Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nemamo primedbu na biografiju gospodina Kovačevića. Gospodin Kovačević bi mogao da obavlja sve poslove vezane za ekonomsko-stručne, analitičke, strateške, makroekonomske funkcije ove države, osim članstva u Savetu Narodne banke Srbije.
Ono što je principijelno problem, ne samo kod gospodina Kovačevića, nego i kod predlaganja guvernera i članova Saveta Narodne banke jeste to što se pravi partijska banka od Narodne banke Srbije. To je ono što je sporno. Mogli smo i možemo da poredimo prethodni saziv i prethodni sastav Saveta Narodne banke Srbije i guvernera i to su bile sve stručne nepolitičke ličnosti.
Narodna banka, po svojoj strukturi i po svom karakteru, treba i mora da bude nepolitička organizacija. Nijedan član Saveta Narodne banke Srbije nije nepolitička ličnost - jesu svi bili ili ostali visoki funkcioneri stranaka koje danas čine većinu u izvršnoj vlasti Republike Srbije, a Narodna banka mora da bude nezavisna od izvršne vlasti i to je ono što je problem.
Narodna banka mora da bude imuna na pritiske izvršne vlasti, mora da bude potpuno nezavisna, potpuno samostalna i njena zakonska definicija, njen položaj svuda u svetu jeste da je takva banka.
Nas zabrinjava činjenica da je po partijskom kriterijumu konstituisan Savet i biće konstituisan Savet Narodne banke Srbije. Zbog toga ne možemo da podržimo personalno ovaj predlog, iako bismo, kažem, gospodina Kovačevića, nezavisno od toga, podržali u drugim situacijama i za druge funkcije, ali principijelno, postoji problem, zato što je Savet Narodne banke Srbije i Narodna banka Srbije jedna od veoma retkih institucija gde je nedopustiv partijski kriterijum, kao što je, na primer, nedopustiv partijski kriterijum u Vrhovnom sudu, tako je nedopustiv partijski kriterijum u Narodnoj banci Srbije.
To je ono zbog čega ćemo mi izričito biti i to je ono što je veoma veliki problem, jer mi ćemo sada imati predstavnike svih stranaka na vlasti u Narodnoj banci, u Savetu Narodne banke, imaćemo političke motive kod donošenja odluka.
Savet Narodne banke odlučuje o davanju licenci bankama, odlučuje o dozvoli za rad banaka, odlučuje o zatvaranju banaka i kada se uvede politika u takvu instituciju, onda se nalazimo pred velikim problemom i kao Narodna skupština i kao društvo u celini. Zbog toga će poslanički klub Demokratske stranke glasati protiv ovog predloga.

Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati da sam se pomalo zabrinuo oko konstatacije uvaženog gospodina ministra u vezi konstatovanja Ustavnog suda. Mislim da nije zahvalno da anticipiramo, ako sam dobro razumeo, na koji način će se Ustavni sud opredeliti, o ovim predlozima zakona, tim pre što se svi zalažemo, čini mi se, za podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ukoliko ta vrsta komunikacije postoji, ja vas molim, ako ništa drugo, da je zadržite za relaciju sa Ustavnim sudom.
Dakle, za nas nije prihvatljiva takva vrsta komunikacije i nije nam prihvatljivo da izvršna vlast na bilo koji način sugeriše sudskoj vlasti, makar i najvišoj ustavno-sudskoj vlasti, na koji način će postupiti u vezi zakona.
Inače, mi ćemo kao poslanička grupa podržati ova tri predloga zakona. Oni su potrebni. Oni su neophodni. Očigledno je rok za konstituisanje upravnog suda i apelacionih sudova bio preambiciozan. Ne bih se saglasio sa tim i ne bih za sve okrivio prethodnog resornog ministra, zbog toga što DSS, kad je predlagao te sistemske zakone, predlagao je i neke rokove, koji su bili kratki, kratki čak i po mišljenju aktuelnog ministra pravde, kratki čak i po mišljenju sadašnje Vlade, jer sadašnja Vlada dimenzionira taj rok na tri godine.
Dakle, predviđa mnogo duži rok nego što je bio predviđen u prvobitnom predlogu DSS i očigledno je da nije samo stvar dobre volje, nego stvar sistemskog opredeljenja, da čitav novi sistem novih sudova od tehničkih, logističkih uslova, pa do formalnih uslova, do edukacije sudova, prosto zahteva mnogo duže vreme, nego što je bilo predviđeno. Ne bih to komentarisao javašlukom prethodnog resornog ministra. Prosto nije zahvalno svaki put se osvrtati negativno na prethodnike.
Mislim da ponekad treba uvažiti i objektivne okolnosti, posebno kad se te objektivne okolnosti uvažavaju predlogom zakona, odnosno predviđa se da je potrebno tri godine da bi zaživeo novi sistem sudova.
