Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, sindikati i njihovi predstavnici, naravno, uvek imaju otvorenu pozivnicu da dođu u Parlament i da razgovaraju sa nama. Gospodin Mihajlov to odlično zna. Prisustvovao je juče sastanku koji je sazvala gospođa Čomić i gde smo se, kao šefovi poslaničkih klubova, dogovarali oko toga kada ćemo primiti predstavnike sindikata. Kolega Mihajlov je imao ideju da DSS to učini sam. Nemam ništa protiv, iako sindikati tvrde da su mnogo više vezani za stranke levice nego za stranke desnice, ali sigurno je da im treba omogućiti da razgovaraju sa svakim onim poslanikom ili šefom poslaničkog kluba i funkcionerom sa kojim hoće da razgovaraju.
Što se tiče gospodina Joksimovića, posledice njegovog rada u zdravstvu i posledice njegovog odbijanja da se skine imunitet gospodinu Bojiću, predhodnom ministru zdravlja, vrlo dobro govore u prilog tome koja je bila uloga gospodina Obrena Joksimovića i u periodu kada je bio ministar, a i u odnosu na period koji je prethodio. Slična je uloga i gospodina Koštunice u vojsci i policiji. Nećemo da se vraćamo na to.
Vratimo se na ono što su lokalni izbori, a čuli smo u više navrata koje su statisitike i koji su rezultati lokalnih izbora. DS je pobedila i u Svilajncu, u Ćićevcu, u Priboju, u Palanci, u Šidu, u Staroj Pazovi, a rezultati DSS u Priboju su bili 9,08%, a u Ćićevcu 5%, u Ćupriji 4,28% itd. To vrlo dobro govori o tome kome idu u prilog izbori a kome ne, to vrlo dobro govori u prilog tome da je naša procena da će naš predsednički kandidat prof. Dragoljub Mićunović pobediti na predsedničkim izborima.

 Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam repliku poslednjeg dana prošlonedeljnog zasedanja zbog izlaganja gospodina Petra Cvetkovića, koji je izneo čitav niz uvredljivih, ponekad i vulgarnih navoda o kolegama poslanicima iz drugih poslaničkih klubova, što je neprimereno i za instituciju Narodne skupštine i za sve poslaničke grupe, kako opozicione tako i pozicione.
Nastavak izlaganja gospodina Cvetkovića bio je nedžentlmenski, nedemokratski, nekorektan postupak poslanika DSS-a i poslanika SRS-a, koji su kritikovali, ceo dan, što je potpuno legitimno i prirodno, s obzirom na tačku dnevnog reda, predsednicu Narodne skupštine, gospođu Natašu Mićić. Međutim, kada se gospođa Mićić javila za reč, nakon što je ceo dan slušala te kritike, napominjem da je poslanička grupa DSS-a čak tražila da se sednica prekine negde oko podne da bi gospođa Mićić došla u salu, elementarno je demokratsko pravo onog koji je prozivan da odgovori na te kritike. Međutim, poslanici DSS i SRS su izvukli svoje kartice i nisu omogućili predsednici Narodne skupštine da odgovori što je celog dana strpljivo slušala kao kritiku i, često, neargumentovane navode kolega narodnih poslanika.
Kolega Cvetković, koji me je prozvao, čitao je stenogram i čitanjem stenograma sa prošlih sednica je odugovlačio ovu raspravu, bez ikakve potrebe.
Često smo slušali kritike iz redova DSS-a da rasprava ne treba da se odugovlači. Međutim, gospodin Cvetković je svojim ponašanjem upravo demantovao takav stav.
Molim poslaničku grupu DSS-a da povuku svoj predlog za raspravu o nepoverenju Vladi Republike Srbije, jer već imamo jedan predlog koji je podnela Srpska radikalna stranka.
Sada je, po Poslovniku, moguće povući tu 3. tačku sa dnevnog reda jedino tako što će je predlagač povući.
Imaćemo vremena, kako predstavnici opozicije, tako i predstavnici Vlade, svi ćemo imati priliku da govorimo o Vladi.
U parlamentarnoj praksi i u parlamentarnom iskustvu ne postoji taj momenat, ne postoji to da u isto vreme na dnevnom redu budu dve identične tačke, dva identična predloga od strane dva različita predlagača. Postojanje te treće tačke predstavlja čisto odugovlačenje rasprave, potpuno nepotrebno.
Predlog već postoji. Poslanička grupa Srpske radikalne stranke je prva podnela taj predlog.
Mi se ograđujemo i automatski odbijamo svaku odgovornost za odugovlačenje rasprave, ukoliko Demokratska stranka Srbije ne povuče svoj predlog. Dakle, Demokratska stranka Srbije, to je očigledno, svojim predlogom podržava predlog Srpske radikalne stranke, potpuno je besmisleno da dva puta raspravljamo o istoj temi i da imamo dve tačke dnevnog reda, što predstavlja i trošak za Narodnu skupštinu, gubljenje ogromnih budžetskih sredstava i ogromno odugovlačenje rasprave o poverenju Vladi.
Mislim da nam je svima u političkom interesu, ako DSS razmisli, videće da je i njima u političkom interesu da rasprava o Vladi traje što kraće i da se ova Skupština izjasni o poverenju Vladi. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, samom rečenicom da je Ustav najbolji koji možemo imati govorite o tome kakav je vaš mentalni sklop i u kom se trenutku vi danas nalazite. Taj Ustav spominje i društvenu svojinu, spominje SFRJ, taj Ustav je prepun  termina koji su potpuno prevaziđeni, a isto tako su prevaziđene i vaše ideje. Nadao sam se da je bio prevaziđen i način obraćanja tako što ćete spominjati bilo čiju familiju i bilo čiju porodicu. Zbog toga sam, pre svega, izašo i imam nameru da vam odgovorim.
