Poštovane kolege poslanici, u ime poslaničke grupe poslanici Toma Bušetić, Miloš Nešović, Sreten Mitrović i ja smo podneli amandman na član 21. predloženog zakona, i to da se u članu 21. posle u stavu 1. iza reči "polu" stavlja tačka, a preostali deo teksta do kraja rečenice briše.
Ovim amandmanom se vrši usklađivanje člana 21. stav 1. sa rešenjem predviđenim članom 8. stav 1. tačka 9) Znači, radi se o usklađivanju ovog člana sa ranije podnetim amandmanom, kao što sam rekao, na član 8. tačku 9).
Smatramo da je ovaj deo teksta suvišan i da ga treba brisati i da bi njegovo ostajanje bilo kontraproduktivno, bez obzira na moguće zamerke ovoj grupi i našoj poslaničkoj grupi da smo netolerantni u ovom pogledu. Mislimo da se u stavu 1. ovog člana podrazumeva i ova vrsta tolerancije, jer je predviđena jedna opšta tolerancija, i nema potrebe posebno apostrofirati sa ovim pitanjem.
Moral je različitog tumačenja, a ja razumem da mi ovde govorimo da se radi o zemljama kod kojih je ovo moralno moguće, kao što su Danska, Holandija ili drugi, ali mi još uvek nismo zapadna Evropa i ne možemo zakonskim rešenjem to da postanemo, već za to treba određeni protok vremena. Ono što čini jedan narod i što ga normalno karakteriše kao narod, s obzirom na tradiciju, vaspitanje i istorijske činjenice, ne može se izbrisati samo prihvatanjem svega onoga što je sigurno i u ovim zemljama o kojima sam govorio progresivno i napredno; ali mnoge stvari sa Zapada ne mogu se prihvatiti još uvek kao moralno ispravne, s obzirom na tradiciju i način življenja i ono što karakteriše naš narod i naše podneblje.
Stoga smatram da ovaj naš amandman treba prihvatiti; kao što sam rekao, prethodnim rešenjem u ovom stavu 1. se već i ovo podrazumeva. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, kao što je predsednik rekla ja sam izdvojio mišljenje na Odboru za kulturu povodom predloga ovog zakona, iz nekoliko razloga. Pokušaću da vam ih prezentiram i da obrazložim to svoje izdvajanje mišljenja.
Prvo, osnovna primedba moja jeste, predlagač zakona, odnosno potpredsednik i uvaženi gospodin Korać je ovde obrazložio da smo u jednoj demokratskoj proceduri ovaj zakon pripremali i ja ne sporim tu demokratsku proceduru u pripremi ovog zakona, jednu široku javnu raspravu, nekoliko sednica Odbora, saradnja sa svim zainteresovanim stranama oko ovoga, ali imam jednu načelnu primedbu da je ovaj zakon na samom svom kraju napravio jedan mali iskorak iz ove demokratske procedure na taj način što je pre nedelju dana povučen iz procedure, vraćen ponovo u proceduru za ovu sednicu po hitno postupku, tako da je napravio jedan mali nesklad vremenski oko mogućnosti podnošenja amandmana na Predlog ovog zakona, jer su raniji amandmani koji su dati na Predlog zakona, koji je bio u ovom prethodnom tekstu, a povučen iz procedure, prestali da važe i morali smo u jednom kratkom roku od jednog dana, jer smo izmenjeni tekst zakona dobili neposredno pred samu sednicu Skupštine i na taj način bili sprečeni da možda na još kvalitetniji način utičemo na izmene, odnosno popravljanje ovog teksta zakona koji, kako je to rečeno, je na jedan demokratski način, na jednoj demokratskoj proceduri pripreman i donošen. To je prva moja načelna primedba.
Druga primedba bi bila oko načina izbora saveta. Mislim da predloženo rešenje, koje je bilo ranije, da savet broji 15 članova, da od toga tri člana saveta predlažu nevladine organizacije i to je sada svedeno na ukupno jednog sa 8 članova, koji se predlažu i biraju. Neka naša primedba i moja primedba, poslaničke grupe SPS jeste da je mnogo da dva predstavnika daje Izvršno veće Vojvodine i Skupština Vojvodine. Ovde imamo takođe Skupština Srbije i Vlada Srbije, a da smo zapostavili recimo Srpsku akademiju nauka, koja je ranije figurirala kao jedan od mogućih predlagača članova saveta, koje treba da bira ova skupština i još jedna stvar koja je vrlo značajna, da 8 izabranih članova saveta bira člana saveta sa područuja Kosova i Metohije. Mislim da je to nespretno rešenje, iz razloga što je taj koga izabere savet od 8 članova, odnosno predloži Skupštini, ne bira ga nego predlože jednog sa Kosova i Metohije i kako je tamo rečeno u predlogu da tamo mora da živi i radi. Ovo - i radi, suvišno je, jer čovek može da živi na Kosovu i Metohiji, da nije u radnom odnosu, a da bude ugledan ili akademik ili ugledan građanin ili čovek koji može da potpuno odgovori ovoj funkciji. Znači, taj deo da mora da bude zaposlen u isto vreme ne mora da stoji. Mislim da je to jedno određenje koje je suvišno za ovo, a govorio sam o ovome da je taj koga bira, odnosno predlaže 8 članova saveta u podređenom položaju, jer su praktično njega predložili ovoj skupštini kao jednog člana. Ajde da su dali dva, pa da Skupština bira između ta dva, kao što se biraju svi ostali članovi.
Takođe je jedna od osnovnih primedbi ponovno uvođenje taksi, odnosno pretplate za televiziju. Pretplata nije sporna kao pretplata i ona je postojala i ranije. Mi smo objašnjavali ovde na jednoj od ranijih sednica Skupštine da će kad tada Skupština morati da donese propis, odnosno da utvrdi na ovakav način finansiranje radio televizije tadašnje, a sada nezavisnog radiodifuznog sistema, servisa građana, ali ono što je naše neslaganje to je ova tri i po puta veća pretplata nego što je to bilo. Ajde da je ona uvećana sa troškovima života, sa porastom troškova života i porastom u ovoj godini, pa je ona iznosila za vašu informaciju negde oko 60 dinara, a sada se predlaže 210 dinara. Mislimo da je to povećanje poprilično u odnosu koje je važilo dok se ta televizijska pretplata plaćala.