Inače, mi smo bili skloni i prošle godine, na poslednjoj sednici prethodnog saziva, da intervenišemo u ovoj oblasti. Tada ne bi bilo potrebe da lamentiramo nad ponašanjem, odnosno da lamentiramo nad činjenicom da je Ustavni sud morao da interveniše u ovoj oblasti - a Ustavni sud je intervenisao svojom privremenom merom. Predlagali smo da se zakonski produže ti rokovi.
Kolega Mihajlov, šef poslaničke grupe DSS, tada je bio protiv toga. Mi smo smatrali da je potrebno da se na toj poslednjoj sednici, s obzirom na to da je ona bila pre Nove godine, s obzirom na činjenicu da sudovi ne mogu zaživeti, stručna javnost je to zahtevala i bili smo vrlo skloni tome da prolongiramo taj rok.
Sada se nalazimo u nezahvalnoj situaciji, da nam je Ustavni sud na jedan neuobičajen način, izlazeći u susret potrebom da pravni sistem funkcioniše u Srbiji, odreagovao, omogućio da te rokove prolongiramo.
U svakom slučaju, nalazimo se pred objektivnom situacijom. Rok koji je u ovom trenutku dimenzioniran od tri godine zaista je veliki, mnogo veći nego što je bio u prethodnom predlogu DSS. Verujem da on garantuje da ipak više predradnji može da se učini 1. januara 2007. godine, nego što je to bilo moguće do sada i u tom dubokom ubeđenju da je potrebno, da u ovom trenutku Skpština interveniše. Jako bismo bili sretni kada bi se susreli sa sistemskim zakonima, koji su obećavani, a ne samo sa ad hoc intervencijama. Mi ćemo u svakom slučaju ovaj zakon podržati. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Demokratske stranke podržala je stavljanje na dnevni red formiranje ovog anketnog odbora. Smatramo da je zbog funkcionisanja pravne države neobično važno da li su, kada i na koji način su se odvijale malverzacije u trgovanju električnom energijom i finansijsko-bankarskim zloupotrebama.
Mi smo, kao poslanička grupa, reagovali amandmanski samo na kvalifikaciju, odnosno predložili da se ta kvalifikacija "mafijaški" briše, jer je upravo zadatak anketnog odbora da utvrdi koje su prave činjenice u toj stvari.
Mislim da je konsekventno rešenje da iz opozicije bude predsednik odbora. Nemamo ništa protiv, pošto je predlog Srpske radikalne stranke, da iz Srpske radikalne stranke dođe predsednik anketnog odbora. Mi ćemo u radu tog anketnog odbora aktivno učestvovati i podržaćemo rad anketnog odbora u tom smislu, nezavisno od toga kakvi su rezultati i nezavisno čija je i koja partijska pripadnost ljudi koji su bili umešani u kriminal.
Kriminal je kriminal, nema političko obeležje, nema partijske boje i mi ćemo, kao poslanička grupa, konsekventno da podržimo i aktivno učestvujemo u radu ovog anketnog odbora.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, budući da je gospodin Dušan Petrović iz našeg poslaničkog kluba koristim priliku i da vas pozovem da podržite njegovu kandidaturu za potpredsednika Narodne skupštine.
Gospodin Petrović je diplomirani pravnik, dakle, neko ko će svojim stručnim znanjem doprineti funkcionisanju rada parlamenta. Pripada opozicionoj grupaciji, ali u skladu sa dobrom praksom ovog parlamenta, opozicioni poslanici i poslanici koji čine poslaničku većinu imaju pravo da budu potpredsednici Narodne skupštine.
Gospodin Petrović je rođen 1966. godine u Šapcu i u ovom trenutku obavlja dužnost predsednika SO Šabac. U prethodnom mandatu bio je poslanik Veća građana Skupštine SRJ i ubeđeni smo da će kvalitetnim radom, kakav je do sada pokazao, kako u skupštini opštine, tako i u saveznom parlamentu, doprineti ostvarivanju onih parlamentarnih vrednosti za koje se DS zalaže. Dakle, pozivam vas još jednom da glasate za gospodina Petrovića kao kandidata DS-a.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Demokratske stranke proceniće, u zavisnosti od toga da li će biti prihvaćeni neki od amandmana kojima želimo da pobošljamo ovaj predlog zakona, da li će glasati ili ne za ovaj predlog, isto kao što smo postupili i kod Zakona o izboru narodnih poslanika, kada je Skupština prihvatila naš amandman da bude obezbeđeno 30% zastupljenosti žena u političkom životu, odnosno na listama političkih stranaka koje učestvuju na izborima. Dakle, kada je to prihvaćeno i kada su žene inkorporisane na takav način  u politički život Srbije, prihvatili smo Predlog zakona o izboru narodnih poslanika.
