Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, neobično je važna da rasprava o predloženim  državnim simbolima protekne u što dostojanstvenijoj atmosferi.
Vidim da će rasprava i teći u dostojanstvenoj atmosferi, jer jedino oružje kojim ova skupština raspolaže prilikom donošenja ovakve vrste akta jeste autoritet konsenzusa, koji može biti postignut među poslaničkim grupama. Sve poslaničke grupe, bar tako smo čuli, podržaće ovaj predlog preporuke, ali, nažalost, Srbija danas neće dobiti državne simbole.
Preporuka, kao pravni akt, nije obavezujuća ni na koji način. Preporuka kao pravni akt ne poznaje sankciju za neizvršavanje tog pravnog akta i pitanje je, ukoliko neka institucija, neki organ, neka lokalna samouprava, ne uvaži neki od ovih simbola i u potpunosti ovu preporuku, da li će ovako relaksirati političke prilike u Srbiji ili stvarati dodatne tenzije tamo gde to nije potrebno, to zaista u ovom trenutku nikome ne odgovara, posebno stabilnosti države.
Preporuka za poslaničku grupu DS - Boris Tadić nije pravi način da se regulišu državni simboli. Mnogo bi bolje bilo uvažiti postojeću odredbu člana 5. republičkog Ustava, iako mi imamo mnogo dileme oko toga da li taj ustav i na koji način treba da bude promenjen, u svakom slučaju treba vrlo brzo.
On definiše, kada smo se već opredelili da ćemo poštovati način promene Ustava koji je definisan postojećim Ustavom, da se grb, zastava i himna utvrđuju u postupku koji je predviđen za promenu Ustava.
Takav način, dakle, dvotrećinska većina u parlamentu, referendum, omogućuje da državni simboli koji se donesu imaju dovoljan autoritet i da državni organi i institucije imaju obavezu da takve državne simbole u određenim okolnostima primene.
Šta imamo danas pred sobom? Imamo jedan akt koji nikog neće obavezivati, koji nema sankcije za nepoštovanje tog akta, nije apsolutno precizan kod definisanja - gde se i kad upotrebljava i intonira himna Republike Srbije. Na nejasan način predviđa različite zastave za narod i za državu, jedno definiše kao državnu zastavu, drugo kao narodnu zastavu. Postoje različiti predlozi za veliki i za mali grb, nešto što nije do kraja objašnjeno i što sasvim sigurno neće biti jasno ni građanima Srbije.
Poslanička grupa DS - Boris Tadić glasaće za predložene simbole zbog toga što je neophodno da se promene simboli koji su prevaziđeni. Naročito se radi o grbu u ovom parlamentu, u Vladi i drugim državnim institucijama, ti su simboli u političkom, društvenom i istorijskom smislu za nas neprihvatljivi.
DS je intonirao himnu Bože pravde na svojim skupovima od svog osnivanja, predsednik Republike Boris Tadić tražio je da na inauguraciji bude intonirana himna Bože pravde i oko tradicionalnih simbola, oko tradicionalne himne, oko tradicionalnog grba najlakše je postići konsenzus među političkim strankama.
Neobično je važno da takav konsenzus u ovom trenutku postoji, uprkos mnogim primedbama koje upućujemo ne samo na postupak donošenja preporuke, nego i na sam akt kojim se predlaže izmena državnih simbola.
Nažalost, ovi državni simboli neće biti prihvaćeni na način kako je to predviđeno članom 5. republičkog Ustava. Nažalost, rad na republičkom ustavu, iz nama nepoznatih razloga, zastao je, već mesecima Ustavna potkomisija ne zaseda. Daleko bi oportunije, daleko bi bolje, kvalitetnije rešenje bilo kada bi se, uz novi republički ustav, na referendumu našli novi državni simboli, kada bismo na taj način ustanovili primenu tih državnih simbola.
Plašim se da kroz ovako neobavezujući akt, kroz ovakav akt koji nema sankciju za neprimenjivanje tog akta, možemo da umanjimo autoritet državnih simbola i nakon što budu usvojeni po načinu i postupku koji je predviđen Ustavom Republike Srbije.
Kao poslanička grupa, mi imamo primedbi i na sam izbor grba, imamo primedbe i na određene detalje, ali nije danas vreme da se insistira na razlikama.
Danas je vreme da sve poslaničke grupe od nekih svojih primedbi odustanu, a sve poslaničke grupe imale su primedbe na predložene državne simbole, na akt kojim se ti državni simboli menjaju.
Ukoliko želimo da promenimo potpuno anahrone državne simbole koje u ovom trenutku imamo, pre svega se to odnosi na grb, zastavu imamo, mnogo se ne menja osim ove državne, narodna ostaje ista, himnu nemamo pa ćemo je sada dobiti, neophodno je da te simbole, ako ništa drugo, učvrstimo, makar apsolutnom ili kvalifikovanom većinom ili, ukoliko to bude bilo moguće, izjašnjavanjem svih poslanika za ovako predložen akt.
Uz sve rezerve koje izražavamo i prema načinu donošenja, preporučivanja državnih simbola, uz sve rezerve prema tome da li tako preporučeni državni simboli treba da se usvoje kroz akt koji je potpuno neprimeren za državne simbole, koji su odlika jedne države i treba da imaju istu vrstu autoriteta koji ima Ustav kao najviši pravni akt zemlje, DS će, zarad postizanja tog konsenzusa i zarad usaglašavanja tih simbola sa istorijskim i političkim prilikama u zemlji, glasati za predloženu preporuku.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je vreme da ovom tekstu zakona poklonimo svu ozbiljnost koju ovaj predlog zakona zaslužuje. Dakle, raspravljamo sve vreme bez prisustva ministra, praktično od početka sednice raspravljamo u polupraznoj sali. Molim vas da se sakupimo. Dakle, tražim da se, na osnovu člana 82. stav 6, utvrdi kvorum i da zaista nastavimo rad onako kako to priliči Narodnoj skupštini.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, narodni poslanici, možda se po prvi put u ovom sazivu pred parlamentom nalazi zakon koji je zaslužio kvalifikaciju hitnog postupka i da se po hitnom postupku nađe na dnevnom redu sednice ovog parlamenta. Po prvi put su odredbe Poslovnika o hitnom postupku ispoštovane, mada u obrazloženju tog hitnog postupka u Predlogu zakona nisu te odredbe navedene i nisu navedene na pravi način, onako kako to Poslovnik nalaže.
Odlaganje sednice koja je bila zakazana za petak, za ponedeljak, sa drugačijim dnevnim redom, jeste kršenje Poslovnika. Na to smo ukazivali u petak. Nemoguće je, prema odredbama Poslovnika, otkazati sednicu sa jednim dnevnim redom, pa je odložiti sa drugim dnevnim redom, jer se prosto radi o različitim sednicama, ukoliko se ne radi o identičnom dnevnom redu.
Postoji vrlo jednostavan mehanizam koji nije upotrebljen, da li zbog neznanja ili zbog opstrukcije ili nespremnosti da se sa poslovničkim odredbama uskladi princip predlaganja zakona; dakle, mogla je parlamentarna većina oboriti dnevni red koji je bio predviđen za sednicu parlamenta u petak i zakazati za danas sednicu sa ovakvim dnevnim redom, odnosno izjasniti se da parlament prihvati da se ova tri zakona nađu na dnevnom redu sednice.
Veliki sam skeptik da li ćemo do kraja redovnog zasedanja završiti predloge ova tri zakona. Mislim da je loše što se tako pretenciozno polazi od mogućnosti parlamenta da funkcioniše. Mi smo, praktično, sedam ili osam sati danas kasnili sa početkom sednice. Mislim da treba biti manje pretenciozan, a više realan kada se opredeljuju mogućnosti parlamentarne većine da donosi zakone. Ovaj parlament, odnosno većina u njemu, ne funkcioniše već izvesno vreme na način na koji to priliči parlamentu.
Ovaj zakon jeste kamen spoticanja unutar vladajuće koalicije. Bilo bi logično da opoziciona stranka kao što je DS ne podrži predlog zakona koji bi mogao dovesti do neslaganja unutar vladajuće koalicije. To bi principijelno nama bilo potpuno prihvatljivo da se ne radi o predlogu zakona koji, praktično, omogućuje da se lica koja su vršila najteža krivična dela nađu pred licem pravde, da se utvrdi istina u krivičnim postupcima protiv onih lica koja su u periodu devedesetih godina prošlog veka izvršila politički motivisane zločine.
Ista je zločinačka struktura bila odgovorna za zločin na Ibarskoj magistrali, za zločin prema Ivanu Stamboliću, za zločin nad Ćuruvijom, za zločin nad dr Zoranom Đinđićem. To nas motiviše da ovaj predlog zakona prihvatimo. Ljudi su stradali na Ibarskoj magistrali; hteli mi to ili ne, i u javnosti postoji ne samo percepcija, nego i u političkom smislu motiv predlaganja ovog zakona jeste da se obezbedi kontinuitet suđenja za zločin na Ibarskoj magistrali.
Loše je što je tako, slažem se. Nije do kraja ni principijelno što se donosi zakon zbog jednog čoveka ili zbog nekoliko lica, ali mi smo u obavezi prema onima sa kojima smo deset godina bili hapšeni, zatvarani, tučeni, izbacivani sa posla, da ovakav predlog zakona podržimo.
Obavezni smo prema tim ljudima i prema njihovim porodicama i obavezni smo prema istini, a istina je imperativ za nas, dakle, istina i o počiniocima, i o inspiratorima i o nalogodavcima najtežih krivičnih dela u poslednjoj deceniji dvadesetog veka.
Ovaj zakon je prihvatljiv za nas i zbog nekih drugih odredaba. Prvo, postoji obaveza da se licima lišenim slobode da do znanja šta im se sve stavlja na teret. Bilo bi u skladu sa međunarodnim pravnim standardima da budu obavešteni o svim saznanjima do kojih su u toku postupka došli nadležni organi. Mi ćemo u tom smislu predložiti amandmansku izmenu ovog zakona.
Rešavaju se neke u tehničkom smislu do sada nerešene situacije, kao što su troškovi u pretkrivičnom postupku, kada su se ona lica protiv kojih se vodio pretkrivični postupak prilikom nadoknađivanja troškova obraćala Ministarstvu unutrašnjih poslova, a Ministarstvo unutrašnjih poslova ih je upućivalo na sudove i tu je bio jedan cirkulus viciozus gde oni nisu mogli da ostvare naknadu. Sada se definiše da je onaj organ koji je taj pretkrivični postupak vodio dužan da snosi troškove tog postupka.
Ona odredba koja sprečava torturu u toku postupka takođe je nešto što je za nas potpuno prihvatljivo. Nije nam prihvatljivo, u tom smislu smo predložili amandmane, da se u toku postupka praktično prilikom zahteva za izuzeće veće izjašnjava o zahtevu za izuzeće. Zbog onoga što viđamo poslednjih nedelja i meseci na suđenju ubicama dr Zorana Đinđića i Ivana Stambolića - dakle, stalna opstrukcija, pretvaranje tih sudskih procesa u jedan nedopustivi cirkus, u atmosferu koja je sve samo ne atmosfera suđenja u jednoj evropskoj zemlji - mi smo apsolutno za to da se opstrukcija spreči, da se stalni zahtevi za izuzećima sasvim drugačije definišu.
Dovoljno je da se definiše da se prilikom podnošenja zahteva za izuzeće ne odlaže početak postupka, odnosno ne prekida postupak, nego da viši organi, odnosno više instance (da li je to predsednik suda ili druge instance) odlučuju o zahtevima za izuzeće. Dakle, nije principijelno da o zahtevu za izuzeće, odnosno o samom sebi, praktično, odlučuje lice koje vodi postupak. I u tom smislu smo predložili amandmansku izmenu ovog zakona.
Mi ćemo kao stranka, nezavisno od toga što se nalazimo kao opozicija u ovom parlamentu, podržati ovaj predlog zakona. Nećemo na njemu sticati jeftine političke poene. Naprotiv, mislimo da je to neprihvatljivo, nedopustivo, neprincipijelno, mislimo da bilo kakva osuda takvog stava može da govori samo o onome ko takav stav osuđuje. U svakom slučaju, mi ćemo ovaj predlog zakona podržati i glasaćemo za njega.

