Replika na žuti, prepoznali smo se u onom - žuti. Gospodine Bakarec, nije dovoljno biti napaljen da biste delovali snažno. Možete sasvim tiho govoriti ako pri tom govorite istinu.
Rekli ste da će Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka glasati protiv svega što je konstruktivno. Ukoliko smatrate da je nekonstruktivno naše glasanje za vaš predlog zakona, a podržaćemo vaš predlog zakona, slažem se. Vaš predlog zakona pada u vodu, s obzirom da ćete podržati radikalski predlog zakona, a on podrazumeva ukidanje cenzusa.
Druga stvar, apsolutno je netačno da glasamo na isti način kao Srpska radikalna stranka. Upravo na ovom primeru o kome vi govorite vidi se - jer mi glasamo za vaš predlog zakona, ne glasamo za radikalski predlog zakona, vi upravo glasate za radikalski predlog zakona - ko je u koaliciji ovde. Dakle, imamo otvorenu koaliciju, imamo zatvorenu koaliciju i Demokratska stranka nije ni u jednoj ni u drugoj. Izvinjavam se gospodinu Vučiću zbog ove paralele.
Nemojte govoriti o principijelnosti, gospodine Bakarec. Posebno nemojte govoriti o principijelnosti kada govorite o instituciji v.d. predsednika Republike, jer ako želite da budete principijelni, po Ustavu gospodin Maršićanin - ako tako smatrate ustavnu obavezu v.d. predsednika Republike da mora da raspiše izbore i ako tako predlažete u zakonu - u prvom minutu kada je postao predsednik Skupštine trebalo je da raspiše izbore za predsednika Republike.
Kada nije raspisao izbore za predsednika Republike pristao je na faktičko stanje i ovih dana viđamo kako gospodin Maršićanin najavljuje raspisivanje parlamentarnih izbora. Ako je zloupotreba to što je radila Nataša Mićić, onda je zloupotreba to što radi Dragan Maršićanin danas. Identično se ponaša kao Nataša Mićić i nemojte nam spočitavati lekcije o moralnosti i doslednosti, jer ste upravo ovim predlozima i upravo glasanjem za predlog Srpske radikalne stranke, koji potire vaš predlog zakona, u potpunosti dokazali ko je principijelan, a ko nije.

To je član koji se odnosi na davanje replike narodnim poslanicima. Dakle, narodni poslanici imaju pravo na repliku ukoliko su prepoznati, odnosno eksplicitno ili implicitno navedeni u izlaganju prethodnika. Molim vas, gospodine Markoviću, da primena Poslovnika ne bude selektivna i to je moja molba.
Ne tražim da se o tome izjasni Administrativni odbor, nego da ne bude selektivno i da ne bude zavisno od toga ko je s kim i kada u koaliciji. To može u političkom smislu jako da se osveti. Molim vas da ne dajete replike ukoliko za to ne postoji poslovnički osnov.

Pozivam se na povredu člana 82. Poslovnika Narodne skupšine Republike Srbije, koji se odnosi na elektronsko utvrđivanje kvorma. U osmom redu odnazad, gde sede poslanici G17 plus, čini mi se da je gospođica Karanović, a pored nje još jedna kartica, znači direktnio se falsifikuje kvorum za rad na ovoj sednici, pa vas molim da se na osnovu člana 82. on utvrdi. (Žagor.)

Poštovani predsedavajući, mislim da nije suština u tome ko se kome sviđa u ovoj skupštini, nego prosto moramo imati međusobno uvažavanje.
DS je odbijanjem projekta koncentracione vlade vrlo jasno rekla da ne želi da sarađuje u političkom smislu u budućoj vladi ni sa SRS, ni sa SPS-om, listom Slobodana Miloševića. To je potpuno jasno opredeljenje. Kada govorite o doslednosti, rekli ste pre izbora da nećete ući u koaliciju sa SRS-om zato što je učestvovala u režimu Slobodana Miloševića. Onda uđete sa Slobodanom Miloševićem u koaliciju. Toliko o vašoj doslednosti.
Nisu tačne tvrdnje da je Ustavni sud doneo odluku kojom je poništio bilo koju odluku Nataše Mićić. Ustavni sud je poništio, odnosno kasirao određene odredbe zakona. Nije bilo poređenja, ne bih vređao gospođu Natašu Mićić poređenjem sa vama, pošto je ona dama i nije prisutna, i mislim da nije umesno da danas razgovaramo o njoj.
