju ovu svoju dodeljenu funkciju.
Ova agencija je nezavisna, naglasili smo zbog čega je to važno, a isto tako ima ovlašćenje arbitriranja u određenim sporovima, što je takođe novo - to provejava ne samo u ovoj oblasti, nego i generalno u privrednim trendovima pri razrešavanju privrednih sporova na širem i globalnom nivou - između operatora i operatora i korisnika, čime se, naravno, ne gube tradicionalni mehanizmi zaštite prava lica, upravni spor, odnosno sudski postupak, ali svakako se omogućava da se kroz arbitriranje Republičke agencije ta procedura ubrza, da bude elastičnija i da mehanizmi rešavanja sporova budu daleko efikasniji.
Zakon ustanovljava, prvo, princip zakonitosti; dakle, niko ne može da ima dozvolu i da se bavi telekomunikacionom delatnošću, ukoliko mu to agencija nije dozvolila na osnovu zakona i utvrđenih kriterijuma, osim kod određenih telekomunikacionih mreža specijalne namene, od šireg društvenog, odnosno državnog interesa, kao kod vojske ili policije; ili kod privatnih telekomunikacionih mreža kod određenih zatvorenih sistema ukoliko mogu da funkcionišu jedino ako su uvezani kroz određenu telekomunikacionu mrežu.Treći oblik je, naravno, ukoliko se zakonom predviđa da je moguće osnovati u određenoj oblasti telekomunikacionu mrežu, a da to pri tom agencija ne mora da prihvati.
Ravnopravnost takođe ustanovljava princip da svako fizičko i pravno, domaće i strano lice, ukoliko ispunjava zakonske uslove, može da pretenduje da dobije dozvolu za obavljanje ove delatnosti; zakon uvodi javnost kod izdavanja dozvola i vođenja registara, gde se insistira na javnosti ili, kako mi to često kažemo, transparentnosti u ovoj oblasti, što je takođe neobično važno.
Praktično, zakon definiše da jedan pravni subjekat može imati samo jednu javnu telekomunikacionu mrežu, može je izgraditi, može je osnovati, kroz dodeljivanje samo jedne dozvole. Dakle, strogo sprečava ustanovljavanje monopolske pozicije na tržištu, obezbeđuje otvoreno i slobodno tržište i upravo kvalitet ovog zakona jeste da kroz reformski pristup omogućuje usklađivanje naših domaćih standarda kriterijuma i zakonskih normi sa međunarodnim standardima, zakonskim normama i direktivama koje propisuju obavezno ponašanje u ovoj oblasti.
Upravo zbog ovih kvaliteta zakona, poslanički klub DOS - Reforma Srbije podržaće i usvojiće ovaj zakon. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, izneću samo neke osnovne intencije ovih zakona, zbog kojih će DOS - Reforma Srbije glasati za njih.
Ovim zakonima obezbeđuju se neki makroekonomski mehanizmi za našu privredu, obezbeđuje se usaglašavanje ovog fiskalnog zakonodavstva sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora i omogućuje se tehničko usklađivanje našeg zakonodavstva sa nekim međunarodnim standardima i nekim obavezama koje proizilaze iz međunarodnih konvencija koje smo potpisali.
Porez na finansijske transakcije i njegovo smanjenje na 0,22% predstavlja mehanizam za oživljavanje finansijskog tržišta i omogućava praktično smanjenje cena finansijskog kapitala.
Za privredu ovo predstavlja dvostruki podsticaj. S jedne strane imamo smanjenje fiskalnog davanja, koje proizilazi iz obaveze prilikom finansijskih transakcija, a sa druge strane posredno se kroz smanjenje poreza na finansijske transakcije smanjuju i cene roba i usluga, odnosno smanjuje se cena inputa koji u proizvodnju ulaze i u tom smislu ovo možemo smatrati dobrim podsticajem i dobrim mehanizmom koji može podstaći našu privredu na dalji razvoj.
Ovim zakonom se, takođe, obezbeđuje pojednostavljenje obračuna i naplate poreza, što je izuzetno važno i izuzetno podsticajno, jer sve zakone donosimo u nameri da se administracija smanji i da se smanji bespotrebno duga procedura, posebno u oblasti koja je od vitalnog značaja, a to je privreda.