Ne mislimo da je preduslov za efikasnost činjenica da je smanjeno samo za dva ministarstva. Do sada smo, po postojećem i važećem zakonu, imali 19 ministarstava, a sada se predlaže da dobijemo 17 ministarstava. Ne mislimo da je to preduslov za efikasnost funkcionisanja Vlade. Preduslov za efikasnost jeste sigurno i to na koji način će biti organizovana ministarstva unutar Vlade.
Mi smo amandmanima nastojali da predložimo onaj model koji prepoznajemo kao najbolji, ne samo na osnovu toga kako je bio strukturisan prethodni zakon, nego i na osnovu iskustava koja su proistekla iz rada Vlade u prethodnom periodu.
Smatramo da je, ukoliko govorimo o pojedinačnim ministarstvima, previše nadležnosti koncentrisano u ministarstvo za kapitalne investicije. Prosto je potrebno pronaći supermena koji bi mogao da objedini i delatnost saobraćaja i telekomunikacija i urbanizma i građevinarstva. Zaista, neko ko treba da se razume i u posao inženjerske geodezije, i u obligacione odnose, i u intermodulni saobraćaj i u radiofrekvencijske opsege, treba da bude intelektualna gromada. Ne znam da li ćete naći takvu intelektualnu gromadu, ali zaista je to veoma veliki problem pred kojim se u ovom trenutku nalazimo. U tom smislu, mi smo predložili da se zadrži postojeća organizacija ministarstava. Dakle, posebno Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije i posebno Ministarstvo za urbanizam i građevinarstvo.
Poslanička grupa DS predložila je i da se posebno izdvoji ministarstvo zaštite životne sredine, kakvo smo imali i do sada. Tačno je da je ono bilo u povoju i tačno je da ne možemo biti u potpunosti zadovoljni činjenicom da nije donet zakon o zaštiti životne sredine u prethodnom sazivu. On se našao na dnevnom redu, bio je odbijen, odnosno poslanici stranaka koje će formirati Vladu odbili su na poslednjoj sednici da se taj zakon nađe na dnevnom redu. To je puna istina.
Mi smo insistirali na donošenju tog zakona, nezavisno od toga što se na toj sednici našla i tačka o poverenju Vladi. To je bilo nesporno i da se izglasa i da se ne izglasa nepoverenje Vladi, ali uz tu tačku se našao, i nije bilo razloga da se odbije, zakon o zaštiti životne sredine.
Sada nije korektno nama prebacivati da taj zakon nije usvojen. Nije se našao ni zakon o stečaju, ni zakon o registraciji preduzeća, nije se našao ni zakon o porezu na dodatu vrednost, a svi su bili predloženi. Naša je volja bila, u političkom smislu, da se ti zakoni nađu na dnevnom redu i da se usvoje nezavisno od sudbine Vlade. Danas ne bismo imali problem sa Svetskom bankom, da je bilo dovoljno mudrosti i političke odgovornosti za tako nešto.
Poslanička grupa DS predložila je i izdvajanje Ministarstva za zaštitu životne sredine kao posebnog ministarstva, zbog toga što je od 70.000 propisa koji su potrebni da bi se naše pravo harmonizovalo sa pravom Evropske unije 27.000 propisa neposredno ili posredno vezano za oblast zaštite životne sredine. To je nešto što je izuzetno važno u ovom trenutku. Stanje zaštite životne sredine u našoj zemlji je u ovom trenutku takvo da mora biti ispraćeno posebnim ministarstvom. To jeste praksa u drugim evropskim zemljama.
Predložili smo, takođe, posebno ministarstvo sporta. Ono nije postojalo u prethodnom zakonu, ali pokazala je praksa da bi bilo potrebno, s obzirom da se nekoliko stotina hiljada građana ove zemlje bavi aktivno sportom, da bi bilo konstruktivno izdvojiti posebno ministarstvo u tom smislu. Aktuelni direktor Uprave za sport je u našem poslaničkom klubu. Predložio je svojim amandmanom da se takvo ministarstvo izdvoji. Nećemo vezivati svoje glasanje za sudbinu tog amandmana. Kažem, do sada nije postojalo posebno ministarstvo, ali smatramo da bi bilo potrebno da se takvo ministarstvo ustanovi.
Jedna od krupnih mana ovog predloga zakona jeste što ne postoji posebno ministarstvo koje će se baviti zaštitom socijalno ugroženih kategorija. Dakle, posebno ministarstvo mora biti ustanovljeno, mora postojati. Mi smo zemlja koja je došla do cifre od gotovo 50% socijalno ugroženih stanovnika i briga o tim ljudima mora da se institucionalizuje na nivou posebnog ministarstva i posebne administracije koja bi se time bavila.