Ali je sigurno - kada tvrdite da je Nataša Mićić kriva što nije raspisivala izbore, a pri tom ste je osuđivali jesenas kada je rekla da će izbori biti raspisani i raspisala izbore – da onda vi trenutkom stupanja na poziciju predsednika Skupštine kada imate pravni akt, potpuno dovoljan ustavni osnov za raspisivanje izbora, produžavate stanje koje je postojalo do 28. decembra, odnosno do trenutka konstituisanja ove skupštine.
Pristali ste na to, dajete političke izjave da ćete raspisati parlamentarne izbore ukoliko se ne postigne dogovor itd. Preuzeli ste eksplicite u javnosti nadležnosti predsednika Skupštine. Postoji ustavni osnov. Ukoliko ste dosledni, raspišite izbore odmah, nema potrebe da se čeka sa tim. Hvala.

 Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, razumem da bi predstavnicima opozicije najviše odgovaralo da se ministri ne odazivaju, jer bi tada moglo paušalno da se oceni rad svakog ministarstva i mogli bi da čujemo ponovo za ovom govornicom da je statistika lažljivica. Prihvatljivo je za nas da je gospođa Pop-Lazić, žao mi je što nije tu istina, ljubavnica, a da je statistika lažljivica, ali problem sa statistikom jeste da se ne bavi opštim utiskom, da se ne bavi ličnim, individualnim utiskom, nego da se bavi ciframa, da se bavi egzaktnim podacima.
Problem sa statistikom je što je statistika u septembru 2000. godine bila ista kao i sada, dakle i kada ste vi bili na vlasti, isti su podaci, isti su kriterijumi, ista su merila, a ista su merila i kriterijumi i danas. To je problem sa statistikom i statistika nažalost pokazuje stvarno stanje stvari.
Ono što bi neko voleo ili što je njegov lični utisak, to je lična percepcija i verujem gospodo da ste vi bolje živeli dok ste bili na vlasti, a mi nemamo naviku da vlast zloupotrebljavamo. Ovde možete da razgovarate pojedinačno sa poslanicima, pa ćete videti da se njihova materijalna pozicija nije poboljšala, čak je sigurno privatni život mnogo gori nego što su imali do sada, jer su primorani da vas slušaju danima, a da pri tom ono što vi izgovarate ne odgovara baš najviše istini.
Javio sam se za repliku kolegi Dejanu Mihajlovu. Naime, kolega Mihajlov je izneo ministru Milovanoviću, a jedini je ministar Milovanović čitao pisma ovde, tužno je što se gospodin Mihajlov ponovo javlja za reč, nikada se ja više ne bih pojavio u sali da sam izgovorio ono što je on izgovorio, da ljubavna pisma gospodinu Milovanoviću pišu sledeći potpisnici - predsednik Svetog arhijerejskog Sinoda, patrijarh srpski gospodin Pavle, predsednik Islamske zajednice muftija beogradski hadži-Hamdija Jusufspahić i Stanislav Hočevar, Beogradski nadbiskup i mitropolit, predsednik Biskupske konferencije Srbije i Crne Gore. Verujem da nije moj lični stav kao svešteničkog sina da osećam kako bih to najblaže rekao prezir prema ovakvoj tezi i verujem da je to utisak svakog pristojnog čoveka u ovoj zemlji i svakog pristojnog poslanika u ovoj sali Narodne skupštine.
Pisma koja su poslali visoki velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, Islamske zajednice i Katoličke crkve u Srbiji i Crnoj Gori prirodan su rezultat onoga što je uradila ova vlada i prirodno je da se SRS buni kada govori o veronauci, da iznalazi izgovore da je veronauka uvedena zbog gospodina Gaše Kneževića, zato da bi on uveo građansko vaspitanje, a i da DSS posprdno govori o najvišim crkvenim velikodostojnicima u ovoj zemlji. A zašto? Zato što je pokojni premijer dr Zoran Đinđić insistirao da se veronauka uvede u Srbiji i veronauka je, gospodo bogu hvala, posle 60 godina uvedena u ovoj zemlji.
Stav DSS-a tada je bio da to nije u skladu sa zakonom i Ustavom, jer, to je bilo jedino obrazloženje, prilično je to legalistički. Mnogi arhijereji Srpske pravoslavne crkve to su nazvali farisejskim odnosom i rekli - vidi, bilo im je jako korisno da se pojavljuju po manastirima i da im se cela kampanja predsedničkog kandidata odvija po manastirima, a nije u skladu sa Ustavom i zakonom da se veronauka uvede.
SRS je bila na vlasti, pa kada je bila na vlasti, nije bilo govora o uvođenju veronauke, niti su se tada zalagali za veronauku ili su se zalagali načelno, a veronauka, naravno, nije uvedena zato što to nije bilo pravo vreme.