Član 97. Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 97. koji vrlo precizno definiše kada se može ostvariti pravo na repliku. Dakle: "Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe", što nisam primetio da sam učinio, "navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku". Ni eksplicitno ni implicitno nisam spominjao poslaničku grupu o kojoj je prethodni govornik govorio.
Zašto nisu sudovi i na koji način su sudovi sudili i u čije vreme - mi smo bili parlamentarna većina, većina u izvršnoj vlasti, ali, kao što znate, nikada nismo instrumentalizovali pravosuđe, niti sudove. Oni koji prebacuju nekome ko je bio parlamentarna većina i većina u izvršnoj vlasti za to što je pravosuđe funkcionisalo na ovaj ili na onaj način, govore o tome kako doživljavaju podelu vlasti. Očigledno ne poznaju podelu vlasti na način kako smo mi to želeli da učinimo.
Akcija "Sablja" je često spominjana (ne znam odakle sada i akcija "Sablja"); bilo je i kršenja ljudskih prava i za to treba da odgovaraju oni koji su kršili ljudska prava. Jako je jeftino to prebacivati bilo kom političaru, bilo kom poslaniku, sasvim je sigurno da se nikada nismo slagali ni sa torturom, ni sa kršenjem bilo čijeg ljudskog prava. Ono što je činjenica, vezano za akciju "Sablja", jeste da je preko 80% građana Srbije podržavalo tu akciju i još jedna činjenica jeste da je Srbija i Crna Gora primljena u Savet Evrope za vreme te akcije, pre vremena, i upravo zbog reakcije koja je procenjena kao adekvatna u tom trenutku.
Nismo spominjali nijednu stranku i mučno nam je da spominjemo ijednu stranku. Ova tema je previše ozbiljna da bismo se prepucavali i da bismo vodili, očigledno, predsedničku kampanju za ovom govornicom.
Tačno je da zakon, nije donet ad personam, tačno je da nijedno ime ne piše na njemu, a zašto smo onda čekali sedam sati, ako ovaj zakon nije politički motivisan, ako nijedno ime ne piše na njemu, ako zaista taj zakon nije vezan za neki konkretan slučaj i ako zaista taj konkretan slučaj nije vezan za zahtev bilo koje od političkih stranaka koje se nalaze u parlamentu. Nažalost, jeste, nažalost, i te kako je vezan za neke slučajeve, i te kako je vezan za neke pojedine političke stranke. Povod, i zbog toga govorim, tako ću govoriti, jer ne želim po ovom pitanju da se prepucavam, jeste tužan i taj povod je osetio SPO, osetila je DS.
Meni je jasno da neki ne osećaju nimalo solidarnosti sa nama, pošto je to potpuno prirodno. Kada kažem da smo bili tučeni, hapšeni, zatvarani, izbacivani sa posla, upravo oni koji to nazivaju jeftinom demagogijom, činili su to.

