Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, figurativno posmatrano omnibus zakon je sneg koji je pao ne breg. Konačno će se jasno definisati razlika između reformskih i antireformskih snaga na srpskoj političkoj sceni. Ustupanje preko 200 nadležnosti Autnomnoj Pokrajini Vojvodini iz 24 oblasti društvenog života, što čini preko 80% nadležnosti koje se prema postojećem Ustavu mogu ustupiti, same govore za sebe koliko je ovaj zakon značajan.
Ekonomičnost, efikasnost, racionalnost, to su osnovni epiteti koji se ovom zakonu mogu dati. Početak regionalizacije i decentralizacije nije slučajno počeo u Vojvodini, zbog toga što Vojvodina ima demokratski izabrane organe vlasti, što Vojvodina ima ustavno uporište za decentralizaciju, zbog toga što Vojvodina već poseduje administrativni aparat, koji može obavljati ovako utvrđene i ovako ustupljene nadlženosti.
Oni koji tvrde da se radi o ustupanju nadlženosti koje nemaju finansijske efekte, dovoljno je samo da pogledaju omnibus zakon. Nekoliko desetina puta moraće biti uvećan pokrajinski budžet, da ne govorim o tome da se "Srbijašume" i "Srbijavode" praktično izmeštaju na teritoriji Vojvodine, a da samo gazdinstvo u Novom Sadu donosi firmi "Srbijašume" oko osam miliona maraka godišnje.
Eksploatacija mineralnih sirovina, ustupanje ribolovnih područja, kontrola finansijskih sredstava preko fondova penzijsko - invalidskog osiguranja, konačno će izbiti arugumente iz ruku onih koji tvrde da je prelivanje sredstava iz Vojvodine u druge krajeve zemelje bespovratno - iracionalno i centralističko.
Pozivam sve članice DOS-a da podrže ovaj zakon, jer moramo ozbiljno i odgovorno da se odnosimo prema pitanjima od tako važnog državnog značaja. Nije ozbiljno i nije odgovorno kada neki pripadnici, neki funkcioneri DSS učestvuju u izradi omnibus zakona, kao što je učestvovao potpresednik pokrajinske vlade, gospodin Bobić, koji je čak bio nosilac jednog dela poslova i čak izrazio nezadovoljstvo stepenom nadlženosti koje se ustupaju njegovoj oblasti, dakle oblasti privrede u AP Vojvodini, a da pri tom ne glasaju za taj zakon u ovoj skupštini. Opet nam se ponavlja situacija Zakona o radu, kada se glasa u načelu protiv zakona, a u pojedinostima za zakon; ili Zakona o ekstraprofitu, kada se glasa za Zakon o ekstraprofitu, a ministar Ranković iz redova DSS pokrene postupak utvrđivanja ustavnosti i zakonitosti tog istog zakona.
Nije ozbiljno i odgovorno vođenje države ni kada stalno podižete tenziju oko pitanja autonomije Vojvodine, a tada to pitanje i omnibus zakon ne podržite na Pokrajinskoj skupštini. Nažalost, to su učilini pripadnici Lige socijaldemokrata Vojvodine i Reformske stranke Vojvodine. Nažalost, gospodin Čanak nije tu danas sa nama, ali i on je sam bio uzdržan u Skupštini Vojvodini kada se glasalo o omnibus zakonu. Nakon toga, on je postavio ultimatum: ako poslanici Skupštine Srbije budu glasali kao što je on glasao u Pokrajinskoj skupštini, dakle, ako ne podrže omnibus zakon, a ni on sam ga nije podržao, onda njegovi poslanici neće više podržavati Republičku vladu.
To je sjajan paradoks. Ežen Jonesku bi pozeleneo od zavisti, ali, nažalost, prevelika su očekivanja i prevelike su nade građana Srbije uložene u ovaj zakon, pre svega građana Vojvodine, da bi se ovakav obrt mogao bilo kome učiniti simpatičnim ili dopadljivim.
Argumentacija da je potreban novi ustav da bi se doneo omnibus zakon i da bi se izvršila decentralizacija je potpuno besmislena. Novi ustav, odnosno njegovo donošenje ne možemo vremenski dimenzionirati. Nije samo ustavna procedura, koja je složena i koja traje onoliko koliko je potrebno prema Ustavu Republike Srbije, momenat koji nam onemogućava da predvidimo kada će taj ustav biti donet. To je činjenica da je potrebno usaglasiti izgled tog ustava, to je činjenica da je potrebno sačekati razrešenje odnosa sa Crnom Gorom, jer je potpuno velika i dramatična razlika između ustava federalne suverene države i ustava federalne jedinice.