Molim da ne zloupotrebljavamo bar crkve. Crkve su institucije koje su usađene najdublje u bića naroda koji žive na ovom prostoru i nije ovo mesto, ni vreme i ne pišu patrijarh, nadbiskup i muftija ljubavna pisma nikome i molim vas da ovakve stvari više ne čujemo za ovom govornicom.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku kolegi Mihajlovu koji nije imao nažalost dovoljno dostojanstva da prizna da je pogrešio u jednom trenutku, da mu je izletela jedna posprdna ocena pisama koje su uputili patrijarh srpski gospodin Pavle, nadbiskup beogradski gospodin Hočevar i muftija beogradski gospodin Hamdija Jusufspahić, kada ih je nazvao ljubavnim pismima.
Gospodin Mihajlov je rekao naknadno u povredi Poslovnika da su ljubavna pisma ministrima, pisma sindikata koja se ovde čitaju i da su to ljubavna pisma koja se dobijaju, i to oni ministri koji su izbacivali radnike sa posla. To je strašna neistina, zbog toga što je gospodin Mihajlov u svom izlaganju rekao da ministri čitaju ljubavna pisma. Gospođa koja je čitala pisma sindikata nije ministar, gospodin Milovanović je jedini ministar koji je čitao pisma.
Druga stvar, po osnovu toga što je gospodin Mihajlov počeo, "čudi me da je povređen ponovo Poslovnik, da gospodin Pajtić koji se izdaje je svešteničko dete itd". Ne izdajem se kao svešteničko dete i ono što je duboki problem i što mi je duboko žao, jeste što sam dozvolio da spomenim svoje poreklo, dozvolio sam situaciju da gospodin Mihajlov uzima mog oca u usta, izviniću se svom ocu i to mi je verovatno najveća greška od kako sam ovde u parlamentu i nikada više se neću pozvati na svoje poreklo.
Gospodin Mihajlov je rekao da su patrijarh srpski, muftija beogradski i nadbiskup beogradski pisali ljubavna pisma gospodinu Milovanoviću. Pisma sindikata koja su čitana su čitana nakon što je to gospodin Mihajlov uopšte izgovorio za ovom govornicom. Dakle, prvo je sve to pročitano, jedino je ministar Milovanović čitao ta pisma, a onda se gospodin Mihajlov obratio i tek nakon toga su čitana pisma sindikata. Dakle, ponekad me je zaista sramota nekih naših kolega i ukoliko gospodina Mihajlova nije sramota biće mene sramota u njegovo ime.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, radi javnosti, ne vijore se Srbijom nemačke zastave, nego kada nemačka vlada da neku donaciju, onda je elementarno pristojno da se stavi tabla gde piše ko je donator, posebno zbog toga što negde oko pola miliona Srba radi u toj Nemačkoj, pa tim svojim radom, a školovali su se ovde i ovde su trošili kroz to školovanje neka budžetska sredstva, i oni i te kako doprinose obnovi nemačkih škola i tamo doprinose povećanju standarda stanovništva. Dok ste vi bili na vlasti, Nemci su nam slali bombe, a sada pomažu u obnovi škola. Mislim da to nije ništa sporno.
Što se tiče plate gospodina Nikolića, dobio sam informaciju da je njegova plata oko 60.000 dinara, a da je tih 150.000 dinara menadžment opredelio na ime uštede od 500 miliona dinara za prošlu godinu. Dakle, dok ste vi sa svojim koalicionim partnerima ovu zemlju ostavili bez negde između 150 i 200 milijardi dolara, kroz različite ratove, kroz bombardovanja, kroz hiperinflacije, gospodin Nikolić je nešto uštedeo, pa je na ime nagrade dobio 90.000 dinara jednokratno.

Poštovana predsedavajuća. Vi ste, poštovane dame i gospodo, po Vens-Ovenovom planu bili obavezni da štitite Srbe u Krajini. Ja sam se nadao da nikada više nećete spominjati srpski narod za ovom govornicom. Imali ste obavezu, te ste ljude nahuškali da uđu u rat, međunarodnu obavezu ste imali da ih zaštite, komanda je bila kada je hrvatska vojska krenula - povlači se. Nikada se u istoriji nije celokupna populacija sa jedne teritorije povukla pred najezdom vojske. Ista je situacija bila na Kosovu. Da li smo mi potpisali Dejtonski sporazum? Da li smo mi potpisali Kumanovski sporazum? Tamo gde ste vi branili Srbe, poštovana gospodo, tamo Srba više nema. Isto kao što se sada povlačite, tako ste Srbima u Krajini rekli da se povuku i nikada se više nisu mogli vratiti. To su rezultati vaše politike i takve politike nikada neće biti u ovoj zemlji.

Poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade, poštovana gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, nije neobično da kolega Anđelković ima problem sa izlaganjem ministara iz Republičke vlade, budući da svaki ministar prilikom izlaganja svog izveštaja mora da pođe od početka, dakle od one kataklizme koju je nasledio u svom resoru, pa do onoga što je uradio. Jedina moguća analiza jeste analiza u kojoj polazite od nulte tačke, dakle od prvog dana, kakvo je stanje u vašem resoru i kako to stanje izgleda posle 1000 dana.
Cela Vlada nasledila je izbombardovanu zemlju, nasledila je, po raznim agencijama, po raznim medijskim kućama i ekspertima, dug, odnosno zemlju ojađenu za negde između 150 i 200 milijardi evra, nasledila je 380.000 izbeglica, nasledila je ogromne gubitke u građanskim ratovima, ogromne gubitke iz vremena bombardovanja, ogromne gubitke koji su bili posledica nerazumne avanturističke politike prethodne vlade nacionalnog jedinstva. Nasledila je strašnu cifru od 5.000 korisnika porodične penzije, ljudi koji su izgubili svoje najbliže opet u ratovima, koji nisu imali smisao i koji su se pokazali kao potpuni promašaj, kako unutrašnje tako i spoljne politike prethodne vlade i prethodnog režima.
Od tako dramatičnih podataka, pa do banalnih stvari da je benzin kupovan po livadama, da su lekovi doduše bili jeftiniji, ali ih apsolutno nigde nije bilo moguće naći, da je struja u proseku bila svaki treći dan 2000. godine deficitarna, dakle svaki treći dan bile su restrikcije struje; do toga da je ta vlada nacionalnog jedinstva 1993. godine izazvala hiperinflaciju, koja je bila žešća nego argentinska i koja je ušla u sve anale ekonomske politike, kao najveća ekonomska pošast koja je u istoriji zadesila jednu privredu.
Dugovi prema sopstvenom stanovništvu, nasleđeni od sistema pljačke Jezde, Dafine, stare devizne štednje, iznosili su negde oko 12 milijardi evra, s tim što je ova vlada negde oko 20% dugova iz stare devizne štednje već vratila. Potpuno institucionalizovan sistem pljačkanja stanovništva kroz uvođenje sistema monopola, kroz kupovinu deviza po zvaničnom kursu, a prodaju po crnom kursu, kroz sistem kvota, kroz sistem prodaja, odnosno stavljanja u promet akciznih proizvoda bez plaćanja poreskih dažbina, kroz sistem zloupotrebe zajma za privredni razvoj. Dakle, 18 različitih, kroz uredbe i zakone uvedenih sistema koji su značili direktno zavlačenje ruke u džepove stanovništva i direktno ojađenu privredu ove zemlje.
Ta vlada dovela je do potpunog kraha institucija, a dokaz u prilog tome jeste činjenica da je ovaj parlament jedne godine u prethodnom sazivu zasedao svega tri dana, a druge godine u prethodnom sazivu zasedao je samo sedam dana. Činjenica da je gospodin Dragan Tomić, kao predsednik parlamenta, imao pred sobom i ostavio u ladici tri zahteva za razrešenje njega kao predsednika Skupštine, a nijedan zahtev nikada nije stavio na dnevni red, govori o dubokom moralnom posrnuću i tragičnom nasleđu koje je ostavljeno ovoj vladi.
U takvoj kataklizmi, u takvom ponoru u koji je ova vlada ušla, na početku svog mandata, imala je četiri osnovna zadatka: prvi zadatak jeste integracija u evropske tokove, integracija u međunarodne organizacije, konstituisanje pravne države, demokratizacija društva i uspostavljanje tržišne ekonomije.
Integracija u međunarodne organizacije poznata je svima, dakle, od Saveta Evrope preko ponovnog reaktiviranja članstva u Ujedinjenim nacijama do odličnog puta ulaska u Evropsku uniju, kao strateškog pravca kojim se rukovodila ne samo vlada, nego i parlament prilikom usvajanja zakonskih projekata kojima je cilj bio harmonizacija našeg prava sa pravom Evropske unije.
Konstituisanje pravne države – 142. zakona dovoljno govore u prilog tome, kao i 134 odluke koje je usvojio ovaj parlament, a 90% tih akata bili su predloženi od strane Republičke vlade i išli su u pravcu konstituisanja te i takve pravne države u koju se svi kunemo.