Dakle, reklamiram povredu člana 100. stav 3. koji kaže da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena itd.
Čuli smo prethodnog govornika koji se promoviše u korifeja demokratske misli i dela u Srbiji. Čuli smo da preuzima ulogu tužioca i sudije u raznim sudskim procesima. Radi se o čoveku koji je bio predlagač i autor čuvenog Zakona o informisanju, a koji je takođe doprineo demokratskoj misli i delu u Republici Srbiji. Radi se o stranci koja se nalazila u vlasti u trenutku kada je jedna politička organizacija proglašena za terorističku organizaciju samo zbog toga što je mnogo smetala, a radi se o Otporu, zato što je mnogo smetala, zato što se nije borila u tom trenutku za vlast i zato što je bila dosledna i želela život u evropskoj i demokratskoj Srbiji.
Dakle, nemojte mi držati predavanja o demokratiji, vi predstavnici bivše bivše vlasti, odnosno bivšeg bivšeg režima. Molim vas da pređemo na temu ove tačke dnevnog reda. Možemo do beskraja da govorimo o tome ko je veći demokrata ili ko je veći evropejac. Ono što je sigurno, to je da nema potrebe da od nas branite srpski narod. Tamo gde ste vi srpski narod branili, tamo Srbi uglavnom više i ne žive.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, upravo želim da čujem ta imena o kojima je govorio gospodin Vučić, pa moram da reklamiram povredu člana 100. stav 1. koji govori da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, odnosno da se prema Narodnoj skupštini odnose kao prema najvišem domu, kako to često volimo da kažemo, iznoseći istine i ne prebacujući jedni drugima nešto što je zaista potpuno besmisleno.
To kačenje struje i uključivanje u struju itd, svaka tortura za vreme bilo kog režima, a bilo je torture mnogo više devedesetih godina 20. veka, a bilo je očigledno i za vreme akcije "Sablja" takvih ispada - sve je to za osudu. Ne mislim ja da je gospodin Vučić uključivao nekog u struju, a nadam se da ne mislite vi da sam ja uključivao nekoga u struju, a obraćate se meni. Dakle, to je nešto što je principijelno za svaku osudu.
Sećate se vi tog momenta kada je počela akcija "Sablja" i kada je počela hajka nekih političara, odnosno zahtevi nekih političara da se SRS zabrani - prvi su ljudi iz Demokratske stranke rekli da je to nedopustivo. Ja sam bio jedan od tih koji su prvi rekli da je to apsolutno nedopustivo i neprihvatljivo. Ne smatram da je to moja zasluga, kao što ne smatram da treba da budemo zahvalni vama ako ste branili prostorije Demokratske stranke za vreme bombardovanja, jer valjda je to prirodno i normalno ukoliko želimo demokratski i parlamentarni sistem.
Ono što je takođe činjenica jeste da je gospodin Šešelj, koga ste spomenuli ovde, bio politički disident i pre Miloševićevog režima, a vrlo dobro znate ko ga je branio kada je bio politički disident, mnogi ljudi iz DS i mnogi ljudi koji se danas nalaze u vrhu DS.
Dajem vam priliku da pročitate to što imate, ali molim vas, kada govorite o DS, onda ipak govorite istinu.

Zahvaljujem se, poštovani predsedavajući, zaista mi nije namera da odugovlačimo ovu raspravu. Pozivam se na član 100. stav 2. koji kaže: "Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem". Mislim da gospodinu Anđelkoviću treba skrenuti pažnju da ozvučenje u ovoj sali radi. Uopšte ne razumem čemu takva histerična reakcija, niti sam spominjao stranku gospodina Anđelkovića, govorio sam o zločinima koji su se dešavali devedestih godina prošlog veka. Fakat je da su se oni dešavali. Nisam imenovao ni krivce, ni inspiratore, ni nalogodavce. Ukoliko se gospodin Anđelković prepoznaje u nečemu od toga, meni je jako žao, nisam mislio na njega, iako je stranka u kojoj se on nalazi tih devedesetih godina imala apsolutnu vlast i produkovala one strukture koje su do takvih zločina dovele.
To je potpuna istina i nema razloga za histerijom. Politički poeni se skupljaju kada napadnete nekoga ko vas apsolutno nije prozvao. Ukoliko vam je zaista u interesu da ovaj zakon bude u interesu, tvrdite da jeste, a mi smo sedam sati čekali misleći da vam to nije u interesu, onda hajde da krenemo da radimo kako parlamentu priliči.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika. Od 10,00 sati čekamo da počne sednica, do 15,00 časova. To je možda nekome smešno, ali to ukazuje na flagrantno nepoštovanje Poslovnika i narodnih poslanika u ovoj skupštini. Mislim da je najmanje što doliči u ovom trenutku karnevalska atmosfera u ovoj sali.
Član 80. kaže da je nemoguće da se na ovakav način odloži sednica Narodne skupštine. Član 80. stav 2. kaže da je nemoguće u ovom trenutku odložiti ovu sednicu, osim ukoliko je to neophodno za razmatranje amandmana na nadležnim odborima. Nije to neophodno za razmatranje, pošto su amandmani razmotreni na nadležnim odborima.
Čak i da nisu razmotreni, potpuno je nemoguće odložiti sednicu koja je bila zakazana sa dve tačke dnevnog reda i da osvane sa tri tačke dnevnog reda. To je nova sednica, a ne odlaganje postojeće sednice. Dakle, ovo što je sada učinjeno, ne samo da nije nasilje, nego ne postoji kao akt.
Nemoguće je da Narodna skupština u ponedeljak počne da radi sa ovakvim dnevnim redom. Narodna skupština mora da završi sednicu koja je zakazana za danas u 12,00 sati, po slovu ovog poslovnika.
Reklamiram i povredu člana 157, koji govori o hitnom postupku. Nemoguće je predlagati zakon isključivo po hitnom postupku, jer Poslovnik u članu 157. decidno kaže da se može po hitnom postupku predložiti zakon samo ukoliko je ugroženo zdravlje, odnosno život ljudi, ukoliko je ugrožena bezbednost zemlje i ukoliko to nalaže funkcionisanje organa i organizacija.
Nijedan zakon koji se našao pred ovim parlamentom, a usvojen je u prethodna dva meseca, nije bio takvog karaktera. Svaki put i kod predlaganja svakog zakona povređen je Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Ovo što sada činimo jeste potpuno ruiniranje poslovničkih odredbi koje regulišu zakazivanje sednice Narodne skupštine.
Apelujem na vas, mada znam da sila većine može sve, da ne počinjemo sednicu u ponedeljak. Dovoljno je bilo što su narodni poslanici i pozicije i opozicije, bez ikakvog obrazloženja, pet sati sedeli u ovoj sali.
Nas vaše razmirice apsolutno ne interesuju. To čak ne treba da interesuje i poslanike koji čine većinu u ovom parlamentu. Ukoliko postoji problem oko toga koji se zakon predlaže, taj problem treba da se rešava unutar Vlade.
Pravo nas, kao narodnih poslanika, jeste da raspravljamo o određenim tačkama dnevnog reda, da podnosimo amandmane na tačke dnevnog reda, ali isključivo na osnovu odredaba Poslovnika.
(Predsednik: Vreme, gospodine Pajtiću.)
Dakle, ono što je ovaj parlament trebalo da uradi, jeste da počne u 10,00 sati sa glasanjem i da počne u 12,00 sati sednicu, onako kako je definisana dnevnim redom. Odlaganje, sa dopunom dnevnog reda, nešto je što apsolutno Poslovnik ne poznaje.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, evo već po treći put u toku ove sednice upozoravam na to da nismo saglasni i nikako ne možemo da podržimo novi manir Vlade da praktično sve zakone podnosi po hitnom postupku.

