Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je Predlog za izmenu i dopunu Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Kada se govorilo  o tome da treba doneti Poslovnik, očekivao sam da će u Poslovniku biti izmene koje su u skladu sa ovim što se desilo i sa odlukom Ustavnog suda, gde je rečeno da poslanici raspolažu svojim mandatima, a u Poslovniku pravom da govore i podnose amandmane raspolažu poslaničke grupe.
Očekivao sam da će u tom smislu biti izmena Poslovnika, da se omogući svakom poslaniku da može da podnese amandman kako je to ranije bilo uređeno poslovnikom, jer ako raspolaže mandatom može da raspolaže i svojim vremenom u Skupštini, može da raspolaže i pravom da po Poslovniku podnosi amandmane, zakone i određene predloge i odluke, kako bi to bilo u saglasnosti sa najnovijim tumačenjem Ustavnog suda Srbije.
Ovim predlogom predviđeno je da imamo nova četiri odbora. Moje kolege su rekle mnogo toga o razlozima da ne treba podržati ovakav predlog o proširenju broja odbora. Samo ću da podsetim da smo na sednicama sa OEBS-om imali preporuku OEBS-a da treba smanjiti broj odbora u Skupštini i da treba objediniti pojedine odbore. Na takav način omogućiti efikasniji rad odbora i efikasnije delovanje u Skupštini, a da odbori treba da imaju značajniju ulogu i mesto u samoj raspravi i u samom donošenju zakona, predloga i odluka u Skupštini.
Rečeno je da treba pojedine stvari izmeniti u smislu da se pod veću kontrolu ove skupštine stavi Vlada Republike Srbije, pa da ne bude kao što je to sada, servis Vlade, već da ima stalnu kontrolu Vlade, a ministri u Vladi i sama Vlada su dužni da najmanje jedanput u dve nedelje odgovaraju na poslanička pitanja, pa da se na takav način vrši kontrola Vlade, a ne da Vlada vrši kontrolu rada parlamenta.
Takođe, naša poslanička grupa je izašla sa amandmanom da treba, ne birati ove odbore, nego izabrati odbor za demografski razvoj. Mislim da je taj odbor neophodan i da bi ova skupština imala veće koristi od rada tog odbora nego od ovih odbora, a da se ove nadležnosti predviđene ovim odborima konstituišu u nadležnosti odbora koji već postoje u Skupštini i da se pogleda mogućnost da se broj odbora usaglasi sa brojem ministarstava u Vladi Republike Srbije, kako bi bila bolja odgovarajuća komunikacija između Skupštine, Vlade i skupštinskih odbora.
Ovo što je bitno, to je da su ovim poslovnikom, koji je nekoliko puta menjan, nama se stavlja primedba od pojedinih poslanika, a mislim da je njihovom zaslugom i promenjen, uvedeni daleko restriktivniji odnosi nego bilo kojim poslovnikom donetim u ovoj skupštini. Govorio sam o tome da se smanjilo vreme poslanicima za raspravu i da nisu do kraja definisana prava i obaveze poslanika, mnogo se toga ostavlja tzv. diskrecionom pravu predsedavajućeg. Mislim da bi se preciznijom doradom poslovnika, čini mi se da smo na sastancima koje smo imali sa OEBS-om rekli da bi do kraja maja trebalo da se izađe sa predlogom, a da se na početku jesenjeg zasedanja upodobi poslovnik i uradi novi predlog poslovnika i sa takvim poslovnikom nastavi da funkcioniše ova skupština.
To je bio jedan od zaključaka Administrativnog odbora, kada smo donosili određene izmene i dopune Poslovnika, bilo je zaključeno da će radna grupa u sastavu svih parlamentarnih stranaka napraviti predlog jednog kvalitetnog, efikasnog i dobrog poslovnika, a zarad ostvarivanja kvalitetnijeg i korektnijeg rada poslanika u ovom parlamentu. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, uvaženi profesore, kao što je već potpredsenica rekla, nas trojica u ime poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije podneli ovaj amandman na član 12. Predloga zakona, a samo da podsetim da se  ovde govori o suvlasničkim udelima; u članu 12. piše da suvlasnički udeo na pokretne stvari ili zbir pokretnih stvari može biti predmet zaloge. Idealni deo imovinskih prava može se založiti.
Mi smo predložili da se ovaj član dopuni, da se promeni tako da glasi: "Suvlasnički udeo, pokretne stvari ili zbir pokretnih stvari može biti predmet zaloge samo uz saglasnost svih suvlasnika. Idealni deo imovinskih prava može se založiti samo uz saglasnost ostalih vlasnika".
Smatramo da je ovo preciziranje vrlo bitno i da zadovoljava sve suvlasnike pokretne stvari ili zbira pokretnih stvari, i da mogu zalogom poremetiti poslovanje, ili bonitet firme, ili proizvesti loš glas koji bi smanjio izgled za dobro i domaćinsko poslovanje. Zbog toga insistiramo na ovom rešenju koje nudimo.
Mislimo da je potrebna saglasnost ostalih suvlasnika, ili kada je u pitanju idealni deo, ili kada je u pitanju zajednička imovina na pokretnoj stvari; znamo da i kod nepokretnih stvari kod suvlasničkih ili idealnih delova, bila je praksa do sada, a mislim da ta praksa i sada postoji, postoji čak zakonska obaveza da se ponudi suvlasnicima kod prometa dela movine ili u idealnom delu, gde se ne zna tačno koji deo pripada, a kod ovog suvlasničkog se tačno određuje i zna koji deo imovine pripada ovom suvlasničkom odnosu.
Pošto se radi o pokretnim stvarima, mislimo da je time bitnije da se konsultuju ostali suvlasnici kod davanja zaloge i na taj način ta zaloga ima jednu, da tako kažemo, bolju validnost.