Na kraju, mislim da ono što je bitno takođe i stoji kao moja primedba, to je da saglasnost na strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji, koja je po meni skoro pandan prostornom planu, daje saglasnost na strategiju Vlada, a ne Skupština. Naš predlog bi bio da na tu strategiju treba da da saglasnost Skupština. Mislimo da je to celishodnije i bolje, nego da to ovlašćenje ima Vlada. To bi bile moje primedbe.

Zeldžo, nadam se da ćeš sledeći put da predložiš i takvo rešenje u Poslovniku, da poslanik ne može da govori duže od tri minuta.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, pred nama je, kako je to već rečeno, Predlog zakona o izmenama zakona o radnim odnosima u državnim organima. Normalno, gospodin Šabić je nasledio ovaj predlog, pošto je on urađen u vremenu pre nego što je on postao ministar ranijeg Ministarstva za pravosuđe i upravu. Potrudite se da čujete.
Ovde ima nekoliko primedaba od strane poslaničke grupe SPS. Mi smo te naše primedbe dali i kroz amandmane, koje smo podneli na ovaj predlog zakonskog rešenja i potrudili se da poboljšamo predloženi zakon, a on je, kako je to rekao uvaženi ministar, usklađivanje sa Zakonom o radu, koji je ova skupština usvojila ranije.
Ono što je naša osnovna primedba, to je da je u prvom članu predviđeno da se ne oglašavaju nova radna mesta, to se jasno da pročitati; ako nema oglasa, sem za pripravnike, omogućeno je da se zapošljavaju oni koji su bliže političkoj opciji koja je na vlasti; na takav način se popunjavaju ta upražnjena radna mesta, koja će biti kasnije prevedena i u stalni radni odnos. (Žagor u sali.) Molim vas, nemojte da vam ja držim predavanje o lepom vaspitanju, nije korektno da ja to radim.
Što se tiče odmora i odsustva, ovaj zakon predviđa restriktivniju meru nego što je to bilo predviđeno ranije. Znači, godišnji odmor može da traje najviše 25, a najmanje 18 radnih dana, a pravo na godišnji odmor do 30 dana određuje se onima koji imaju preko 30 godina radnog staža. Naše mišljenje je da tu treba zadržati staro rešenje. Normalno, ono ne daje pravo da ga svako automatski koristi, već prema uslovima koji su ispunjeni, a regulišu se opštim kolektivnim ugovorom, to može biti do 30, odnosno 35 radnih dana, za one koji imaju preko 30, odnosno 35 godina radnog staža.
Dalje, ono što bi bila naša primedba, to je kod otkaza radnog odnosa - ovde je u članu 64a (novopredloženom) predviđeno u tački 5) "ako se po isteku roka mirovanja radnog odnosa, u skladu sa opštim propisima o radnim odnosima, ne vrati na posao u roku od 15 dana". Mislim da je ovakva formulacija nedovoljno precizna, ne predviđa da neko može da se ne vrati posle prestanka mirovanja radnog odnosa; znači, ako je neko izabran na neku funkciju, odbornik kome je prestao radni odnos u organu uprave zato što je izabran za odbornika, ili neko ko je iz uprave, ili iz državnih organa izabran za poslanika i po tom osnovu mu miruje radni odnos, ako se u roku od 15 dana ne vrati na posao, a može da bude i razlog opravdane prirode.
Može u međuvremenu čovek da se razboli, može da ima drugi razlog za sprečenost da se u tom roku vrati, to ne piše precizno u zakonu. Mislim da bi to trebalo precizirati. Normalno, svako treba da se vrati, da obavlja poslove koje je obavljao pre ovih prava na mirovanje radnog odnosa. Pored toga, postoje i drugi razlozi za mirovanje radnog odnosa.
Dalje, ono što je možda najproblematičnije u ovom predlogu zakona (to su moje kolege poslanici već pomenuli) to je da se novim članom 17. predviđa: "u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona može se sprovesti postupak vanrednog ocenjivanja rada zaposlenog, na predlog rukovodioca organizacione jedinice koji je nadležan za predlaganje ocene rada.
Rukovodilac iz stava 1. ovog člana može predložiti vanredno ocenjivanje, ako smatra da zaposleni tri meseca uzastopno nije obavljao poslove na zadovoljavajući način. Predlog za vanredno ocenjivanje sačinjava se na način na koji se sačinjava predlog za redovno ocenjivanje rada zaposlenog. Zaposlenom koji je ocenjen najnižom ocenom prestaje radni odnos".
I, to je suština čitave priče. Ovo ne da liči na lustraciju, ovo je čista lustracija, ali lustracija koja je data na jedan voluntaristički način, jer tu ocenu daje pojedinac, bez ikakve kontrole i bez ikakve dalje mogućnosti žalbe ili prigovora na ovako nešto.
Znači, na ovaj način želi se da se napravi još jedno čišćenje organa uprave, organizacija. A čini mi se, da se predlogom koji je Vlada usvojila pre neki dan, oko povećanja plata zaposlenih u pojedinim organima uprave i drugim državnim službama, a to je neko najavljeno povećanje od 10%, želi da malo sanira i pomiri ovo što će se menjati ovim predloženim zakonom, da se ne izazovu veći problemi u organima uprave, a već znamo da su i najavljeni štrajkovi u pojedinim organima uprave.
Prema tome, poslanička grupa SPS je dala svoje amandmane, njih ćemo obrazlagati posebno, na konkretne članove, i ukoliko se ovi naši amandmani ne prihvate, mislim da nećemo glasati za ovakav predlog zakona. Hvala.

Kao što je već rečeno, poštovane kolege i koleginice poslanici, grupa poslanika iz poslaničke grupe SPS je podnela amandman na član 1. predloženog zakona. Predložila je da se ovaj član briše, iz razloga što je ranije rešenje bilo kvalitetnije i bolje i omogućavalo je pristup većem broju zainteresovanih lica da se prijave na oglas, konkurs ili bilo koji drugi način oglašavanja, za upražnjena radna mesta. Ranijim zakonskim rešenjima bilo je predviđeno da se u izuzetnim slučajevima neophodne potrebe i kratkoće vremena, a zarad obezbeđivanja funkcionisanja određenog organa, može vršiti zapošljavanje bez oglašavanja.