Hitni postupak jeste postupak koji po Poslovniku redukuje prava poslanika, redukuje mogućnost poslanika da se pripreme na adekvatan način, kako za podnošenje amandmana, odnosno poboljšavanje teksta zakona, tako i za diskusije u načelu u ovom parlamentu. Hitan postupak je vrlo decidno predviđen Poslovnikom samo za slučajeve ukoliko je ugrožen život ili zdravlje ljudi, ukoliko je ugrožena bezbednost zemlje ili ukoliko je ugrožen rad organa ili organizacija.

Dakle, ovu vrstu akta potrebno je doneti da bi se upodobilo savezno zakonodavstvo, odnosno odredbe iz Ustavne povelje, iz onih propisa koji spoljnotrgovinske, devizne i druge poslove stavljaju u nadležnost Republike, ali nikako se nije radilo o hitnom postupku i o materiji koja nije mogla po redovnom postupku, dakle, na sledećoj sednici da dođe na dnevni red. Prosto nismo u tom smislu vremenski limitirani.

Nije to slučaj samo sa ovim zakonom. Takav je slučaj bio sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i praktično sa svim zakonima koji su se našli na dnevnom redu ove sednice Skupštine.

Ono što još više zabrinjava jeste da hitan postupak kao neka pošast prati zakone koji dramatično povećavaju dažbine i namete na džepove građana Republike Srbije. Takav je slučaj bio sa Zakonom o akcizama, gde se praktično dramatično povećala akciza na dizel, a pre tri nedelje i akciza na benzin, što je drastičan udar ne samo na standard pojedinačnih građana, dakle, fizičkih lica, nego i pravnih lica i cele privrede, jer u strukturi svih proizvoda nalaze se upravo i akcize kao veliki namet.

Ali, takav je bio i slučaj sa zakonom koji na sličan način kao ovaj zakon definiše prekršajne kazne prilikom kršenja Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i dimenzionira ih na sličan način i u sličnim iznosima na milion dinara za pravna lica, na 500.000 za fizička lica i slično.

Mi smo upozoravali da budžet Republike Srbije nije projektovan ispravno. Mi smo upozoravali da će upravo Republička vlada predlagati setove zakona kojima će se povećavati akcize i kazne dramatično, da bi se te rupe u budžetu popunile. I sada građani Srbije, i Skupština Srbije i svi narodni poslanici pojedinačno ispaštaju zbog nepromišljeno i nestručno definisanog budžeta Republike Srbije.

U članu 6. kaže se da se član 33. menja i glasi: "Zakonom ili uredbom novčana kazna može se propisati u rasponu 2. od 10.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice, 3. od 5.000 do 500.000 dinara za preduzetnika." Isto ovo videli smo u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji i apsolutno nije jasno koje to danas pravno lice u Republici Srbiji može da podnese ovako drastične kazne, koje pravno lice može za kaznu da plati 1.000.000 dinara, koje fizičko lice može da plati kaznu od 500.000 dinara.

Kod Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, što je još gore, povećanje kazne sledilo je samo zbog neblagovremenog prijavljivanja, odnosno podnošenja prijave od tog pravnog ili fizičkog lica, što je potpuno neprimerena kazna za takve okolnosti.

Dakle, zakoni kojima se praktično puni budžet Republike Srbije na štetu građana Srbije jesu zakoni koje Republička vlada podnosi po hitnom postupku, ne bi li narodni poslanici bili uskraćeni mogućnosti da koriguju taj zakon amandmanski i ne bi li bili u mogućnosti da na adekvatan način svojim biračima objasne da ono što imamo danima kao predloge pred Skupštinom Republike Srbije zapravo predstavlja konstantan namet na građane Republike Srbije po hitnom postupku, po kratkom postupku, bez amandmana i bez mogućnosti da se narodni poslanici pripreme i da na adekvatan način odgovore na ovakve zakone.

Kada odgovore, kao što je bilo pre tri nedelje na izmene i dopune Zakona o akcizama, dakle, kada Narodna skupština odbije da poveća neki namet, onda se kao na popravnom ispitu, kao đacima zakoni vraćaju i opet se Narodnoj skupštini nalaže da se ti nameti zakonski propišu.

Ovaj zakon nije rešio ono pitanje koje treba da reši. Molim vas, kolega, da budete korektni. Izašla je poslanička grupa Srpske radikalne stranke. Demokratska stranka nije prijavila govornike.

Krajnje sam konstruktivan i Demokratska stranka se nije javila, nismo učestvovali u ovome što se danas dešavlo u Narodnoj skupštini. Sada ova vrsta dobacivanja mislim da je sve samo ne korektno.

Dakle, ovaj zakon ne rešava ono što treba da reši, a ono što treba da reši jeste hroničan problem koji je decenijski. Svakako nije samo problem ove vlade. Problem da se praktično godišnje u proseku oko 1.500.000 predmeta nađe pred sudovima za prekršaje i problem jeste što je recimo prošle godine od 1.500.000 predmeta 800.000 predmeta bilo rešeno, znači 100.000 više nego što je to prosek. U principu se rešava oko 700.000, odnosno prosek je bio 700.000 godišnje, dakle, polovina.

Razlog za to je dosta jednostavan. Bagatelne kazne, odnosno kazne koje su bagatelne vrednosti, kazne za vezivanje pojasa, odnosno nevezivanje pojasa građana, prekoračenje brzine i slično, takođe su rešavali sudovi za prekršaje, odnosno sudije za prekršaje, ravnopravno sa najtežim i najvrednijim prekršajima, i to je nešto što je problem koji je zatrpavao sudove za prekršaje, koji je omogućavao arbitrarnost, dakle, opredeljivanje sudija za prekršaje po kojim pitanjima i po kojim predmetima će rešavati i po kojim neće. To je sve samo ne princp koji omogućava pravnu sigurnost i valjano reagovanje i rad sudova za prekršaje.

Ono što bi bilo dobro jeste praktično dekoncentracija ovog postupka, odnosno rešavanje postupka u prvom stepenu kod mandatnih kazni, kod kazni čija je vrednost bagatelna, na nivou Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno opštinskih organizacija Ministarstva unutrašnjih poslova i izmeštanje drugog stepena na sudove za prekršaje. Procene su bile da je, ukoliko želite da rešite svih 1.500.000 predmeta na nivou sudova za prekršaje, za to potrebno oko 500 novih sudija za prekršaje, 500 zapisničara, ogromna administracija, što nije racionalno. U tom smislu smatramo da bi bilo mnogo racionalnije da se taj postupak, dakle, kod mandatnih kazni, odnosno kod kazni čija je vrednost bagatelna, ta vrsta nadležnosti ustupi dominantno, a naravno tu postoje nijanse, postoje posebna dela za koja treba da se vodi poseban postupak, dakle da se koncentriše u Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno u opštinskim organizacijama unutrašnjih poslova.