Dakle, napominjem da nije argument efikasnosti to da li imate dva ministarstva manje nego prethodna vlada. Radi se o tome da će biti isplaćene dve plate manje za ministre, biće dva ministra manje, ili će biti dva ministra i dva potpredsednika manje, pa će to biti četiri plate, ali ćemo doći u ozbiljan problem funkcionisanja pojedinih oblasti. Napomenuli smo i socijalno staranje, i zaštitu životne sredine, i saobraćaj, odnosno urbanizam i telekomunikacije. Da bi funkcionisala ta ministarstva, mora postojati osoba, ličnost koja u političkom smislu odgovara za svaku od tih oblasti. One ne mogu biti ispraćene na valjan način ako napravimo hiperprodukciju nadležnosti u okvir pojedinih ministarstava.
Dakle, da se razumemo, to je zbog građana Srbije važno, to što ima manje ministarstava ili ima dva ministarstva manje ne znači da se smanjuje za nekoliko desetina, nekoliko stotina ili nekoliko hiljada republička administracija. Ne, to samo znači da će biti drugačije restrukturisana ona ministarstva, one uprave, oni radnici u republičkoj administraciji koji već postoje i koji već rade u određenim oblastima. Dakle, nemojte da mistifikujemo stvar oko toga da li smo smanjili za dva ministarstva Vladu, jer to zaista ništa ne donosi, a ozbiljno će, naročito kod ministarstva za kapitalne investicije... a iskreno da vam kažem i ne znam šta to znači kapitalne investicije. To je dosta kapitalno, kao termin vezati za investicije, ne znam.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Nisi čitao Marksa.)
Nisam čitao Marksa, slažem se. Možda je to ključni problem.
Što se tiče ministarstva dijaspore, predložili smo neke izmene. Slažemo se sa tim da mora postojati ministarstvo dijaspore. To je konstruktivan predlog, s tim što se ne slažemo oko onog dela koji se odnosi na omogućavanje olakšica kod uvoza stvari i opreme radi obavljanja njihove delatnosti, prvo, zato što se ne radi o republičkoj nadležnosti, nego se radi o nadležnosti koja je koncentrisana na saveznom nivou, a drugo, zato što to može biti izvor zloupotreba.
Recimo, mi imamo u emigraciji, posebno u Švajcarskoj i Nemačkoj, oko 500.000 Albanaca, po nekim procenama, koji bi, ukoliko se bolje organizuju, a to je emigracija koja je bolje organizovana, mogli iskoristiti, a radi se o populaciji koja je izrazito okrenuta tržištu, odnosno trgovinskim poslovima, moglo bi kroz organizaciju te dijaspore, koja je mnogo organizovanija nego srpska, doći do toga da dođe do trgovine i do obaranja, recimo, industrije bele tehnike ili nekih industrija koje postoje u Srbiji, kroz cene koje bi bile dampinške, uslovno rečeno, odnosno povlašćene za tu vrstu kategorija.
Mislim da ne treba da mešamo dijasporu i prava koja dijaspori u političkom i u drugom smislu dodeljujemo sa nečim što se odnosi na nabavku potrošnih roba ili na nabavku nekih drugih proizvoda, posebno zbog toga što i u pravnom smislu ovo nije republička nadležnost, nego nadležnost vezana za savezni nivo, odnosno za nivo zajednice država.
Nastojali smo i predložili smo da se ustanovi i ministarstvo za informatičko društvo. Informatika je u našem društvu i u našoj zemlji zapostavljena. Ne radi se samo o korišćenju kompjutera i o korišćenju interneta dnevno, ne radi se samo o poslovnom korišćenju interneta, radi se o civilizacijskom dostignuću, radi se o načinu funkcionisanja privrede i celog društva. Smatramo da će ovakav amandman doprineti u tom smislu da naše u informatičkom smislu nepismeno društvo ili gotovo nepismeno društvo uznapreduje.
Dakle, demokrate će glasati za ovaj zakon ukoliko procenimo da su naši predlozi prihvaćeni, odnosno ukoliko procenimo da na osnovu prihvatanja naših amandmana može doći do kvalitativnog poboljšanja ovog zakona, a naročito vas molim da kod ovog ministarstva za kapitalne investicije pokažemo mudrost i da političkom trgovinom ne žrtvujemo najunosnije i u ovom trenutku najznačajnije oblasti za naše društvo. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nismo se mi setili kako sada treba da izgledaju ministarstva, nego smo predložili strukturu koja je do sada manje-više funkcionisala na nivou Republičke vlade. Dakle, predložili smo da postoji posebno ministarstvo zaštite  životne sredine, smatrali smo besmislenim da u istom ministarstvu budu Ministarstvo urbanizma i građevina i Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije.
Naši amandmani se ne svode na opstrukciju, pronađite jedan amandman gde piše - umesto tačke stavlja se zarez, počinje se velikim slovom; pronađite jedan amandman koji je u smislu opstrukcije.