Akcija "Sablja" bila je, uprkos svemu onome što ovih dana možemo da čujemo, najopsežnija akcija borbe protiv organizovanog kriminala u Evropi posle Drugog svetskog rata, a to ne kažemo mi, to nijednog trenutka nismo utvrdili mi, mi smo u toku te akcije "Sablja" primljeni u Savet Evrope i to je jedini relevantan podatak koji prati sudbinu i pravne posledice onoga što je u toku akcije "Sablja" činjeno. Sve ostalo nije relevantno i sve ostalo predstavlja čistu politizaciju tog slučaja.
Druga stvar je Kosovo. Kosovo kao deo teritorije Srbije, Kosovo nad kojim se ne odričemo formalnog suvereniteta, a nažalost, faktički suverenitet nemamo. Ova vlada u poziciji je da jeste legitiman, relevantan pregovarač po pitanju sudbine Kosova. Još je to jako daleko, naravno, od konačnog ishoda. Još je dalje od povoljnog ishoda po nas, ali je sasvim sigurno da je mnogo bolja pozicija nego što smo imali 2000. godine, kad apsolutno nije bilo relevantno šta Srbija misli o Kosovu, kakvo je stanovište Srbije o Kosovu. Danas je Srbija faktor bez koga se ne može o Kosovu ni razgovarati, a kamoli preduzeti neki korak.
Demokratizacija društva - dovoljno govori u prilog tome stanje kakvo danas imamo na političkoj sceni, stanje u medijima. Dakle, danas imamo političke slobode, danas nemamo politička zatvaranja, progone političkih neistomišljenika, danas su standardi usklađeni sa standardima Saveta Evrope, i taj prijem u Savet Evrope govori u prilog tome šta je učinjeno u toj oblasti i koliko smo u toj oblasti u veoma kratkom vremenu veoma daleko odmakli.
Što se privrede tiče, a često tu čujemo razna spočitavanja, danas je kurs u odnosu na onu argentinsku hiperinflaciju potpuno stabilan, danas je naša valuta potpuno stabilna, danas Srbija predstavlja uzor monetarne stabilnosti. Elektroenergetska situacija, a rekli smo da smo svaki treći dan 2000. godine imali restrikcije struje, stabilizovana je i u elektroenergetski sistem je uloženo 1.249 miliona evra, a od toga 371 milion evra samo od donacija. Ako taj podatak uporedimo sa činjenicom da smo 2000. godine imali 25 miliona dolara stranih ulaganja, dakle, ukupno 14 puta manje stranih ulaganja u svim oblastima privrednog i društvenog života, 14 puta manje nego što je kroz donacije, dakle bespovratna davanja, uloženo u elektroenergetski sistem, to je podatak koji sam po sebi govori izuzetno mnogo.
Privatizaciju u inostranstvu, a i kod nas pozdravljaju kao potpuno transparentnu, potpuno javnu; zakon koji smo pred ovim parlamentom usvojili usklađen je sa svim standardima koji su bili prihvaćeni u drugim zemljama u tranziciji, što je dovelo do toga da je od privatizacije dobijeno milijardu 228 miliona evra, da je 667 miliona evra, dakle milijardu i 300 miliona maraka, uloženo u investicije, a 261 milion evra ili preko 500 miliona maraka je uloženo u socijalne programe. To je podatak koji sam po sebi govori da su sredstva privatizacije služila pre svega za poboljšanje stanja u privredi, za socijalne programe, za ulaganja u komunalnu infrastrukturu, jer smo Zakonom o privatizaciji predvideli da 5% sredstava od privatizacije ide u budžete lokalnih samouprava.
Kome je u interesu da u ovom trenutku nasrće na Vladu kojoj je u podršku došao sam nemački kancelar, veče uoči početka rasprave o toj vladi i direktno i neposredno je podržao, što je signal da je ova vlada verovatno ili sigurno vlada sa najboljom međunarodnom pozicijom, rekao bih, u poslednjih 100 godina? Neću biti pretenciozan ako to tako kažem, jer je to pokazatelj koji je potpuno objektivan. Dakle, nije pokazatelj koji je izmešten i koji je prepušten našem subjektivnom tumačenju. U interesu je onima koji se zalažu za Evropsku uniju, deklarativno, a u isto vreme zalažu se za samostalnu Srbiju, a pri tom je ta samostalna Srbija, ekspertski posmatrano potpuno suprotna onome što Evropska unija postavlja kao formalni preduslov za proces stabilizacije i pridruživanja. Onima kojima je bliža situacija u kojoj bi na čelu parlamenta bio neko iz SPS-a, a ne iz GSS-a, ili onima kojima nije gadno da kupuju poslanike i da kroz kupovinu poslanika obezbeđuju mandate, obezbeđuju glasove u ovom parlamentu.