Da se drugi stepen izmesti u sudove za prekršaje i da se na taj način rasterete sudovi za prekršaje, budući da je to hronična bolest. Dakle, verovatno i mnogo teža nego kod redovnih ili trgovinskih sudova. Carinsko, spoljnotrgovinsko, devizno poslovanje moralo je na osnovu odredaba Ustavne povelje i na osnovu saveznog zakonodavstva, odnosno zakonodavstva zajednice da bude izmešteno na republički nivo.

To nije sporno, ali ono što je sporno i što mi osporavamo jeste, prvo, metodologija, procedura kojom se ulazi u predlaganje ovog zakona. Dakle, hitni postupak, nešto čime se redukuju prava poslanika, nešto čime se skraćuje i uskraćuje mogućnost da svi poslanici reaguju amandmanski na predlog zakona i sasvim sigurno, činjenica da ovaj zakon, već kada se nalazi na dnevnom redu, već kada se nalazi pred Narodnom skupštinom, treba da rešava ono što je rak-rana.

Mi se bavimo stvarima koje su manje-više periferne, stvarima koje treba da budu rešene, koje su mogle biti rešene, možda čak izmenama i dopunama, kroz prelazne i završne odredbe, a ne bavimo se suštinom. Time gubimo vreme, time opterećujemo poreske obveznike, povećavamo kazne i opet ulazimo u nešto što je punjenje budžeta, a ne rešavanje problema, i time ne rešavamo efikasnost i racionalnost sudova za prekršaje, na način kako to građani Srbije zaslužuju.

Još jednom želim da izrazim žaljenje što jedini predstavnik opozicije, praktično, u ovoj Narodnoj skupštini, u deset minuta nije bio saslušan.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, svako ko misli da će pobediti Borisa Tadića na ovim predsedničkim izborima, očigledno veoma malo zna o političkim prilikama u Srbiji. Ali, nisam se zbog toga javio, javio sam se da rezimiram ono što je stav poslaničke grupe DS o predlogu ova dva zakona.
Parlament je pretvoren pomalo u tok-šou, što bi bilo simpatično da na dnevnom redu nemamo predloge zakona koji na dramatičan način utiču na standard građana Srbije i mislim da je krajnje vreme da rad parlamenta upristojimo i uozbiljimo, jer Srbija i naši građani se u ekonomskom smislu nalaze u dovoljno teškoj situaciji da bi ih ovakvo ponašanje narodnih poslanika zabavilo.
Prvo moram da izrazim nezadovoljstvo činjenicom da nismo dobili odgovore na primedbe koje smo izneli u vezi ovog zakona.
Ukazali smo na set pravnih primedbi, na set ekonomskih primedbi na ovaj zakon, ukazali smo na to da se ovaj zakon nikako nije mogao naći na dnevnom redu parlamenta, utoliko što se pre tri nedelje nalazio pred ovim parlamentom, i utoliko što je parlament izglasao ovaj predlog zakona sa amandmanima, i utoliko što su narodni poslanici konačno izglasali nešto što nije podržala Vlada.
To jeste pravi parlamentarizam. Ne možemo govoriti o podeli vlasti ukoliko se parlament praktično vraća na popravni ispit ili ukoliko mu se daje "ostav" ukoliko izglasa neki amandman koji Vladi nije po volji.
Nije se mogao ovaj zakon naći na dnevnom redu po hitnom postupku, jer Poslovnik vrlo jasno definiše da samo ukoliko postoje štetne posledice za zdravlje, život i bezbednost ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija zbog neusvajanja zakona on se mora usvojiti po hitnom postupku.
Zašto to kažem? Zato što hitan postupak podrazumeva redukovanje ustavnih prava poslanika. Hitan postupak znači da poslanici poslaničke grupe nemaju vreme za pripremu za tačku dnevnog reda, nemaju dovoljno vremena za podnošenje amandmana.
Nemaju dovoljno vremena da sagledaju ovako dugačak dnevni red kakav smo dobili za ovu sednicu i narodni poslanici kojima je dužnost i uloga da utiču i da poboljšavaju amandmanima predlog zakona prosto nisu u poziciji da to čine.
Upravo zbog toga Poslovnik na vrlo jasan, restriktivan, strog način definiše izuzetke, a ne pravila pod kojima se zakoni predlažu po hitnom postupku. Ustavni rok koji je predviđen za stupanje zakona na snagu od osam dana prekršen je u dva predloga zakona, opet mimo Ustava. Ustav kaže da jedino ukoliko postoje naročito opravdani razlozi rok od osam dana može biti kraći, ali nikada ne može biti kraći, tako je u krivičnom zakonodavstvu, tako je u svakom zakonodavstvu koje nameće neke obaveze građanima.
Ne može biti kraći od osam dana zato što je potrebno vreme da se građani, da se pravna lica, da se fizička lica upoznaju sa odredbama zakona, koje i te kako utiču na njihov standard, na poslovanje pravnih lica.
Nismo zadovoljni objašnjenjem da se ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama uspostavlja neka ravnoteža na tržištu. Ne mislimo da je opterećivanje građana, novi namet od 2,90 dinara po svakoj litri dizel goriva nešto što je dobro za građane ili nešto čime se uravnotežuje situacija na tržištu.
Naprotiv, na ovaj način smanjuje se standard građana, povećavaju se cene svih proizvoda, budući da cena benzina i cena dizela neminovno ulaze u strukturu proizvoda i nije nam jasno otkud tvrdnja da je samo 0,4% uticaj ove cene na te proizvode, budući da je predloženo povećanja akciza negde za oko četvrtinu i nalazi se pred nama u Predlogu zakona.
Motorna vozila postala su privilegija bogatih u zemlji. Prvo, pre tri nedelje usvojili smo dramatično povećanje akciza na benzin i neposredno nakon toga povećala se značajno cena benzina. Isto će se dogoditi i sa dizel gorivom.
Mi smo predložili amandman i zaista molim da budemo racionalni, na način na koji smo bili racionalni pre tri nedelje, kada smo većinski opredelili da Predlog zakona o akcizama, koji se nalazio tada na dnevnom redu Skupštine, ne može na takav način i tako drastično da optereti građane Srbije. Pozivam vas da glasate za naš amandman koji smo podneli na ovaj predlog zakona i da spasemo što se spasti može.
Upozoravali smo da je budžet nerealno projektovan, da će MMF imati primedbe na deficit kakav je bio predviđen u Predlogu budžeta. Upozoravali smo da ćemo kao parlament biti opterećeni stalnim rebelansima i stalnim predlozima zakona koji će te rupe, koje u startu budu napravljene u budžetu, morati da popunjavaju.
Kaže Valtazar Bogišić - što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi; čini se da od ovog budžeta do kraja godine neće biti ništa i da ćemo zaista morati da saniramo posledice loše projektovanog budžeta do kraja godine.
Upozoravali smo da Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji uvodi drakonske sankcije za prekršaje u ovoj oblasti, a naročito najdrastičnija jeste sankcija od milion dinara za prekršaj ukoliko pravno lice, odnosno predstavnik pravnog lica malo zakasni da prijavi registar, odnosno da se prijavi nadležnoj instituciji za poresku administraciju. Milion dinara je nešto što pravno lice, bilo koje pravno lice u Srbiji danas, teško može da podnese i na ovaj način sigurno ni na koji način ne unapređujemo ni rad pravnih lica u ovoj zemlji, niti unapređujemo funkcionisanje poreskog postupka i poreskog sistema.
Ono što takođe zabrinjava kada govorimo o parlamentarizmu u ovoj zemlji, posebno u ovom domu, jeste stalni problem ne samo nivoa diskusije u parlamentu, nego i stalni problem sa prisustvom većine u ovom parlamentu. To je nešto što je traumativno.
Poslanici opozicije zaista se trude da amandmanski poprave predloge zakona koji se nađu pred nama.
Vrlo često nismo saslušani, a danas nažalost takođe od predstavnika Vlade nismo bili saslušani i ono što od vas tražimo jeste makar minimalna odgovornost prema onome što su vladini zakonski predlozi.
Zbog toga, na osnovu člana 82. stav 6. Poslovnika, tražim da se utvrdi kvorum za rad parlamenta.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo  je amandman o kome smo govorili u raspravi u načelu.
Koleginica Leila Ruždić-Trifunović predložila je da se briše član 2. Predloga zakona. Ohrabruje što je kolega Perić, koji pripada većini u ovom parlamentu, takođe podneo istovetan amandman, što nas drži u ubeđenju da može da se dogodi situacija kakvu smo imali pre tri nedelje, da narodni poslanici, odgovorni prema građanima i prema svojim biračima, odbiju da se ovakvo povećanje akcize nađe, odnosno bude usvojeno kao deo Predloga zakona.
Dakle, koleginica Ruždić-Trifunović predložila je brisanje člana 2. Nije neprihvatljivo, pošto se ovaj predlog zakona sastoji od više članova, i od članova koji predviđaju akcize na alkoholna pića i na neke druge proizvode. To nam je prihvatljivo. Dakle, ovaj zakon nije u potpunosti neprihvatljiv i mi bismo bili spremni i da glasamo za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama u celini, ukoliko bi ovakav amandman bio prihvaćen.
Zaista bi prihvatanje ovakvog amandmana doprinelo popularnosti i narodnih poslanika i Narodne skupštine.
Sasvim je sigurno da, uprkos tome što Vlada nije saglasna sa ovakvim amandmanom, a nije bila saglasna pre tri nedelje, na narodnim poslanicima jeste konačna reč. Dakle, molim vas, poštovane kolege, da ovakav amandman usvojimo i da zaista, bez ikakave patetike, poštedimo građane Srbije ovako dramatičnog povećanje cena dizel goriva.