Taj nivo, spuštanja na tako niske grane je zaista nešto što je neprimereno za Narodnu skupštinu. Možemo da suočavamo političke argumente, možemo da suočavamo argumente da li ste pobedili NATO. Evo, priznajemo, pobedili ste NATO. Evo, priznajemo, odlično ste odbranili Kosovo. Evo, priznajemo, mi smo potpisali Kumanovski sporazum, mi smo potpisali Dejtonski sporazum. Sve vam priznajemo, vi ste bili u pravu i vi ste pobedili međunarodnu zajednicu, ali nemojte vređati ničiju familiju. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, želim da ukažem na povredu Poslovnika koju je moj prethodnik učinio. Član 100. stav 2. kaže da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Kolega Obradović, za razliku od vas mi nismo iznosili džakove para iz zemlje. U tome je razlika između vas i nas. Ja ne  znam za šta se vi osećate prozvanim, ja sam vas pohvalio. Vi ste repliku na moje izlaganje tražili, a ja sam rekao da ste vi pobedili. Ja sam rekao da smo mi potpisali Kumanovski sporazum, da smo mi potpisali Dejtonski sporazum, rekao sam da ste usrećili ovu zemlju, i ja uopšte ne shvatam u čemu je vaš problem.

 Predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, javljam se za repliku zbog prozivanja ličnog imena i prezimena i za repliku povodom pominjanja poslaničke grupe od strane poslanika Mihajlova, poslanice Pop-Lazić i poslanika Anđelkovića. Prilično je neobično da kada se govori o egzaktnim podacima i kada se pokaže da neki poslanici troše četiri, pet ili deset puta više od drugih poslanika, kontra-argument bude Kumrovec, ili 8. sednica. Uzgred budi rečeno, gospođa Mojević nije učesnik 8. sednice, prilično je nedžentlmenski iznositi neistinu o gospođi Mojević, o tome da je dobila dva stana, a znajući da ona, pošto ste se javili na repliku, ne može odgovoriti na isti način; takav način ponašanja pokazali ste i prošli put kada ste izašli iz ove sale, kada se gospođa Mićić javila, posle celog dana maltretmana i kritika da odgovori replikom, izvadivši kartice i izašavši iz ove sale.
Poštovana gospodo iz DSS, kada bismo napravili statistiku, videli bismo da su i vaši poslanici isto toliko funkcioneri po lokalnim samoupravama; i poslanici Demokratske stranke Srbije isto toliko dolaze državnim kolima, službenim kolima i tu nema načina da se napravi razlika. Još uvek je DSS poluvlast, poluopozicija. Još uvek je DSS svuda po lokalnim samoupravama, osim u gradu Novom Sadu, u koaliciji sa DOS-om, i to je istina koju možete prikrivati, ali od nje ne možete pobeći.
Što se tiče uloge i obaveze i posla narodnog poslanika koji ističe SRS, posao narodnog poslanika po Poslovniku jeste i učešće u odborima, i gde SRS ne učestvuje ni u jednom odboru Narodne skupštine. Posao narodnog poslanika jeste i da dođe na vreme na posao, da ubaci karticu prilikom početka sednice, prilikom glasanja o određenim zakonima koji se nalaze na dnevnom redu, a kada vidimo i kada čujemo tu vrstu demagogije, koja nigde na svetu ne postoji, samo u Srbiji, da poslanici pozicije jedini imaju obavezu da glasaju, poslanici pozicije jedini imaju obavezu da dođu ujutru, a pri tom poslanici pozicije dobiju četiri, pet ili deset puta manje para nego poslanici opozicije, onda se postavlja pitanje ravnopravnosti u ovoj skupštini.
Što se tiče poslanika SPS, poštovana gospodo, narod Srbije, građani Srbije ne izdvajaju sredstva da bi novac davali SPS-u, nego da bi ste učestvovali u radu ove skupštine i prilikom glasanja o zakonima i prilikom svakog dana početka dnevnog reda. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je u parlamentarnoj praksi, odnosno u modernoj evropskoj, da se formiraju vlade u senci, ali vlada u senci opozicije. Dakle, groteskno je da je formira jedna stranka koja ne može preuzeti vlast i koja sasvim sigurno neće imati pravo da predloži premijera, odnosno mandatara te buduće vlade.
Dakle, cela opozicija u tim modernim parlamentarnim i evropskim zemljama ima pravo da, odnosno logično je da predloži vladu u senci i da je konstituiše i da nešto radi, nažalost, vaša vlada u senci, nismo primetili da nešto radi, a prirodno bi bilo da nešto radi i da ima neke aktivnosti.