Međutim, ovde se potpuno omogućava zapošljavanje (sem pripravnika) na određeno vreme, bez oglašavanja, konkursa, bez mogućnosti da konkuriše jedan širi krug zainteresovanih lica kojima je neophodan posao, a ne znam kome u ovoj zemlji od nezaposlenih nije to neophodno u situaciji u kojoj se nalazimo, zbog lošeg socijalnog statusa većeg dela stanovništva. Svi oni koji ispunjavaju uslove da obavljaju određene poslove precizirane zakonom, odnosno opisom radnog mesta i potrebnim kvalifikacijama za to radno mesto, nisu u situaciji da saznaju kad i na koji način mogu da dođu do posla.
Postoji jednostavnije rešenje, ako se ne želi da se oglašava radno mesto u nekima od sredstava javnog informisanja - da se oglasi potreba za radnicima određenog profila, bar kod organizacija za zapošljavanje, da one prema kvalifikacijama, prema dužini čekanja, možda i prema socijalnoj situaciji nezaposlenih lica, šalju takva lica organima koji imaju potrebe za zapošljavanjem na određeno vreme. Mislim da bi to moglo da bude jedno korektno i sasvim solidno rešenje.
Pored toga, mislim da je sličan amandman podnela i SSJ, odnosno grupa poslanika koja ne predviđa brisanje čitavog ovog člana, već jednog dela. Uostalom, oni će o tome govoriti. Mislim da ovo naše obrazloženje i ovaj naš zahtev govore o tome da postoje i druge kolege koje razmišljaju na sličan način i koje žele da ovu materiju urede na jedan kvalitetniji i bolji način. Meni je žao što Vlada ne prihvata ovaj amandman. On je, kao što je već rečeno, pravno moguć i nije nemoguće ostvariti na jedan korektniji, kvalitetniji i ustavno bolji način zapošljavanje na određeno vreme, ako se prihvati ovaj naš amandman.

Poštovane kolege poslanici, razumem nestrpljenje, ali smo dužni da ukažemo još jedanput na ono što smo već napisali i predali u proceduru, a to je - u članu 8. Predloga zakona uvodi se novi član 36b, u stavu 1. se broj "25" zamenjuje brojem "30".
U stavu 3. reči "30 radnih dana" zamenjuju se rečima "najmanje 30, a najviše 35 radnih dana".
Da bi bilo jasnije, ja ću pročitati novi član 36b: "Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18, a najviše 25 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se u skladu sa kriterijumima utvrđenim posebnim kolektivnim ugovorom. Zaposleni sa navršenih 30 godina penzjskog staža ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana."
Ovim rešenjem je predviđeno da se ranije pravo, koje je bilo veće nego što je ovim novim predlogom zakona utvrđeno, našim predlogom amandmana poveća sa 25 radnih dana, pod određenim uslovima, na najviše 30 radnih dana, i za one koji imaju preko 30, odnosno 35 - 40 godina radnog staža, da se dozvoli mogućnost da mogu koristiti godišnji odmor do 35 dana.
Ovim se ne daje pravo automatski svakome da to može da iskoristi, već da se posebnim kolektivnim ugovorima, posebnim propisima koji regulišu ovu materiju, može iskoristiti ovo pravo. Znači, od onog minimuma od 18 dana do maksimalnih 35 dana. Normalno, ceneći sve to, pa i godine staža, uslove rada.
Ne može da se kaže da su uslovi rada u upravi svuda jednaki i svuda lagani i da se poslovi lako obavljaju. Ima mnogo poslova koji se odvijaju sa strankama, pa možete zamisliti čoveka koji ima 35 godina radnog staža, a radi na šalteru u upravi, koje probleme i kakve probleme on ima u toku rada; njemu je, siguran sam, potreban duži odmor u jednoj kalendarskoj godini, nego što je to predviđeno.
Ljudi ne mogu da biraju poslove, jer poslove dobijaju od poslodavca. U ovom slučaju, zna se ko je poslodavac i ljudi ne mogu da izaberu ono što njima odgovara, nego ono što im se ponudi. Znači, ako neko radi na poslovima šalterske službe; npr. neko je poreznik 30 godina, 35 godina, neko radi na terenu, kao terenski činovnik, naplaćuje, i to treba da radi 40 godina; negde u 38-oj godini valjda treba da mu se omogući da može da iskoristi (ja ne kažem imperativno da mora, nego da može) to pravo da koristi godišnji odmor u trajanju od 35 radnih dana.
To su bili naši motivi kada smo podnosili ove amandmane. Znači, ne da to mora da bude, već da se da okvir od 18 do maksimalno 35 dana korišćenja godišnjeg odmora. Mislim da je to sasvim korektno i da je to Vlada mogla da prihvati, a čudi me da Zakonodavni odbor nije ovo predvideo kao zakonsku mogućnost, da i takvo rešenje može da postoji. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, pred nama je još jedan predlog Vlade od čuvenih sistemskih zakona, kao što je zakon koji se danas nalazi pred nama. Prva i osnovna primedba koja se ovde čula već nekoliko puta, a koja je i moja, to je da je zakon u proceduru ušao još decembra meseca, a da je tek sada na dnevnom redu i da se tek sada o njemu raspravlja, iako su mnogi amandmani dati na ovaj zakon i ima ih čini mi se oko 90. Čak je i Vlada na svoj predlog dala 11 amandmana, ne bi li poboljšala tekst ovog zakona.
Sigurno treba da bude donesen jedan ovakav zakon, da se uredi ova materija u jednom zakonu, a koja je inače bila uređivana drugim zakonima. I do sada su postojale ponude tenderi, javni konkursi, licitacije i na takav način su se određeni poslovi dodeljivali, kad se radi o sredstvima budžeta; bar je tako bilo u praksi u gradu iz koga ja dolazim, u Velikoj Plani, gde smo imali mnogo investicija; sve su davane javnim oglašavanjem i uz maksimalnu konkurenciju koja je bila kod dobijanja poslova. Pod najpovoljnijim uslovima su birani izvođači i izvodili su sve te radove na kvalitetan i kompetentan način. Čak je i gospodin Krešić učestvovao u nekim našim poslovima u Velikoj Plani, kada se tiče urbanizma i planiranja, ako se ne varam.
Dalje, korišćena su sva pozitivna iskustva kod tih investicija i sigurno je da nije bilo zloupotreba, a bar do sada nema nikakvih najava čuvenih krivičnih prijava oko tog posla.