Uvaženi kolega, reč dok je ne izgovorite je vaše vlasništvo. Tog trenutka kada odvalite tu reč za govornicom, dakle, da li je milion ili milijarda isto, onda očekujte samo da ćemo se smejati.
Pozicija i tema "Crvene zastave" je izuzetno teška, a kada govorite o vladi, srećna je okolnost što imamo poslanika iz Kragujevca, pa mi je preneo ono što je prethodna republička Vlada uradila, mesečno je bilo uplaćivano devet miliona dinara "Crvenoj zastavi" za lične dohotke i nijedan lični dohodak nije kasnio. U poslednja četiri meseca isplaćeno je pet miliona dinara. Kako čujem, vi ste pre neki dan prvi put bili u "Namenskoj", pa nije ni čudo da to ne znate.

  Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dve su grupe razloga zbog kojih DS ne može podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Jednu čine pravni razlozi. Vraćanje zakona o kome se Skupština opredeljivala pre tri nedelje i vraćanje na izjašnjavanje odredaba o povećanju akciza koje je Skupština odbila jeste u suštini obesmišljavanje institucije Narodne skupštine.
Narodna skupština se vrlo jasno opredelila koje akcize prihvata i na koji način želi da konstituiše poreski sistem u ovoj zemlji, pa vraćanje na popravni ispit Narodne skupštine sigurno nije dobar signal, ukoliko želimo da gradimo parlamentarizam u ovoj zemlji.
Nestručnost prilikom definisanja razloga za hitan postupak i stalno insistiranje na hitnom postupku, koji je restriktivan zato što ne daje dovoljno vremena za pripremu amandmana.
Ne daje dovoljno vremena za sagledavanje Predloga zakona, naročito kada imate 10 zakona na dnevnom redu u jednoj sednici, jeste nešto što je karakteristika svih dosadašnjih predloga zakona, kod kojih je definisan hitan postupak.
Hitan postupak Poslovnik predviđa u izuzetno retkim slučajevima, kada je ugroženo zdravlje ili život ljudi, bezbednost zemlje, rad organa i organizacija. Hitnim postupkom praktično se redukuju prava poslanika, odnosno vremenski se limitiraju. Čini se izuzetak u onim pravima poslanika koje oni, po Poslovniku i po Ustavu, imaju, a to je pravo da se upoznaju sa predlogom zakona, pravo da sagledaju sve predloge zakona i predlože izmene ili dopune zakona.
Vacatio legis, odnosno rok u kome zakon stupa na snagu nije slučajno ustavom predviđen i dimenizioniran na osam dana. Dakle, Ustav kaže da zakon stupa na snagu najranije osam dana od dana njegovog objavljivanja u Službenom glasniku. I jedan i drugi zakon koji se u ovom trenutku nalaze na dnevnom redu stupiće na snagu ukoliko te odredbe ne budu amandmanski izmenjene, a ne verujem da ima raspoloženja u tom pravcu neposredno, odnosno dan nakon objavljivanja u Službenom glasniku.
To je princip koji je nedopustiv. Nedopustiv kod one vrste zakona koji predviđaju drakonsko povećanje kazni za prekršaje, povećanje akciza ili možda nove akcize, nove poreze i nova opterećenja za građane i privredu Srbije. Nedopustiv zbog toga što je taj rok Ustavom predviđen, da bi građani, fizička ali i pravna lica, imali dovoljno vremena da primene taj zakon, da se upoznaju sa odredbama zakona, da prilagode svoje poslovanje tom zakonu.
Pogotovu kada na dramatičan način, znači do milion dinara, povećavate kazne za pravna lica u slučaju određenih prekršaja; pogotovo kada predviđate akcize koje predstavljaju ogroman teret za džepove građana, ali i ogroman teret za pravna lica kojima je u svakodnevnom poslovanju neobično važno da li je dizel skuplji ili jeftiniji tri dinara, ili benzin skuplji i jeftiniji pet dinara.
Zbog toga postoji taj rok. Zbog toga postoji taj Vacatio legis, zbog toga Ustav kaže – osam dana. Na ovaj način, praktično, zaskačemo građane Srbije, preko noći im namećemo poreze, sankcije, koje neće moći da izdrži većina pravnih i fizičkih lica koja budu podvrgnuta odredbama ovog zakona.
Građanima Srbije nije do kraja rečena istina, kada smo glasali pre tri nedelje o predlogu za izmene Zakona o akcizama. Nije im do kraja objašnjeno da će povećanje akciza na benzin dovesti do dramatičnog povećanja cena benzina, da će dovesti do dramatičnog opterećenja za svako domaćinstvo u Srbiji.
Da će praktično vožnja motornog vozila biti privilegija samo bogatijih slojeva stanovništva; da će privreda biti izuzetno opterećena ovakvim odredbama zakona i ovakvim novim nametima, i da će praktično svaki građanin kod kupovine svakog proizvoda plaćati taj porez i tu akcizu, zbog toga što u strukturu cene i hleba, i mleka, i soka, i prehrambenih namirnica i bele tehnike ulazi cena benzina, ulazi cena dizela i dramatično povećava cenu tih proizvoda.
Ovo nije opterećenje samo za građane nego jeste i te kako veliko opterećenje za privredu Srbije. Ukoliko želimo da damo zamajac privredi Srbije, ovo je poslednji način na koji se to može činiti. Ono što je apsolutno sigurno to je – ne treba fabrikama i pravnim licima u Srbiji povećavati ovu vrstu akciza.
Ministar je rekao da će neprihvatanje ovih odredaba tj. predloga predstavljati minus u budžetu Republike Srbije. Ali, mi kao narodni predstavnci, pre svega, moramo da razmišljamo o tome da li će ovakav predlog zakona projektovati minus u džepovima građana. Mislim da će taj minus biti izuzetno veliki i on će sasvim sigurno veoma uticati na standard građana.
Zbog toga nije prihvatljivo da radimo po hitnom postupku, da sabiramo ove i ovakve tačke dnevnog reda, da raspravljamo samo pet sati o pet zakona ili o dva zakona koji se i te kako dotiču svakodnevnog života naših građana.
Danas raspravljamo o tome da li povećati akcize na dizel gorivo za 2,9 dinara po litru. Mi smo apsolutno protiv toga. Mi smo podneli i amandman kojim predlažemo da se ta odredba zakona briše, odnosno da se ne nastavi dalje sa povećavanjem nameta na standard građana Srbije.
Mi smo protiv toga i smatramo da obrazloženje razloga za hitan postupak pri donošenju ovog zakona, da se praktično povećanjem ovih opterećenja ostvaruje stabilnost tržišta, nije korektno i mislimo da ne odgovara istini i sasvim sigurno ne odgovara onome što je interes građana Srbije.
Nije sigurno obrazloženje za hitan postupak i to da se na ovakav način omogućuju planirani efekti predloženih mera, ako je vrlo jasno definisano da hitan postupak postoji da bi se zaštitio život, zdravlje, bezbednost zemlje, dakle da bi se zaštitile osnovne vrednosti jednog društva.