Znači, nema opstrukcije; mi ćemo, kao i juče što smo glasali, razmisliti o tome, a u zavisnosti od toga kako Skupština bude glasala za naše amandmane, da li ćemo prihvatiti ovaj predlog zakona ili ne, nećemo ništa opstruisati. Bićemo, u svakom slučaju, žestoka opozicija svakom nekonstruktivnom predlogu, a predlog je da nema zaštite životne sredine, kao posebnog ministarstva, kada se od 70.000 propisa koji treba da se harmonizuju sa pravilima Evropske unije 27.000 odnosi na zaštitu životne sredine. To je potpuno antievropski predlog.
U zavisnosti od toga kako budu tretirani naši amandmani, mi ćemo se ponašati, nećemo biti protiv po svaku cenu, nećemo biti neodgovorni, bićemo u potpunosti odgovorni. S obzirom na to da znamo kako funkcionišu pojedina ministarstva i da u tom smislu imamo iskustva, smatram da možemo da kažemo i da predložimo one predloge za koje smatramo da će doprineti radu Vlade. Ne može doprineti radu Vlade to što umesto 19 ministarstava ima 17 ministarstava, ako u njima koncentrišete nadležnosti koje su potpuno besmislene i potpuno međusobno kontradiktorne.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka nikada nije imala ministra za zaštitu životne sredine, a zakon o zaštiti životne sredine našao se na dnevnom redu sednice na kojoj se raspravljalo i o poverenju Republičkoj vladi. Tada je DSS glasao protiv tog, zakona o stečaju i stavljanja na dnevni red zakona o registraciji preduzeća i zakona o porezu na dodatu vrednost. Zato danas imamo problem sa Svetskom bankom.
Drugo, imali ste i vi ministra. Imali ste ministra zdravlja. Koliko je zakona predložio Obren Joksimović? Ne mogu da razumem, ne mogu da verujem da se za govornicom ovog parlamenta govori sledeća stvar - nemojte da nam se mešate u posao - govori se poslanicima ove Narodne skupštine zato što su podneli amandmane na predlog jednog zakona.
Ako ćete se tako ponašati u narednom periodu, to je smrt parlamentarizma. To vam nikada niko u prethodne tri godine nije izgovorio sa ove govornice. Demokratska stranka je juče glasala za vaša dva predloga zakona, a to se vama nije dešavalo. Treba da vas bude sramota što izgovarate takve potpuno antidemokratske i antiparlamentarne reči odavde.

Poštovani gospodine, vi ste bili pomoćnik ministra u toj vladi. Ministar za zaštitu životne sredine pripadao je novoj političkoj većini u ovoj skupštini;  ne Demokratskoj stranci, nego jednoj od stranaka koja će sada formirati tu vladu. Nemojte nama spočitavati vi, koji ste učestvovali do šest meseci, godinu ili godinu i po dana pre pada te vlade, odnosno pre gubitka parlamentarne većine te vlade, nemojte sada prati ruke i ponašati se kao da se nikada u toj vladi niste nalazili.
Posebno nas nemojte upozoravati na to šta je naše civilizacijsko pravo, da podnosimo amandmane; nismo napadali, iznosili smo konstruktivne predloge u demokratskoj atmosferi. Demokratska stranka ne mora ni učestvovati u radu parlamenta, ako vam je to u političkom interesu, zaista, ne mora se čuti nijedna reč predloga.
Dakle, čak nisam ni kritikovao, niti su poslanici Demokratske stranke kritikovali vas kada ste predložili te zakone, nego smo predložili amandmane na predloge zakona, izneli racionalnu argumentaciju za svaki takav amandman. Ako ćete se tako ponašati, ako ćete nas zbog toga napadati, onda je pitanje da li je vama parlamentarizam u ovoj zemlji potreban.

Upozoravam na povredu Poslovnika u članu 100. stav 2. koji kaže da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Tačno je da ako je neko prekršio Poslovnik ili zakon treba da podnese račun pred nadležnim organima. To je potpuno nesporno. Povreda Poslovnika je konstatovana drugog dana rada ove skupštine. Povreda Poslovnika, od strane predsednika ove skupštine. Ne upozoravam na to, ja upozoravam na to da ste rekli za ovom govornicom i osporili pravo narodnim poslanicima da podnose amandmane.
(Predsednik: Ne ulazite u repliku, gospodine Pajtiću. Prekršio bih Poslovnik ukoliko vas ne opomenem, a zatim ne izreknem opomenu ukoliko nastavite.)