Što se tiče poštovanja programa izvornog DOS-a tog tzv. o kome smo slušali danas u toku dana, šta je uradila DSS kada je preuzela odgovornost za Vojsku, kada je preuzela odgovornost za Ministarstvo zdravlja u Republičkoj vladi, kada je preuzela odgovornost u Skupštini Vojvodine i kada je preuzimala odgovornost u lokalnim samoupavama - apsolutno ništa i to je pokazatelj toga kome ste lojalni i čemu ste lojalni. Niti je nešto pomereno u Vojsci, kritike koje slušamo o Republičkoj vladi najčešće se odnose na Ministarstvo zdravlja gde ste prvo vi imali ministra, a posle toga G-17 plus i u tom smislu, zaista nama takvi partneri nisu ni potrebni.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ono o čemu je govorila moja prethodnica, vrlo lako može da se utvrdi ovde u trećem redu. Dakle, pozivam i javnost i kamere da se utvrdi da ta dva mesta u trećem redu, o kojima se govori i koja su fotografisana i tu fotografiju smo imali prilike da vidimo u zadnjih nekoliko meseci u više navrata, nemaju uopšte mogućnost da se glasa, pošto nema jedince u koju bi se poslanička kartica mogla staviti. Nema jedinice zbog toga što je to mesto predviđeno za administrativno osoblje u situaciji kada je veliki broj narodnih poslanika ovde, a poslanici Demokratske stranke su najuredniji u ovoj skupštini i oni najčešće dolaze. To je bila jedna od situacija kada poslanici Demokratske stranke nisu imali gde da stave svoju karticu, nego su stavili karticu u onu poslaničku jedinicu gde postoji.
Dakle, pozivam javnost, kamere, novinare da provere da je na ta dva mesta apsolutno tehnički nemoguće glasati, jer ni ne postoji poslanička jedinica.

 Uvaženi kolega Obradović računa na opštu amneziju javnosti u Srbiji, na opštu amneziju narodnih poslanika u Srbiji.
Ko je izmislio zemunski i surčinski klan? Ko je napunio Službu državne bezbednosti kriminalcima? Ko je napravio paravojne jedinice u ovoj zemlji? Ko je izmislio Jezdu i Dafinu? Ko je izmislio monopol na uvoz i na izvoz? Čiji predsednik Vlade je imao u isto vreme firmu koja je imala monopol na uvoz i na izvoz pšenice? Ko je izmislio kupovinu deviza po redovnom kursu a šest puta skuplje je prodavao te devize? Ko je izmislio najveću hiperinflaciju u istoriji? Za čije vreme se to dogodilo? Šta mislite da je, posle svega toga, moguće napraviti ovde švajcarsku privredu? (Aplauz u sali.)
Tačno je da ima mana, tačno je da ih ima sada, da ih je bilo i da će ih biti i uvek i u svakom režimu. Tačno je da će uvek biti nekoga ko će se ogrešiti i ko će vršiti krivična dela. U toku tog mandata naša obaveza je i naš zadatak da takve osudimo, da takve pronađemo, da javno tužilaštvo pokrene postupak, da sudovi urade ono što je u skladu sa njihovom zakonskom nadležnošću.
Najveća primedba, idite gde god hoćete u Srbiju i to ćete čuti, na ovu vlast je što nije uhapsila one koji su kršili zakone u prethodnom režimu (aplauz u sali) - pošavši od Mirka Marjanovića, od svih ozloglašenih ministara koji su zloupotrebljavali svoja ovlašćenja, koji su doneli zakone i koji su omogućili da imamo 16 zakonskih osnova za sticanje ekstraprofita, a što smo morali da saniramo kroz ekstraprofit, a ni to nije u potpunosti uspelo. To su naše najveće mane i naši nedostaci. (Aplauz.)

 Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Pop-Lazić, tačno je da je razlika između vas i nas to što ste vi nas hapsili a mi vas nismo. To nije sporno. Bili smo hapšeni. Videli smo kako izgledaju vaši pritvori i vaši zatvori. Oni su bili političkog karaktera.
Kada sam se obraćao sa ove govornice nikada nisam generalizovao stvari. Nikada nisam angro prozivao sve one koji su bili u vladama, koji su bili u parlamentu, već samo one koji su vršili krivična dela.Tvrdim da u svakom režimu ima vršenja krivičnih dela, ali jedino u prethodnom režimu je vršenje krivičnih dela bilo zakonski pokriveno i bilo institucionalizovano, jedino tada je predsednik Vlade mogao da ima monopol na uvoz i na izvoz i jedino tada je moglo da se kupuje po zvaničnom kursu - devize - a da se prodaju po nezvaničnom kursu. To je ono u čemu je razlika između vas i nas.
Vidi se razlika u mentalnom sklopu između vas i nas i po tome što vi nas pozivate da vas hapsimo, a pitate zašto mi vas nismo pohapsili. Mi ne hapsimo. U tome je razlika između vas i nas. (Aplauz.) Tužilaštvo pokreće postupak, sudovi te postupke procesuiraju i tada, nakon donošenja pravosnažne sudske presude, neko ide u zatvor ili biva oslobođen zatvora.
Nikada više u Srbiji neće, iz jednog mesta, iz jednog političkog centra, biti određivano ko će biti hapšen a ko neće biti hapšen. I u tome je, takođe, razlika između vas i nas.
Nemojte se nama obraćati, nemojte od nas tražiti, nemojte od političkih stranaka tražiti da bilo koga uhapse. Organi, sudovi, tužilaštva, i svi ostali funkcionišu, manje ili više, efikasno. Naša obaveza, kao Parlamenta, nas kao pozicije i vas kao opozicije jeste da svojim predlozima i svojim odlukama omogućimo efikasan ili da onemogućimo efikasan rad tih organa. Ali, nikada više to neće biti stvar političke odluke, uprkos vašim nadama i očekivanjima, vi nikada više nećete biti u takvoj poziciji. (Aplauz.)