Upozoravali smo prilikom projektovanja budžeta da će Vlada pokušavati da pabirči sa različitih strana dovoljan iznos novca da bi se mogao finansirati celokupan administrativni aparat i sve potrebe korisnika budžeta Republike Srbije.
Upozoravali smo da će planirani deficit biti neprihvatljiv za MMF. Upozoravali smo da ćemo dolaziti u situaciju da ćemo u toku cele godine morati da krpimo i dopunjavamo paket poreskih zakona i da dopunjavamo fiskalna sredstva u budžetu Republike Srbije.
Nažalost, naši apeli nisu naišli na dobrodošlicu, nisu bili prihvaćeni, i sada opet imamo, po drugi put u zadnje tri nedelje, ovaj zakon pred Narodnom skupštinom i iskreno se nadam da Narodna skupština neće prihvatiti ovako definisan namet.
Mi, kao poslanička grupa, aposlutno podržavamo one zakone koji su u interesu građana Republike Srbije. Po prethodnoj tački dnevnog reda, koja je obuhvatila pet zakona, što je takođe neprincipijelno i neprihvatljivo, mi od tih pet prihvatamo tri zakona. Prihvatamo zakon o nacionalnoj koroporaciji za osiguranje stambenih kredita, zakon o Agenciji za privredne registre, prihvatamo i zakon o registrovanju privrednih subjekta.
To su zakonski projekti prethodne Vlade, ali nezavisno od toga čiji su projekti, to su projekti koji su kvalitetni, usaglašeni sa međunarodnim standardima i međunarodnim propisima i sekundarno je ko je izradio takve zakonske projekte.
Najvažnije je da li su ti zakonski projekti dosledni i da li se njima štiti interes građana Srbije. Po našem dubokom uverenju, kroz ova dva predloga zakona ne štite se standard i interesi građana Srbije.
Čuli smo da se prethodnoj vlasti može uputiti kritika, odnosno upućivanje kritike za prevelike poreze. To nije prihvatljivo, jer porezi su mogli biti smanjeni. Dakle, već više od dva meseca ova skupština funkcioniše. Ova skupština je imala vremena da donese i zakone koje je Ustavni sud stavio van snage, imala je vremena da donese zakon o pravima haških optuženika i bilo je vremena, ukoliko ste želeli, da se smanje porezi.
Predstavljate većinu, tu je Rodos, skočite gospodo, smanjite poreze i pustite prethodnu vlast. Prethodna vlast je, ono što je urađeno pokazalo se i na parlamentarnim izborima, da li opravdano ili ne, u svakom slučaju, na vama je odgovornost da porezi budu smanjeni. Tu nema mesta kritici.
Potpuno je besmisleno sada kritikovati prethodnu vladu, osim ukoliko su neke posledice njenog rada neotklonjive, a donošenje zakona o porezima ne samo da nije neotklonjivo, nego u roku od jednog dana, ako budete bili dovoljno disciplinovani i sedeli od 10,00 do 18,00 časova, mogu biti izmenjeni. Hroničan problem ovog parlamenta jeste da unutar parlamentarne većine, iako Poslovnik omogućava da 47 poslanika većine ne moraju da budu u parlamentu, postoji obezbeđen kvorum, taj kvorum praktično nikada nemamo.
(Predsedavajuća: Izvinjavam se, da li koristite i sledećih deset minuta?)
Završavam za 30 sekundi.
Drugi je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Smatramo da su kazne za prekršaje drakonske, smatramo da će malo koje pravno lice moći da izdrži ovakve kazne. Ako kažemo da se novčanom kaznom od 100.000 do milion dinara kažnjava za prekršaj pravno lice ako poreskoj upravi ne podnese u propisanom roku prijavu za registraciju. Dakle, teško je zamisliti pravno lice koje u ovom trenutku može da podnese ovakvo opterećenje.
Slične odredbe odnose se i na fizička lica. Dakle, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 kazniće se za prekršaj fizičko lice koje nije preduzetnik, ako ne obavesti ili ne obavesti u propisanom roku poresku upravu o licu koje je kao nerezident opunomoćilo za izvršavanje poslova u vezi sa poreskim obavezama.
Dakle, ukoliko želimo da razvijamo privredu i da zaštitimo standard naših građana, svakako da treba sankcionisati ovakvu vrstu prekršaja, ali ne na način na koji ćemo uništiti svako pravno lice koje dođe pod udar ovakve sankcije. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani gospodine predsedniče Vlade, poštovana gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici, sigurno je da tema Kosova i Metohije mora da bude mesto ili možda jedino mesto oko koga je neophodno u ovoj skupštini postići opšti konsenzus. Ne samo konsenzus u Skupštini, nego i nacionalni konsenzus svih političkih snaga.
Nisam siguran da izjave da je ovo prvi plan koji predviđa konkretne mere za rešavanje problema Kosova i Metohija, pored rezolucija i deklaracija koje je ova skupština donosila, pored plana Savezne vlade iz 2001. godine koji je predviđao rešavanje tog problema u fazama, doprinosi toj vrsti konsenzusa.
Nažalost, mehanizmi za rešavanje ovog problema nisu u našim rukama. Nažalost, Republika Srbija ima formalni, ali nema faktički suverenitet nad Kosovom i Metohijom. Postavlja se pitanje i formalnog suvereniteta, s obzirom da Rezolucija 1244 predviđa da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, ali i zajednice država Srbije i Crne Gore, a što je prilično neobična formulacija.
Dakle, moramo svakako, u meri u kojoj možemo, da utičemo na raspoloženje međunarodne zajednice i na odluke Saveta bezbednosti, da preduzmemo diplomatsku ofanzivu, da svi zajedno pokušamo i da insistiramo na tome da se donese nova i aneks postojeće rezolucije, i da se problem Kosova i Metohija i zaštite srpskog naroda na Kosovu i Metohiji reši na najbolji mogući način.
Demokratska stranka i njeni predstavnici učestvovali su u razgovorima sa predstavnicima Vlade prilikom definisanja predloga plana.
Imali smo primedbe na rešavanje problema raseljenih lica, kako je predviđeno u inicijalnom dokumentu, tako i na zaštitu kulturne baštine.
Uglavnom, većina naših primedaba bila je pozitivno usvojena i naročito je važno naglasiti da Republika Srbija ima obavezu ne samo prema svom stanovništvu, ne samo prema zaštiti srpskog nacionalnog identiteta prilikom zaštite spomenika kulture i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, nego i prema samom Unesku.