Mislimo da ovo rešenje neće smetati ni duhu zakona niti će poremetiti osnovnu ideju zakonodavca; jeste, malo će komplikovati kod zaloge zajedničke imovine pošto je potrebna saglasnost ostalih suvlasnika, ali mislimo da je bolje i korektnije rešenje i neće smetati ni duhu zakona, već će preciznije odrediti ovaj član, tako što će se tražiti saglasnost i ostalih suvlasnika, bilo da se radi o idealnom delu ili o ovom drugom obliku susvojine.

Hvala lepo.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, gospodine profesore, gospodine ministre, kao što je rečeno, na član 18. zajednički smo podneli amandman u ime Socijalističke partije Srbije Rajko Baralić, Dušan Cvetković i ja.
Predlažemo da se u članu 18. doda treći stav, koji treba da glasi: "Zalogodavac je dužan da životinje, živinu, ribe i pčele održava u dobroj kondiciji i obezbeđuje im potrebnu veterinarsku zaštitu".
Ovo je logičan sled našeg amandmana na član 9. Predloga zakona, jer smo predložili da se precizira da u zalogu mogu biti date i ove navedene životinje.
Predlažemo da se, saglasno stavu 1. i 2. člana 18, doda i stav 3. u tekstu koji smo predložili, što bi značilo da se odnosi kao dobar domaćin prema stadima, pčelinjim društvima itd, što smo već predložili kao proširenje mogućnosti u založnom pravu.
Kada se daju u zalog druge pokretne stvari, predmet zaloge je i sa aspekta obezbeđivanja mogućnosti kreditiranja ove proizvodnje, koja je deficitarna i treba je kreditirati, pogotovu kada se tiče kreditiranja pčelinjih društava, pokretnih stada i životinja koje su predmet zaloge, smatramo da i te životinje moraju, s pažnjom dobrog domaćina, da imaju svu potrebnu zaštitu, pored kvalitetne ishrane i adekvatnu veterinarsku zaštitu, ne bi li taj predmet zaloge ostao u dobroj kondiciji i omogućio i zalogodavcu i zalogoprimcu da ispune svoje obaveze.
Ovo zaraženo bolešću ili drugim stvarima neće moći da efektuira oduženje kredita čiji je predmet ova zaloga.
U tom smislu smo predložili, mislimo da je ovaj amandman sasvim korektan, da se dodaju ovom članu i preciziraju i u članu 9. i u članu 18. i ove druge mogućnosti zaloge. Mislim da smo rasprave koje smo imali na jednom od odbora pokrenuli ovu temu i mislim da se i tada profesor složio, a i predlagač zakona, da je ovakva zaloga moguća i da treba proširiti i član 9. i član 18. ovim stavom. Mislimo da je to dobro, da konkretizuje i da bi Vlada, odnosno predlagač trebalo da prihvati i amandman na član 9. i saglasno tome i amandman na član 18.

Poštovane kolege poslanici, u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije podneo sam amandman da se briše član 4, a on govori o tome kad ovaj zakon treba da stupi na snagu.
Ovaj amandman je u skladu sa našom intencijom da se čitav zakon suspenduje, da se povuče iz procedure, kao što sam juče u načelnoj raspravi govorio, da se sačini korektan predlog organizacije komore na nivou savezne države, zajednice Srbije i Crne Gore, i da se posle toga Zakon o Privrednoj komori Jugoslavije suspenduje. Znači, ovaj amandman ide u pravcu prethodnih amandmana, jer ako tražite brisanje prvog, drugog i trećeg člana, normalno je da proizilazi da i član 4. treba da bude brisan, jer predviđa kad ovaj zakon treba da stupa na snagu.
Ovde nema predstavnika Vlade, nema ovlašćenih predlagača. Još jedanput bih zamolio da se učini napor da se u pravcu, u kome je vođena rasprava juče, ovaj zakon povuče iz procedure, pripremi zajednički projekat Privredne komore Srbije i da se na taj način učini nešto da se ovaj privredni prostor objedini u smislu ovoga o čemu govorimo, da želimo, ulaskom u Evropsku uniju, da uđemo kao zajednica država Srbije i Crne Gore. Jedinstven privredni prostor ove države treba da bude predstavljen kroz određeni komorski sistem, odnosno da otvori mogućnost da se udružuju privredna preduzeća jedne i druge države članice. To bi bilo u najkraćem obrazloženje ovog amandmana. Hvala lepo.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, pred nama je još jedan predlog zakona koji nam nudi Vlada. Doduše, ovde je već komentarisano da je ovaj zakon došao u skupštinsku proceduru još avgusta meseca 2002. godine i da se posle devet meseci našao na dnevnom redu. Danas bi trebalo u načelu, a verovatno posle toga i u pojedinostima, odnosno o amandmanima, razmatrati ovaj zakon i, normalno, ako obezbedite skupštinsku većinu, i izglasati ga u Danu za glasanje.
Ono što bi bila moja načelna primedba na ovaj zakon, to je da je jedino članom 9, od 25 članova koliko ima predloženi zakon, regulisana delatnost ovog garancijskog fonda. Jedino se u tom članu govori o suštini ovog zakona i o onome šta bi trebalo Fond da radi. Sve ostalo je u domenu regulative Upravnog odbora, Nadzornog odbora; potrebe statuta, šta treba da radi nadzorni odbor, šta treba da radi upravni odbor Fonda, kako se osniva Upravni odbor Fonda, ko ga imenuje, da li će Garancijski fond funkcionisati kao organ Vlade po agencijskom principu ili će biti akcionarsko društvo u nekoj budućnosti, gde se obezbeđuje najmanje 51% akcija od strane države u ovom garancijskom fondu?
Osnovno pitanje je, ako je kapital Fonda koji dobije od Vlade iz budžeta šeststo miliona dinara i sa njim može da garantuje ili da daje supergarancije, ne znam koje će druge prihode imati, na osnovu čega, ako nema druge imovine, s tim što mora da obezbedi od ovog iznosa i službu, da plati upravni odbor, da plati smeštaj itd, jer u početku sigurno nikakve prihode neće imati, a kaže se "i drugi prihodi". Ovde se ne govori na koji način će se ti drugi prihodi ubirati, da li će to biti procenat na garancije, odnosno supergarancije, ili će to biti provizija za davanje ovih garancija?