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nije neobično to što su citati koje je pročitao gospodin Milosavljević bili toliko bolni za predstavnike onih grupacije koje danas traže razrešenje Nataše Mićić. Ti citati pokazali su koliko je strašnih, uvredljivih, vulgarnih reči izrečenih za ovom govornicom. Ti citati pokazali su da Nataša Mićić nije mogla reagovati drugačije i da je reagovala preblago u određenim situacijama. Ti citati su pokazali da mi kao grupacija nismo bili u pravu kada smo govorili da je neprirodna i bizarna koalicija koje je ustala protiv Nataše Mićić i protiv Republičke vlade. Upravo suprotno, potpuno je prirodna koalicija onih koji se uvredama i klevetama bave kao političkim izrazom u svom političkom delovanju. Na taj način, kroz te citate, bili smo demantovani i prihvatam da to nije bilo tačno kao teza.
Gospoda iz DSS-a osvrnula se na predsedničkog kandidata, gospodina Mićunovića sa ružnim epitetima, sa aluzijama na račun godina, a nijednog trenutka im nije smetalo kada je taj gospodin Mićunović podržao gospodina Koštunicu, uprkos stavu većine stranaka u DOS-u stao na njegovu stranu i nikada od nas nije dobio takvu vrstu epiteta. Nikada nam to nije smetalo, uzdigli smo se iznad toga, uzdignite se i vi gospodo, iznad dva svoja izborna poraza, i ako ne želite da podržite gospodina Mićunovića, onda ga nemojte vređati i ostavite narodu Srbije da proceni ko treba da pobedi na izborima, jer niko od nas nije vlasnik birača, niti ste to vi, niti smo to mi. Birači će se opredeliti, dovoljno su zreli da vide da je upravo Dragoljub Mićunović čovek koji je protivteža svemu uvredljivom, svemu vulgarnom i svemu ružnom na političkoj sceni Srbije. Toliko puta su se samo za ovom govornicom takve stvari govorile, pa upravo je on pravi čovek za predsednika Republike Srbije.
Koristim priliku da i po Poslovniku učinim jedan formalni predlog. Predlažem da se izjasnimo glasanjem po članu 81, Poslovnika, odnosno o predlogu da danas radimo dok se ova tačka dnevnog reda ne završi. Mi iz DOS-a ne želimo odugovlačenje o ovoj tački dnevnog reda, ne želimo odugovlačenje ni o tački dnevnog reda o poverenju Vladi.
Još jednom, upućujemo molbu DSS-u da povuče svoj predlog, pošto su oni drugi podneli predlog, nakon SRS, za raspravu o poverenju Vladi. Mislimo da bi preterano razvlačenje i preterano odugovlačenje i potpuno paradoksalno bilo dva puta ponavljati jednu te istu parlamentarnu proceduru, jednu te istu parlamentarnu raspravu. To nema nikakvog smisla. Na taj način se gubi vreme. Mi iz DOS-a želimo da se što pre opredeli Narodna skupština i o razrešenju predsednice Skupštine i o Vladi i da utvrdimo da će politika koju smo mi sprovodili u Parlamentu i u Vladi imati podršku, ne samo u Parlamentu, nego i na predsedničkim i na republičkim izborima. Hvala lepo.

 Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, jedini koji je ostao nedosledan svojim koalicionim partnerima iz 2000. godine, još od marta 2001. godine, bila je Demokratska stranka Srbije. Sa druge strane bilo je 16 drugih stranaka i nijednog trenutka se niste upitali kako je to moguće da sa jedne strane bude 16 stranaka, a sa druge strane da ostane samo Demokratska stranka Srbije. To je potpuno jednostavno objasniti.
Od marta 2001. godine Demokratska stranka Srbije pokušavala je da iskoristi činjenicu da su sve stranke DOS-a (njih 16) investirale u predsedničkog kandidata Vojislava Koštunicu 2000. godine i da je DSS, na talasu te pobede, imala u jednom trenutku rejting koji je bio nezaslužen, koji nije išao ni uz njihovu infrastrukturu, ni uz njihova programska zalaganja, a najmanje uz ono što su radili ili što su bili kadri da urade.
Demokratska stranka Srbije je imala priliku da u ovom parlamentu, na saveznom nivou, u Republičkoj vladi pokaže šta zna. Demokratska stranka Srbije nažalost nije učinila ništa od toga! Demokratska stranka Srbije ništa nije učinila u Vojsci Jugoslavije, čak nijednu promenu, iako je to bilo neophodno. Ništa nije učinila u Republičkoj vladi, a znamo da je situacija u zdravstvu najlošija, danas je to više puta rečeno, ali opet se može ponoviti, jer smo prvo imali ministra iz Demokratske stranke Srbije, a posle ministra iz G-17 plus, a Poslovnik Republičke skupštine, za čiju se primenu tereti Nataša Mićić, predložila je upravo Demokratska stranka Srbije. To ne treba da zaboravimo. Nataša Mićić se striktno držala Poslovnika, jedino čega treba i mora predsednik Skupštine da se drži, upravo je Poslovnik.
Kada samo imali predsednika Skupštine iz Demokratske stranke Srbije, čuli smo po citatima iz stenograma, kakav je bio nivo obraćanja nekih poslanika predsedniku i na koji način je, prilično ravnopravno, njih predsedavajući tada nazivao cirkuzantima i nekim drugim neprimerenim pojmovima.
Nemojte nam pričati o razbijanju Srbije. Koncepcija ustava Demokratske stranke Srbije jeste regionalizacija Srbije po svaku cenu. Šta je to drugo nego potpuna dezintegracija? Šta je to drugo nego nasilno i potpuno protivprirodno deljenje Srbije, ako, s jedne strane, imamo koncept da imamo one pokrajine koje postoje - Kosovo i Metohiju i Vojvodinu, koje istorijski postoje, koje imaju konstituisanu i suverenu vlast na teritoriji Srbije, nažalost Kosovo i Metohija još uvek ne, ali će biti i to, a sa druge strane imamo vaš predlog koji, po svaku cenu, deli Srbiju na regione, bez ikakvog smisla i bez ikakvog rezona, potpuno administrativno, potpuno protivprirodno, kao priprema za neku buduću dezintegraciju Srbije.