Ono što je ovde zabrinjavajuće, a što su neki rekli, to je da je sumu od 50 milijardi, deo budžeta koji treba da ide u javne nabavke po bilo kom osnovu, moguće potrošiti, sve, preko inostranih dobavljača i inostranih firmi. Niko ovde ovim zakonom ne garantuje da će se taj deo od 50 milijardi, u konkurenciji sa stranim firmama, stranim ponuđačima, neće dati njima da izvrše potrebne nabavke, investicije ili usluge. Prema tome, to je jedna od osnovnih zamerki koju bih imao da kažem, da se na vrlo nespretan način štiti domaća proizvodnja.
Da li to znači da će sada EPS moći, radi ponuđača, sa strane, a već se javljaju sa isporučivanjem opreme, montaže itd., da eliminiše "Gošu" iz Velike Plane, kompaniju koja je izvodila radove do sada, koja izvodi kvalitetno radove i na inostranom tržištu, a ne samo kod nas. Znamo iz kojih razloga su onemogućeni, zbog embarga i svega onoga što nam se događalo, da te radove izvode u nekom prethodnom periodu, ali još uvek imaju poslovne veze i rade i napolju.
Da li to znači da neće moći u oštroj konkurenciji, pod jednakim uslovima, potpuno istim, kao strani ponuđači, da naše domaće firme kao što je "Goša montaža", kao MIN Niš, kao što su druge velike firme koje mogu da izvode takve radove i isporučuju opremu, da dobiju te poslove. Mislim da je to loše rešenje, nije kvalitetno i nije u interesu naše privrede i ovih velikih kapaciteta koje imamo, koje ne možemo da uposlimo, a upošljavali smo ih napolju u oštroj konkurenciji sa drugim proizvođačima.
Šta će se desiti recimo sa "Energoprojektom", koji je izvodio radove širom naše zemlje, širom sveta, širom ove zemljine kugle, koji je kvalitetno izvodio te radove. Da li će pod jednakim uslovima sa stranim partnerom on dobiti prednost? Mislim da po ovom zakonu neće i to je ono što je oštra zamerka ovom zakonu.
Još jednu stvar želim ovde da apostrofiram, a to je zašto se ovoliko čekalo. Šest meseci čekamo da uzmemo ovaj zakon u raspravu, a kažemo da je hitan, da je neophodan, da će sprečiti mnoge zloupotrebe, moguće i eventualne. Neki su ovde rekli da je sklon nepoštenju samo onaj koji je blizu da pogreši, koji ima moć da odlučuje. Nije tačno. Ta teza je potpuno naopaka. Onaj koji je sklon nepoštenju on je sklon nepoštenju po bilo kom osnovu.
Znači, vremena, šest meseci čekamo da uđe u proceduru, a onda kažemo da je neophodan i da će važiti od 2003. godine, a da će, ono što je najznačajnije, onaj koji će sve te poslove obavljati, to telo koje je niti agencija, niti žena, niti devojka, raditi ovaj posao tek godinu dana po donošenju ovog zakona.
Šta mi u stvari radimo sada u ovom vakumu? Da li omogućavamo nekome, ovde su pominjani nafta, maske i druge stvari, da u tom periodu, dok nemamo ove propise, može još neke poslove na ovakav način, koji kritikujemo i koji ovde stavljamo drugima, da završi, dok svi ovi zakonski propisi ne stupe na snagu. To bi bila poslednja moja primedba. Mislim da smo od Vlade, čiji ministri kažu, ako nemaš pare da platiš struju - prodaj kuću, ako nemaš pare da školuješ decu - prodaj stan, ovako nešto mogli i da očekujemo.

Poštovane kolege i koleginice poslanici, kod ovog predloga zakona koji je pred nama i o kome danas raspravljamo čini mi se da smo  počeli da primenjujemo novi Poslovnik jer nas danas u sali ima otprilike taman toliko koliko treba po novom Poslovniku, ali to nije pitanje o kome želim da raspravljam.
Imam nekoliko načelnih primedaba na ovaj predloženi tekst zakona koji je u stvari jedna sublimacija svih dosadašnjih propisa koji su regulisali materiju izbora, bar kada se tiče lokalne samouprave.
Novina je u tome što se ovde predviđa čist proporcionalni sistem, bar kako je to predviđeno članom 3. ovog zakona. Moj predlog se malo razlikuje i ide ka cilju da pomiri ova dva rešenja: prethodno, čist većinski sistem i ovo predloženo, koje je čist proporcionalni sistem. Uvođenje kombinovanog sistema nije nikakva novost u izbornoj praksi. Ovde se često pozivamo na neka evropska i druga rešenja, a takva rešenja već postoje u praksi. Mislim da su ona najkorektnija (mislim ovih drugih zemalja) jer zadovoljavaju i jednu i drugu stranu: pravo birača da biraju neposredno i preko partijskih lista, odnosno kako je predloženo - lista građana. Na listi koja je partijska ili lista građana, partije imaju pravo da raspolažu mandatima - i raspolažu, zadovoljavajući pre svega partijsku oligarhiju po proceduri i po načinu kako to rade.
Na drugoj strani bi zadovoljili građane sa polovinom odbornika manje jedan, sa direktne, odnosno većinske liste i mogli bismo na taj način da zadovoljimo pravo građana da imaju direktne predstavnike u skupštinama opština, odnosno gradova. Mislim da je to rešenje korektnije i vidim da ni Vlada, ni Odbor nisu prihvatili naš amandman. Mi ćemo se truditi, još jednom, da ubedimo Skupštinu kada budemo govorili o amandmanu, da ovo rešenje bude prihvaćeno.
Danas se do kraja jasno kaže ko ne može biti odbornik. Ovo pričam iz razloga što smo do sada imali tumačenja od Ministarstva pravde, odnosno nadležnog u tom ministarstvu, ko ne može biti, pa smo imali različita tumačenja za jednu istu stvar. Recimo, odbornike u Velikoj Plani istovremeno je imenovala skupština opštine, kao i odbornike Raške, gde se to isto dešavalo. Ovde se decidno kaže da ne mogu da budu, nego samo jedno ili drugo, ali pošto su već ovo drugo, onda odbornicima treba da prestane mandat ili da se razreše sa funkcija na koje ih je birala skupština opštine.
Rekao sam, upoznat je predsednik Narodne skupštine sa tim različitim tumačenjima; tamo ne može da dođe do razrešenja ovog problema i potpuna je blokada u radu Skupštine opštine u Velikoj Plani, tako da nisu uspeli ni statut da usvoje, a raspisani su naknadno izbori samo za sedam izbornih jedinica.