Na kraju krajeva, ako onaj ko ima potrebu, a programom Vlade Republike Srbije od 18. februara 2003. godine je predviđeno da, pored 270.000 malih i srednjih preduzeća koliko ih je bilo u 2002. godini, u nekom perspektivnom periodu od pet godina, do 2007. godine, treba da ih bude 400.000 pa, ako bi se polovina od njih pojavila kod Garancijskog fonda da im garantuje za određene kredite, pozajmice ili za potrebe razvoja, vidite i sami koliko bi ih bilo. Ako podelimo ovu sumu sa kojom trenutno može da garantuje ovaj garancijski fond, to bi bilo oko 1.500 dinara po jednom preduzeću.
U članu 9. se govori o tome da se daje garancija na deo kredita. Mislim da se ovim otvara jedno pitanje koje je ovde već pomenuto, a to je pitanje politike umešane u ovaj fond, da će onaj ko ima političkog uticaja moći da dobije garanciju ili supergaranciju od ovog fonda, a ne znam ko će drugi moći da dobije, na osnovu čega? Ako se neko pojavi bez kapitala, kao preduzeće, sa tašnom i mašnom i traži da mu kod neke banke garantuje Garancijski fond na osnovu nekog programa koji napravi ili mu napravi neka za to validna institucija, čime će on da garantuje, u slučaju da on ne vrati banci, da će Fond biti obeštećen? Ničim! Ako ima kapitala i ima sa čim da garantuje, hipotekom ili onim što smo ovde usvojili - zakon o finansijskom lizingu, da se garantuje, onda će se on osigurati kod banke svojim kapitalom, svojom imovinom, bilo da je pokretna ili nepokretna.
Kada sam pomenuo nepokretnu imovinu, mislim da smo o ovome mogli da raspravljamo zajedno sa zakonom o založnom pravu nad pokretnim sredstvima. Mislim da je on neophodan za ovako nešto. Mi ovde trčimo, mešamo, čas teramo jedno, čas drugo, a ne vidi se jedna celovita aktivnost oko ovih stvari koje su nasušno potrebne.
Ovde je već dosta puta rečeno da privreda ne funkcioniše na način na koji bi trebalo da funkcioniše. Čak se i u ovom programu navodi da smo na polovini perioda iz 1989. godine, po nekim pokazateljima. Mislim da i to nije do kraja korektan podatak, da je to mnogo gore. Znači, nama su nasušno potrebna sredstva. Mislim da bi bilo celishodnije, celovitije i bolje da se napravi određena organizacija koja će moći da prikupi dovoljno sredstava da podstiče i pomaže razvoj malih i srednjih preduzeća, a ne na ovakav način, da se samo jednim članom i na jedan vrlo problematičan način kaže da će se delimično davati garancije i supergarancije. To mu dođe po onoj narodnoj, da izvinete, "garantuje sodadžija za bozadžiju".
(Milka Marinković, sa mesta: Obrnuto.)
Drugarice Milka, izvinjavam se. To govori o celom konceptu zakona.
Još jedna stvar, u ovlašćenjima koja se daju kasnije, ako se ovaj garancijski fond pretvori u akcionarsko društvo, upravni odbor bira Skupština Fonda, skupštinskom odlukom se obezbeđuje da vrednost onog dela kapitala koji obezbeđuje država ne može biti manja od 51%. Znači, država ima u skupštini većinu glasova. Pravi se jedan strašan paralelizam - direktora bira skupština, upravni odbor bira skupština.
Onda imate dva paralelna organa. Ako direktora bira Skupština Fonda i ako Upravni odbor bira Skupština Fonda oni su ravnopravni. Ovlašćenja direktora su potpuno jednaka sa ovlašćenjima Upravnog odbora, jer i jedan i drugi crpi pravo i snagu iz Skupštine. Mislim da su to neke stvari koje bi trebalo na neki način regulisati. Može da ga bira Skupština, ali na predlog Upravnog odbora. Onda je i Upravni odbor taj koji odlučuje o predlogu, raspisuje konkurs i predlaže Skupštini izbor direktora, da se veže, na neki način, odgovornost direktora prema Upravnom odboru.
Ima naravno još niz primedbi, koje mogu da se izreknu na račun ovoga. Poslanici naše poslaničke grupe podneli su nekoliko amandmana. Već je rečeno da je jedan amandman usvojen. Nije bilo zgorega da se usvoje i ostali, jer su išli ka tome da se ovo o čemu smo govorili popravi i na neki način dovede do malo skladnijeg i boljeg rešenja - pored onoga što sam rekao, mislim da je sa ovakvim rešenjem, sa ovako malo sredstava i malo kapitala praktično beznačajno osnivanje ovog fonda, prema potrebnim sredstvima za razvoj malih i srednjih preduzeća, a da ne pričamo o tome kakvu je sudbinu doživeo Zakon o razvoju malih i srednjih preduzeća.

Poštovane koleginice i kolege, u vezi sa predloženim zakonom o prestanku važenja Zakona o PKJ, Vlada je u obrazloženju pokušala da dokaže da je to u skladu sa Ustavnom poveljom i Zakonom o sprovođenju Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora ("Službeni list Srbije i Crne Gore", broj 1/2003) gde je propisano da se savezni zakoni i drugi savezni propisi iz oblasti koje su prema Ustavnoj povelji u nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora primenjuju kao pravni akti državne zajednice Srbija i Crna Gora, osim u delovima koji su u suprotnosti sa odredbama Ustavne povelje.