Zahvaljujem se vama, vrlo ste uspešni u ovom razvijanju parlamentarizma u Srbiji. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvek nastojim da budem vrlo precizan u onome što govorim za ovom govornicom. Dakle, nisam rekao da Demokratska stranka nije imala nikakve veze sa zaštitom životne sredine. Činjenica je da je Demokratska stranka imala predsednika Vlade i to govori u prilog tome da ne možemo da kažemo da nismo imali nikakve veze sa bilo čim što se dešavalo u toj vladi, i od toga ne samo da ne bežimo nego se time i ponosimo. Vreme će pokazati da je ta vlada uradila i učinila istorijske stvari za ovu zemlju. Rekao sam vrlo precizno da ministar za zaštitu životne sredine nije bio iz redova Demokratske stranke. Dakle, nije bio član Demokratske stranke nego jedne od stranaka koje sada tvore novu većinu u ovoj skupštini. Od reči do reči sam tako rekao.
Mislim da je neprimereno iznositi da potpredsednici Skupštine iz redova opozicije nisu predsedavali ovim parlamentom. Vrlo često je gospodin Maravić predsedavao ovim parlamentom u prethodnom sazivu. Mislim da je neprimereno da predsednik parlamenta izlazi da replicira na svaku diskusiju poslanika. U tom smislu nastojim da ne spominjem lično nikada predsednika parlamenta.
Odbori u prethodnom sazivu, to je takođe posebno pitanje; tada jedna opoziciona stranka nije učestvovala u odborima i struktura je bila u proporcijama koje su postojale drugačija nego što bi bilo prirodno da jeste, da su sve stranke u tim odborima učestvovale; prosto se jedna stranka odrekla učešća u parlamentarnim odborima. Saglasan sam sa tim da odbori moraju da budu slika stanja koje imamo u parlamentu.
Ne slažem se, isto tako, da smo sledili isključivo stranački interes. Ni sada ga ne sledimo.
Bilo je više replika i moram da odgovorim na njih. U prethodnom sazivu, sada kada govorimo o inicijativama Svetske banke, stranke koje tvore ovu većinu odbile su upravo predloge onih zakona o kojima govori Svetska banka: zakon o porezu na dodatu vrednost, zakon o energetici, zakon o registraciji privrednih preduzeća, zakon o stečaju, i to bez potrebe, jer smo ukazivali tada da nije sporno da se glasa o poverenju Vladi, da se Vlada obori ukoliko nema u parlamentu većinu, ali isto tako nema prepreke da se raspravlja o ovom zakonu, kao što ni sada ne bi bilo prepreke da se raspravlja o zakonu koji je Vlada predložila.
Dakle, do izbora nove vlade ta vlada vrši svoju funkciju. Tek tada je vršila svoju funkciju i sada vrši svoju funkciju i sada bi parlament mogao da raspravlja o zakonskim predlozima koje je predložila Vlada u ostavci. To je ustavna kategorija i žao mi je ako to nekome nije poznato. Nije bilo razloga za to, jer moglo se glasati o nepoverenju Vladi. Ta vlada je mogla pasti, ali zakoni koji su od nacionalnog interesa mogli su biti prihvaćeni.
Mi ćemo konstruktivno delovati i prihvataćemo sve zakone za koje procenimo da su u nacionalnom interesu, nezavisno od toga da li se to nekome dopada ili ne. Koristićemo svoje ustavno pravo i pravo koje nam je dalo pola miliona birača, da kažemo za ovom govornicom šta je naš stav i u tome nas neće niko sprečiti.
Što se tiče sredstava koja postoje u ovom trenutku u budžetu Republike Srbije, tačno je da se radi o 192 miliona evra u devizama, ali isto tako je tačno da se radi o 424 miliona evra u dinarima i 13 miliona dolara. Dakle, ukupna suma o kojoj je govorio gospodin Vlahović jeste ta, samo jedan deo onih sredstava koja ostaju narednoj vladi je u evrima, a drugi deo je u dinarima.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, neću iskoristiti sve svoje vreme, samo nekoliko napomena. Podržao bih stav kolege predsednika Odbora za omladinu i sport iz SPS. Mi smo i podneli amandman kojim smo predložili da se uvede posebno ministarstvo za sport i drago mi je da je to stav SPS. Mislim da ćemo time zaista doprineti u konstruktivnom smislu da nekoliko stotina hiljada građana ove zemlje koji se aktivno bave sportom nađu svoj institucionalni izraz u formiranju posebnog ministarstva.
Kao stranka, nezavisno od toga što je bilo primedaba na to da li imamo ili nemamo prava da sugerišemo na koji način treba da se konstituiše vlada, odnosno kako treba da izgledaju ministarstva, zaista je naša namera krajnje pozitivna, zaista smatramo da, ukoliko bi bili prihvaćeni amandmani, treba da postoji posebno ministarstvo za sport, što podržava i SPS. Znači, treba da postoji posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine, da se razdvoji ministarstvo za kapitalne investicije na ministarstvo za telekomunikacije i saobraćaj i urbanizam i građevinarstvo, zbog prirode posla. Dakle, vrlo teško takvo ministarstvo može da funkcioniše, pa će ta vlada biti stabilnija.