Dalje, kada se tiče ovog predloga o zastupljenosti žena, mislim da se ovde bavimo demagogijom. Prvo, predložili smo amandmanom Vlade, koji je približan amandmanu koji je grupa gospodina Šabića dala, da svaki četvrti bude drugog pola, i tako redom do kraja liste, a na kraju da se lista neće prihvatiti ako nema 30% žena. Ova matematika nije adekvatna. Svaki četvrti je 25%, a minimum je 30%. Prema tome, treba da bude svaki treći, ako se to želi, odnosno treća, a najčudnije je obrazloženje. Obrazloženje kaže - predloženim rešenjem obezbeđuje se ravnopravnost oba pola u postupku raspodele osvojenih mandata na izborima za odbornike.
Mislim da ova konstatacija ne može da bude tačna. Kako se obezbeđuje ravnopravnost ako se obezbeđuje jedna trećina onoj drugoj strani, bilo da je muška ili ženska?! Uopšte nije nikakva ravnopravnost! Ravnopravnost bi bila ako bi se obezbeđivala bar polovina. Ali, na kraju krajeva, to pitanje uopšte ne mora da bude predmet ovog zakona. To ne treba dekretom raditi, već to treba raditi u praksi i ne na ovakav način - ceniti da li će to doneti poene političkim partijama.
Sa ovim bih završio i molim da se ove primedbe naše poslaničke grupe prihvate, bez obzira što ih Odbor i Vlada nisu prihvatili, a kada budemo raspravljali o amandmanima bliže i šire ćemo ovo objasniti.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, već duže vreme traju polemike oko ovog predloženog rešenja. Kao što je već rečeno, imamo u roku od nekoliko meseci dva predloga izmene Poslovnika: prvi u septembru mesecu prošle godine, danas novi. Složio bih se sa tezama pojedinaca u odbrani ovog predloženog teksta da je 1/3, odnosno tačno 84 poslanika dovoljno za rad u načelu, za debau o predloženim aktima koji su tema rasprave u ovoj skupštini, ali da se pre toga obezbedilo da svaki poslanik, može da govori najmanje 10 minuta, da može svaki poslanik da predloži amandman na predlog zakona, a ne poslanička grupa; kao što je to ovim prethodnim izmenama već učinjeno, kada je i vreme za jednu poslaničku grupu ograničeno u ukupnom vremenu od pet sati rasprave.
Šef poslaničke grupe je izneo tačan podatak koliko je to nekad trajalo, a koliko sada traju rasprave. Onda bi bilo moguće pretresti u debati sve predložene akte, predložena rešenja, predložene zakone. Moguće je onda odvojiti dan kada će se odlučivati o takvim stvarima. Pošto takva rešenja nisu učinjena, pošto nije učinjeno ovo što je trebalo učiniti, da se upodobi i izjednači ovaj sistem ovde, oni koji brane ovu praksu da je 1/3 dovoljna za vođenje rasprave, zaborave da kažu da u praksi drugih kod vođenja rasprave nije ograničeno vreme ovako restriktivno kao što je ovde ograničeno. Imali smo i raspravu o amandmanima, raspravu u pojedinostima: ovim predloženim rešenjem ta se rasprava svodi samo na glasanje. Razumeo sam tako, a ako nije tačno, ne vidim razlog da se ovde neki amandmani podnose i da se to izmeni.
Glasanje o amandmanima, i glasanje i rasprava, često znaju da budu svedeni na tri minuta. Ako je neko sposoban da za tri minuta obrazloži predloženo rešenje, njemu svaka čast. Nekima je potrebno da uvere i druge. Za uveravanje drugih, ne samo radi shvatanja onoga što se želi reći, potrebno je malo više vremena. To su sve neke restriktivne mere koje se odnose ovde. Ovde se pominje i to da li ima ili nema pravo Vlada. Ovde je Vlada prihvatila predlagača, ali je ona samim tim uzela na sebe obavezu. Nije ovo prvi put u parlamentarnoj praksi ove zemlje. Imali smo mi Vidovdanski ustav i Ustavotvornu skupštinu 1921. godine, gde je Vlada uredila čitav Poslovnik. Da li je to ispravno ili nije, ocenila je javnost u poslednjih 80 godina i rekla je da nije.
Danas imamo ovaj predlog povodom kojeg nam do kraja nije jasno iz čijeg je pera potekao. Govori se da je to deo DOS-a. Nije ni slučajno da je to 84 poslanika. To je upravo parametar za ono što nam je navodno potrebno da vodimo raspravu. Znači, najmanje 84 poslanika.
Zbog svih ovih i razloga koje su iznele moje i kolege poslanici koji su govorili u prilog stava da ovaj poslovnik ne treba usvojiti, predlažem da se Predlog odluke ne prihvati, tim pre što je Administrativni odbor usvojio samo deo amandmana koji su sasvim mala intervencija, koliko sam uspeo da vidim; a i to je posebna priča da se nama dostavlja u toku rasprave; kada su već neki završili raspravu, ono o čemu je Administrativni odbor odlučivao po amandmanima. Na taj način možemo meritorno da odlučujemo i da govorimo o samom Predlogu poslovnika.
Znači, ovaj deo koji je prihvaćen je samo jedna mala šminka ovog rešenja, koje je izuzetno restriktivno i pogubno za ono što se zove parlament. Parlamentu je i ime nastalo od reči "parlare" iz italijanskog parlamenta, a što znači govoriti. Ovde se svodi govor poslanika na minimum.
Obrazloženje je da će se rasprava voditi tri dana i da se tako postiže efikasniji rad, a da se u ova dva dana održavaju odbori; predsednik Skupštine treba posebno da odobri ako treba taj odbor da bude kada zaseda Skupština; pa imamo i dane kada se o tome glasa. Ako se odbori određuju ponedeljkom i petkom, znači Skupština će radi pet dana.
Molim vas, moje pravo da prisustvujem svakom odboru ne može da ospori niko. Mada mi osporavaju pravo da naplatim kada sam bio na odboru, a nisam popodne bio na Skupštini, a prethodno sam bio na odboru, osporavaju pravo da to realizujem, ali pravo da budem na odboru ne može da mi ospori niko; kao i da učestvujem, ako je to ideja da se na najbolji i najkvalitetniji način kroz odbor priprema sednica Skupštine, a što do sada u praksi nije bilo rešenje. Da li će ta praksa zaživeti - sumnjam.