Ovde imamo Predlog zakona koji ne vidim da je naročito u suprotnosti sa odredbama Ustavne povelje jer se radi o organizaciji Privredne komore Jugoslavije koja je slobodna asocijacija privrednih subjekata na nivou zajedničke države, sada Srbije i Crne Gore, s obzirom na to da smo Ustavnom poveljom i Zakonom o sprovođenju Ustavne povenje ukinuli postojanje Jugoslavije.
Predloženim rešenjima u ukupno četiri člana praktično je suspendovana Komora Jugoslavije u svim njenim segmentima, osim to gde se kaže ko će naslediti imovinu Privredne komore, savezne države Jugoslavije i što se u jednom stavu, odnosno u jednoj rečenici člana 3. govori o Spoljno-trgovinskoj arbitraži, obrazovanoj Zakonom o Privrednoj komori Jugoslavije, u smislu da će nastaviti rad kao Spoljno-trgovinska arbitraža Privredne komore Srbije.
Kasnije amandmanskim rešenjima i po jednom amandmanu koji je usvojen na predlog poslanika Socijalističke partije Srbije, a u kombinaciji sa amandmanom, odnosno dopunom amandmana koju je uradio Odbor, kao i amandmanom koji je uradio prof. dr Dragor Hiber pokušava da se spase ono što se spasti može u predloženom rešenju o prestanku rada ove komore.
Mi smo amandmane podneli s obzirom na to da smatramo da neki oblik saradnje između dve republike, dve države članice Srbije i Crne Gore mora da postoji. Taj oblik saradnje pred Evropskom unijom pokušavamo da objasnimo i da dokažemo da ćemo harmonizovati odnose ove dve države članice, da ćemo napraviti jedinstvenu carinu.
Ovde smo čuli i argumentovana izlaganja prethodnika da carina i dalje postoji, da postoje razlike u carinskim propisima koje su uglavnom na štetu države Srbije, jer se u Crnoj Gori toliko toga i ne proizvodi. S obzirom na različite carinske stope, sigurno je da će se privilegovati ova druga članica državne zajednice.
Iz svih tih razloga smatramo da bi trebalo, kada se već donosi i ima potrebe da se izmeni dosadašnji Zakon o Privrednoj komori Jugoslavije, da se napravi predlog rešenja koje bi nadomestilo nedostatak ovog zakona, a rešenje bi bilo neka zajednička aktivnost ove dve komore, sporazum između dve komore i mogućnost saradnje privrednih subjekata na teritoriji čitave državne zajednice. Mislim da bi to bilo logičnije nego doneti novi zakon, ovo iseći kao makazama i reći: ovo ne važi, ovo ne treba, ovo prestaje, ukidamo Jugoslaviju i šta će nam sada Privredna komora!
Sigurno je da su nam potrebni određeni oblici saradnje, sigurno, jer se to vidi iz ovih intervencija koje su urađene na ovom ovako "sakatom" Predlogu zakona koji je pred nama, s obzirom na to da se ovim amandmanima pokušava spasti ono što se spasti može; i kod Spoljno-trgovinske arbitraže koja se prenosi, kaže se da će ona biti nezavisni, subjekt, u potpunosti nezavisni, ali da će biti u okviru Republike Srbije, odnosno Komore Srbije. U čemu će onda biti toliko nezavisna, da arbitrira po jednom i drugom osnovu ako već preuzima arbitražu državne zajednice Srbija i Crna Gora?
Kao što sam rekao, prihvaćeni su amandmani Vlade, nije mi jasno kako će se sada iz ovoga izaći, kako će se ova situacija dovesti do toga da funkcioniše s obzirom na to da ima i drugih amandmana. U tom smislu smo mi i rekli da se brišu članovi 1, 2, 3. i 4, Vlada je prihvatila naš amandman na član 2 - brisanje stava 2, a pokušala je da ukomponuje tekst Odbora u svoj tekst - da Privredna komora Srbije u skladu s tim potrebama za obavljanje preuzetih poslova preuzme i broj zaposlenih. U tom delu se radi o preuzimanju i zaposlenih .
Kao što vidite, ovde se radi o izvesnom proširivanju uz ovaj amandman tako da se ovo, po predlogu, zaključuje uz saglasnost vlada Srbije i Crne Gore.
Ovde je o imovini bilo reči: imovina je pre svega imovina privrednih subjekata sa teritorije bivše Jugoslavije. Imovina se na ovaj način rešava prostim deljenjem između dve članice, uz saglasnost vlada, po ne znam kom principu, da li će taj princip biti srazmeran veličini privrednih subjekata jedne i druge strane - videćemo, ili će biti srazmeran onome što se uplaćivalo u Privrednu komoru Jugoslavije sa teritorije Srbije ili sa teritorije Crne Gore. Ovde se to jasno ne vidi, ne vidi se ni način niti kako će se to raditi, saglasno dogovoru između ove dve vlade.
Kako se ove dve vlade dogovaraju videli smo i u vezi sa Ustavom, i kod donošenja Ustavne povelje, videli smo i kod sprovođenja zajedničkih osnova vezanih za harmonizaciju odnosa. Otprilike, rasprava i ovaj posao oko podele imovine Privredne komore Jugoslavije trajaće duže.
Jedna od manjkavosti ovog predloga zakona jeste i u tome što posao nije oročen. Nije rečeno koje je to vreme u kojem će radnici koji se sada nalaze u tim organima, ako se ovo u danu za glasanje izglasa, moći da se snađu, odnosno postaviće se pitanje šta je to potrebno za arbitražu i šta su potrebe ovih privrednih komora oko preuzimanja radnika Privredne komore Jugoslavije.
Mislim da bi najkorektnije bilo da Vlada povuče ovaj predlog zakona koji je i inače već dosta izmenjen sa ova dva amandmana, da se uradi novi korektan predlog nekog akta koji bi objedinjavao i harmonizovao odnose privrednih subjekata u obe članice državne zajednice. S tim predlogom ne mora da se izađe ovde, to može da bude zajednički predlog ove dve komore, mislim na Komoru Srbije i Komoru Crne Gore, dakle, da na takav način regulišu odnose i saradnju, a da potom, kada se to pripremi, mi ovde donesemo zakon o prestanku važenja ovog zakona.