U političkom smislu, naravno, možemo da razgovaramo o tome koliko i na koji način se pregrupišemo, ali mislim da nam je svima veoma značajno to na koji način će funkcionisati oblast telekomunikacija ili oblast građevinarstva, kao u ovom trenutku najprofitabilnija privredna grana u zemlji.
Zato je najbolje, i u interesu je svih nas, da batalimo, bar kod ovih stvari, to šta je dnevno-politički interes i to ko ima pravo a ko nema pravo da polemiše. Svi poslanici u ovom parlamentu imaju pravo da polemišu i imaju pravo na svoje predloge. Zadovoljan sam da već neke stranke najavljuju da će glasati za neke od naših amandmana. To je, zapravo, konstruktivan doprinos ovom zakonu.
Ne mislim i nemojte misliti da su naši predlozi osvrt na bilo koju stranku i na bilo koju političku konstrukciju unutar vlade, dakle, na sve stranke koje će tu vladu činiti, nego jeste, pre svega, naš doprinos u interesu građana. Mislimo da je u interesu građana Srbije i ministarstvo za zaštitu životne sredine, i ministarstvo sporta, i posebno ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija, posebno ministarstvo za urbanizam i građevinarstvo. Mislimo da će, ukoliko glasate za taj predlog, ta vlada zaista moći da radi, odnosno politički da pokriva te oblasti.
Na nama je da kritikujemo i kritikovaćemo tek kada ta vlada bude radila. Zato ovo što sada predlažemo i nije nikakva kritika, nije kritika ni ovog predloga zakona, a jeste pozitivan i konstruktivan doprinos. Mislimo da svojim iskustvom možemo da pomognemo u tome. Žao nam je što su provejavali tonovi koji su osporavali pojedinim poslanicima i pojedinim strankama da podnose amandmane i da predlažu izmene zakona. Nadam se da to ubuduće neće biti praksa u ovom parlamentu.
U tom smislu, mi ćemo, kao što smo to činili i juče kada smo podržali predloge zakona koje su predlagale druge političke stranke, podržati i ovaj predlog zakona, ukoliko budu podržani naši amandmani i ukoliko struktura buduće vlade bude izgledala tako kako mislimo da će jedino efikasno funkcionisati. Inače, što se tiče volje parlamentarne većine, odnosno volje većine, ona će, svakako, da glasa za zakon za koji bude glasala. U svakom slučaju, naši amandmani su samo predlog, ukoliko većina ne bude bila za to, neće biti prihvaćeni.
Još jednom apelujem da imate razumevanja za ono što smo predložili u najboljoj nameri i sa iskustvom koje je postojalo u prethodne tri godine. Da li je neko imao greške ili nije imao greške? Ako je imao greške, to ne znači da drugi treba da prave greške. Treba svi zajedno da se učimo na tuđim greškama. Ukoliko svaki put polazimo od nule, tada nećemo daleko dogurati. Zato vas pozivam da podržite amandmane koje je podnela Demokratska stranka.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, nemam ništa protiv da vi budete portparol vladajuće većine u ovom parlamentu, ali kada imate unutrašnje razmirice, molim vas da to rešite napolju ili da rešite na pregovorima, nemojte sve nas opterećivati time.
Da ste se malo informisali, a morali ste, kada već lično napadate, znali biste da nijedan moj kompanjon nije učestvovao, a to je onako agitpropovski izraz, pravi komitetski, u izradi Poslovnika, nego su učestvovale vaše kolege. DSS je predlagač tog poslovnika.
Nemojte mnogo da pričate i da se deklarativno zalažete za Kosovo i Metohiju, za ministarstvo za Kosovo i Metohiju, kad niste predložili amandmanom izmenu ovog zakona. Gospodine Dačiću, pune su vam reči Kosova i Metohije. Mi smo podneli 70 amandmana. Trebalo je amandmanom da predložite izmenu zakona. Zašto niste, to je potpuno demagoški.
Ne kaže se "pokoljom", nego "pokoljem", gospodine Dačiću.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šormaz, pošto očigledno nastavljate praksu od današnjeg dana uskraćivanja poslanicima da podnose amandmane i da na bilo koji način predlažu izmenu vaših predloga, onda je, po tome, verovatno i povreda Poslovnika kad neko kaže da ste predlagač Poslovnika.
Inače, pozivam se na ono što ste rekli. Možemo da okrenemo poslednju stranu Poslovnika i videćemo da se izmena o kojoj vi govorite sastoji samo u tri člana. Osnovni tekst jeste predložila DSS.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ne može se Demokratskoj stranci spočitavati loša volja u odnosu na ovaj zakon. Mi smo izneli ono što su naše principijelne primedbe, ali smo rekli da ćemo zakon podržati.