Ako ne možemo da obezbedimo kvorum sa 126 poslanika, kako to piše u Ustavu i kako je to svim poslovnicima predviđeno, onda je teško da ćemo moći da funkcionišemo i u petak i u ponedeljak. Hvala vam i predlažem da ovaj poslovnik ne usvojimo. Hvala lepo.

Poštovne koleginice i kolege poslanici, naše zalaganje je bilo da se potpuno zadrži ova odredba koja je bila u starom zakonu. Međutim, ona nije prihvaćena, nije ni amandmanski regulisana kako treba, te stoga mislim da postoje opravdani razlozi da se prihvati ovaj amandman, koji je dala Srpska radikalna stranka, koji delimično zadržava rešenje iz prethodnog zakona, ne u potpunosti, ali delimično; znači, zadržava pravo da više lokalnih zajednica mogu da osnuju zajedničko javno preduzeće. Mislim da je taj amandman opravdan iz razloga što takva preduzeća žive i postoje u praksi na teritoriji ove naše države.
Kako ćemo sada, kada ovu zakonsku odredbu donesemo, pa takva preduzeća neće moći dalje da se osnivaju, a videli smo da postoji potreba za takvim zajedničkim javnim preduzećima, dalje regulisati status ovih zajedničkih preduzeća? Da li svaka opština kod tih zajedničkih preduzeća mora da formira posebna javna preduzeća, a znamo da se objekti koji su izgrađeni za potrebe više lokalnih zajednica, normalno zajednički koriste i sigurno da je najsvrsishodnije upravljanje tim zajedničkim objektima iz jednog centra.
Nemoguće je podeliti međuopštinski vodovod, koji je u izgradnji za opštinu Velika Plana i Smederevska Palanka, na dva dela. Mora da postoji zajednički organ, zajedničko preduzeće, jer se radi o jedinstvenom objektu koji služi za potrebe dve opštine, odnosno dva grada.
Takav je slučaj kod zajedničkog objekta za Milanovac, Arilje, Ivanjicu, znači takvi objekti žive, postoje, egzistiraju i oni imaju zajedničke upravne odbore, zajedničko javno preduzeće, zajednički način odlučivanja. Sigurno je, i naše zalaganje je bilo, da se i u elementima nesaglasja između ovih opština traži arbitraža, ali je manje zlo ako se to ne prihvati, od ovoga da se ne prihvati potpuna mogućnost za ovakvim zajedničkim preduzećem.
Prema tome, predlažem Skupštini da ovaj amandman gospodina Veljkovića odnosno amandman Srpske radikalne stranke podrži, i pozivam poslanike da se o njemu pozitivno izjasne. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, pred vama je opet Predlog zakona u kojem se naziva reformskim, ali u većem delu taj zakon je ostao isti u tekstu kojem je donet i koji je prethodna Skupština usvojila, sem korekcija koje su ovde navedene i ne bih da ponavljam.
Po mišljenju poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, ovim zakonom se uspelo da se sa osam radnika svede na tri, da se neki rokovi skrate, da se nadležnosti prenesu sa Geodetskog zavoda na preduzeća i da, kako se to kaže, u tržišnoj utakmici svi budu konkurentni jedni drugima i da se na takav način se ovaj posao, koji je predviđen da obavi u roku od tri godine, i uradi. Mi smatramo da je ovaj rok kratak, da su sredstva potrebna za primenu ovog zakona velika i da će to biti glavna smetnja, kao što je to bila smetnja i u prethodnom periodu, jer je trebalo obezbediti ogromna sredstva da se poslovi koji nisu mali, predviđeni ovim zakonom, obave u ovom roku kako je to predviđeno zakonom.
Pored toga velika sredstva su potrebna i za nabavku opreme da se ovi poslovi urade. Ovde je rečeno da se sa jedinstvenom evidencojom uradilo i započelo samo u nekoliko gradova. Ta činjenica nije tačna. Opština iz koje dolazim je krenula sa jedinstvenom evidencijom, uplatila našem katastru ukupna sredstva potrebna za ovaj posao, koji je predviđen da se obavi u roku od 10 godina i on naravno nije obavljen, jer je očigledno da i ta sredstva nisu bila dovoljna da se taj posao uradi. Pored toga, bilo je i veliko angažovanje geodetske uprave oko poslova sprovođenja komasacije u prethodnom periodu, oko te saglasnosti sa evidencijom, sa zemljišnom knjigom i sa stanjem koje je nastalo posle komasacije.
Samo da vas podsetim da je to jedna od velikih aktivnosti, u kojoj je svoj puni doprinos dao Geodetski zavod i geodetske službe, da je taj posao urađen na korist građana ukrupnjavanjem poseda i da je u nekoliko komasacija, koje su vršene u Pomoravlju, taj posao skoro priveden kraju. To je dalo ogroman doprinos. Normalno, on će prouzrokovati i ponovo troškove, jer treba i jednu i drugu evidenciju usaglasiti, što će, siguran sam, komplikovati poslove za ovaj rok od tri godine, kako je dat.
Što se tiče primedbi poslaničke grupe SPS, one se odnose i na jedan od izmenjenih članova ovog zakona; u članu 48. se predviđaju određeni rokovi, a u novom članu 136v ne dozvoljava se vođenje upravnog spora. Ovde je oko toga dosta govoreno i neću to da ponavljam. Samo ću da podsetim da je to u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i da jedna takva odredba ne može da se nađe u ovom zakonu; nije, kao što sam rekao, u saglasnosti sa važećim Ustavom, za koji neki jednom kažu da se ne treba držati kao pijan plota, a drugi put kada im to odgovara ga citiraju i koriste.
Poslednje što želim da kažem, to je da će sprovođenje zakona u ovako kratkom roku, siguran sam, koštati i građane koji nisu bili ažurni u sprovođenju ostavinskih rešenja, upravo zbog visokih troškova izlaska geometara, utvrđivanja, odnosno prevođenja, cepanja parcela, jer se radi o nasleđivanju, deobama. To se stanje od 1932. godine, na koje se pozivamo, umnogome promenilo do danas, došlo je do usitnjavanja poseda i već je rečeno koji je broj parcela, a siguran sam da zbog neažurnosti građana, vlasnika, koji su postali naslednici, to stanje će se komplikovati, pored toga što će se komplikovati i uknjižbom po etažnoj svojini, koja je prilično komplikovana u delovima gde su izgrađene zgrade za kolektivno stanovanje.