Inače, donošenje ovog zakona o prestanku važenja Zakona o Privrednoj komori Jugoslavije, bez nečega što će biti konkretno, ovako krnje sigurno nije dobro. Treba da se donese zakon koji će se ubuduće poštovati i koji će ovo o čemu sam govorio, na korektan način urediti. Bez toga ovaj tekst ne vredi. Po tom dogovoru zakon bismo mogli da donesemo tek po donošenju tog dogovora o prestanku važenja ovog zakona o Privrednoj komori Jugoslavije.
Smatram da bi bilo najkorektnije da se ovo povuče iz procedure, da se uredi kako smo predložili, za šta mislim da ovde postoji velika saglasnost i zajedništvo u mišljenju svih opozicionih partija, s obzirom na to da su sve na isti način upućivale kritike, kako sam ja razumeo. Na taj način bismo uradili tekst koji je u interesu obe državne zajednice, obe privredne komore i, što je najvažnije, u interesu privrednih subjekata cele državne zajednice. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, poštovani potpredsedniče, nema drugarice Milke da je posebno pozdravim, u ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 17; doduše poslaničke grupe koja je oštećena za pet mandata, ali ovako kako jeste, funkcioniše dobro.

U članu 17. predložili smo da se stav 3. menja i da glasi: "Upravni odbor donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova Upravnog odbora". Mislim da je ovaj amandman smislen, da ima svoju svrhu i ne razumem motivaciju i razloge, niti matičnog odbora, niti predlagača, što ovakav amandman nisu prihvatili.

Vlada i nadležno ministarstvo predložili su da Upravni odbor većinom glasova od ukupnog broja članova donosi statut, poslovnik o radu, akt o uređenju organizacija i stručnih službi i vrši izbor zamenika predsednika upravnog odbora, ovom većinom od najmanje tri, pošto je upravni odbor sastavljen od pet članova, predsednik i još četiri člana.

Mislimo da je ovo rešenje bolje, ako se prihvati izmena stava 3, gde se kaže da odbor donosi sve svoje odluke većinom glasova od ukupnog broja Upravnog odbora, što će reći od najmanje tri člana. To rešenje obezbeđuje funkcionalniju, da tako kažem, mogućnost upravnog odbora, ne sa aspekta da se lakše sastane, već može da se desi da imamo tri člana na samoj sednici upravnog odbora i da se sa dva glasa donese odluka.

Pošto inače upravni odbor, kako je rečeno, broji malo, relativno malo članova, znači pet, smatramo da je neophodno da se sve odluke donose sa najmanje tri glasa, i ako su prisutni oni, neka postignu konsenzus i neka tu svoju odluku donose sa najmanje tri glasa.

Još jedanput ponavljam, ne vidim nijedan razlog zbog čega ovaj amandman koji ima smisla nije prihvaćen, molim ovu skupštinu da naročito obrati pažnju na ovaj naš amandman na član 17. i da u tom smislu, kada bude dan za glasanje, glasamo o ovom amandmanu, koji ne menja ni koncept, ne menja ni suštinu zakona, već traži odgovorniji pristup članova upravnog odbora pri donošenju svih odluka od interesa za rad agencije i za sprovođenje ovog zakona.

Toliko od mene, ne bih imao potrebe da duže obrazlažem potrebu usvajanja ovog amandmana.

 

Poštovane koleginice i kolege poslanici, kao što je predsedavajuća rekla, s kolegom Radojkom Petrićem podneo sam amandman na član 29. To je prvi član koji reguliše pitanje urednika, novinara, profesionalnih udruženja novinara, govori o tome kakve su obaveze glavnog i odgovornog urednika i ko može da ima svojstvo odgovornog urednika javnog glasila. Znači, uređuje ovu materiju koja se tiče glavnog i odgovornog urednika.
Naš amandman u članu 29. dopunjuje stav 5. koji glasi: "Odgovorni urednik ne može biti lice koje uživa imunitet od ogovornosti". Mi smo predložili da se posle reči "odgovornosti" doda "niti može biti na platnom spisku nekog drugog pravnog lica koje nije osnivač tog javnog glasila".
Znači da glavni i odgovorni urednik ne može imati primanja, niti biti u radnom odnosu kod drugih, podrazumeva se i javnih glasila. On se isključivo veže za javno glasilo, i materijalno, i radnim odnosom, ili kako god hoćete, u kome vodi uređivačku politiku. To je bila suština našeg amandmana.
Prihvatanjem ovog amandmana otklonile bi se negativne posledice konflikta interesa i onemogućilo bi se povlašćivanje i favorizovanje jednog pravnog lica na štetu javnog glasila u kome je to lice odgovorni urednik. Znači, mogao bi neko drugi da ga plaća, da ga favorizuje, da u tom javnom glasilu ostvaruje neki interes koji nije u skladu sa interesima tog glasila.
Ne znam šta bi ovaj amandman poremetio koncepciju zakona, šta bi u ovom zakonu učinio lošijim, već bi pomogao da se ovo još detaljnije odredi i onemogući ovo o čemu sam govorio pokušavajući da obrazložim ovaj amandman, ali me, očigledno, niko ni na Odboru za kulturu, a ni ovde, ne sluša, pa ne vidim ni neku naročitu svrhu. Hvala vam.
Mislim da je obrazloženje bilo u pravcu da ovaj amandman može biti prihvaćen od strane Skupštine kako bi poboljšao tekst ovog zakona. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, na Odboru za kulturu i medije, koji je promenio ime, izdvojio sam mišljenje iz nekoliko razloga.