Nama je takav pristup potpuno stran, potpuno neprihvatljiv. Mi se takvim sredstvima nikada nećemo služiti. Naš se broj ni u jednom trenutku neće povećavati, a to je ono što možemo da obećamo građanima Srbije. Isto tako možemo obećati građanima Srbije da su zahvaljujući ovoj vladi i ovom parlamentu svi procesi u Srbiji nepovratni. Dakle, nikada Srbija u ekonomskom, političkom, kulturnom i društvenom smislu neće izgledati kao što je izgledala Srbija 2000. godine i godine pre nje.
Sigurno je da ono što građanima Srbije možemo obećati jeste da će srpska vlada biti prva vlada u tranziciji koja je dočekala pobednički drugi mandat i nastavila da radi svoj reformski posao. Zbog toga će poslanička grupa DOS - Reforme Srbije glasati za Vladu. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ova zemlja je bila devedesetih godina tamni vilajet vrlo često, znači, nisu samo 1999. godine bile restrikcije, restrikcija je bilo izuzetno mnogo i 2000. godine, praktično, statistički, svaki dan je bila, svaki treći dan je bila po neka restrikcija. Ako se  dobro sećam, sredinom devedesetih godina čak su radikali blokirali neke puteve zbog podele kvota za restrikciju.
Nemojte nam govoriti o 11.000 ljudskih sudbina koje vise nad našim glavama. Koliko sudbina visi nad vašim glavama? Pet hiljada obveznika porodičnih invalidskih penzija jeste zbog toga što su ljudi izgubili najbliže u ratovima koje ste vi vodili, inicirali ili učestvovali u njima; 380.000 izbeglica smo zatekli 2000. godine u Srbiji. Tamo gde ste vi Srbe branili, tamo Srba više nema; gde su Srbi u Hrvatskoj, gde su u muslimansko-hrvatskoj federaciji, gde su danas Srbi na Kosovu? Mi ne govorimo o tome da su vaše namere bile loše, ali vi niste bili kadri da vodite nacionalnu politiku i zbog toga je najbolje da dignete ruke od politike. Nemojte nam govoriti o prostorijama i o tome da li mi možemo da komandujemo i da upravljamo sudom ili ne. Mislim da smo to raščistili kada smo govorili o tome ko će koga da hapsi. Mi ne hapsimo nikoga, mi ne komandujemo sudovima, sudovi su nezavisni, tako će biti od sada pa ubuduće, znam da vam je svaka legalizacija strana, ali morate se privići na to.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kolega Mihajlov, moguće je da vama potrošačka korpa izgleda iz meseca u mesec sve manja i manja, ali verujte mi da ništa nije promenjeno u toj potrošačkoj korpi, znači, potrošačka korpa je potpuno identična onoj kako je izgledala i 2000. godine.
Tačno je da je bilo grešaka u Vladi, ali tačno je da ko radi taj i greši, tačno je da vaši predstavnici u Vladi Obren Joksimović i Aleksandar Pravdić nisu grešili, jer prosto ništa promenili nisu. Nisu bili u prilici da pogreše, jer ništa nisu uradili. Građani Srbije se odlično toga sećaju, jer vi ste bili u koaliciji sa nama, pokazali ste koliko znate, pokazali ste to u vojsci kada je gospodin Koštunica bio na čelu armije i nemojte nam pričati o greškama, kada vi niste pogrešili i tačno je da niste pogrešili, jer niste ništa uradili.
Što se tiče predsedničkih izbora, mi smo zadovoljni da ste se i vi uključili u predsedničku kampanju, podržali ste predsedničkog kandidata gospodina Velimira Ilića; s obzirom na dva prethodna poraza koja ste doživeli to je sasvim razumljivo, dakle, strah je prirodna stvar, ali mi i dalje verujemo da vaš kandidat ne može ni da priđe našem kandidatu i zato pozivamo građane Srbije da glasaju 16. novembra za našeg kandidata prof. dr Dragoljuba Mićunovića.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine predsedniče Vlade, poštovana gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ne sme biti odugovlačenja u raspravi o poverenju Vladi. Želimo da potvrda o poverenju ovog parlamenta u ono što je Vlada radila u prethodne dve i po godine bude što pre, da bude što brža, da rad parlamenta bude što efikasniji i zato na osnovu člana 81. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije predlažem da parlament na ovoj tački dnevnog reda radi i u petak 31. oktobra, i u ponedeljak 3. novembra, da bismo bili što efikasniji u radu, i predlažem kolegama iz Demokratske stranke Srbije da povuku svoj predlog o poverenju Vladi Republike Srbije, upravo zbog efikasnosti, upravo zbog besmislenosti da postoje dva predloga pred parlamentom o poverenju Vladi.