Kod zakona o republičkim administrativnim taksama imamo nekoliko kategorija odredaba, a jedna kategorija predstavlja uvođenje novih taksi što proizlaze iz novih nadležnosti koje preuzima Republika Srbija nakon donošenja Povelje i Zakona o sprovođenju Ustavne povelje zajednice država; dakle, za te nove nadležnosti obezbeđuju se i takse koje su se ranije plaćale na saveznom nivou i tako se u republičkom budžetu stiču neka nova sredstva.
Takođe, obezbeđuje se i naplata administrativnih taksi za neke nove spise, za neke nove poslove i to takođe predstavlja neposredno finansijsko pokriće za organizovanje, odnosno za pokrivanje u finansijskom smislu tih poslova. Koncentrisao bih se pre svega na ono što predstavlja 90% administrativnih taksi, dakle za one najobičnije molbe, podneske, prijave; podnose se u najvećem broju i iznose 15 dinara, što je jako malo.
Dokaz o uplati administrativnih taksi praktično je bio skuplji i više je vredeo nego iznos od 15,00 dinara koji se uplaćivao. U tom smislu, nije obrazloženje za povećanje ove administrativne takse samo to da su porasli troškovi života, nego upravo to da je ovaj iznos bio do te mere mali da ni na koji način nije mogao da prati težinu onog akta, odnosno onog podneska za koji se ta taksa neposredno plaćala.
Kod Zakona o akcizama, jasno je da ovo povećanje akciza na dizel gorivo i na benzin predstavlja praktično neposredno fiskalno pokriće za ono što je Skupština uradila oslobođajući građane obaveze plaćanja poreza na šećer, na ulje, na mast, na prirodni gas, na prirodni mazut, dakle obezbeđujući građanima Republike Srbije elementarnu egzistenciju, u onim najnižim uslovima; dakle, praktično oslobađajući cene navitalnijih namirnica, smanjujući cene grejanja i na takav način posredno utičući na standard građana na najbolji mogući način. Neposredno, takvo izmicanje sredstava iz republičkog budžeta podrazumeva da se mora obezbediti i neka kontramera, a čini mi se da se na ovaj način dobro balansiraju iznosi koji se u budžetu opredeljuju iza svih ovih fiskalnih sredstava. Komparativnim pristupom možemo da tvrdimo da odnos cena benzina i dizel goriva u Srbiji nakon ovog povećanja akciza neće biti u značajnoj nesrazmeri sa zemljama u okruženju, što je neobično važno kada znamo da se borimo protiv naftne mafije i protiv eventualnih zloupotreba, šverca i benzina i dizel goriva, i kada nam je to u ovom trenutku, u okviru akcije ustanovljavanja pravne države, sigurno jedan od prioriteta.
Zakon o porezu na dobit preduzeća usklađuje se sa Zakonom o računovdstvu, odnosno sa međunarodnim računovodstvenim standardima. Tu obavezu su banke morale da ispunjavaju već početkom ove godine, tu obavezu sva ostala pravna lica moraju da ispune već početkom sledeće godine i ovaj zakon ide upravo u tom pravcu, dakle da se ta obaveza ispuni na što brži i kvalitetniji način.
Međutim, mi smo na stanovištu da se ovim zakonom ne obezbeđuje samo tehničko usklađivanje sa međunarodnim standardima i pravno usklađivanje sa Zakonom o računovodstvu, nego se obezbeđuje pojednostavljenje postupka za ostvarivanje prava na poreske podsticaje, što će sasvim sigurno značiti i predstavljati značajan podsticaj i za investicona ulaganja i za veće zapošljavanje radnika u našoj privredi.
Zbog svega ovoga, dakle zbog karaktera ovih propisa koji predstavljaju usklađivanje sa međunarodnim standardima i obavezama koje je Republika Srbija preuzela na osnovu Ustavne povelje zajednice država, zbog činjenice da se obezbeđuje podsticaj za privredu i investiciona ulaganja, poslanička grupa DOS - Reforma Srbije glasaće za ovaj zakon. Hvala lepo.

 Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ekonomičnost je jedna od karakteristika dobrog zakona. Dobra je i prirodna intencija da ono lice koje je izvršilo uplatu administrativne takse, a da to nije bilo dužno, ima pravo na povraćaj te takse.