Prvo, ono što je mene motivisalo da izdvojim mišljenje i da se ne složim u svemu sa predloženim rešenjima datim u ovom zakonu; pre toga, dobro je što je konačno došao na dnevni red ove skuštine. Posle pauze od nekoliko godina, posle suspenzije Zakona o informisanju i vakuuma koji je trajao ili, kako to pravnici vole da kažu, interregnuma od nekoliko godina, konačno je pred nama zakonski tekst koji je predložila Vlada; kako je to rekao potpredsednik Vlade obrazlažući ovaj zakon, iz dve varijante što su prethodile ovom rešenju, nađen je kompromis kao kvalitetnije i bolje rešenje.
Ne može da se osporava sve u ovom zakonu. Ima rešenja koja se mogu podržati, ali i naših amandmana da se popravi ovaj tekst zakona tamo gde rešenja nisu kvalitetna i moguće je naći bolja u interesu novinara, zaštite javnosti i onih o kojima se u novinama i elektronskim medijima govori.
Moja primedba je da ovaj zakon ne reguliše čitavu paletu medijskih činjenica, koje su sastavni deo medijskog prostora, nije do kraja razrešen i ne sadrži sve elemente koji treba da regulišu odnose u medijskoj sferi.
Zakon se do kraja ne bavi javnim glasilima i novinama, već dosta zaštitom vladajuće garniture od istih tih novinara i njihovih glasila, bez obzira o kojoj vladajućoj garnituri se radi, jer je vlast promenljiva.
Takođe, zakonom treba da bude obuhvaćena i pravna regulativa o satelitskoj i kablovskoj televiziji. Mislim da je ova sfera potpuno propuštena, a da smo bili svedoci da se preko raznoraznih satelitskih i kablovskih programa prenose neselektivno i potpuno voluntaristički emisije koje su nas bombardovale ovih dana raznim informacijama o potrebi vođenja rata u Iraku, putem prenošenja stranih javnih glasila kojima je to bilo u medijskom interesu.
Takođe mislimo da RTS ne može da se isključi iz ovog zakona, jer RTS, pored toga što treba da postane javni servis, treba da bude u interesu ne samo građana, već i države Srbije. Sigurno je da treba da bude servis svih građana, ali treba da bude i servis preko koga će se plasirati ono što je državni interes kao informacija, kao ideja ili potreba za širim medijskim prostorom koji obuhvata RTS.
Imam primedbu na kaznenu politiku, kako je najavljeno, trebalo je da bude promenjena. Ona je dosta radikalna. Kazne se kreću od minimalnih pet hiljada do milion dinara. Mislimo da je taj raspon suviše širok i da su poslednje mere od milion dinara preoštre i prestroge.
U članu 99. je predviđeno da javna glasila, čiji su osnivači društveno-političke zajednice, opštine, moraju da se transformišu u roku od 12 meseci od donošenja ovog zakona. O tome smo podneli amandman. Mislimo da će obrazloženje uz amandman biti daleko kvalitetnije. Samo ga pominjem ovde.
Želim da kažem još nešto. Neprimereno je da ovaj zakon, koji treba da bude demokratska tekovina, donosimo u vreme vanrednog stanja. To je moja najoštrija zamerka vremenu u kome donosimo zakon. Nije primereno da se u vanrednom stanju ovakav zakon donosi, koji pledira da bude demokratski. Kad smo toliko čekali, mogli smo da sačekamo još određeno vreme. Hvala lepo.

Poštovane koleginice i kolege, neću ja oduzeti mnogo vremena, želim da upozorim samo na nekoliko činjenica koje su bitne za donošenje ove današnje odluke. Ne sporim potrebu izbora saveta. Kao član Odbora za kulturu glasao sam da se ova tačka stavi na dnevni red. Predsednik je rekao da je to bilo jednoglasno, što je sasvim u redu i korektno. Mi smo iznosili svoje primedbe da taj savet nije formiran u okviru rasprave o pojedinim tačkama koje su bile na dnevnom redu ove skupštine, upravo sa aspekta ovog vrlo značajnog organa, odnosno saveta radiodifuzne agencije.
Predsednik je rekao šta je sve u sastavu ovog saveta, to nije sporno. Mi ovde imamo jedan problem o kome sam govorio danas i na Odboru i na koji želim da upozorim Skupštinu. Problem je u sledećem. Zakon je predvideo tačno ovu proceduru, da ovih sedam subjekata predlažu po dva kandidata. Skupština je vlasna da predloži takođe dva kandidata, na način predviđen zakonom.
Znači, 126 poslanika od ova dva kandidata mora da izabere jednog na separatnoj listi pojedinačno, kod svakog predlagača. Znači, njih osam biraju ovog devetog. Mi danas imamo dupli posao. Prvo da utvrdimo dva kandidata koja su danas predložena, a, kako je rečeno, četiri ili pet kandidata su bili u igri. Mi smo imali predlog koji je juče povučen. Danas je utvrđen novi predlog za novog kandidata ove skupštine za ovaj savet.
Prema tome, nama predstoji ovde da utvrdimo ta dva kandidata. Na koji način ćemo utvrditi, zakon nije precizan. Ima nešto što posle člana o kome je govorio predsednik Odbora Andrić, uvaženi kolega, dolazi član 24. koji konstituiše novu obavezu, da lista koja je utvrđena članom 24, ne znam koji stav, nije ni važno, treći odozdo. Skupština će najmanje 30 dana pre odlučivanja o izboru članova saveta na pogodan način javno objaviti sve važeće liste kandidata koje su ovlašćeni predlagači podneli sa osnovnim biografskim podacima predloženih kandidata. Znači, danas kada utvrdimo ova dva, i ovi su već utvrđeni, trebalo bi tu listu da objavimo, obnarodujemo i da ona bude 30 dana obnarodovana, pa da onda pristupimo glasanju.