Nemojte nam govoriti ni o razvlačenju rasprave. Vi ste glasali protiv toga da mi danas završimo raspravu o predsednici Skupštine da bismo sutra mogli da nastavimo raspravu o Republičkoj vladi. Glasali ste protiv toga. Pokazali ste kome je stalo do razvlačenja rasprave. Mi smo, jednom za svagda, sa sebe skinuli tu hipoteku i sigurno je da nećemo dozvoliti da nas se optužuje za tako nešto. Hvala.
(Aplauz.)

Pozivam se na odredbu Poslovnika kojom se reguliše red na sednici Narodne skupštine i obaveza poštovanja dostojanstva Narodne skupštine. Za ovom govornicom izgovorene su neke reči koje spadaju u kvalifikaciju najtežih krivičnih dela u svakom zakonodavstvu. Mi kao narodni poslanici moramo biti svesni svoje obaveze, kako za pravni sistem, tako za stanje u javnosti. Učinjeno je i krivično delo uznemiravanja javnosti, učinjeno je krivično delo pozivanja na rušenje ustavnog poretka i nezavisno od toga kolika su naša neslaganja, nedopustivo je da se koristi skupštinska govornica za izazivanje građanskog rata u Srbiji. Otvoreni poziv šefa jedne poslaničke grupe na državni udar, taj koji je učinjen neposredno pre toga i pred medijima, a kasnije u direktnom prenosu sa skupštinske govornice jeste poziv na građanski rat i liči na istu onu situaciju koju smo imali, kada su crvene beretke blokirale auto-put kod Beograda i kada su neki političari isto tako podržavali eksplicitno ili implicitno takvu pobunu. Rezultat toga bio je ubistvo premijera 12. marta ove godine.
Tražim da Administrativni odbor na osnovu Poslovnika nađe načina da sankcioniše ovo ponašanje. Mi kao poslanici imamo imunitet, ali nemamo pravo da rušimo, ne samo institucije sistema, nego sopstvenu državu u kojoj se nalazimo. Pozivanje na nasilje, pozivanje na građanski rat obavezuje sve nas poslanike i opozicije i pozicije da poštujemo, pre svega ono što su osnovna ustavna načela u svakoj državi, a to je poštovanje reda i mira, neuznemiravanje javnosti i nenarušavanje ustavnog poretka.
U tom skladu, molim predsedavajuću da Administrativnom odboru prepusti opredeljivanje daljih disciplinskih mera.

Kao šef poslaničke grupe.
Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da svi kao odgovorni predstavnici građana, malo razmislimo o onome na koji način se ponašamo i koje poruke šaljemo sa ove govornice. Nesporno je potpuno pravo svakog narodnog poslanika da kritikuje, da oštro kritikuje, da bespogovorno kritikuje, da nikada ili da ponekad ta kritika nije u potpunosti u skladu sa stvarnim stanjem stvari, ali pozivanje na nasilje i destrukcija u parlamentu ne može biti nešto što se može tolerisati.
Sličnu destrukciju imali smo i pre nekoliko dana, kada su u ovom parlamentu odbijeni predlozi zakona koji se tiču sudbine desetine hiljada naših građana: zakon o železnici, koji je preduslov za situiranje više hiljada radnika železnice; zakon o energetici, koji je preduslov za prestruktuisanje NIS-a i EPS-a, kao sistema koji zapošljavaju desetine hiljada građana; zakon o ekologiji, koji je izuzetno značajan za Pančevo, za Novi Sad, za sve one gradove koji su ekološki ugroženi; zakon o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, za koji je neko netačno i zlonamerno rekao da je predlagao novi namet u korist RTS-a. Upravo suprotno, on je samo preusmeravao sredstva koja su kroz porez na prihod usmeravana do sada u republički budžet, ali ga je preusmeravao u RTS.
Ako neko misli da nas jezikom agresije i jezikom mržnje može uplašiti, taj se grdno prevario. U ovoj Skupštini i na ovoj i na onoj strani sede poslanici koji su bili hapšeni, koji su bili proganjani, koji su bili izbacivani sa posla, koji nisu ulazili u političke stranke radi situiranja, nego su ulazili u političke stranke upravo da bi bili izbacivani, upravo da bi bili hapšeni i upravo da bi do kraja ostali ljudi od punog moralnog, ličnog i profesionalnog integriteta.
Ako neko tvrdi da je poziv na rušenje ustavnog poretka i na građanski rat od koristi nečijoj porodici, taj je to verovatno tvrdio i 1999. godine, kada smo bili bombardovani, kada sam ja imao suprugu u drugom stanju, kada su mnoge moje kolege poslanici imali malu decu, sakrivali se sa malom decom od bombardovanja.
To su ljudi koji su izazvali ono što je bila najveća pošast za srpski narod - bombardovanje Srbije na kraju DžDž veka. Mi ne mislimo da je to u interesu naših porodica, ne mislimo da je nasilje u interesu bilo koga, ne pribegavamo nasilju.