Ne može nam se ni spočitavati da ne prepoznajemo interese nacionalnih manjina. Naprotiv, na listi DS-a ušli su ovde predstavnici jedne od nacionalnih manjina koje žive u ovoj zemlji. Nažalost, nisu ušli predstavnici drugih stranaka nacionalnih manjina i ne treba da ulaze na listama stranaka koje su, uslovno rečeno, većinske političke stranke, nego treba da im se omogući da bez cenzusa uđu u republički parlament.
Drugo, DS nije bila jedina stranka u okviru te koalicije. Dakle, nije korektno izdvajati je, pošto je ona predlagala donošenje jednog ovakvog zakona. Nije bilo dovoljno političke volje unutar te koalicije. Nije ni DSS, koji je bio deo te koalicije, predložio izmene tog zakona. Donošenje ovog zakona nije stvar bilo čije zasluge. Donošenje ovog zakona i korekcija ovog zakona treba da bude naš zajednički interes i naše zajedničko političko opredeljenje.
Nije tačno da imamo problem sa tim da dijaspora glasa. Kažemo da treba da glasa, treba da se omogući pravo glasa, ali ovaj zakon nedorečeno iznosi to pravo. Postavlja se pitanje suvereniteta zemalja domaćina, odnosno zemalja u kojima naši građani prebivaju i koji treba da glasaju u tim zemljama. Moraju se zaključiti bilateralni sporazumi, moraju se naći drugi mehanizmi. Ne postoje tehničke mogućnosti za ravnopravno organizovanje izbora u svim tim zemljama, postoji velika mogućnost manipulacija i zbog toga smo izuzetno zabrinuti.
Što se tiče glasanja dijaspore, glasanja nacionalnih manjina i prava manje zastupljenog pola da bude zastupljen u parlamentu u onom odnosu koji je karakterističan za sve evropske parlamente, dakle 30%, mi smo apsolutno za to i podržaćemo takve predloge.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nije se gospođa Lakićević-Stojačić obratila samo u vezi izlaganja gospodina Krstića, nego i u vezi izlaganja gospodina Smiljanića.
Tačno je da su reči gospodina Krstića bile grube, i konstatacije nisu uvek odgovarale stvarnom stanju stvari, ali bih se više osvrnuo na izlaganje gospodina Smiljanića i zašto je gospođa Stojačić o tome govorila. DS, lista Borist Tadić, smatra da je bilo neprimereno izlaganje o kome se govorilo, o poziciji mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini, o podobnosti pripadnika mađarske nacionalne zajednice, pa ne znam - da li je pilot, pa da li je oborio neki avion. To je potpuno izvan teme o kojoj govorimo.
Pripadnici nacionalnih manjina u ovoj zemlji imaju apsolutno jednaka prava, kao i svi drugi pripadnici većinskog naroda, imaju pravo na pozitivnu diskriminaciju, odnosno na ulazak u parlament, jer je to apsolutno u skladu sa svim evropskim standardima i samo u Srbiji takav princip još ne postoji. Zbog toga ćemo podržati ovakav predlog, iako je izrazito manjkav predlog zakona u pitanju i nije u redu vršiti tu vrstu poređenja, kao što je govoreno o 250.000 Mađara u Srbiji i 250.000 Srba u Mađarskoj, zato što se izbegavaju istorijski fakti. Falsifikuju se istorijski fakti i onda se stvara loš međunacionalni odnos.
Istine radi, 1922. i 1923. godine bio je zaključen bilateralni sporazum između Kraljevine Jugoslavije i Mađarske i tada je došlo do velike seobe srpskog življa iz Mađarske, pre svega na teritoriju Vojvodine, ali i u druge krajeve Srbije, i to je u najvećem delu uzrok zbog koga je srpska nacionalna zajednica tada desetkovana, preko 80% pripadnika srpske nacionalne zajednice se preselilo. Jeste, zato što je moja porodica jedna od tih koje su se preselile.
Dakle, prosto je zbog toga došlo do rasipanja, nije došlo zbog toga što je na bilo koji način ugroženo pravo izražavanja nacionalne posebnosti. Vremenom je naravno došlo do prirodne asimilacije, kao što je došlo i kod pripadnika mađarske nacionalne zajednice. Mađarska nacionalna zajednica svakih 10 godina se smanjuje za negde oko 40.000, broj pripadnika mađarske nacionalne zajednice.
I mi smo onoliko Srbi, onoliko pravoslavci, onoliko patriote koliko respektujemo ljude koji žive sa nama, koliko respektujemo naše sugrađane, koliko respektujemo naše komšije i krajnje je neprimereno takvim aršinima da falsifikujemo istorijske činjenice i uspostavljamo neko stanje kakvo smo imali 90-tih godina ovog veka i koje je donelo mnogo zla ovoj zemlji. Hvala.