Moje zalaganje na odboru je danas bilo da mi utvrdimo odmah kandidate, da listu obnarodujemo, da postupimo po zakonu, ako ne želimo da dovedemo u pitanje ove ljude za koje kažemo da su po zakonu i po pravilima igre oko njihovog izbora to najuticajniji, ugledni ljudi iz profesije. Ako ih biramo na jedan način koji nije do kraja zakonit, mislim da samim tim dovodimo njihov integritet u pitanje.
Stoga molim da ova skupština se odredi oko ove stvari, da prvo utvrdimo ova dva, da damo oglas, znači, da na prigodan način obnarodujemo ovu listu, a da u primernom roku, odnosno po zakonu ne kraćem od 30 dana, izvršimo izbor, a ne imenovanje. Ovde se često govori o imenovanju. Imenovanje nije definisano ovim zakonom, već izbor. Moramo da biramo između dva kandidata jednog kandidata i to vrlo strogim kriterijumom, kriterijumom po kom se bira Vlada, znači 126 glasova za, odnosno više od polovine od ukupnog broja poslanika, koliko broji ova skupština.
Prema tome, molim da se ovo uzme u obzir prilikom odlučivanja. Molim skupštinsku većinu koja je vlasna da predlaže (i kao što smo videli, dala je predlog), ako želi da se oko ovog postigne konsenzus i izaberu pravi kandidati, da se upravo ispoštuje i sve ovo što je zakonom predviđeno oko izbora saveta. Neću da iznosim razloge zbog čega se to do sada nije uradilo. Oni su već rečeni, nema potrebe da se ponavljamo. Nestrpljenje je poprilično, jer dosta dugo radimo. Ne želim da se učini kao da na ovakav način želimo da opstruiramo, već želim da upozorim na ovo što je vrlo važno kod današnjeg donošenja odluke.
Želeo bih da ukažem na još jednu stvar. Moramo da vodimo računa na koji ćemo način izvršiti izbor ovih ljudi. Poslovnik je jasan i definisan, a nismo čuli na koji ćemo način izvršiti izbor. Mislim da je vrlo važno da znamo da li je to tajnim glasanjem elektronskim sistemom, za koji lično smatram da nije dobar, pošto može da favorizuje prvog za koga se glasa. Već da se, shodno Poslovniku, bira tajnim glasanjem, znači sa separatne liste od dva kandidata, uz komisiju i glasanje, da mi izvršimo izbor ovih kandidata.
Mislim da je najkorektnije, najpoštenije i najdemokratskije na takav način izabrati ove ljude, koji će od sutra imati glavnu reč i voditi osnovnu politiku u ovoj zemlji što se tiče radiodifuznih organizacija, odnosno najznačajnijeg segmenta informisanja. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 1. Kao što ste čuli, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, a Odbor za bezbednost ga nije prihvatio. Predlog našeg amandmana se sastoji u sledećem: da se u stavu 1. člana 1. (kojim se menja član 33.) donja granica zadrži, a da se gornja granica (od najviše pet godina) ostavi onako kako je to ranije i bilo utvrđeno u ovom zakonu. Znači, umesto od jedne do pet godina, predlažemo da ostane od jedne do tri godine; kao što sam rekao, ranije je bilo - od šest meseci do tri godine.
Smatramo da će ovakav predlog biti delotvorniji i da će se bolje realizovati predloženi zakon. Normalno, mi smo kao i svi drugi potpuno svesni da ove izmene koje su date u tom istom članu u stavu 2. i stavu 3. treba pooštriti ovim zaprećenim vremenskim kaznama od najmanje tri godine i najmanje pet godina. Radi se o težim delima.
U prvom stavu je jedan širi obuhvat - neovlašćeno nabavljanje, držanje, nošenje, izrada i razmena, tako da je ova zaprećena kazna od pet godina velika, jer se radi o različitim delima, različitim stepenima odgovornosti, pa je vođenjem kaznene politike u određenom vremenu moguće da se izriču maksimalne kazne. Kao što sam rekao, pošto se radi o različitim delima za koje je ova kazna zaprećena, smatramo da je gornja granica od pet godina previsoka, da treba da ostane od jedne do tri godine. To bi bilo naše zalaganje i obrazloženje ovog amandmana. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u ime SPS-a kolega poslanik Miomir Ilić i ja smo podneli ovaj amandman, koji je posledica ranije podnetih amandmana, odnosno  predloga vraćanja na koncept koji je ova skupština usvojila usvajanjem seta zakona o pravosuđu, gde su regulisani načini funkcionisanja Visokog saveta pravosuđa.
Tačna je primedba da je malo pomešan dnevni red, nije složen onako da bi bilo daleko jasnije, jer se ovde meša i Zakon o javnim tužiocima, odnosno javnotužilačkim funkcijama. Jedan i drugi su potpuno kompatibilni u predloženoj varijanti, da se u ovom predlogu zakona skidaju ovlašćenja Visokog saveta pravosuđa, prenose na Vladu Republike Srbije koja treba da imenuje pomoćnike, odnosno zamenike javnih tužioca. Tako se iz dela sudske vlasti izmešta jedan deo sudske vlasti.
Ne znam, ova naknadna pamet da tužiocima nije mesto u ovom delu sudske vlasti, u državi Srbiji, a da se stavlja u funkciju izvršne vlasti, odnosno Vlade Republike Srbije, da samim tim postaju činovnici Vlade Republike Srbije, a ne samostalni organi pravosudnog sistema ove zemlje, nas je motivisala da predložimo ove amandmane, kako u izmeni Zakona o Visokom savetu pravosuđa, tako i u kasnijem zakonu o izboru, odnosno imenovanju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Ovim amandmanom se predlaže da se nadnaslov briše, iz razloga što se želi da se zadrži stari naslov, i on je smislen u odnosu na napred predložene amandmane, a i kasnije predložene amandmane. Samim tim, ukoliko se zadrži ovaj koncept, onda ovaj amandman ima potpuno opravdanje. Ne vidim nijedan razlog, niti u sistemu efikasnosti, niti u potrebi boljeg funkcionisanja, da mi menjamo načine izbora i javnih tužilaca, i sastav Visokog saveta pravosuđa, i to u vreme dok imamo vanredno stanje, kada sve treba da funkcioniše besprekorno, efikasno.