Ono što je predsednica Skupštine izrekla kao meru kojom se uvelo vanredno stanje posle 12. marta, a što joj se često prigovara kao primedba na njen rad, bila je jedina moguća reakcija u situaciji u kojoj se u jednoj evropskoj zemlji ubije premijer. Ne postoji nijedna evropska zemlja koja bi postupila na drugačiji način. Pre toga imate razne zavere, razne novinske članke, razne proteste specijalnih jedinica i paravojnih formacija. Imate one koji su, udruženi u zločinačkoj nameri da sruše ovaj režim, pokušavali ne samo da dođu glave premijeru, nego i mnogim drugim funkcionerima današnjeg režima. Jedini način i jedini odgovor koji je bio u skladu sa Ustavom u tom trenutku, jeste bio zavođenje vanrednog stanja.
Imamo u ovoj Skupštini jednu bizarnu koaliciju koja je rušila zakone, koja je rušila zapisnike na koje nije imala primedbe, na jedan jeste imala i legitimno je da glasa protiv njih, ali glasala je protiv zapisnika koji su sadržali glasanje o carinskom zakonu, Zakonu o osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakonu o pomoći pri zapošljavanju radnika, o zakonima o kojima su sami glasali. To je destrukcija Parlamenta i ta destrukcija ne mora biti samo poziv na brutalno nasilje. Ta destrukcija jeste rušenje svega onoga što je u interesu građana Srbije i što je u interesu desetine hiljada građana zaposlenih u RTS-u, u Televiziji Novi Sad, u EPS-u, u NIS-u, u železnici. To je nešto što je u potpunoj koincidenciji sa pozivima na brutalno nasilje.
Šta je greh Nataše Mićić i zbog čega se traži izglasavanje nepoverenja Nataši Mićić? Greh Nataše Mićić, prvi i najveći, jeste što je ova Skupština osam puta bila produktivnija nego Skupština u prethodnom sazivu, što je osam puta više dana radila nego u prethodnom sazivu i što je osam puta više zakona donela nego što je u prethodnom sazivu doneo republički parlament. To je nešto što izaziva i gnev, i bes i potpuno razumljivu frustraciju neuspšenih narodnih poslanika i neuspešnih političkih stranaka koji su ili u prethodnom sazivu bili nesposobni da rade i više ili oni koji su bili nesposobni u potpunosti da preuzmu odgovornost za ono što smo se pred građanima Srbije kao koalicija obavezali.
Tri puta u prethodnog mandata, to je samo radi ilustracije onima koji porede Natašu Mićić i porede Dragana Tomića kao predsednika Skupštine, tri puta je tražena rasprava o razrešenju predsednika Skupštine Dragana Tomića i nikada nije stavljeno na dnevni red. Prvi put je predloženo 1995. od strane 66 narodnih poslanika, drugi put 1997. od 30 narodnih poslanika i treći put 2000. godine od 45 narodnih poslanika. Nataša Mićić pokazala je svoj lični, svoj profesionalni integritet time što je tu tačku dnevnog reda po hitnom postupku stavila na dnevni red i time što je insistirala da se o tome raspravlja i da se, na kraju, Narodna skupština o tome izjasni.
Ono što je civilizacijski problem jeste teškoća nas Balkanaca da gledamo ženu na mestu bilo kog visokog političkog funkcionera u zemlji. Pogledajte i uporedite broj žena i broj muškaraca na visokim političkim funkcijama i videćete koliko je dramatična disproporcija. Tih malo žena koje ima, one nam jako smetaju. Jako nam smeta što Nataša Mićić izrekne neku meru opomene, a po Ustavu i po Poslovniku je dužna da se stara o redu i da se stara o održavanju dostojanstva ove Narodne skupštine. Greška bi bila Nataše Mićić da je bila pasivna i da je dozvoljavala da se u ovoj Skupštini psuje, pljuje, poliva vodom, tuče, sve ono što smo imali prilike da vidimo u prethodnih dve i po godine. Kako drugačije da postupi jedna dama, nego da pokuša da uvede neki elementarni red i da pokuša da od Narodne skupštine napravi instituciju koja bi koliko-toliko ličila na moderne evropske parlamente.
Ono što je pozicija Nataše Mićić, po Ustavu, jeste pozicija vršioca dužnosti predsednika Republike. To je potpuno nesporno. Ono što mi možemo da kažemo i što možemo da procenimo jeste da je Nataša Mićić postupila minimalno u skladu sa ovlašćenjima koja Ustav nalaže. Nije preduzimala ništa što bi predstavljalo, na osnovu Ustava, bilo kakvu problematičnu situaciju.
Što se tiče onih koji su imali prilike da odu u inostranstvo, tu podrazumevam i poslanike opozicije koji su u Savetu Evrope i u nekim drugim međunarodnim institucijama mogli da vide da Nataša Mićić uživa neuporedivo veće uvažavanje u inostranstvu nego u nekim poslaničkim klupama opozicionih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini.
Primedbe oko ukidanja TV prenosa, takođe su stavljene na dušu Nataši Mićić, iako smo mi u ovoj Skupštini doneli Zakon o radiodifuziji, kojim smo garantovali nezavisnost RTS-u, kao javnom servisu. Nije neobično da oni koji misle da Nataša Mićić može da naredi i treba da naređuje RTS-u, nakon toga, takođe glasaju za skidanje sa dnevnog reda izmena i dopuna Zakona o radiodifuziji, koje upravo obezbeđuju nezavisnost javnog servisa i nezavisnost RTS-a i suvereno pravo Upravnog odbora RTS-a da procenjuje šta je u skladu sa njihovom programskom koncepcijom i šta je u skladu sa ekonomskim interesom RTS-a. Potpuno je razumljivo da takvi ljudi, ljudi koji imaju do te mere totalitarno viđenje državne televizije kao mašine koja mora po svaku cenu da sledi naređenja i komande ljudi iz državnog vrha, da takvi ljudi glasaju za skidanje tog zakona i da ne onemoguće na svaki način i za ubuduće nezavisnost RTS-a, verovatno se nadajući nekoj vlasti posle narednih parlamentarnih izbora i nastojeći da se obezbedi pozicija RTS-a samo kao kutije koja neposredno reklamira aktuelne državne funkcionere.