Dakle, da bismo bili što brži i što efikasniji, da radimo 31. oktobra i 3. novembra.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na odredbu Poslovnika kojom se utvrđuje javnost rada Narodne skupštine i pošto smo za ovom govornicom čuli u više navrata teze oko toga šta se dešavalo u toku sednice Narodne skupštine, imam obavezu da zbog te iste javnosti razjasnimo šta su zaključci i šta je ustanovio Odbor za bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije, na kome nisu prisustvovali predstavnici sindikata, nego su obavljeni pre toga razgovori sa predstavnicima Saveza samostalnih sindikata.
Dakle, bez dozvole policije sindikat je organizovao taj skup na Trgu Nikole Pašića. Budući da zakonski nije data dozvola, a da ne bi došlo do incidenata, policija je dopustila taj skup i postigla dogovor sa gospodinom Andrićem i gospodinom Smiljanićem iz rukovodstva sindikata da protest bude do "Kluza", koji je nekih 100 metara udaljen od Narodne skupštine. Tu je stajalo obezbeđenje.
Ta linija obezbeđenja je probijena i policija je intervenisala tako što je tu grupu sindikalista odgurnula prema parku. U ovom trenutku imamo informaciju, i to je bila informacija na Odboru za bezbednost, o tri povređena. Svo troje je lakše povređeno. Dakle, da ne bi došlo do uznemiravanja javnosti, pošto opozicija pokušava da se stekne utisak da se dešava građanski rat ispred Narodne skupštine. Dakle, radi se o izražavanju sindikalnog nezadovoljstva.
Nije u skladu sa zakonom, ali policija je naravno taj skup dozvolila. Došlo je do manjeg incidenta. Na svu sreću niko nije ozbiljno povređen. Dvoje povređenih nalazilo se u Urgentnom centru, jedan u ortopediji. Po našim informacijama dvoje su već otpušteni, a zaključci Odbora za bezbednost, koji je predstavnik svih nas i čija je struktura sastavljena i konstruisana na isti način kao ovaj parlament, ima dva zaključka.
Prvi zaključak jeste da se glavni policijski inspektor obaveže da nas hitno obavesti o svemu onome što se dešavalo ispred parlamenta, dakle o postupanju kako sindikata tako i pripadnika Minsitarstva unutrašnjih poslova, a drugo da bolnice daju izveštaje o povredama koje su načinjene u toku današnjeg dana ispred zgrade Narodne skupštine.
Dakle, ništa nije alarmantno. Prirodno je da opozicija koristi tu situaciju za političku akciju. Mislim da raspravu treba nastaviti upravo zbog toga što je zahtev ovog sindikata bio, dakle Saveza samostalnih sindikata i njegovog predsednika, da Vlada treba da podnese ostavku. Ovo je tačka na kojoj se o tome razgovara i nakon ove tačke glasaće se o tome i upravo radom na ovoj sednici izvršavamo zahtev sindikata da se parlament izjasni o poverenju Vladi.

I narodne poslanice Gordane Pop-Lazić.
Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, DSS je taj koji je, to smo juče istakli za govornicom, ostao još u martu 2001. godine u apsolutnoj manjini unutar DOS-a i ništa se oko toga u poslednje vreme nije promenilo.
Dakle, 16 stranaka je bilo na jednoj strani, na drugoj strani je bio DSS. Ono što je bio politički interes DSS još od marta meseca 2001. godine jeste da se iskoristi ono u šta su sve stranke DOS-a investirale, u gospodina Koštunicu i u njegovu stranku, koja je bila predsednička stranka i koja je ničim izazvana odjednom imala mnogo veći rejting nego što zaslužuje, i to je cela priča. Sada, naravno, imamo neke stranke kojima je u interesu da se politički profilišu, da li će se distancirati ili neće, to je drugo pitanje, ali to je opet predizborna atmosfera i to je logično.
Što se koalicije tiče, nema koalicije oko tehničkih pitanja. Naravno, i mi smo kao grupacija predložili da se juče radi dok se ne završi prethodna tačka dnevnog reda, opet DSS, radikali, G-17 to nisu podržali i zato danas imamo jedan dan duže raspravu i toliko o tome onima kojima je u interesu da produžavaju raspravu ili nije u interesu da je produžavaju.