Takođe je još jedan problem sa snimljenim instalacijama, sa katastrom podzemnih instalacija i problem sa otpisom i uknjižbom objekata kao što su železničke pruge, novoizgrađeni nasipi, novoizgrađene brane, novoizgrađena jezera. Nisu uknjiženi. Preko mog bivšeg dvorišta prolazi nova železnička pruga, preko zemljišta koje se vodi kao neplodno, ali je još uvek u mom posedu. Nemam obavezu da plaćam poreze i doprinose na to zemljište, ali je još uvek u mom posedu i ne znam šta trebam da uradim; da li da prekratim prugu i da kažem - ne možete više da prolazite kroz moje dvorište. To je jedan od vrlo važnih poslova koje treba uraditi i za koje su potrebna sredstva.
Još jednom kažem da su ovi rokovi, i to misli poslanička grupa SPS, kratki; ovaj veliki posao, siguran sam, potrebno je da se uradi i izvede do kraja ovako kako je predviđeno zakonom, Vlada treba da napravi operativni program i da taj rok, koji je dat ovim zakonom, proceni još jednom i odredi primeren rok da se ovi poslovi završe.

Kolege poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman sa ispravkom na član 48. Dužan sam samo da dam jedno kratko obrazloženje zašto je došlo do ispravke - zato što je predlagač zakona uz jedan član dao dopune i praktično stavio tri ili četiri nova člana. Mogao je to da reši i predlogom novih članova, a ne da se u okviru jednog člana, člana 48, daju ove izmene i dopune. U tom amandmanu predložili smo da član 48. treba da glasi da se u članu 136b stav 2. briše.
Stav 3. menja se i glasi: "Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda potvrđuje se katastarski operat iz stava 1. ovog člana i određuje se dan početka primene katastarskog operata. "Takođe, u članu 48. u članu 136v stav 4. briše se. U članu 48. član 136d menja se i glasi: "U skladu sa odredbama člana 136a do 136g katastar nepokretnosti Republički geodetski zavod obrazovaće u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Republički geodetski zavod će najmanje jednom godišnje podnositi izveštaj o stanju obrazovanja katastra nepokretnosti Vladi Republike Srbije".
Time je obuhvaćeno poboljšanje ovih delova člana 48, da se upodobi sa našim stavovima koji su izloženi i u načelnoj raspravi, a posebno sa osvrtom na član 136v gde se briše pravo na vođenje upravnog spora, već može samo da se vodi spor kod suda. Već sam rekao, a da ponovim sada, to je protivno Ustavu Republike Srbije. Takođe, da se kod katastra nepokretnosti jedanput godišnje izveštava Vlada o stanju, upravo da bi se imao uvid u ono što se dešava i što se odvija primenom ovog zakona, najmanje jedanput godišnje. Normalno, ovi naši stavovi nisu prihvaćeni. Molim Skupštinu da promeni stav Odbora i stav Vlade i da se pozitivno izjasni o ovom našem amandmanu. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, iz obrazloženja za Predlog za izmenu i dopunu Zakona o javnim preduzećima koje je dao umesto gospodina ministra Aleksandra Vlahovića ovlašćeni predstavnik, aktuelni ministar trgovine, mogu se naslutiti razlozi za donošenje ovakvog predloga izmena i dopuna Zakona. Poslanička grupa SPS ima određene primedbe na ovaj predlog rešenja. Ona ih je iznela i putem amandmana. Ono što je osnovno i što je ključno u našim primedbama, to je određena nedoslednost reformske vlade, koja u jednom delu svoja ovlašćenja koja su data aktuelnim zakonom (a koji je predmet ove izmene) želi da prenese na osnivače u potpunosti. Ta nedoslednost se ogleda u sledećem.
Vlada u prvih osam članova ovlašćenja koja ima po zakonu prenosi na osnivače, bilo da se radi o opštini, autonomnoj pokrajini ili drugim osnivačima. U ostalim članovima zadržava svoja prava i ingerencije, bar kada se tiče Ministarstva trgovine i turizma i ovog dela da vrši kontrolu cena i nadzor nad cenama, kao i što se tiče nadzora usvajanjem programa rada u rokovima koji su dati ovim zakonom.
Razlozi navedeni u obrazloženju za ovako nešto: "Osim toga, ova odredba nije izvedena do kraja, ne samo u pogledu preciznog određivanja roka, već u pogledu postupanja organa jedinica lokalne samouprave, odnosno Vlade Republike Srbije"; a misli se u članu 1. za brisanje stava 4. Ako se želelo da se odrede precizni rokovi, onda je to moglo da se uradi preciziranjem tih rokova, u kojim rokovima i na koji način poslove za koje je ovlašćena Vlada može i treba da uradi. Međutim, ovde se pristupilo brisanju ove odredbe koja omogućava da ove poslove, kao što sam rekao, u prvih osam ili devet članova, vrši osnivač, a u ostalima da to pravo zadržava Vlada.
Takođe je za nas neprimereno da se zadržava ovaj odnos kontrole cena, u vreme kada je sve slobodno, kada je liberalno, kada stižu sa strane donacije, kada ima dovoljno sredstava. Ne vidim neku naročitu potrebu da to bude pod strogom kontrolom Vlade, osim ako Vlada želi subvencijama u toj oblasti, tamo gde se ne ostvaruje dobit, gde je to nemoguće cenama od tih usluga, dovesti rad tih javnih preduzeća u normalu.
Takođe se odrekla i nadležnosti, što je nelogično, kad su u pitanju zajednička preduzeća za više jedinica lokalne samouprave ili za više opština. Naime, radi se o nekim preduzećima koja postoje za više opština i koja su aktuelna i dan danas. To su međuopštinski vodovodi, zatim međuopštinski vodovodi u izgradnji, to su zajednička javna preduzeća, osnovana ne samo za jednu, nego za više jedinica teritorijalne samouprave, iz razloga racionalnosti.
Mi ćemo sada imati situaciju da se u različitim lokalnim zajednicama izabere različita vlast, u kojoj normalno može da dođe do suprotstavljanja nekom opštem zajedničkom interesu, koji je važio do tada. Ko će u toj situaciji arbitrirati, ako ne neko ko je iznad ovih jedinica lokalne samouprave, a logično je da to budu Vlada ili nadležno ministarstvo za tu oblast.
Mislim da bi taj deo zakona, koji to tretira, trebalo zadržati u onom starom obliku ili u slučajevima spora između ovih lokalnih zajednica naći mehanizam arbitriranja, u zajedničkom javnom preduzeću.