Težak je zadatak zatekla Nataša Mićić u ovom parlamentu, kada je došla u njega 2000. i kada je preuzela funkciju predsednika ovog parlamenta. Praktično, zatekli smo samo zgradu. Nismo zatekli instituciju, zatekli smo zgradu u kojoj se čak jedne godine samo tri dana držala sednica Skupštine. Zatekli smo samo ljušturu u kojoj nije bilo nikakve suštine. Naravno da je bilo teško od takve ljušture napraviti instituciju koja bi bila ravna evropskim parlamentima. Trebaće još dugo vremena, da se ne zavaravamo, sa nama onakvima kakvi smo, govorim o svima nama. Mislim da nismo dovoljno, ni vlast, ni opozicija, preduzeli mera da od ovog parlamenta napravimo pravi parlament.
Bizarno je i nerazumljivo i potpuno ne prihvatljivo u svakoj modernoj državi da, recimo, opozicija smatra da je njeno jedino i isključivo da "ima prava", a jedino da poslanici pozicije imaju "obaveze", kao da poslanici opozicije ne primaju plate, kao da poslanici opozicije nemaju ista ta primanja u finansijskom smislu, kao da nemaju sve privilegije kao što imaju poslanici pozicije. Pa, kakva je razlika između poslanika pozicije i kakva je razlika između poslanika opozicije?
Razgovarao sam sa nekim parlamentarcima iz OEBS-a. Zaprepašćeni su činjenicom da kod nas opozicija nije uopšte ulazila na početak sednice, jer je naša obaveza da dajemo kvorum parlamentu. Šta to znači - da opozicioni poslanici nisu podizali naknade, da nisu podizali dnevnice? Kakve ima veze koja aktuelna većina u kom trenutku podržava izvršnu vlast, ako su svi poslanici po Ustavu i prema Poslovniku isti?

Koristiću i sledećih 10 minuta. Da li to znači da ako pobedite na izborima, da oni koji su pobedili na izborima treba da budu kažnjeni za to što su pobedili na izborima, a neko ko je izgubio na izborima ima sve privilegije i nema nikakve obaveze, i to je potpuno apsurdan i potpuno besmislen rezon. Dakle, teze koje smo imali u ovom parlamentu, da može da se opstruiše rad Skupštine, da može da se napada do besvesti predsednik Skupštine, da može da se poziva na građanski rat, gde je potpuno dozvoljeno polivati se i tući se u parlamentu na ime navodne odbrane demokratije, na ime navodne odbrane Poslovnika, jeste nešto što nije viđeno ni u englsekom, ni u nemačkom, ni u holandskom, ni u kom god hoćete parlamentu u Evropi, a bogami nije viđeno ni u svetu.
Pozicija opozicije koja smatra da ne treba da daje kvorum i za glasanje takođe, jeste ništa drugo nego urušavanje institucije parlamenta. Šta to znači? Ako kažemo da svi radimo u interesu građana Srbije, da li su tih 150 zakona koje je donela ova skupština samo pozicioni zakoni, da li su ti zakoni koje je ova Narodna skupština podržavala samo zakoni u interesu onih građana koji su glasali za nas ili su zakoni u interesu svih građana ove Srbije?
Svako ima pravo da podnese amandman. Mnogi amandmani opozicije su ovde bili prihvatani. Oni amandmani opozicije koji nisu bili prihvatani, najčešće nisu bili za prihvatanje. Vrlo često su ti amandmani bili posprdnog karaktera. Takve amandmane nismo prihvatali. Žao nam je jer nismo u mogućnosti da prihvatimo sve, ali najmanje je za sve to mogla biti odgovorna predsednica Narodne skupštine.
Predsednica Narodne skupštine, da se pozovem na ono što smo često čuli za ovom govornicom, nije prva među jednakima. Apsolutno nije prva među jednakima, ni njena poslovnička pozicija, ni njena ustavna pozicija. Ustav vrlo jasno kaže da u slučaju da predsednik Republike ne može da obavlja tu dužnost, predsednik Skupštine vrši dužnost predsednika Republike, apsolutno ne znači jednakost predsednika Skupštine i jednakost drugih narodnih poslanika.
Predsednik Skupštine jeste neko ko zastupa, ko predstavlja Skupštinu, jeste neko ko je obavezan da čuva dostojanstvo Skupštine, da održava mir i red u Skupštini i da pokuša u skladu sa svojim nadležnostima da od Skupštine napravi respektabilnu investiciju. Teško stanje koje smo zatekli u ovom parlamentu nije samo posledica lošeg Poslovnika, posledica onoga što smo imali na strani opozicionih stranaka kao stalnu destrukciju parlamentarnog procesa, nego jeste posledica i ponašanje onih koji su zajedno sa nama 2000. godine izašli na izbore - ali su vrlo brzo zaboravili da izlazak na izbore i ulazak u neku vlast podrazumeva i apsolutnu odgovornost za stanje u parlamentu, u vladi, u vojsci, na nivou savezne države, na lokalnom, republičkom i na saveznom nivou i da vlast ne može biti privilegija, nego je pre svega vlast jedna velika obaveza.