Koalicija se pokazuje kod glasanja o sistemskim zakonima. Zašto je srušen zakon o energetici, železnici, ekologiji, zašto je srušen zakon o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, zbog čega ste glasali protiv tih zakona sa radikalima, sa G17 plus, da li je to politički stav i to jeste politički stav gospodo, a ne da li ćemo raditi do 18,30 ili do 19 časova.
Politički stav je opredeljivanje između SPS i GSS, politički stav je između toga da li će Nataša Mićić predsedavati ovom sednicom ili gospodin Ljubiša Maravić, i to je politički stav i to je politička koalicija.
Što se tiče odnosa sa SRS, gospodo draga, mi nismo u politiku ušli da bi bili rezervne stranke SPS kao i vi, i nismo u politiku ušli, niko od ovih ljudi nije ušao u politiku da bi bio vlast i da bi imao privilegije. I hvala vam lepo na tim privilegijama, ako je ono što je podigao poslanik Demokratske stranke za godinu dana 37.000 dinara mesečno, a poslanik radikal 70.000 dinara mesečno, dakle duplo više, pa šta vi jedete, gospodo narodni poslanici, koji su važi troškovi, za ime božije?
Kada govorimo o kulturi, znate šta, stalno se napada Nataša Mićić, juče je govornik izneo za ovom govornicom ko je koga oslovljavao - gnjidama, ko je oslovljavao narodne poslanike sa đubre, zamlata, marš, džukelo, grozni, strašni i katastrofalni izrazi, navedeni su datumi, navedeni su dani, navedeni su sati kada je to izgovoreno za ovom govornicom, i ako to nije nekultura, onda ne znam šta je nekultura.
Gospodo iz SPS, posle debakla koji ste imali na predsedničkim izborima, na onim prethodnim, a prisetite se koliko je gospodin Bata Živojinović dobio kao presednički kandidat, naravno da se plašite da izađete na predsedničke izbore.
Gospodin Živojinović bi dobio deset puta više glasova, jer se prvo radi o velikoj glumačkoj veličini, radi se o gospodinu, radi se o čoveku koji je vrlo prihvatljiv i sa civilizacijskog stanovišta i za mnoge stranke koje ne pripadaju vašoj političkoj opciji, ali vi ste ga uništili svojom podrškom, gospodo, i zato ne smete da izađete na predsedničke izbore.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što gospođa Pop-Lazić nije tu, jer nisam želeo da se raspravljamo oko nečega što je egzaktan podatak. Prosto, postoji podatak koji je zvaničan i objavljen je danas i u dnevnoj štampi. Dakle, u godinu dana troškovi narodnih poslanika iz Demokratske stranke po glavi 450.000, a SRS 839.947 i to je jedino ono o čemu sam govorio. Dakle, to je duplo više.
Poslanici SRS ne rade u skupštinski odborima, a to je 60 ili 70% rada i to je jedino o čemu sam govorio. Govorio sam o tome zbog toga što je iz redova SRS došla teza da mi uživamo u privilegijama, primamo duplo manje nego oni koji ne uživaju u privilegijama. Ne vidim u čemu se te privilegije sastoje.
Druga stvar, što se tiče teze da smo mi u manjini. To je po prvi put u istoriji da je 16 stranaka u manjini u odnosu na dve stranke. Po prvi put, neko kaže da je normalno to da je on u pravu ako je on na jednoj strani, a 16 stranaka na drugoj strani, da je zadovoljan u takvoj situaciji u kojoj je u apsolutnoj manjini i da je on upravu, da je on normalan. Ako ste u većini i ako su nas svi napustili, zašto je vas napustio gospodin Ranković, koji je vaš ministar poljoprivrede u Vladi u senci. Dakle, o tome se radi. Čini mi se da ne napušta niko nas, nego da napušta upravo vas.
Socijalisti govore o izborima i o tome da su izbori bacanje prašine u oči naroda. Izbori su ustavna kategorija. Politički nije odgovorno da tvrdite da se izborima baca prašina u oči narodu, izbori su nešto što se mora održati, to je ustavna kategorija predsednice i u skladu sa Ustavom te izbore je sazvala.
Nemojte nam govoriti o izborima u Ćupriji, govorite nam o izborima u Svilajncu, u Ćićevcu, u Priboju, u Smederevu, u Smederevskoj Palanci, u Šidu, u Staroj Pazovi, na svim izborima do sada smo pobedili, a u Ćupriji smo odlično treće plasirani i na svim sledećim izborima ćemo pobediti i pobedićemo i na predsedničkim izborima koji će biti održani 16. novembra. Ono što je verovatno, vaš problem jeste što po statistikama 30% birača podržava kandidata DOS-a dr Dragoljuba Mićunovića i verovatno vas to dovodi u paniku.