U članu 17. Predloga zakona jasno se navodi da u pogledu povraćaja kamate, prinudne naplate, zastarelosti i ostalog, što nije posebno propisano ovim zakonom, shodno se primenjuju propisi kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija; znači, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pozivam vas da pogledate član 10. tog zakona; i u tom zakonu je prosto predviđena ovakva situacija, a ovaj zakon se shodno poziva na njega. Prosto bi bilo prenormirano da se ponovo sve to ponavlja u ovom zakonu.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon predstavlja jedan od preduslova evropeizacije srpskog društva. Izuzetno je važan. Nije to samo tehnički zakon. On predstavlja jedan od preduslova da strani investitori uđu i ulažu u našu zemlju.
Po dosadašnjem zakonodavstvu je mogla po godinu i više dana da traje procedura izdavanja građevinskih dozvola, bez oštro sankcionisanog nepoštovanja obaveza uprave i nadležnih organa pri izdavanju tih dozvola, tako da je ovo izuzetno važan, sistemski zakon, koji objedinjuje četiri različita zakonska teksta.
Ovim zakonom opredeljuje se i ravnopravnost oblika svojine u oblasti planiranja i izgradnje, što je takođe jedna od tendencija na koju ukazuje i postojeći Ustav Republike Srbije, a sigurno će ukazivati i budući ustav Republike Srbije.
Eliminiše se uprava u meri u kojoj je to moguće, prepravljaju se odredbe da gotovo isključivo uprava kao jedini nadležni organ rešava određena pitanja iz oblasti prostornog planiranja, urbanizma, projektovanja i slično.
Korupcija kao jedna od bolesti, moglo bi se reći, rak-rana u ovoj oblasti, takođe se strogo sankcioniše. Predviđaju se krivične kazne, ali ne kao u prethodnom zakonodavstvu samo za bespravne graditelje, za investitore, nego i za upravu. Što je novo i što je neobično važno, predviđaju se krivične sankcije i za inspektore koji ne izvršavaju svoje obaveze, i za odgovorna lica u javnim preduzećima koja priključuju bespravno izgrađene objekte na infrastrukturne sisteme, vodovod, grejanje i slično.
Decentralizacija na koju ovaj zakon upućuje, a što jeste trend svih onih zakona koji obuhvataju i funkcionisanje lokalne samouprave i trend koji smo mi kao parlament sledili u protekle više od dve godine, obavezuje sve opštine da izrade prostorne planove, a u isto vreme omogućava tim opštinama da čvrsto drže u svojim rukama mehanizam razvoja te opštine, dakle planiranje razvoja te opštine, odnosno da u svojim rukama drže budućnost svoje opštine i način na koji će se ta opština ubuduće razvijati.
Prema postojećem zakonodavstvu, da biste došli do glavnog projekta, potrebno je pribaviti nekoliko desetina papira, čak tridesetak različitih saglasnosti, od vodovoda i kanalizacije do toplana, elektrodistribucije, PTT-a, radio - televizije i slično.
Ovaj zakon omogućuje da ta procedura bude daleko kraća.
Ono što je novo, predviđa se da se na osnovu izvoda iz urbanističkog plana, u kome su sadržani svi uslovi potrebni za dobijanje odobrenja za izgradnju, može izraditi idejni projekat, a na osnovu idejnog projekta može se ishodovati odobrenje za izgradnju nekog objekta.
Važno je, više nema urbanističko-tehničkih uslova, više nema urbanističkih dozvola, više nema građevinske dozvole.
Znamo koliko je često u prošlosti ta građevinska dozvola bila predmet manipulacije, zloupotreba i na ovakav način vrlo jasno se odseca mogućnost da se takva praksa nastavi u budućnosti.
Odobrenje za izgradnju, čak i tako pojednostavljeno, a izuzetno je pojednostavljena procedura dobijanja tog odobrenja, potrebno je isključivo za izgradnju novih i za rekonstrukciju postojećih objekata, dakle za proširenje objekata mimo gabarita u kojima se oni sada nalaze. Za nadziđivanje, za proširivanje tih objekata, za sve objekte gde je potrebna prepravka koja ne podrazumeva da se ti gabariti prevaziđu, odobrenje za izgradnju nije neophodno i u tom smislu još se značajnije olakšava cela procedura.