Što se tiče ove rasprave i zbog čega ova rasprava. Ova rasprava, videli smo po dosadašnjem toku, vrlo je često bila, pre svega, usmerena na predizbornu kampanju jedne političke stranke, što je potpuno legitimno. Mi smo znali da će ova rasprava do kraja izgledati ovako, da će opozicione stranke da se napadaju uzajamno, da će biti različitih poziva na različite buntove. To je u potpunosti legitimno. Nismo mislili da će biti čitanja stenograma, ali i to se dešavalo. U svakom slučaju sve je to legitimno, parlamentarno, demokratsko ponašanje i ono što smo videli od predstavnika stranke koji je predlagač ove tačke dnevnog reda jeste u tom smislu nešto što predstavlja korak napred i ja se nadam da ćemo mi kao parlament u tom smislu i ubuduće da se ponašamo i da ćemo se međusobno i uzajamno uvažavati, razmenjivati argumente i potpuno legitimno kritikovati jedni druge.
Naravno, kritikovaćemo i mi opozicione poslanike. Vrlo često tu ima neprincipijelnog ponašanja, ali moramo da uzmemo u obzir odgovornost koju svi imamo kao narodni poslanici, pre svega pred građanima Srbije, odgovornost da sa ove govornice zaista ne možemo pozivati na mržnju. Zaista je neprihvatljivo da pozivamo na nasilje, da govorimo jezikom revanšizma. Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Pop-Lazić, kada sam govorio o bizarnoj koaliciji, nisam mislio na SRS, nego na one koji su se pridružili toj inicijativi. Dakle, koalicija SRS, SPS i DSS u toku proteklih nekoliko dana ne bi bila toliko neuobičajena da se nije pridružio i G17 plus, recimo, koji je do pre nekoliko meseci bio sa nama u koaliciji, bio u vlasti na različitim nivoima, u saveznoj vladi, u Narodnoj banci, u Republičkoj vladi do pre mesec i po-dva dana. To je ono što nas čudi. Dakle, to čini koaliciju bizarnom. Inače, koalicija radikala, DSS i SPS bi se podrazumevala i programski. Nisam mislio na vas. U tom smislu se izvinjavam, ako ste tako protumačili moje izlaganje.  Dakle, pre svega se to odnosi na G17 plus, koji se pridružio toj grupaciji.
Što se tiče poslanika, broja poslanika koji podržavaju gospođu Mićić. Upravo predlaganje poslanika, kada smo predlagali poslanike koji će izlagati, vodili smo se logikom da ne želimo da se nijednog trenutka pomisli da mi želimo da odugovlačimo ovu raspravu. Mogli smo predložiti 60-70 narodnih poslanika, da se iskoristi svo ono vreme, a to bi bilo preko pet sati kojih DOS u toj raspravi ima.
Mislim da je potpuno legitimno i slažem se sa vama da je legitimno da u toku rasprave razmenjujemo argumente, ali mislim da ne bi bilo legitimno da odugovlačimo raspravu u tom pravcu. Mi to ni na koji način ne želimo da činimo. Želimo vrlo brzo da se pokaže da li ono što predsednica ovog parlamenta, ima ili nema podršku među poslanicima.
Što se tiče rada u Parlamentu, tu se ne slažem, rad u odborima je dominantni deo parlamentarnog rada. Tu vaša stranka ne učestvuje. Nije isključivi rad debata u Skupštini. Debata u Skupštini je u političko-promotivnom smislu jedino interesantna, ali sam rad na zakonu dešava se na nivou predlagača, nakon toga na nivou odbora i posle toga, pre svega prilikom glasanja o amandmanima i zakonu. Dakle, sama rasprava uglavnom služi za promociju određenog zakona ili za promociju političke stranke koja je protiv tog zakona i najmanje je to parlamenterani rad. Vi nažalost, ne učestvujete ni u jednom odboru, to bi bio značajan doprinos i to bi zaista bio rad u Narodnoj skupštini.
Što se tiče stavljanja na dnevni red - svi smo bili svedoci da je predsednica Skupštine sama tražila da se ovo stavi na dnevni red, za razliku od Dragana Tomića. Dragan Tomić nije nikada ni stavio na dnevni red to. I to nije pitanje većine ili manjine, nego elementarnih manira i elementarnog, civilizovanog ponašanja, da kada postoji predlog nekih poslanika, pri tom ste sigurni u svoju parlamentarnu većinu, onda od elementarne kulture zavisi da li ćete staviti to na dnevni red ili nećete. Nema sankcija ako se ne stavi na dnevni red, ali Nataša Mićić je kao prvu tačku stavila svoje razrešenje i to radi javnosti treba da se zna. Nije se glasalo o tim tačkama.
Dakle, povučeni su predlozi i za skidanje tih tačaka sa dnevnog reda na zahtev predsednice, skinut je zahtev da se raspravlja o njenom poverenju i unutar koalicije postoji raspoloženje nekih stranaka da se raspravlja o tom poverenju i to je puna istina.
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Ne bismo smeli sa time da špekulišemo. Što se tiče rasprave pred ovim parlamentom i ponašanja Nataše Mićić prilikom disciplinovanja nekih poslanika, obezbeđivanja reda, moram da naglasim da je ovo zapravo prvi put i prva potpuno civilizovana rasprava, osim nekih poziva na građanski rat, koju smo imali u ovom parlamentu. Do sada se gospođa Mićić suočavala sa polivanjima, sa tučama u Parlamentu, sa psovanjima, sa uvredama, sa nazivanjem životinjskim epitetom i svi to vrlo dobro znamo. To je bio nivo koji je bio apsolutno ispod svakog nivoa i mislim da je ono što je Nataša Mićić primenjivala, da bi ispunila svoju ustavnu i poslovničku obavezu, bio minimum minimumata. Hvala.