Mi ovim izazivamo jednu veliku pometnju, jer ovo najavljuje kompletan reizbor, od republičkih tužilaca do poslednjeg zamenika i opštinskog tužioca. Prema tome, mislim da će to uneti jednu nervozu u već postojeće nervozno stanje. Neće doprineti da efikasnije rade ovi organi. Mislim da nije bilo naročite potrebe da o ovome, na ovakav način, u ovo vreme raspravljamo, a i bez prisustva javnosti. Hvala.

Gospođo Čomić, poštovane koleginice i kolege, ovaj amandman je potpuno identičan amandmanu na član 4. Znači, radi se o ostavljanju rešenja koja su bila u prethodnom zakonskom tekstu. Briše se ovaj dati predlog člana 5, a to je da se naslovi iznad članova 11. i 12. i članovi 11. i 12. brišu. Ne vidim razloga da se, ako se usvoji ovaj koncept o kome smo ovde već nekoliko puta govorili, zadrži pravo Visokog saveta pravosuđa da u njegovom sastavu budu i predstavnici javnotužilačkih funkcija. Onda nema razloga da menjamo ovim zakonskim predlogom postojeći tekst zakona koji je već na snazi. Zbog toga smatramo da treba da ostanu ove odredbe i da ne treba menjati sastav Visokog saveta pravosuđa, u smislu užeg i proširenog sastava. Neophodno je da ostanu odredbe koje smo predložili.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, u ime poslaničkog kluba SPS podneli smo amandman na član 10. kojim smo predvideli njegovo brisanje. Ovaj amandman je upravo sled naših prethodnih amandmana i ovim novim članom je predviđeno da se u nazivu poglavlja III glave 4. dodaju reči "i imenovanje", u naslovu iznad člana 58. dodaju se reči "i imenovanja", u članu 58. stav 1. posle reči "tužilaca i" dodaju se reči "imenovanje", a reči "Visoki savet pravosuđa" zamenjuju se rečima "ministar nadležan za pravosuđe".
Kao što vidimo, ovim članom je predviđeno da se tužioci imenuju i u tom smislu se vrši ovo usklađivanje ranijeg teksta zakona sa novom idejom o imenovanju tužioca. Dosta reči je ovde izrečeno o tome da se tužioci imenuju. Mislim da nema potrebe da oko toga nešto posebno obrazlažem.
Međutim, ovde je jedan interesantan predlog, a to je da se vrši oglašavanje imenovanja. Ne razumem ovaj termin, na koji način će se vršiti oglašavanje za imenovanje tužioca. Oglas za izbor razumem, ali oglas za imenovanje ne razumem. Ne razumem do kraja, možda nisam uspeo da to shvatim, ali mislim da ni drugima to do kraja nije jasno i upozoravam da takva formulacija ne treba da stoji, a na stranu to da li treba ili ne treba imenovati. Naš stav je da tužioce treba birati i već je izrečen u nekoliko navrata ovde.
Još nešto sam hteo da dodam i primetim oko imenovanih tužilaca. Recimo, imenovan tužilac za opštinskog tužioca od strane Vlade treba da ima dve godine radnog staža. Podsetiću da je za polaganje pravosudnog ispita potrebno najmanje četiri godine radnog staža. Znači, da bi se dobila kvalifikacija da možete da sudite ili da tužite potrebno vam je četiri godine radnog iskustva da bi mogli da izađete i eventualno položite pravosudni ispit. Ovde se kaže da je potrebno dve godine radnog staža da bi neko mogao da obavlja ovu funkciju. Mislim da ovo rešenje nije ni korektno, ni dobro, no većina je vlasna da odlučuje. Mi upozoravamo na takva rešenja, da nisu korektna i dobra.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, razumem nervozu, ali smo glasali da radimo do 20,00 časova i molim onda da to pravo koje smo tražili i iskoristimo. Da bismo bili efikasni produžili smo rad da bismo na vreme doneli ove važne zakone.
Momir Radoičić i moja malenkost u ime SPS-a smo podneli amandman na član 23. koji predlaže izmenu člana 78.
Predloženo rešenje od strane predlagača tj. Vlade glasi: "O prestanku dužnosti javnog tužioca odlučuje Narodna skupština, a o prestanku dužnosti zamenika odlučuje Vlada. Odluka o prestanku dužnosti objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije"".
Mi predlažemo da se član 23. izmeni i da glasi: "Član 78. menja se i glasi: Narodna skupština Republike Srbije odlučuje o prestanku dužnosti javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, a na odluku o razrešenju u roku od 15 dana od dana objavljivanja dopuštena je žalba Ustavnom sudu".
Obrazloženje - kako Narodna skupština odlučuje o izboru javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, tako treba da donosi odluke i o prestanku dužnosti i javnog tužioca i zamenika javnog tužioca.
U našem konceptu smo predložili da se ovo izjednači. Naša osnovna primedba je, i prilikom ranijeg donošenja zakona o tužilaštvu i tužiocima, da su potpuno ravnopravni tužioci i zamenici tužilaca, u stvari najveći, "rudarski" posao u ovom delu nose zamenici tužilaca, a tužioci su bili i ostali i u ovom delu više političke ličnosti, nego što su se bavili čistim zanatom, odnosno profesijom. Nažalost, tako je.
Kako se ovim promenama predviđa da njih imenuje Vlada, a ne bira Skupština, tim pre treba da se prihvati i ovaj amandman, pored drugih amandmana, a treba zadržati i ranija rešenja, za koja mislim da su kvalitetnija; data su obrazložnja na ovu temu, ali ja ne bih da ih ponavljam. Želim samo da podsetim na to. Mislim da ne postoji nijedan dobar razlog da se ovaj amandman ne prihvati.