Visoki Dečani su kandidat za listu svetske kulturne baštine, Studenica se već nalazi na toj listi, ali i Visoki Dečani koji se nalaze na Kosovu jesu kandidat i Republika Srbija je obavezna prema Unesku da zaštiti tako kulturnu baštinu svetskog značaja kakvi su Visoki Dečani.
Nedovoljno su konkretne mere za povratak raseljenih lica. Ovaj dokument je dovoljno obiman da je mogao da predvidi koji su tu koraci koje će Vlada preduzeti da bi se raseljena lica vratila, a vidimo po dokumentu da ih ima preko 200.000. Dakle, šta tu konkretno, u okviru budžetskih mogućnosti, u okviru tehničkih, u okviru finansijskih mogućnosti može Republika Srbija da učini i da omogući Srbima sa Kosova i Metohije, a koji se nalaze trenutno na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije, da se vrate na svoja ognjišta ili da se vrate u okvire ove srpske autonomne zajednice, ukoliko bude postojala mogućnost da takvu zajednicu konstituišemo.
Odluke Glavnog odbora Demokratske stranke obavezuju nas da glasamo za ovakav dokument. Mi smo, posle događaja 17. marta, vrlo jasno i decidno rekli da ustanovljavanje političke autonomije, dakle i teritorijalne autonomije, odnosno administrativne celine u kojoj bi se našli Srbi sa Kosova i Metohije, jeste preduslov za zaštitu fizičkog integriteta srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i jeste pravni i institucionalni okvir za zaštitu našeg stanovništva na Kosovu i Metohiji. Mi ćemo zbog toga što se ovakva autonomna zajednica predviđa podržati ovaj akt.
Naročito je važno da se kroz ovaj akt predvidi da i represivni mehanizmi, a i videli smo da su nabrojani represivni mehanizmi, bezbednost, pravosuđe, unutrašnji poslovi, koncentrišu upravo na nivou te autonomne zajednice. To je ključni momenat. Dakle, nema razgovora o standardima, političkim pravima, međunarodnim konvencijama, ako je neposredna egzistencija ljudi dole ugrožena. Zato je neobično važno da bezbednost i pravosuđe budu koncentrisani upravo u rukama onih koji će moći da zaštite fizički integritet srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, odnosno onom delu koji se nalazi u autonomnoj zajednici.
Neobično je važno da i svojinski odnosi budu regulisani na tom nivou i videli smo da je privatizacija na teritoriji Kosova i Metohije prethodnih godina vršena na takav način da je potpuno ignorisana činjenica da su u Kosovo i Metohiju posebno građani Srbije prethodnih decenija ulagali svoja sredstva, ulagali sredstva Republike Srbije i drugih republika, ali dominantno Republike Srbije, zbog toga što je Kosovo uživalo status područja koje nije bilo dovoljno razvijeno, odnosno nedovoljno razvijenog područja.
Ta činjenica je potpuno ignorisana i brutalna privatizacija koja se vršila na teritoriji Kosova i Metohije u potpunosti je tu činjenicu ignorisala, kao što je ignorisala i svojinska prava Srba na Kosovu i Metohiji, koji su bili dominantni vlasnici nepokretnosti u drugoj deceniji 20. veka na Kosovu i Metohiji.
Multietničnost, odnosno mogućnost da i goranska, romska, bošnjačka zajednica uživaju neku vrstu teritorijalne autonomije takođe je obaveza Republike Srbije; dakle, Republika Srbija treba da zaštiti i druge zajednice koje se nalaze na Kosovu i Metohiji i koje su nealbanskog nacionalnog porekla, zbog toga što su svi oni građani Republike Srbije i zbog te garancije će se insistirati na ostvarenju i takve vrste autonomije. Zapravo, ovo predstavlja vrlo jasno opredeljenje ovog parlamenta da su Kosova i Metohija sastavni deo Republike Srbije i da su svi građani Kosova i Metohije u isto vreme i građani Republike Srbije.
Smatramo da je bilo potrebno spomenuti u ovom dokumentu i naše opredeljenje za ulazak u "Partnerstvo za mir", odnosno ovakvim dokumentom opredeliti se da je potrebno ući u tu međunarodnu asocijaciju. Neobično je važan i mnogo bi poboljšao našu vojnu i bezbednosnu poziciju u svetu ulazak u takvu asocijaciju.
Videli smo da, nažalost, nemamo mogućnost da intervenišemo kada je naš narod najugroženiji na Kosovu i Metohiji i da moramo da se oslonimo na međunarodne vojne snage još uvek. Ovakvo opredeljenje bi sigurno doprinelo boljem statusu i položaju Republike Srbije u odnosu na zaštitu Srba na Kosovu i Metohiji.
Tri načelna stava je ovaj plan ispoštovao, dakle činjenicu da su Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Srbije i zajednice država Srbija i Crna Gora, da je opredeljenje za opstanak, bezbednost i povratak Srba imperativnog karaktera i da se moraju pružiti institucionalne garancije za položaj i zaštitu Srba, a to nas je dovelo do jednoglasnog zaključka u poslaničkom klubu da treba da podržimo ovaj dokument. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nije nekonsekventno predlagati ovakav amandman i mislim da besmisleno trošimo vreme na to da tumačimo šta su ustavne odredbe i šta je poslaničko pravo u ovoj skupštini. Poslaničko pravo jeste da podnese amandman, da izmeni ili dopuni određenu odredbu zakona.
Legitimitet za to dali su mu građani na neposrednim izborima, kao što će legitimitet dati građani našem predsedničkom kandidatu Borisu Tadiću na predsedničkim izborima 13. juna.
U svakom slučaju, dužan sam da odgovorim kolegi koji je govorio pre mene. Dakle, potpuno je netačno da nije postojala volja i raspoloženje da se usvajaju amandmani u prethodnom sazivu Skupštine. Naprotiv, kod svakog zakona su se prihvatali amandmani opozicije, u zavisnosti od toga da li su bili u skladu sa koncepcijom zakona ili ne.
Ovde smo čak čuli za govornicom, ili se moglo zaključiti iz nekih izlaganja, da u prethodnom mandatu nije bila finansirana Srpska akademija nauka i umetnosti. Raspitao sam se u Ministarstvu finansija i obaveza mi je da iznesem da je Srpska akademija nauka i umetnosti bila indirektni budžetski korisnik na osnovu IFAK 16 međunarodnih standarda i člana 8. Zakona o budžetskom sistemu, kojim su utvrđeni kriterijumi podele na direktne i indirektne budžetske korisnike. Dakle, i te kako je sa razdela Ministarstva nauke i tehnologije bila finansirana Srpska akademija nauka, redovno su isplaćivani troškovi i projekti, kao i kod drugih naučnih institucija. Znači, bilo je tog finansiranja i to finansiranje ne samo da nije odudaralo od svetskih standarda, naprotiv, upravo na osnovu svetskih standarda je uvedena takva vrsta finansiranja.