Takođe je ugrožena na ovaj način i izgradnja zajedničkih objekata. Ko kaže da u budućosti neće biti potrebe za jednom sanitarnom deponijom za više lokalnih zajednica, za više opština, za jednu veću teritoriju, jer znamo da se radi o skupim objektima ili o preduzećima koja se bave reciklažom. Ona sigurno ne mogu da budu opravdana ako pokrivaju manje od dva miliona stanovnika. Ako nije reč o gradu Beogradu ili većim jedinicama lokalne samouprave, to ne može da bude opravdano. Znači, moralo bi da se obavlja za više jedinica lokalne samouprave.
Hteo bih još da kažem - usvajanjem ovog zakona, ovih izmena i dopuna zakona, ne znam da li će se suspendovati uredba Vlade koja ograničava lične dohotke i primanja u svim javnim preduzećima, jer ta uredba važi još uvek? Ne znam da li je predviđeno da donošenjem ovoga zakona prestaje da važi ta uredba, koja ograničava primanja u svim javnim preduzećima; ona je bila, normalno, svrsishodna u vreme dok su trajale sankcije, dok je trajala ratna opasnost na ovim prostorima.
Mislim da za sada, pošto se zalažemo za tržište, za konkurentnost, za slobodu razmene roba i dobara, ne vidim razloga da se ovakve uredbe i ovakav način regulisanja materije zadrži i danas.
To bi bilo uglavnom što se tiče globalnih, načelnih primedaba. O njima će više govoriti u pojedinostima, a i u načelnoj raspravi, poslanici poslaničke grupe SPS, iznosiće konkretne podatke i detalje; mi smatramo da ove izmene i dopune zakona ne treba usvojiti, ukoliko se ne prihvate naše primedbe i naši amandmani, koji su dati na ovaj zakon. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 11. predloženog zakona i u ime SPS-a predložio sam brisanje ovog člana. Podsetiću samo na tekst člana koji sam predložio da se briše - u članu 70. posle stava 11. dodaju se stav 12. do 14. koji glase: "Vrstu stručne spreme nastavnika verske nastave utvrđuje ministar prosvete na zajednički predlog Ministarstva vera i tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Listu nastavnika verske nastave utvrđuje ministar prosvete na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Nastavnika verske nastave upućuje u školu tradicionalna crkava i verska zajednica sa utvrđene liste za svaku školsku godinu. "
Razlog za brisanje ovog člana je u tome što je vezan za prethodne amandmane koji su predvideli brisanje pojedinih članova. A samim tim što ovi amandmani nisu prošli ovaj član praktično ostaje u jednom delu invalidan, jer mora na određen način da se utvrdi ova materija, odnosno da se utvrdi način izvođenja nastave. Izašao sam da obrazložim razloge koji su nas motivisali, a njih je već naveo šef poslaničke grupe Žarko Obradović i poslanici koji su predvideli brisanje prethodnih članova. Ovde bih upozorio još na jednu stvar koju treba uzeti u obzir kod ovog člana 11.
Naime, usvajanjem amandmana na član 3. poslanika Tomislava Nikolića da se definišu verske zajednice, gde se tačno opredeljuje koje su to verske zajednice koje mogu da organizuju nastavu, ostala je ova praznina sada u sva tri stava člana 11, a odnosi se na tradicionalne crkve i verske zajednice. Treba u ovom slučaju tekst usaglasiti sa amandmanom koji je podneo Tomislav Nikolić na član 3, pa da se tačno definišu koje su to verske zajednice i ovim članom 11. Hvala lepo.

Poštovane kolege poslanici, poštovani predstavnici Vlade, podneo sam amandman na član 28. i predložio da se taj član briše zbog toga što smo i u prethodnim amandmanima, saglasno predlozima koje smo imali, smatrali da verska nastava treba da se odvija van škole, da ima potporu države i da se organizuje u prostorijama verskih ili iznajmljenih objekata, ili u školskim prostorijama koje se daju verskim zajednicama za vršenje ove nastave.
Smatrali smo da Vlada treba da kroz budžet pomogne verskim zajednicama da organizuju nastavu veronauke u svojim objektima ili u objektima kojima država raspolaže, a mogu da ih ustupe za izvođenje verske nastave, a ne kao u predlogu - da država obezbeđuje sredstva i da je organizuje.
Vlada je odgovorila da odbija ovaj amandman, odnosno - ne prihvata ga zbog toga što je Odbor za prosvetu dao svoj amandman. Međutim, Vlada je usvojila amandman narodnog poslanika Bojane Aleksić na član 28. koji glasi - da se u članu 138. briše novi stav 4. Novi stav 4. ovog predloga je ovo što stoji u članu 28. - da Vlada finansira versku nastavu. Prema tome, nije dovoljno jasno ovo obrazloženje.
Da li to znači da se član 28. menja u tom delu da se ovako predloženo finansiranje ne vrši na način kako je to predloženo članom 28, već da će se naći drugi način da se finansira nastava veronauke. Iz tih razloga i dalje ostajem pri ovom amandmanu, jer u suštini ne vidim neku naročitu promenu, sem toga da jedan deo u članu 28, koji je dodatak jedne jedine reči, treba da se zadrži. Ako je to razlog, onda je ovaj naš amandman, koji sam podneo u ime poslaničke grupe SPS-a, smislen i on se može prihvatiti. Molim da se Skupština o tome izjasni i podrži ovaj amandman koji sam podneo. Hvala lepo.

Poštovane kolege poslanici, pošto je vrlo malo vremena preostalo, molio bih za malo pažnje. Ovim predlozima, koji su u stvari izmene i dopune zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, praktično je urađena kozmetika u odnosu na postojeće zakone i ono što je osnovno to je da se usklađuju sa Zakonom o radu, i to je već rečeno.
Ovde ima izvesnih nelogičnosti. Prvo, vraćamo se na stari Zakon o radu; kada se govori o dežurstvima potpuno su izjednačeni prekovremeni rad i dežurstva, što nikako ne može biti isto, jer ako ograničimo da dežurstva mogu nedeljno da traju najviše deset sati šta će se desiti sa lekarom koji krene u dežurstvo posle popodnevne smene i treba da ga završi ujutru, on je praktično dežurao za dve nedelje. Mislim da tu ima određenih nelogičnosti u Predlogu i mislim da je najbliže rešenje koje je predložila poslanička grupa SPS da ovo bude 20 sati nedeljno i da ukupno traje 80 sati mesečno.