Oni objekti za koje je Ministarstvo bilo nadležno, a moramo priznati da je to često gubilo smisao, radilo se o nekim objektima za koje nije postojalo realno i objektivno opravdanje da se Ministarstvo opterećuje odobravanjem izgradnje ili rekonstrukcije takvih objekata, sada je ta procedura daleko drugačija. Opis i broj objekata za koje je potrebno odobrenje Ministarstva daleko je manji. To su objekti za koje je po prirodi stvari potrebno da bude nadležno Ministarstvo, oni su od interesa za Republiku Srbiju - magistralni putevi, auto-putevi, mostovi i sve ono što je od značaja za građane cele Republike Srbije.
Davanje ličnih licenci bilo je predviđeno i prethodnim zakonima, ali nije bila predviđena mogućnost oduzimanja ličnih licenci. Ovim zakonom se i to omogućava. Ta odredba i procedura je u potpunosti u skladu sa evropskom praksom. Ukoliko pravna lica koja poseduju te licence ne ispunjavaju te obaveze na pravi način, ukoliko profesionalno ne postupaju u skladu sa licencama koje su dobili, tada postoji objektivna mogućnost predviđena zakonom da te licence budu oduzete.
Krivične sankcije, čitav niz uspostavljen ovim zakonom, primoravaju organe uprave i sve nosioce javnih ovlašćenja da se ponašaju ne samo u skladu sa zakonom, nego sa kriterijumima efikasnosti, racionalnosti, ekonomičnosti i odgovornosti za funkcionisanje ove oblasti.
Vrlo su kratki rokovi u kojima se odobrenje za izgradnju mora dati. Čak se u zakonu predviđa samo 15 dana, ukoliko su ispoštovani svi zakonom predviđeni uslovi. Nakon toga za odgovorno lice u organu uprave sledi kazna čak do 30 dana zatvora.
Ta odredba sasvim sigurno garantuje i pokazuje dobru volju Ministarstva, Vlade, a verujem i Skupštine kada prihvati ovaj zakon, da se jednom za svagda uvede red, vladavina prava i spreči korupcija u ovoj oblasti, koja jeste jedna od rak-rana upravo kada spominjemo urbanizam, izgradnju i planiranje u Republici Srbiji.
Ovim zakonom predviđa se liberalnija i mnogo konstruktivnija mogućnost legalizacije objekata koji su bespravno izgrađeni. Mi smo imali dug period, naročito 90-tih godina, a posebno sa dolaskom i velikim talasom izbeglica, kada su prosto mnogi objekti izgrađeni bez potrebnih uslova, dakle mimo zakonskih uslova, a to je prosto bio sticaj okolnosti i sila prilika. Većinu od tih objekata sigurno treba legalizovati i ovaj zakon predviđa mogućnost da se takvi objekti legalizuju.
Naravno, biće nemoguće legalizovati one objekte koji se nalaze na pravcima određenih koridora, na rutama određenih puteva, dakle na onim mestima na kojima se predviđaju važne saobraćajnice ili izuzetno važni infrastrukturni objekti, ali velika većina objekata moći će da se legalizuje.
Prethodni zakon u tom smislu nije bio uspešan. Na osnovu njega je samo oko 3% objekata bilo legalizovano i to je apsolutno nedovoljno. Ovaj zakon neće vezivati instituciju legalizacije za određeni datum. On praktično omogućava da svi objekti, osim onih koje je prosto nemoguće legalizovati, budu legalizovani i da se na taj način obezbedi sigurnost upravo vlasnika tih objekata, jer u ovom trenutku nemaju pravni osnov da se nalaze tamo gde se nalaze i to je takođe jedna od veoma važnih tekovina ovog zakona.
Ovaj zakon je preduslov za uvođenje reda u oblast planiranja i izgradnje, preduslov za privlačenje stranih, ali i domaćih investitora, jer omogućava vrlo kratku proceduru, a ukoliko nije kratka oštro biva sankcionisana, pre svega u odnosu na radnike uprave ili javnih preduzeća ako svoju zakonsku obavezu ne izvršavaju na pravi način. Ovim zakonom obezbeđuje se decentralizacija, dakle mogućnost da opštine zaista kreiraju na pravi način svoj razvoj i omogućava se da se jednom za svagda u ovoj oblasti raskrsti sa korupcijom. Zbog svega ovoga poslanički klub DOS-Reforma Srbije glasaće za ovaj zakon.