U tom smislu, ovaj zakon koristi demokratske kapacitete iz člana 108. i 109. Ustava Republike Srbije i utvrđuje one nadležnosti koje već mogu da se utvrde. Sasvim je sigurno da će novi ustav šire dimenzionirati decentralizaciju i predvideti više nadležnosti za autonomne pokrajine i za regione, za one jedinice decentralizacije za koje budemo utvrdili da su potrebne da se organizuju na nivou Republike Srbije. U tom smislu je odugovlačenje zalaganje za iščekivanje novog ustava i sprečavanje da se Vojvodini da šira autonomija, da se građanima Vojvodine daju značajnija finansijska sredstva i da se počne sa izgradnjom ozbiljnog administrativnog aparata na teritoriji AP Vojvodine, koji će svakako morati biti definisan u nekoliko narednih godina, jer on je pet godina i gušen i uništavan zakonima koje je donosio prethodni režim.
Neki političari, kako u Vojvodini, tako i ovde u ovom parlamentu, pokušavali su da omalovaže značaj ovog zakona tako što su mu davali stranački predznak. Neki funkcioneri Vojvođanskog pokreta govorili su o tome da je omnibus zakonom isprošena autonomija od Demokratske stranke. Neki funkcioneri SPS-a rekli su da, nezavisno od toga kakvi se ultimatumi postavljaju i na koji način se postave stranke unutar DOS-a, biće onako kako DS kaže.
Sam gospodin Aleksandar Vučić je rekao da je omnibus zakon rezultat dogovora između novosadskih i beogradskih demokrata. To apsolutno nije tačno i to je apsolutno nekorektna tvrdnja. Donošenje omnibus zakona je izvršavanje obaveza koje je DOS preuzela na prošlim izborima. Velika većina funkcionera i članica DOS-a, aktivno su učestvovali u donošenju ovog zakona i aktivno su doprineli da zakon izgleda ovako kako izgleda. Utoliko je logično i dosledno njihovo opredeljenje da ovaj zakon u ovoj skupštini i podrže.
Omnibus zakon, toga treba biti svestan, ne daje nikakve državne prerogative AP Vojvodini. To su apsolutno netačne tvrdnje i to su apsolutno dezinformacije, koje se pokušavaju plasirati građanima Vojvodine. Niti bi takav akt, niti bi takav predlog zakona imao podršku DS i velike većine članica DOS-a.
Zato je važno da se da najšira autonomija Vojvodini. Koncepcija Reublike, koja takođe postoji kao politička ideja kod nekih političkih organizacija, zapravo podrazumeva pravo na samoorganizovanje do samoopredeljivanja i mi smo videli čime je to rezultiralo prethodnih godina. Mi smo videli na primeru i Hrvatske, i Bosne, i Makedonije, i Slovenije, da je praktično u međunarodno-pravnom smislu, u političkom smislu, Republika, odnosno federalna jedinica, bivala tretirana kao državna jedinica, koja ima pravo na samoorganizovanje i koja praktično ima usled toga i pravo na samoopredeljenje, odnosno samoodvajanje.
Ali, da bi ovakve ideje učinili deplasiranim, neophodno je da se zemlja snažno decentralizuje u finansijsku, kulturnu i svaku drugu korist naših građana.
Pitanje Vojvodine odavno nije nacionalno pitanje, i to je potpuno neracionalna teza. Ono jeste bilo nacionalno pitanje pre 150 godina, kada su vojvođanski Srbi uspeli da se izbore za crkveno-prosvetnu autonomiju, da očuvaju identitet na teritoriji na kojoj su bili relativna većina. Dakle, nisu bili ni apsolutna većina u jednoj tuđinskoj državi. Danas oko 70% stanovništva Vojvodine čine stanovnici srpske nacionalnosti. U tom smislu je deplasirano govoriti da se takvo stanovništvo u svojoj matičnoj državi zalaže, ili da bi prihvatilo neki drugi oblik uređenja, ili neki drugi oblik države.
Vojvodina je, pre svega, ekonomsko, funkcionalno, finansijsko, kulturno, civilizacijsko pitanje. Pitanje Vojvodine je, zapravo pitanje razlike između besmisleno centralizovane, skupe, neefikasne države, i demokratske, organizovane, jeftine, efikasne, moderne evropske države.
Preko 70% građana Vojvodine podržava širu autonomiju Vojvodine, oko 5% zalaže se za Vojvodinu republiku, oko 5% zalaže se za nezavisnu državu i oko 20% nema definisani stav ili je opredeljeno za to da Vovjodini nije potrebna nikakva autonomija.
Ezra Paund je jednom rekao: "Uvek je lakše protiviti se nečemu što niste ni pokušali da razumete". Pokušajte, dame i gospodo narodni poslanici, da razumete omnibus zakon, videćete koliko dobrih namera i koliko dobrih ideja se nalazi u njemu. Pokušajte, dame i gospodo narodni poslanici, da razumete Vojvodinu, tada ćete je, sasvim sigurno, više voleti. Hvala lepo.